Gusta sadnja - prednosti i mane (razmak između voćaka i uticaj toga na rod)
- Začetnik teme novii
- Datum pokretanja
Odg: Razmak između voćaka i uticaj toga na rod.
ja sam moju sljivu sadio na 2m stablo od stabla i tada su me smatrali za ludog jer tako nesto se nije do tada radilo danas je vec ustaljeno da se sljiva gusto sadi i svi novi zasadi su otprilike 2-2,5m stablo od stabla zavisno od hrabrosti pojedinaca da prihvate novitete. e sad 0,8m to vise nije hrabrost neznam ni jednu sortu za tako nesto ipak ta biljka treba da raste i da donese plod a to bi bilo skoro neizvodljivo zamislite samo koje ekstremno rezanje bi bilo potrebno. ha ha moglo bi da se proba! ja bih smeo na 1,8m . moram da kazem da sam izuzetno zadovoljan gostom sadnjom i kvalitetom voca
gusta sadnja
ja sam moju sljivu sadio na 2m stablo od stabla i tada su me smatrali za ludog jer tako nesto se nije do tada radilo danas je vec ustaljeno da se sljiva gusto sadi i svi novi zasadi su otprilike 2-2,5m stablo od stabla zavisno od hrabrosti pojedinaca da prihvate novitete. e sad 0,8m to vise nije hrabrost neznam ni jednu sortu za tako nesto ipak ta biljka treba da raste i da donese plod a to bi bilo skoro neizvodljivo zamislite samo koje ekstremno rezanje bi bilo potrebno. ha ha moglo bi da se proba! ja bih smeo na 1,8m . moram da kazem da sam izuzetno zadovoljan gostom sadnjom i kvalitetom voca
gusta sadnja
majkl27
Član
Odg: Razmak između voćaka i uticaj toga na rod.
Na 80 cm jeste moguca sadnja i radi se tako ali je to V sadnja. Znaci sadi se 80 cm jedna od druge i postavljaju se tubovi na V duz reda i naravno zica se rzvlaci i odna se jedna sadnica veze za jednu zicu a druga na drugu stranu i tako redom. To se zove V sadnja i to dodje kao da je sadjeno na 1,60m. Nadam se da sam vam malo priblizo sliku kako to izgleda. Ako pronadjem gdje sliku tog zasad postavicu je
Na 80 cm jeste moguca sadnja i radi se tako ali je to V sadnja. Znaci sadi se 80 cm jedna od druge i postavljaju se tubovi na V duz reda i naravno zica se rzvlaci i odna se jedna sadnica veze za jednu zicu a druga na drugu stranu i tako redom. To se zove V sadnja i to dodje kao da je sadjeno na 1,60m. Nadam se da sam vam malo priblizo sliku kako to izgleda. Ako pronadjem gdje sliku tog zasad postavicu je
Odg: Razmak između voćaka i uticaj toga na rod.
mozda i jeste neznamo sta je sadio. moj deda je sadio na 10 -15 metara stablo od stabla u celom redu 6 tresnje. takva su vremena bila. progooglajte malo kako se sadi po americi ,australiji i evropi kod ljudi od kojih moze nesto da se nauci kod onih sto su mnogo veci proizvodjaci nego ijadan od nas na balkanu da se ne ogranicim samo na srbiju ceo balkan ista prica mi imamo uslova za voce i busamo se kako smo veliki proizvodjaci i imamo kvalitet ali smo daleko iza italije spanije turske ili grcke e tu bi mogli malo da pogledamo pa da ukrademo znanje od njih jer to sto mi sada radimo to su oni vec prevazisli kako u tehnologiji tako i u sortimentu ... ma u svemu . mozda je nama lakse mi ima od koga da gledamo a oni moraju da otkrivaju te nove stvari sami.
