Vesti i obaveštenja

[h=2]Свеже месо само у витрини[/h]
meso11.jpg
Државне институције немају тачну евиденцију колико смрзнутог меса увозимо годишње. Удружења потрошача свакодневно добијају жалбе због лошег квалитета. Управа царине доставила списак водећих увозника.

Држава нема тачне податке о томе колико смрзнутог меса увози. Иако надлежни тврде да нема шансе да у земљу уђе неисправно месо или оно којем је истекао рок трајања, из удружења потрошача тврде да међу овим намирницама има робе сумњивог порекла.

Према подацима Управе царине, у Србију је од јануара до октобра ове године увезена 16.231 тона разних врста смрзнутог меса, док су нам у Привредној комори Србије рекли да је за првих осам месеци ове године увезено 21.227 смрзнутог меса!

Списак водећих увозника смрзнутог меса нису нам послали из Министарства пољопривреде, док су нам у Привредној комори Србије рекли да тај податак немају. Једино нам је Управа царине доставила називе фирми које увозе ове производе.

Цариници су евидентирали да је само из Шпаније и Немачке увезено око 4.000 тона меса. Потом следи месо из Мађарске, Холандије, БиХ и Белгије.

Председник Националне организације потрошача Србије (НОПС) Горан Паповић, каже да је сваки коментар сувишан када је реч о квалитету меса. [h=3]Трошимо милионе долара[/h]Према подацима Привредне коморе Србије, за првих осам месеци ове године увезене су 374 тоне говеђег меса, у вредности од 1.823.599 долара. Свињског меса смо увезли око 10.650, за 35.992.142 долара. За свињетином иде одмах живинско месо. Увезено је 10.149 тона, у вредности од 11.311.511 долара. Овчијег меса смо увезли 54 тоне, вредне 345.552 долара.

– Код нас смрзнуто месо из робних резерви може да стоји до годину дана, док је у ЕУ максимум шест месеци – прича Паповић. – После тога није употребљиво и мора да се баци из замрзивача. Питање је шта се код нас узима и продаје као „свеже месо“. Кажу и да је замрзнуто месо – свеже. Можда, ако је смрзнуто десетак дана, а не пола године. Ту се и обављају највеће злоупотребе.

Пријаве грађана НОПС о лошем месу пристижу готово свакодневно. Од тога да је променило бољи квалитет, па до неиздрживог смрада.

– Произвођач који увози месо има обавезу само кад отвара фирму да има све папире, у смислу порекла робе – каже Паповић. – Сви, међутим, знају да многи увозници имају своје фирме у иностранству, и могу да направе какве хоће папире. За оног ко код нас контролише све је легално, а у ствари ништа није по закону. Увознички лоби који годинама уназад ради код нас упропастио је читав сточни фонд у Србији. Шта ће нама увозна пилетина и свињетина. Али зато у иностранству, то месо не кошта скоро ништа. Робне резерве се занављају и такво месо иде у кафилерију. Ту смо онда ми, где сви отпаци завршавају.[h=3]Увозници[/h]
  1. НЕОПЛАНТА – 5.319 тона
  2. ЈУХОР – 2.548 тона
  3. ТРЛИЋ – 2.121 тона
  4. МАТИЈЕВИЋ – 1.540 тона
  5. ЗЛАТИБОРАЦ – 1.492 тоне
  6. ТОМЕКС КЕТЕРИНГ – 743 тоне
  7. МЕТРО – 678 тона
  8. ПЕРУТНИНА ПТУЈ – 672 тоне
  9. МЕСОКОМБИНАТ – 573 тоне
  10. КООПЕРАТИВА ДБ – 543 тоне
Према речима Паповића, такво месо у витрини изгледа јако лепо, јер га обасјава специјално светло. Зато делује свеже. Али зато кад крену да га пакују и мере, није вам добро.

– Ми не само да не знамо ко је увозник смрзнутог меса, већ не знамо ни његово порекло – упозорава Паповић.

У Министарству пољопривреде рекли су нам да месо које се увози мора да буде безбедно по здравље људи, да их прати оригинална Међународна ветеринарска потврда, да имају Решење о утврђивању ветеринарско-санитарних услова за увоз и да буде обележено ознаком жига на месу или деловима меса.

– Све пошиљке меса подлежу ветеринарско-санитарној контроли приликом увоза, на граничним прелазима и на месту истовара – кажу у Министарству пољопривреде. – Замрзнуто месо не може да се увози уколико је старије од шест месеци и у случају да нема органолептичких промена. Увоз замрзнутог меса обавља се ради прераде, јер је забрањено одмрзавати га и стављати у промет.

