Kako je od Amerike naša zemlja, uz bombe i modifikovanu sojinu sačmu, dobila još jedan poklon - kukuruznu zlaticu?
Ogromne štete od male napasti
Štetočina iz Amerike sletela je na Surčin, pa se širi po susednim zemljama, dogodine kreće na Francusku, a protivotrov drže samo Amerikanci. Larve jedu koren, a odrasle bube kukuruznu svilu
Nagradno pitanje: šta je zajedničko za Beograd, Aviano, Milano i Lugano? Valjda to što su sva četiri grada u Evropi, svi imaju aerodrome.... I još i - kukuruznu zlaticu.
Za laika, diabrotika, to jest kukuruzna zlatica, ništa ne znači. Za stručnjake, otkad se 1992. pojavila u okolini Beograda - veliku naučničku enigmu.
Prvo pitanje koje su postavili, kad su je u okolini aerodroma u Surčinu 1992. primetili, bilo je: da li je to što oni misle da jeste, i, ako jeste, otkud ona na kukuruznim poljima u Jugoslaviji? Pogotovo ako se zna da je prirodno stanište te bube uništitelja kukuruza Amerika!
Američki poklon
Da nešto nije u redu, prvi je primetio i reagovao Ljubomir Beatović, seljak iz Surčina. Na njegovom polju u blizini aerodroma kukuruz je, umesto da bude uspravan - polegao!
Pala cena
Koliko će Jugoslavija imati ekonomskih problema zbog kukuruzne zlatice, tek će se videti. Ekonomski efekti su uočljivi jer su neki uvoznici našeg kukuruza otkazali.
Danas Rusija, na primer, od nas uvozi jedino semenski kukuruz, čija je cena pala otkad se pojavila kukuruzna zlatica.
- Na Beatovićev zahtev, stručnjaci Instituta za kukuruz posetili su polovinom jula 1992. njegovu parcelu kako bi ustanovili zašto propada kukuruz. Pregledom su uočili da je masovno poleganje kukuruza karakteristično za štetnu vrstu koja u to vreme nije postojala u Evropi. Istovremeno, bilo je i brojnih odraslih jedinki koje su se kretale i hranile kukuruznom svilom. Poleganje kukuruza i prisustvo tih odraslih jedinki uverilo nas je da se radi o jednoj vrsti diabrotika - o kukuruznoj zlatici - objašnjava dr Franja Bača, entomolog iz Instituta za kukuruz.
Ovaj vrsni stručnjak sa diabrotikom se prvi put sreo 1974. u Minesoti, u Americi, gde je bio na stručnom usavršavanju.
- Kad sam video Beatovićevu parcelu, zapitao sam se da li je to što vidim. Nisam bio siguran. Prvo sam pomislio da se radi o sličnoj vrsti, jer nije bilo mogućno da se ona proširi na evropsko tle. Ubrzo sam se uverio da je to jedna vrsta diabrotike iz Amerike - priča Bača.
S ovom vrstom zlatice Amerikanci imaju problema 130 godina, zbog čega godišnje gube više od milijardu dolara. Za sve te godine, zlatica nikako nije mogla da se prenese na evropsko tle. Čak ni uvozom američkog kukuruza. A zašto se pojavila baš u blizini aerodroma, nije teško zaključiti.
- S obzirom na biološke karakteristike i ekološke potrebe, kukuruzna zlatica je mogla da se unese u Evropu i Jugoslaviju samo avionom. Drugim prevoznim sredstvima, zbog dužine putovanja broda od Amerike do Evrope, kukuruzna zlatica ne bi mogla da preživi.
I naučno o napasti
Međunarodni skup o kukuruznoj zlatici održaće se u Beogradu 4. i 5. novembra. Organizatori kažu da će doći stručnjaci iz dvadeset zemalja, pa i iz SAD. Očekuju se i predstavnici firmi iz Japana koji će nam, najverovatnije, ponuditi preparate protiv "male napasti".
Preživljavanje u putničkom avionu nije mogućno u prtljažnom delu s obzirom da temperatura na visini na kojoj avion leti ide i do minus 50. U kabinama za putnike redovno se hemijski suzbijaju bubašvabe, što unutrašnjost aviona čini otrovnom sredinom i za kukuruznu zlaticu. Kukuruzna zlatica može, verovatno, jedino da preživi samo u kargo avionu, kod kojih je cela unutrašnjost klimatizovana, a ne koriste se insekticidi - objašnjava Franja Bača.