ako se godinama vec govori o toj intezivnoj proizvodnji i onda dodje neko i posadi tresnju na 5 m ili sljivu na 6 x6 itd e pa onda je sam kriv onda ce tako i da nabere i tako i da zaradi sa jedne strane jeste gusca sadnja skuplja pocev od sadnica do navodnjavanja i pgzastite ali svake godine imas konstantan rod i konstantnu zaradu i jedino tako mozes da budes konkurentan. moracete nesto da promenite u citavom poslovanju jedan italijan danas proizvodi jevtinije kilogram sljive nego jedan srbin ili hrvat svejedno . jedan nemac proizvodi meso po nizoj ceni nego kod nas kako? verovatno je puno organizovaniji nego mnogi od nas i verovatno mnogo brze usvaja nove tehnologije a ne slusa strucnjake iz 50 tih god. kao vecina kod nas zalosno ali tako niti ima strucnjaka niti ima literature niti ima plana ni programa pocev od drzave pa do seljaka. najbolje od svega nije to samo u srbiji tako to je i u hrvatskoj i bosni i bugarskoj . mozda stare strukture ili savetnici u ministarstvima ili sta ja znam sta bi trebalo da se promeni. ja se ne bavim politikom niti mogu da zamenim ministra, ali mogu da posadim ono sto ide i onako kako ide a ne onako kako mi savetuje npr. jedan lekar ili covek ko niti se razume u poloprivredu niti ima nameru da se bavi njom. zato ovo bi bio moj prilog i prilog gustoj sadnji i vecoj zaradi za poljoprivrednike naravno i za veca ulaganja u poljoprivredu jer za par godina trebace da stanemo rame uz rame sa jednog francuskog seljaka ili jednog nemca ( sa cime da izadjemo)
ovo je sve of topic ali ..bi ga morao sam da napisem sad mi je lakse
FruitBoy je napisao(la):I nisi pogrešio!
mozda i jeste neznamo sta je sadio. moj deda je sadio na 10 -15 metara stablo od stabla u celom redu 6 tresnje. takva su vremena bila. progooglajte malo kako se sadi po americi ,australiji i evropi kod ljudi od kojih moze nesto da se nauci kod onih sto su mnogo veci proizvodjaci nego ijadan od nas na balkanu da se ne ogranicim samo na srbiju ceo balkan ista prica mi imamo uslova za voce i busamo se kako smo veliki proizvodjaci i imamo kvalitet ali smo daleko iza italije spanije turske ili grcke e tu bi mogli malo da pogledamo pa da ukrademo znanje od njih jer to sto mi sada radimo to su oni vec prevazisli kako u tehnologiji tako i u sortimentu ... ma u svemu . mozda je nama lakse mi ima od koga da gledamo a oni moraju da otkrivaju te nove stvari sami.
ako se godinama vec govori o toj intezivnoj proizvodnji i onda dodje neko i posadi tresnju na 5 m ili sljivu na 6 x6 itd e pa onda je sam kriv onda ce tako i da nabere i tako i da zaradi sa jedne strane jeste gusca sadnja skuplja pocev od sadnica do navodnjavanja i pgzastite ali svake godine imas konstantan rod i konstantnu zaradu i jedino tako mozes da budes konkurentan. moracete nesto da promenite u citavom poslovanju jedan italijan danas proizvodi jevtinije kilogram sljive nego jedan srbin ili hrvat svejedno . jedan nemac proizvodi meso po nizoj ceni nego kod nas kako? verovatno je puno organizovaniji nego mnogi od nas i verovatno mnogo brze usvaja nove tehnologije a ne slusa strucnjake iz 50 tih god. kao vecina kod nas zalosno ali tako niti ima strucnjaka niti ima literature niti ima plana ni programa pocev od drzave pa do seljaka. najbolje od svega nije to samo u srbiji tako to je i u hrvatskoj i bosni i bugarskoj . mozda stare strukture ili savetnici u ministarstvima ili sta ja znam sta bi trebalo da se promeni. ja se ne bavim politikom niti mogu da zamenim ministra, ali mogu da posadim ono sto ide i onako kako ide a ne onako kako mi savetuje npr. jedan lekar ili covek ko niti se razume u poloprivredu niti ima nameru da se bavi njom. zato ovo bi bio moj prilog i prilog gustoj sadnji i vecoj zaradi za poljoprivrednike naravno i za veca ulaganja u poljoprivredu jer za par godina trebace da stanemo rame uz rame sa jednog francuskog seljaka ili jednog nemca ( sa cime da izadjemo)
ovo je sve of topic ali ..bi ga morao sam da napisem sad mi je lakse
Odg: Razmak između voćaka i uticaj toga na rod.