Извор: Вечерње новости
 
Bif.rs:

Kako su se polutani vratili na selo: Brazda na duši



Kada su zatvorene fabrike, okućnice su postale jedini izvor prihoda za deo stanovnika sela. Nedovoljna da im obezbede preživljavanje, ta imanja su im danas kamen oko vrata jer ih i minimalno parče zemlje diskvalifikuje kao primaoce socijalne pomoći



Seosko stanovništvo koje je nekada opstajalo jer je jednom nogom bilo u fabrici a drugom obrađivalo svoju okućnicu, našlo se u raskoraku. Tranzicija je mahom pozatvarala fabrike u selima, a okućnica, od nekada dobrodošlog dodatnog prihoda ne samo što je nedovoljna da prehrani porodicu,već je postala i finansijski teret. Od nekada solidno situiranog sloja, „polutani“ su postali dužnici državi za penziono i zdravstveno osiguranje.
Da bi ostvarili pravo na penziju, vlasnici okućnica treba da uplate godišnje 60.000 dinara, a za zdravstvenu knjižicu još 30.000 dinara. Ako osiguravaju čitavu porodicu preko gazdinstva, onda se ovo odnosi na svakog radno sposobnog člana. Taksa je jednaka za sve, bilo da imaju pola ili 200 hektara oranica. Zdrav razum kaže da to nije pravedno, ali – iako su najavljene – izmena zakona još nema. Okućnica je tako za neke porodice postala kamen oko vrata, jer je nedovoljna da prehrani, ali dovoljna da se izgubi pravo na socijalnu pomoć koja se ne dodeljuje porodicama koje imaju minimum 0,5 hektara zemlje. Uzrečica o dobrim starim vremenima i ovoga puta se potvrdila, jer među dužnicima ima dosta i onih kojima su još roditelji počeli da uplaćuju doprinose, kada to nije bilo ovako veliko finansijsko opterećenje, ali kada su oni postali vlasnici, prestali su da brinu o svom penzionom fondu. „Ljudi nam kažu da sa imanjem do šest hektara nikako ne mogu da isplate ove dažbine državi, i da je tek sa parcelom od blizu deset hektara, moguće izdržavati porodicu i isplatiti državi davanja“, objašnjava Lulić.


Njiva od 10 hektara, ili nekadašnji maksimum zemlje, granična je površina od koje vlasnik gazdinstva može da računa da je u „plusu“, a za svakog člana porodice, tvrde iskusni poljoprivrednici, potrebno je dodatnih 10 hektara. Oni sa stažom u poljoprivrednim kombinatima tvrde da je tako bilo i u vreme socijalističkog gazdovanja pa se računalo da na svakog zaposlenog treba upravo ovaj „maksim“ oranica.
Međutim, popis poljoprivrednih gazdinstava iz 2012. godine pokazao je da je prosečno poljoprivredno imanje u Srbiji upola manje i iznosi 4,5 hektara. Osim njive prosečno gazdinstvo čine jedna krava, tri ovce, četiri svinje, 27 komada živine, jedna košnica i jedan traktor. Od ukupno 631.122 gazdinstva, porodična imanja čine većinu od 628.555 imanja. Imanje u Srbiji manje je od onoga sa čim raspolažu paori u susedstvu: u Hrvatskoj je to 5,6 hektara, u Crnoj Gori 6,3 hektara, a u Sloveniji 6,5 hektara. Kako u svom radu „Ekonomska veličina poljoprivrednih gazdinstava u RS i preporuke za njihovo osnaživanje“ iznose dr Vesna Paraušić i dr Drago Cvijanović, 77,5 odsto porodičnih gazdinstava u Srbiji ima manje od pet hektara.
U odnosu na prosek Evropske unije to je tek trećina – tipično evropsko gazdinstvo ima 17,9 hektara, a za poslanike Narodne skupštine urađena je uporedna analiza koja pokazuje da je prosečno imanje u Austriji 18,8 hektara, u Danskoj 63 hektara, u Italiji 7,9 hektara, a u Mađarskoj 29 hektara.
Ovakvo imanje u Srbiji i prihodovno loše stoji. Prema podacima Paraušića i Cvijanovića, prosečna ekonomska snaga našeg gazdinstva je 5.939 evra: od 12.032 evra u Vojvodini do 3.414 evra u južnoj i istočnoj Srbiji. Ipak, čak 47,5 odsto poljoprivrednih gazdinstava ima ekonomsku vrednost ispod 2.000 evra. U 14 zemalja EU je taj prosek 25.138 evra: na prvom mestu Holandija, sa vrednošću prosečnog poljoprivrednog gazdinstva od 261.753 evra, a Srbija je pretposlednja, ispred Rumunije.
Da li su polutani postali nova socijalna kategorija i teret državi ili još nedovoljno korišćen resurs za povećanje poljoprivredne proizvodnje? „Kad učešće privrede u BDP postane manje od usluga banaka i prometa roba, to je znak da proizvodnja nije ozbiljan resurs, i zato se ljudi okreću trgovini. Ulice naših gradova su pretvorene u paralelne trgovačke centre, jer je svima postalo jednostavnije da pređu granicu, preprodaju robu, ostvare određenu dobit iz razlike u ceni i sutra opet to ponove. To je poslovanje sa preživljavanjem i ta faza preživljavanja očituje se na kretanja u privredi“, objašnjava za B&F dr Jelena Birovljev, profesor na Ekonomskom fakultetu u Subotici.
Poljoprivredna proizvodnja je uslovljena vegetacionim periodom, dugim rokom proizvodnje, angažovanjem kapitala sa rizikom i neizvesnošću da li će on ostvariti prinos ili proizvodnju; a i kada se poklope povoljni prirodni faktori poput klimatskih uslova, prihvatljive tehnologije i visokih prinosa, ostaje neizvesnost oko odgovora tržišta – domicilnog, regionalnog ili nekog šireg, od čega zavisi da li će razlika između cene proizvodnje i prodaje biti prihvatljiva za proizvođače. Otuda su nama polutani i otišli sa sela jer na gazdinstvu manjem od 10 hektara, sa ovim cenama ulaznih parametara i tržišnim konceptom sa jakom konkurencijom nema opstanka, nastavlja dr Birovljev.