Embargo na vesti
Naučnik se ograđuje od priča da je zaraza namerno preneta u našu zemlju, a pravo pitanje bi bilo da li smo od Amerike dobili "poklon", koji nismo tražili, a sigurno ni želeli.
Aviano je poznata američka vojna baza. Svi se sećamo slika sa televizije kako iz nje poleću borbeni avioni ka Jugoslaviji. Bombardovanje je teško zaboraviti.
Aviano je drugi grad u Evropi u kome je kukuruzna zlatica, baš u blizini aerodroma, primećena 1997. Već naredne godine, pronađena je na poljima, baš u blizini aerodroma u Luganu, da bi 1999. diabrotiku zapazili i seljaci (čudne li koincidencije!) u blizini aerodroma u Milanu.
Za naše stručnjake ovaj podatak je izuzetno važan zato što se, posle deset godina od pojavljivanja kukuruzne zlatice na našim prostorima, ona pojavila i u drugim evropskim zemljama, gde nije mogla biti slučajno preneta iz Jugoslavije. Beograd, Aviano, Milano i Lugano su četiri grada u Evropi odakle je diabrotika krenula da osvaja Evropu, u koju je najverovatnije stigla kargo avionima.
U francuskom dnevniku "Figaro" krajem jula ove godine izišao je članak u kome se tvrdi da je kukuruzna zlatica mala štetna napast koja je iz Beograda, gde se pojavila pre deset godina, već stigla u Švajcarsku, a da se kod Francuza očekuje već sledeće godine.
- Kad smo je 1992. primetili u Surčinu, odmah smo obavestili Ministarstvo za poljoprivredu, koje je formiralo prvu radnu grupu u čijem sastavu su bili predstavnici saveznog i republičkog ministarstva i ja iz Instituta za kukuruz. Tokom 1993. pregledao je više polja od Surčina do Kosovske Mitrovice, kao i do rumunske i mađarske granice. Tada je ustanovljeno da zlatice ima samo u Surčinu - priča dr Bača.
- Sledeće godine skinut je embargo na informacije, posle čega je obaveštena i Međunarodna organizacija za ishranu i poljoprivredu FAO, sa sedištem u Rimu, navodi Bača. - Pošto smo bili pod sankcijama, nisu mogli da nam pomognu, pa zbog toga nije bilo moguće sprovesti mere iskorenjivanja.
Pretpostavlja se da su od nas kukuruznu zlaticu, s obzirom na to da može da leti i do 250 kilometara, širenjem dobili Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Slovačka, Ukrajina, Austrija, Slovenija.
- Na osnovu praćenja pojave i širenja u okviru projekta FAO, došlo se do zaključka da nema teritorijalnog kontinuiteta između područja Balkana i Karpatskog basena s francuskom teritorijom. Iz tog proizilazi da pojava kukuruzne zlatice u Francuskoj ne može biti dovedena u vezu s prvim žarištem u našoj zemlji, tvrdi Bača.
Zbog pojave kukuruzne zlatice u našoj zemlji smanjen je prinos, i površine na kojima se gaji kukuruz sa 1,4 na 1,2 miliona hektara.
- To je strava. Pustoš! Oko biljaka pužu crvi, a koren kukuruza potpuno je pojeden. Mlade stabljike su sasvim žute. Čitava polja kukuruza polegla, kao da je preko njih neko valjkom prešao - ispričao je pre nekoliko godina jedan od seljaka u selu Glogonj kod Opova.
Naši poljoprivrednici hvataju se za glavu, s obzirom na to da tamo gde se diabrotika pojavi ona uništi i do sto odsto prinosa kukuruza. Larve ove štetočine hrane se korenom kukuruza, a odrasle bube kukuruznom svilom.
- Kukuruzna zlatica kod nas nema prirodnih neprijatelja, zbog čega dolazi do preteranog množenja. Zahvaljujući ovoj pojavi, postajemo zavisni od preparata koje Amerika koristi više godina, a mi ih nikad nismo koristili niti razvijali, jer kukuruznu zlaticu nismo ni imali - izjavio je za "Glas" Dejan Gluvačević, viši savetnik i jedini inspektor za genetski modifikovane proizvode u Jugoslaviji.
Zbog neslaganja Republičkog ministarstva poljoprivrede i Saveznog ministarstva privrede, kukuruzna zlatica, po svemu sudeći, još dugo će pustošiti naša polja.
U Americi najavljuju da će već dogodine biti pušten u promet modifikovani kukuruz, otporan na diabrotiku. Da li ćemo tada dobiti na poklon neku zalihu, kako što smo dobili i samu zlaticu?
MIROSLAVA CVEJIĆ
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T02102901.shtml