To je amaterski zasad i nema šta puno da se zameri na tome. Za neku gušću sadnju moraju postojati određeni preduslovi. Manje bujna sorta i podloga, adekvatno pripremljeno zemljište, odgovarajuća oprema za održavanje zasada, a to sve košta. U našoj zemlji ima određn broj ljudi koji rade po savremenim tehnologijama, koje podrazumevaju velik broj biljaka po jedinici površine, velika ulaganja, brz povratak uloženih sredstava i smanjen vek eksploatacije zasada, uz naravno, određene momente na koje mora da obrati pažnju. Mora mnogo toga da se promeni da bi u ovoj državi bar malo ličilo na ono što se radi u Italiji. Problemi koji prate ovo su nepoverenje našeg naroda u nešto novo, jer po njima je tradicija najbitnija i najispravnija i alavost, jer svako bi na brzinu da se obogati, uleće sa većim površinama, kasnije nema gde da proda silnu robu. U te stvari mora da se uđe polako, kad se skontaju određene stvari, upoznaju ljudi onda se proširuje.
To je amaterski zasad i nema šta puno da se zameri na tome. Za neku gušću sadnju moraju postojati određeni preduslovi. Manje bujna sorta i podloga, adekvatno pripremljeno zemljište, odgovarajuća oprema za održavanje zasada, a to sve košta. U našoj zemlji ima određn broj ljudi koji rade po savremenim tehnologijama, koje podrazumevaju velik broj biljaka po jedinici površine, velika ulaganja, brz povratak uloženih sredstava i smanjen vek eksploatacije zasada, uz naravno, određene momente na koje mora da obrati pažnju. Mora mnogo toga da se promeni da bi u ovoj državi bar malo ličilo na ono što se radi u Italiji. Problemi koji prate ovo su nepoverenje našeg naroda u nešto novo, jer po njima je tradicija najbitnija i najispravnija i alavost, jer svako bi na brzinu da se obogati, uleće sa većim površinama, kasnije nema gde da proda silnu robu. U te stvari mora da se uđe polako, kad se skontaju određene stvari, upoznaju ljudi onda se proširuje.
Odg: Razmak između voćaka i uticaj toga na rod.
Ja sam se kad sam sadio burlat trešnju vodio onim što su mi drugi rekli a i zdravom logikom
Zdravu logiku sam izvukao iz 3 trešnje stare 20 i više godina (jedna rana vodenasta, dve šarene slatke), koje nikad nisu orezivane i otišle su na oko 4 metara visine, prečnik krošnje nije veći od 5 metara, tako da cenim ako ove sad budem pravilno orezivao, to je taman toliko da kad narastu skroz između krošnji bude najmanje pola metra...
Možda ima i malo više od 5 metara, merio sam 5 punih koraka, pa još pola preko, a imam velik korak
Ja sam se kad sam sadio burlat trešnju vodio onim što su mi drugi rekli a i zdravom logikom
Zdravu logiku sam izvukao iz 3 trešnje stare 20 i više godina (jedna rana vodenasta, dve šarene slatke), koje nikad nisu orezivane i otišle su na oko 4 metara visine, prečnik krošnje nije veći od 5 metara, tako da cenim ako ove sad budem pravilno orezivao, to je taman toliko da kad narastu skroz između krošnji bude najmanje pola metra...
Možda ima i malo više od 5 metara, merio sam 5 punih koraka, pa još pola preko, a imam velik korak
draganapetrovic
Član
Odg: Razmak između voćaka i uticaj toga na rod.
koliki je razmak tresnje od tresnje i kakvu krunu hoces da formiras
koliki je razmak tresnje od tresnje i kakvu krunu hoces da formiras
Odg: Razmak između voćaka i uticaj toga na rod.
pa kažem ti razmak je 5 puta 5 koraka velikih, a krošnju formira moj rođak kalemar, sledeće orezivanje planiram sa njim da naučim malo i sam ako se može...
znam da mi je ove par godina starije orezao tako da sada u osnovi imaju 4 jake grane pa od njih ide dalje priča
pa kažem ti razmak je 5 puta 5 koraka velikih, a krošnju formira moj rođak kalemar, sledeće orezivanje planiram sa njim da naučim malo i sam ako se može...
znam da mi je ove par godina starije orezao tako da sada u osnovi imaju 4 jake grane pa od njih ide dalje priča
Gusta sadnja - prednosti i mane
Ma...