Mešovita gazdinstva, gde vlasnici osim na njivi rade i u ostalim sektorima privrede, prisutna su u nekim zemljama u svetu, među kojima je i Japan, navodi profesorka, i procena njihovog učešća doseže između 50 pa čak do 80 odsto. Kina je iz pozicije nekada deficitarne proizvodnje hrane stekla izvoznu poziciju upravo preko organizacije ove proizvodnje u mešovitim gazdinstvima i okućnicama. S druge strane, naši poljoprivrednici su zbog tranzicionih promena u privredi i društvu naglo ubačeni u oštru borbu na tržištu. Jedini kontinuitet politika koje su donošene ranijih godina u odnosu prema poljoprivrednicima je diskontinuitet, jer su usvojene strategije i planovi često i lako bivali napuštani.
„Većina država koje brinu o svojoj poljoprivredi brani bedeme svoje prehrambene sigurnosti i na tom polju tržište ne može uvek da bude apsolutni gospodar. Proizvodni kapaciteti, i proizvođači koji proizvodnju organizuju primenom visokih tehnologija angažovanog kapitala, mogu da budu izloženi uticaju tržišta i liberalnim odnosima koji na njemu egzistiraju. U poljoprivredi, u kojoj je prisutan ograničen resurs u kapitalu, zemljištu i limitirajućim faktorima klimatskih uticaja, veličine i snage gazdinstva uz sve ostale činioce mogu značajno da umanje ostvarivanje efekata poslovanja. Vrlo je prisutna činjenica da u poljoprivredi – od momenta ulaganja u proizvodnju do ostvarenih rezultata – postoji interegnum od nekoliko meseci, što značajno vezuje ionako nedostajuća obrtna sredstva. Ako je danas prisutna nezainteresovanost investitora u ulaganje u poljoprivrednu proizvodnju upravo zbog investicionog tržišnog i proizvodnog rizika, očituje se manjak novca koji postaje vrlo skupa roba, kaže dr Birovljev.
Država treba da preuzme aktivnu ulogu u motivisanju i menjanju ekonomskog položaja ovih mešovitih gazdinstava i ona bi, prema mišljenju dr Birovljev, trebalo da preispita obaveze koje imaju ova gazdinstva prema državi, a koje su za sada previsoke, te da formira mrežu klastera, komercijalnih ili proizvodnih zadruga i drugih vidova organizacija koje bi ublažili i sprečili negativne uticaje okruženja te nezavisne jedine, a gazdinstva učinila efikasnije. S druge strane, danas naše selo ima nepovoljnu starosnu i obrazovnu strukturu, u proseku gazdinstva vode ljudi starosne dobi od preko 60 godina koji zasigurno nisu spremni da budu nosioci promena, progresa, a pogotovo nisu spremni da ulaze u rizike. Savremeni tokovi i primenjena tehnologija u agraru već danas uslovljavaju da je potrebno najmanje srednjoškolsko obrazovanje da bi se uspešno vodilo gazdinstvo. Sagovornica B&F takođe smatra da zemlja kao resurs ne bi trebalo da se nasleđuje kao bilo koja druga imovina već da u tom delu treba da bude promenjen zakon i da zemlju može da baštini samo onaj ko je i obrađuje.
Dr Vesna Paraušić sa Instituta za ekonomiku poljoprivrede smatra da se ne ističe dovoljno potreba da se poljoprivrednici i sami aktiviraju. „Našem seljaku nedostaje preduzetnički duh, fabrike su zatvorene, država ćuti, preostaje im da se oni sami organizuju i iz pasivne pređu u aktivnu poziciju“. Po ovim ekonomistima, podizanje efikasnosti ovakvog porodičnog imanja jeste osnovni preduslov njihovog opstanka.
 