Ne znam da li si pratio ovde razgovore na temu guste sadnje sljive, ja sam prilicno skeptican da cena sljive moze pokriti neuporedivo vise rada u gustom sklopu.
Sad citam da je tom gazdi skup i kalem vosak, razumem ga, ali kad mu je skup i kalem vosak kako tek finansira ostalo.
Ne znam, niko tu nista ne moze sa sigurnoscu da tvrdi, samo imam utisak da je ta gusta sadnja sljive vise stvar pomodarstva nego isplativosti.
Ma...
Ne znam da li si pratio ovde razgovore na temu guste sadnje sljive, ja sam prilicno skeptican da cena sljive moze pokriti neuporedivo vise rada u gustom sklopu.
Sad citam da je tom gazdi skup i kalem vosak, razumem ga, ali kad mu je skup i kalem vosak kako tek finansira ostalo.
Ne znam, niko tu nista ne moze sa sigurnoscu da tvrdi, samo imam utisak da je ta gusta sadnja sljive vise stvar pomodarstva nego isplativosti.
Poslednja izmena od urednika:
Gusta sadnja - prednosti i mane
Zato što je naučio da ne plati mnogo toga i došao je u situaciju da voćnjak gubi rod. Brao je on tu i 25 tona, a od toga uložio u 3 prskanja, jedno frezanje i jedno đubrenje. Prodao na grani i to solidno.
Ja imam i jednu i drugu sadnju. I razne probleme u oba slučaja.
Po meni Intezivna sadnja:
plus- dobra osumčanost ploda, prinos veći, ušteda na preparatima, laka berba, lakša zaštita, đubrivo me dođe isto po hektaru,
minus- sistem za navodnjavanje poželjan do obavezan, zahtjeva više pomotehnike, potrebno je dosta znanja i prakse
Treba otvoriti posebnu temu o ovome. Gusta sadnja- za i protiv
Zato što je naučio da ne plati mnogo toga i došao je u situaciju da voćnjak gubi rod. Brao je on tu i 25 tona, a od toga uložio u 3 prskanja, jedno frezanje i jedno đubrenje. Prodao na grani i to solidno.
Ja imam i jednu i drugu sadnju. I razne probleme u oba slučaja.
Po meni Intezivna sadnja:
plus- dobra osumčanost ploda, prinos veći, ušteda na preparatima, laka berba, lakša zaštita, đubrivo me dođe isto po hektaru,
minus- sistem za navodnjavanje poželjan do obavezan, zahtjeva više pomotehnike, potrebno je dosta znanja i prakse
Treba otvoriti posebnu temu o ovome. Gusta sadnja- za i protiv
]
E zaista treba
Nesto od toga sto si naveo kao plus guste sadnje je, cini mi se, prilicno relativno, a nesto bi se bas moglo pobijati, recimo prinos.
Osuncanost da ali to je kod sljive manje bitno jer ona nema prelivnu boju i u konvencionalnom nacinu uzgoja se moze dobiti identicna boja i sadrzaj suve materije kao i u gustom.
Olaksana berba je nesumljiva, zastita...bogami i tu bi se moglo pricati?
Mislim cak da i sam termin intenzivan uzgoj zavarava i da je ciljano biran bas taj izraz.
Ali hajde da sacekamo tu novu temu
---------- Poruka napisana 15-02-12 u 19:01 ---------- Prethodna poruka je 14-02-12 at 21:50 ----------
Trazili ste, pisite
Pa dobro posto je tema otvorena, evo ja cu da napisem zasto mislim da, sto se sljive tice, ne treba uzimati zdravo za gotovo da je gusta sadnja bolje resenje, naprotiv, gusta sadnja je bolje resenje samo u izuzetnim slucajevima..
Ako neko planira i ima realne uslove da najveci deo roda proda iskljucivo kao stonu sljivu onda se moze razmisljati o gustoj sadnji u suprotnom je treba izbegavati.