Rts.rs:

Добар род кукуруза обара цену

Прошлогодишњи одличан род кукуруза доноси зараду извозницима, а у последњих десетак година забележене су највеће светске залихе кукуруза од готово 180 милиона тона.
​



2

Земљорадници су ове године напунили амбаре кукурузом, али ценом нису задовољни. Душан Николић је убрао готово 40 вагона, а до сада је продао 12.
Припремио: Радомир Витановић


"Цена је у берби била између десет и једанаест динара. Сада је око 15, што је мало за све трошкове које треба отплатити. Срећа што је родило, па се донекле покривамо", прича Душан.
Пре три године ратари су произвели 3.533.000 тона, претпрошле године 5.864.000 тона, а прошле 7.320.000 тона.
Одличан род кукуруза у свету оборио је цену, смањио продају, а повећао залихе.
Мађарски пољопривредници нуде трговцима од два и по до три милиона тона кукуруза, у Румунији је вишак два и по милиона тона.
"Пре месец дана цена кукуруза на паритету ФОБ Дунавске луке била је око 158 долара, а данас је између 150 и 153 долара по тони, и то са тенденцијом пада", наводи Славко Јовановић из компаније "Грин интернационал".
Према подацима извозника, продаја кукуруза на иностраном тржишту је без застоја, а највероватније ће бити остварена и рекордна зарада.
"По некој рачуници, извоз у 2015. години могао би да достигне између два и по и три милиона тона кукуруза, што би ефектуирало у зависности од ситуације на тржишту девизним приливом од, можда, чак и пола милијарде долара", сматра генерални директор Продуктне берзе из Новог Сада Жарко Галетин.
Земљорадници, као и ранијих година, планирају сетву кукуруза на око 1.200.000 хектара, можда и на нешто већим површинама јер је прошле јесени пшеницом засејано педесетак хиљада хектара мање од планираног.

 
Rtv.rs:

[h=1]ЕУ: Земље чланице да одлуче о узгоју ГМО[/h]БРИСЕЛ - Европска унија је данас дала овлашћење земљама чланицама да саме забране узгој генетски модификованих усева, чак и кад њихов узгој претходно одобри европска агенција за безбедност хране.

Тиме је коначна одлука о узгоју ГМО препуштена националним владама, оцењује америчка агенција Асошиејтед прес (АП).
"Нови закон је велика прилика за националне владе, које сада имају овлашћење да спрече улазак биотехнолошких усева у Европу", изјавио је активиста еколошке организације "Friends of the Earth Europe", Муте Шимф.
gmo-genetski-modifikovana-hrana-jpg_660x330.jpg



Како подсећа АП, на европским пољима тренутно се узгаја само један ГМО, амерички кукуруз "Монсанто 810".
 
Ovo je bilo na rts dnevniku kao opravdanje zasto ce oboriti cenu kukuruza! Zasto nisu ni A pricali o tome da je cena soje GMO u Americi izjednacena sa nasom koja nije GMO, a prosle godina bila 17 din skuplja!!! Sve je to banda...!!!
 
Peet, ne postoje sretstva informisanja zbog istine, nego zbog para ! Ako im mi platimo, oni će pisati kako nama odgovara. Ali nismo ujedinjeni ni složni. Koliko ja mogu platiti neku renomiranu kuću, a da ne omalim 1.000-2.000e, pa oni to zarade za par sekundi i nikom se ne zameraju. Razmisli te zašto nas oni udružuju još od 90tih godina, da nas lakše kontrolišu i po potrebi rasture naše eventualne akcije. Postoje dobro plaćeni paori među nama koji pametno zbore, milina ih slušati, baš kako mi mislimo, mi pođemo za njima i kada smo naj jači oni izađu i kažu da od toga nema ništa i ljudi se razočaraju i kraj. Nov sam i
nadam se da nisam promašio temu ?
 
Blic.rs:

ŠANSA ZA POLJOPRIVREDNIKE ISPOD 40 GODINA
EU traži mlade seljake da im pokloni 1,2 miliona




U okviru programa Evropske unije Ministarstvo poljoprivrede davaće i do 70 odsto bespovratnih sredstava poljoprivrednicima do 40 godina starosti, saznaje “Blic”.

Kliknuti (+) za uvećanje

Poljoprivrednici će moći da dobiju od nekoliko hiljada evra do čak 1,2 miliona. Prvi uslov je registrovano poljoprivredno gazdinstvo, minimalna investicija je od 10.000 do 20.000 evra, a programom je predviđeno i gde se tačno novac može utrošiti.

Sredstvima namenjenim za ruralni razvoj (IPARD program) moguće je kupovati poljoprivredne mašine, opremu za plastenike, sisteme za navodnjavanje, kupovinu i rekonstrukciju objekata. Sve to je dozvoljeno u sektorima mleka, mesa, voća i povrća. Dobijenim novcem nije dozvoljno kupovati zemljiše, stoku i seme.



Programom je predviđeno povraćaj od 50 do 60 investicije. Mladi farmeri u planinskim krajevima (nadmorska visina iznad 500 metara) mogu računati i na podsticaj od 70 procenata. Jedan plastenik na 20 ari košta, recimo, 20.000 evra, što znači da njegov vlasnik mogao da računa na povraćaj i do 14.000 evra.

Maksimalni iznos povraćaja je 1,2 miliona evra, što znači da je maksialna investicija oko1,5 miliona evra.

Zoran ima 24 godina i odlučio je s porodicom da ostane u selu nadomak Kovina. Proizvodi uglavnom rasade i ukrasno bilje.

- Pre pet godina smo krenuli sa jednim plastenikom, danas ih imamo pet. Sve smo radili bez kredita. Gotovo celu zaradu smo ulagali u nove plastenike, i tek danas možemo ostaviti koji dinar sa strane. Da je bilo podsticaja bilo bi mnogo lakše - kaže Zoran.

Na konkurs će moći da se prijave i poljoprivrednici stariji od 40 godina, ali će mlađi imati prednost. Konkurs će biti objavljen početkom 2016. Potom treba očekivati i novac, a Dragan Mirković, načelnik Odeljenja za ruralni razvoj u Ministarstvu poljoprivrede savetuje da je već sada potrebno krenuti sa pripremama.

- Prvi korak je dobro proučiti program koji će na srpskom biti objavljen na sajtu ministarstva za nedelju, dve. Potom treba krenuti u ozbiljno razmišljanje i planiranje investicije - kaže Mirković za “Blic”.

Branislav Gulan, stručnjak za poljoprivredu i član Odbora za selo u SANU, procenjuje da mladih poljoprivrednika u Srbiji (do 40 godina) ima oko tri odsto, dok ih u EU ima šest procenata.

- Najveći problem u Srbiji je to što ne postoji sigurno tržište. Prepreke su i nedostupnost zemlje i finansija i priče o teško zarađenom dinaru - ocenio je Gulan.







- - - - - - - - - -

Rtv.rs:

Пољопривредници користе системе управљања

НОВИ САД - На фарми коза у Кисачу, чији је власник Раиновић Милан, FADN систем примењује се већ три године. Са тог пољопривредног газдинства прикупљају се сви неопходни економски и рачуноводствени подаци за успостављање књиговодства на одабраном газдинству.

Вођа FADN пројекта у Србији, испред Министарства пољопривреде Мирјана Бојчевски, каже да је увођење тог система података један од услова за приступне преговоре за Европску унију.
Навела је да је сам пристанак пољопривредника у том програму добровољан, тачније, да се бирају пољопривредна газдинства са одређеним карактеристикама.
secerna-repa,-poljoprivreda-jpg_660x330.jpg
РТВ

"У FADN систему за сада има око 1.000 пољопривредних газдинстава, а подаци о самим газдинствима су строго поверљиви и појединачни резултати се не смеју јавно објављивати", напоменула је Бојчевски.
Према процени Министарства пољопривреде, коначан FADN узорак бројаће између 1.500 и 2.000 пољопривредних газдинстава.