Sljiva je prvenstveno industrijska vocka a tek sporadicno i u neznatnoj kolicini se koristi i kao stono voce.
Razlika izmedju cene industrijske i stone sljive nije izazena kao kod tipicnih stonih vocnih vrsta gde je cena iste vrste za stonu upotrebu nekoliko puta, pa cak i do 10 puta veca (jabuka npr) od one koja se koristi za preradu.
Ako se sljiva proizvodi za insustriju onda sve prednosti gusta sadnje gube znacaj a do izrazaja dolaze samo negativne strane takvog uzgoja.
Problem kod gustog sklopa sljve je i taj sto ne postoji u masovnoj upotrebi krzljava podloga pa se bujna biljka rezidbom mora drzati na malim dimenzijama, sto znaci da su neophodna radikalna odstranjivanja delova krosnje, sto sa jedne strane znaci bacanje utrosene energije za njihov porast, a sa druge jaka rezidba rezultuje jakim porastom, sto zanci da i dalje moramo uklanjati dosta novog porasta, dakle ponovo bacanje energije koju moramo nadoknaditi djubrenjem, i taj krug se nastavlja do kraja zivota biljke.
Ono sto se navodi kao osnovna prednost gustog sklopa je veci prinos.
Ti jeste tacno ali vazi samo u prvom, pocetnom periodu plodonosenja a kasnije se prinos izjednacava i prelazi na stranu klasicnog razmaka. Imajuci to u vidu kao i cinjenicu da je vocnjak sadjen u klasicnom razmaku dugovecniji, jasno je da ukupan rod u toku eksploatacije vocnjaka kod klasicnog razmaka veci.
Veci prinos u pocetnoj fazi nije posledica drugacije rezidbe niti nekih fizioloski razlicitih procesa, vec cinjenice da na jedinici povrsine ima vise stabala pa je njihova ukupna zapremina krosnji (direktno srazmeran cinilac sa prinosom po jedinici povrsine) sto se vremenom, kako se krosnje razvijaju, seli na stranu klasicnog razmaka pa ukupan prinos po povrsini prelazi u korist tog nacina uzgoja.
Laksa berba kod gustog sklopa je nesporna ali ako se o industrijskoj sljivi radi tu berba ni ne postoji vec se sljiva trese pa kupi bilo sa zemlje bilo u sabirna krila. Na koji god nacin da se sakuplja laksi je, jednostavniji i jeftiniji od berbe.
Ne treba zanemariti ni cinjenicu da se i u klasicnom razmaku ako se pojavui interesovanje dobar deo moze plasirati kao stona sljiva.
Zastita vocnjaka sa visom krosnjom uz upotrebu obicne mehanizacije je sasvim adekvatna, i ne postoji bolest ili stetocina sljive koja se u gustom sklopu moze a u klasicnom ne moze spreciti, pa je time navodna prednost lakse zastite gustog sklopa dosta relativna.
Mane guste sadnje, skuplje podizanje vocnjaka, zahtevna rezidba, vise manuelnog rada, su nedvosmislene i nesporne.
Ja imam obadvije sadnje pa mogu biti konkretan u primjerima
U gustoj sadnji mi je Č.ljepotica 1,5 ha i Felicija 1 ha, sadnja 4x2m na površini od 2 ha imam č.ljepoticu, č.najbolju, č.rodnu i stenley u sadnji 5,5x5m
Gusta sadnja
Početni prinos veći, i brže vrati uloženo. U trećoj godini isplatio sadnice i kompletan rad u voćnjku.
Šljiva prodana za konzum, berba bila brža i lakša. Cijena dnevnice berača u mom okruženju je preko 20€. A učinak za 20% veći.
Nema rasipanja hemije po voćnjku. Kontrola dizni i jačine vjetra na atomizeru dovodi do smanjenja potrošnje i hemije i tečnosti.
Jeste više rada, ali voćarstvo treba shvatiti kao biznis a ne kao hobi.
Prinos-1000 stabala mogu da nose i do 40kg=40t max
Klasična sadnja
Više se čeka na vraćanje uluženog, ali voćnjak zbog smanjene rezidbe ostari pa mu je teže obnoviti rodno drvo. Kod guste sadnje je redovna zamjena rodnog drveta.
Dobro ako se radi o industriskoj šljivi, podrmaj i pokupi. A šta je sa prerađivačima? Kod mene u okruženju ih je nekoliko sa malim kapacitetima. Smanjena potražnja osim Č.rodnoj.
A kad prskam i vidim kako atomizer prska u prazno, dosta hemije ode u vazduh.
Kad mora radnik da se penje na aluminujmke i skida vršike... a to još direkrno u gajbu jer se vodi računa o farbi, nema od njega učinka. malo ih je koji beru brzo i kvalitetno.
Dobra stvar za voćare vikendaše, koji imaju svoj ventil za pražnjenje. Dođu u voćnjak da se odmore.
Prinos-400 stabala nose 80-90kg=32-36t max. može i više ali onda je 50-60% sitnog ploda. Pa gdje onda sitnu konzumnu šljivu? U rakiju?
U gustoj sadnji mi je Č.ljepotica 1,5 ha i Felicija 1 ha, sadnja 4x2m na površini od 2 ha imam č.ljepoticu, č.najbolju, č.rodnu i stenley u sadnji 5,5x5m
Gusta sadnja
Početni prinos veći, i brže vrati uloženo. U trećoj godini isplatio sadnice i kompletan rad u voćnjku.
Šljiva prodana za konzum, berba bila brža i lakša. Cijena dnevnice berača u mom okruženju je preko 20€. A učinak za 20% veći.
Nema rasipanja hemije po voćnjku. Kontrola dizni i jačine vjetra na atomizeru dovodi do smanjenja potrošnje i hemije i tečnosti.
Jeste više rada, ali voćarstvo treba shvatiti kao biznis a ne kao hobi.
Prinos-1000 stabala mogu da nose i do 40kg=40t max
Klasična sadnja
Više se čeka na vraćanje uluženog, ali voćnjak zbog smanjene rezidbe ostari pa mu je teže obnoviti rodno drvo. Kod guste sadnje je redovna zamjena rodnog drveta.
Dobro ako se radi o industriskoj šljivi, podrmaj i pokupi. A šta je sa prerađivačima? Kod mene u okruženju ih je nekoliko sa malim kapacitetima. Smanjena potražnja osim Č.rodnoj.
A kad prskam i vidim kako atomizer prska u prazno, dosta hemije ode u vazduh.
Kad mora radnik da se penje na aluminujmke i skida vršike... a to još direkrno u gajbu jer se vodi računa o farbi, nema od njega učinka. malo ih je koji beru brzo i kvalitetno.
Dobra stvar za voćare vikendaše, koji imaju svoj ventil za pražnjenje. Dođu u voćnjak da se odmore.
Prinos-400 stabala nose 80-90kg=32-36t max. može i više ali onda je 50-60% sitnog ploda. Pa gdje onda sitnu konzumnu šljivu? U rakiju?
Verujem da je usteda prilicno simbolicna ako se uopste prakticno moze konstatovati. Svavako se kompenzuje ustedom u radu oko gustog sklopa.
Dok ne sklope krosnje u redu kod klasicnog razmaka tacno je da se gubi deo sredstva (naravno da se prve, druge pa i trece godine ne prska preko dizni vec jednostavnim dodatkom na atomizer pa se taj rastur drasticno smanjuje)
Bas zato.
Hobisti i ne moraju da kalkulisu, imaju vremena, vole to da rade pa im je svejedno.
Bas bas maksimalno i nemoguce svake godine za razliku od ovoga
Sto je relativno lako postici.
.
Ovo naprosto nije tacno.
Ko iole ozbiljnije radi, posebno ako radi korektnu rezidbu sto nije nikakav problem, toliku neujednacenost plodova lako izbegne.
Ako se radi o cacanskoj rodnoj tu moze da bude malo veci problem zbog njene genetike, ali kod ostalih sorata je to lako resiti.
Evo, bez argumenata, ako mi se veruje na rec.
Ja svoju sljivu najvise prodajem Agraneli iz Bg, imaju pogon za susenje (jedan od ) i u mom kraju. Traze ozbiljan kvalitet ploda. Stenlej do 33 u kg, i njima ide preko 85, mozda i do 90% bez nekog narocitog, specijalnog truda.