- - - - - - - - - -

Dnevnik.rs:

Канали затрпани, њиве пливају, а пшеница се дави



Висок ниво подземних вода, као и честе падавине последњих недеља, муче целу Војводину, али, чини се, нигде у том обиму као на подручју средњег Баната. Пољопривредници на чијим су се њивама





У кањишком атару кукуруз необран због воде

формирале водолежи, али и мештани појединих села, попут Ечке, код Зрењанина, чија су дворишта и баште поплављени већ дуже, муку муче с површинским водама, због чега су угрожени јесењи усеви, али и не тако далека пролећна сетва, па не чуди што је механизација даноноћно на терену.
Прокопавају се и чисте одводни канали у атарима око насељених места да би се убрзало отицање воде. Приликом чишћења ободног канала код железничке станице, код Јаше Томића, у општини Сечањ, грешком је покидана водоводна инсталација. Услед хаварије, мештани Јаше Томића су прекјуче неколико сати били без воде. Захваљујући радницима сечањског јавног комуналног предузећа, квар је отклоњен, а пољопривредници су наставили чишћење канала.
Пуне руке посла имају и ратари у општини Житиште. Власници и корисници пољопривредног земљишта у Банатском Двору, уплашени најавама да би наредних дана могло бити обилнијих падавина, што би додатно отежало ситуацију на терену, као превентивну меру заштите од поплава предузимају такозвано шлицовање, односно ископавање сезонских канала који воде из водолежа формираних у депресијама на пољопривредном земљишту одводе у оближње канале система за одводњавање.
Јавно водопривредно предузеће „Воде Војводине”, које се брине о 21.000 километара канала за одводњавање, упозорило је на то да огроман проблем радницима на терену представљају велике количине смећа у каналској мрежи. Отпад који заврши у каналу ствара чепове и успорава или потпуно блокира отицање воде, што знатно умањује функционалност система за одводњавање. „Воде Војводине” су позвале грађане да све проблеме на каналској мрежи и евентуалне препреке што пре пријаве надлежним службама тог предузећа.
Услед високог нивоа подземних вода и атмосферске воде, проблеми и незадовољство војвођанских ратара се гомилају. По речима каћког пољопривредника Војислава Малешева, пшеница посејана на нижим теренима се просто „дави” у води па су и очекивани приноси под знаком питања.
– Канали намењени за одводњавање су већином неочишћени, а тамо где се и чистило, ситуација буде под контролом две-три године па се проблем јавља поново – тврди Малешев, по чијим речима посебне тешкоће овдашњим паорима представљају ћуприје које премоштавају већином једнофункционалне канале.
Проблема има и на северу Војводине, у општинама Кањижа, Чока и Нови Кнежевац. Тамо њиве пливају не само ових дана већ проблеми трају дуже те на појединим парцелама паори нису успели ни да оберу кукуруз нити да изваде шећерну репу.
Како јављају наши репортери, у потиским општинама најгоре је на нижим теренима где се вода дуго задржава на површини и где често ни интервенције водопривредних предузећа не помажу.
Заштита од штетног дејства вода на територији АП Војводине покрива површину од 21.505 квадратних километара, с око два милиона становника. Око 46 одсто територије покрајине је испод нивоа великих вода у рекама, а 1.840.000 хектара, или 85 одсто укупног земљишта, угрожено је спољним, површинским и подземним водама. Од велике воде (ниво воде с вероватноћом појаве једном у 100 година) перманентно је угрожено око милион хектара плодног земљишта, насеља с око 1,2 милиона становника, као и велики број индустријских, историјских и културних објеката. Укупна дужина одбрамбених насипа који се налазе у Оперативном плану за 2015. годину је 1.450 километара, на којима је регистровано више од 100 локалитета с негативним појавама, а највећи број слабих места настаје управо као последица девастирања и несавесног коришћења насипа

 
Dnevnik.rs:

Србија ускоро добија нови закон о заштити биља



Све док у Европи будемо држали примат у потрошњи пестицида и док се не донесу ваљани закони, грађанима Србије нико неће моћи да гарантује да купују и једу здраву храну. Чак 70 одсто