Zasto ne bi moglo?
Tesko je zameniti primarne kasnije mozda i sekundarne grane, sve ostalo se lako moze menjati ako postoji potreba.
Rekoh vec da je gust sklop u odredjenim specificnim uslovima (ne postojanje mogucnosti plasmana industrijske sljive npr) opravdan.
Ali onda se nemace pitanje, ako neko zeli da na trziste izadje sa svezim vocem, ako to smnatra biznisom a ne hobijem, zasto bira sljivu koja je prvenstveno idnustrijska vrsta ako nema mogucnosti za plasman? Na drugim vocnim vrstama moze postici vecu cenu stonog voca.
To je nesporno,
To sam vec naveo kao prednost koja se ne moze osporiti. i to je jedina nesporna prednost.
I kad smo kod kalkulacije berbe, zanima me praksa, koliko prosecan radnik dnevno nabere sljiva za tih 20 evra dnevnice?
Vocar
Član
Svaki način sadnje ima svojih prednosti i mana, ali je gusta sadnja za nekoliko mjesta u prednosti.
Po voćnjaku od 5-10ha hodati i prskati 2-3 godine. Ovo je vrlo neozbiljno i diskutovati kao argument da se štede sredstva (hemija) i sredstva (novac). Nesporno je da se gubi mnogo hemijskih sredstava pri zaštiti na klasičnom razmaku sadnje u odnosu na gusti (gdje se smjer dizni i intenzitet "uduvavanja" u red daleko ispativiji i ekonomičniji.
O prinosima u prvim godinama neću komentarisati, jer ste se već složili koji sistem je u prednosti. U starijim godinama opet je gusti zasad u prednosti, jer se sukcesivno i ravnomjerno zamjenjuju nosači rodnog drveta samim tim i rodno drvo, dok se u klasičnom obliku dolazi do gubljenja rodnog potencijala, nodusa i ogolijevanja nosača, pa se kad tad mora uraditi radikalna rezidba i čekati opet nekoliko godina do formiranja slične grane na istom mjestu. Ogolijevanje se dešava to je ne sporno ma kakvu rezidbu koristili jer se rod sa godinama "povlači" prema periferiji grane, što je izrazito u klasičnoj varijanti. A onda se mora ukloniti "trupac" iz krošnje kasnije, ili se zadovoljiti prinosom daleko ispod prosjeka. Kod guste intenzivne proizvodnje to se balansira iz godine u godinu (uklanjaju nosači i formiraju novi).
Kod klasičnog, u nekim godinama dolazi do obilnijeg roda ako se rezidba ne uradi kako treba, pa ogolijevanja što uzrokuje alternativnu rodnost. Ma koliko se ne slagali, istina je da zna preroditi pa je u nekih 30-40% roda sitan, neugledan, i karakteristika koje ne zadovoljavaju prosjek. U gustom, to se da balansirati prorjedom krošnje.
Jedno pitanje. Koje to još ostalo se mijenja? I koje su to potrebe?
Berba vrhova, pa itekako je gusti sklop "na dohvat ruke" u prednosti. Jer praktično berba za konzumnu potrošnju podrazumjeva pažljivije branje sa maškom što se na merdevinama praktično ne može ni izvesti. Ako bi i mogla, koja je tu finansijska računica takvog berača? A vrhovi i kvalitet plodova na njima su itekako bitni, ako je iko ikad brao vrhove šljive zna o čemu pričam.
"Berba na dohvat ruke", samo ime kaže najveću prednost u smislu vremena, ljudstva, energije, lakoće i finansijske konstrukcije.
Koja je to brzina kupljenja u odnosu na berbu na dohvat ruke sa grane ma za šta se šljiva koristila? Je li lakše klečati, provlačiti, birati između trave lišća i zemlje, odvajati moniličave itd. od uspravljenog "fijućkanja" sa berbom obe ruke? Nema tu šta da se poredi, jasno je sve.
Osunčanost ploda šljive nije bitan??? Strašno! Pa ne da je važan, nego vrlo važan detalj koji se ne bi smio zanemariti nikada. O tome posebna priča.