Употреба заштитних средстава увек под сумњом

пољопривредних производа у нашој земљи и даље се третира недовољно испитаним пестицидима сумњивог квалитета, а стално се одлаже примена закона који предвиђа комплетну токсиколошку документацију за пестициде, а који је усвојен још 2009. године.
Тим речима се повремено огласе представници највећих мултинационалних компанија за производњу пестицида у Србији. По њима, ситуација на њивама и у воћњацима је критична, а тако ће бити још четири године у којима ће средства за заштиту биља моћи да се увозе без ограничења.
Надлежни, с друге стране, оповргавају тврдње представника мултинационалних компанија. У одговорима на наша питања подвлаче да је храна третирана пестицидима у Србији безбедна те да се састав тих средстава контролише у складу с прописима ЕУ. У сваком случају, потпуно усклађен, нов закон, добићемо ове године, речено нам је у Управи Министарства пољопривреде и заштите животне средине за заштиту биља.
– Министарство, односно Управа, раде на даљем усаглашавању националног законодавства с оним у Европској унији у области средстава за заштиту биља. У тим активностима планирано је усвајање Предлога закона о изменама и допунама Закона о средствима за заштиту биља. Иако Закон о средствима за заштиту биља, усвојен 2009. године, садржи и неке од одредби нових ЕУ прописа (о ађувантима, интегралном управљању штетним организмима, инспекцији машина за примену заштитних средстава, обукама крајњих корисника, дистрибутера и саветодаваца и вођење евиденција), његова хармонизација с важећим ЕУ законодавним оквиром је и даље само делимична – речено нам је у Управи, уз подсећање на то да је усвајање тог предлога закона у Скупштини планирано за трећи квартал 2015. године, што не значи да се не може десити и раније. Како су нам објаснили, измене и допуне тог закона се односе и на поступак регистрације и на одрживу примену пестицида која је основа за производњу безбедне хране, заштиту здравља људи и заштиту животне средине.
Осврћући се на тврдње поменутог удружења, то јест мултинационалних компанија, да се чак 70 одсто пољопривредних производа у Србији третира хемијом сумњивог квалитета, у Управи напомињу да су од ступања на снагу Закона о средствима за заштиту биља у јуну 2009. године, представници страних развојно-истраживачких компанија преко свог удружења СЕЦПА вршили притисак на Министарство и овлашћене институције, како дописима, тако и путем средстава јавног информисања, и износили одређене тврдње у вези с регистрацијом и применом средстава за заштиту биља у нашој земљи. Међутим, те тврдње не одражавају право стање у тој области и не одговарају истини, наглашавају у Управи.
У Србији, у поступку регистрације средстава за заштиту биља, не постоје различита правила у зависности од тога да ли је произвођач домаћи или страни. Прописана документација, која се подноси за регистрацију, идентична је за све заинтересоване стране.
Поступак регистрације средстава за заштиту биља у Србији није усклађен с поступком регистрације у земљама чланицама ЕУ и на томе се интензивно ради, заједно са свим заинтересованим странама, објашњавају надлежни.



Комшије иду у школу
Да би убудуће могли да купују и употребљавају заштитна средства на својим њивама, до јесени ће пољопривредници у Хрватској морати да прођу обуку, положе испит из употребе пестицида и да добију сертификат. Они који не буду имали „диплому“ у џепу, биће на мети Пољопривредне инспекције и ризиковаће да буду кажњени.

 
Ministarstvo:

Зa уређење aтaрских путeвa 357.000.000 динaрa

Влада Републике Србије је прошле недеље на предлог Министарства пољопривреде и заштите животне средине усвојила Уредбу о утврђивању програма извођења радова на заштити, уређењу и коришћењу пољопривредног земљишта за 2015. годину.Овом уредбом утврђује се Програм за 2015. годину, на основу ког ће се извршити радови на заштити, уређењу и коришћењу пољопривредног земљишта, односно нова инвестициона и друга улагања, a у изнoсу oд 1.417.536.000 динaрa. Она обухватају између осталог и контролу плодности обрадивог пољопривредног земљишта, побољшање хемијских и биолошких својстава обрадивог пољопривредног земљишта, комасацију, уређење (ревитализација) пољских путева и набавку нове опреме за наводњавање.Програмом извођења радова на заштити, уређењу и коришћењу пољопривредног земљишта за ову годину, планирана су финансијска средства за уређење (ревитализација) пољских путева у износу од 357.000.000 динара као и 117.000.000 динара за набавку нове опреме за наводњавање.Управа за пољопривредно земљиште расписаће Конкурс којим ће се ближе утврдити документација коју је потребно поднети уз пријаву као и остали критеријуми за остваривање права на коришћење средства.Уредбу можете погледати – овде

УРЕДБA
О УТВРЂИВАЊУ ПРОГРАМА ИЗВОЂЕЊА РАДОВА НА ЗАШТИТИ,
УРЕЂЕЊУ И КОРИШЋЕЊУ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА
ЗА 2015. ГОДИНУ



 
Rtv.rs:

[h=1]Осам општина обједињује пољопривредну понуду[/h]СУБОТИЦА - Осам општина Севернобачког и Западнобачког округа праве заједнички пројекат којим желе да пољопривредним производима дају додатну вредност, кроз обједињавање понуде или вишу фазу прераде, а за чију реализацију планирају да конкуришу за средства из фондова Европске уније.