Navodnjavanje. Svaki voćnjaka, pa i šljivik u kojem god se sklopu on sadio mora da ima navodnjavanje ako se ozbiljno tome pristupa. Isplativost i ulaganje u navodnjavanje u gustom sklopu i klasičnom, treba li upoređivati računice/isplativost uopšte?
Po voćnjaku od 5-10ha hodati i prskati 2-3 godine. Ovo je vrlo neozbiljno i diskutovati kao argument da se štede sredstva (hemija) i sredstva (novac). Nesporno je da se gubi mnogo hemijskih sredstava pri zaštiti na klasičnom razmaku sadnje u odnosu na gusti (gdje se smjer dizni i intenzitet "uduvavanja" u red daleko ispativiji i ekonomičniji.
O prinosima u prvim godinama neću komentarisati, jer ste se već složili koji sistem je u prednosti. U starijim godinama opet je gusti zasad u prednosti, jer se sukcesivno i ravnomjerno zamjenjuju nosači rodnog drveta samim tim i rodno drvo, dok se u klasičnom obliku dolazi do gubljenja rodnog potencijala, nodusa i ogolijevanja nosača, pa se kad tad mora uraditi radikalna rezidba i čekati opet nekoliko godina do formiranja slične grane na istom mjestu. Ogolijevanje se dešava to je ne sporno ma kakvu rezidbu koristili jer se rod sa godinama "povlači" prema periferiji grane, što je izrazito u klasičnoj varijanti. A onda se mora ukloniti "trupac" iz krošnje kasnije, ili se zadovoljiti prinosom daleko ispod prosjeka. Kod guste intenzivne proizvodnje to se balansira iz godine u godinu (uklanjaju nosači i formiraju novi).
Kod klasičnog, u nekim godinama dolazi do obilnijeg roda ako se rezidba ne uradi kako treba, pa ogolijevanja što uzrokuje alternativnu rodnost. Ma koliko se ne slagali, istina je da zna preroditi pa je u nekih 30-40% roda sitan, neugledan, i karakteristika koje ne zadovoljavaju prosjek. U gustom, to se da balansirati prorjedom krošnje.
Jedno pitanje. Koje to još ostalo se mijenja?
I koje su to potrebe?Berba vrhova, pa itekako je gusti sklop "na dohvat ruke" u prednosti. Jer praktično berba za konzumnu potrošnju podrazumjeva pažljivije branje sa maškom što se na merdevinama praktično ne može ni izvesti. Ako bi i mogla, koja je tu finansijska računica takvog berača? A vrhovi i kvalitet plodova na njima su itekako bitni, ako je iko ikad brao vrhove šljive zna o čemu pričam.
"Berba na dohvat ruke", samo ime kaže najveću prednost u smislu vremena, ljudstva, energije, lakoće i finansijske konstrukcije.
Koja je to brzina kupljenja u odnosu na berbu na dohvat ruke sa grane ma za šta se šljiva koristila? Je li lakše klečati, provlačiti, birati između trave lišća i zemlje, odvajati moniličave itd. od uspravljenog "fijućkanja" sa berbom obe ruke? Nema tu šta da se poredi, jasno je sve.
Osunčanost ploda šljive nije bitan??? Strašno! Pa ne da je važan, nego vrlo važan detalj koji se ne bi smio zanemariti nikada. O tome posebna priča.
Navodnjavanje. Svaki voćnjaka, pa i šljivik u kojem god se sklopu on sadio mora da ima navodnjavanje ako se ozbiljno tome pristupa. Isplativost i ulaganje u navodnjavanje u gustom sklopu i klasičnom, treba li upoređivati računice/isplativost uopšte?
Ko je pominjao hodanje?
pise:
Ne znas kako to izgleda?
Pa sta da ti radim, raspitaj se.
Sa sve smajlijem na kraju ?Jedno pitanje. Koje to još ostalo se mijenja?
Nisi cuo za grane teceg, cetvrtog...n tog reda?
Nisi, znam, ali to je tvoj problem. Uci.
Pise:
Dakle u odnosu na voce sa prelivnom bojoj DALEKO manje bitna
Ne razumes razliku?
Verovatno, ti slabo sta razumes i inace.
koliko se razumes pokazuje ovo
Stopostotna budalastina.