Тим поводом, у Суботици је одржан састанак Међуопштинске радне групе за припрему регионалног пројекта Интегрисане производње хране, којим ће се подржати подизање конкурентности и производња хране у тој средини.
Како је изјавила Маја Пејчић, заменица директора Националне агенције за регионални развој, у току је припрема пројекта, у оквиру којег се ради више анализа изводљивости, на основу чега ће бити дефинисан коначан облик будућег великог логистичког центра, у оквиру којег ће се основни пољопривредни производи прерађивати, и томе добити нову вредност.
“Крајњи резултат треба да буде ново запошљавање, развој малих и средњих предузећа и извоз домаћих производа, рекла је Пејчићева.
Начелник Севернобачког округа Драги Вучковић рекао је да оба округа пружају подршку припреми и каснијој реализацији пројекта.
“Гледаћемо да све оно што се тиче законске регулативе, која подупире овакву регионалну сарадњу, да несметано прође, да се не деси неки бирократски застој и да то буде у склопу показивања способности и капацитета како више локалних самоуправа могу да се окупе и да заједнички конкуришу, рекао је Вучковић.
Директор Региуоналне развојне агенције Панонрег Бранислав Малагурски очекује да ће пројекат бити дефинисан до средине године.
Сматра да ће бити вредан неколико милиона евра, а та средства ће покушати да обезбеде из европских фондова.
“Сазрели су услови да се ова регија покрене у производњи хране, која овде има дугу традицију, која је економски изнела регију у задњих 100-150 година и где ми видимо озбиљну будућност за оне које ће се бавити како примарном производњом, тако и прерадом и пласманом на тржиште, рекао је Малагурски.
Носиоци пројекта су Национална агенција за регионални развој и Регионална развојна агенција Панонрег из Суботице, а партнери локалне самоуправе из та два округа и Економски факултет из Суботице.
 
I dalje bez dogovora o otkupnoj ceni stare maline - agropartner.rs

NOVA VAROŠ - Na sastanku održanom u Ministarstvu poljoprivrede malinari i hladnjačari, za sada, nisu postigli nikakav dogovor o problemima koji prate proizvodnju tog voća, izjavio je danas predsednik novovaroškog Udruženja 'Zlatni breg' i Saveza srpske maline, Mišo Živković.

On je najavio formiranje Radne grupe koja bi trebalo da usaglasi stavove proizvođača i hladnjačara oko cene maline.

'Sastanku je, pored predstavnika ministarstva koji su bili u ulozi medijatora, prisustvovalo sedmoro najvećih hladnjačara. Jedna od tema je bila cena maline za prošu godinu, ali hladnjačari tvrde da su ostvarili malu dobit koja iznosi 2,5 odsto, u šta mi sumnjamo', naveo je Živković u izjavi Tanjugu.
...
Kliknite za proširenje...
 
Uap.gov.rs:

[h=2]ИСПЛАТА СУБВЕНЦИЈА ПОЉОПРИВРЕДНИМ ПРОИЗВОЂАЧИМА[/h]Објављено 6. март 2015.. | Категорија: Вести

Управа за аграрна плаћања Министарства пољопривреде и заштите животне средине је након усвајања Уредбе о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2015. години почела са исплатама субвенција. Пољопривредним произвођачима који су остварили право на субвенције је од 24. фебруара 2015. године исплаћено укупно 501.828.442,21 динара, на основу више правилника. Од поменутог износа, 464.440.501,00 динара је исплаћено на основу Правилника о условима, начину и обрасцу захтева за остваривање права на премију за млеко за четврти квартал 2014. године, за који су се захтеви подносили од 1. јануара до 15. јануара 2015. године. Преостала средства у износу од 37.387.941,22 динара исплаћена су на основу Правилника о начину остваривања права на подстицаје у сточарству за тов јунади, тов свиња и тов јагњади (за захтеве за остваривање права на подстицаје за тов јагњади и свиња који су се подносили до 31. децембра 2014. године, као и за захтеве за тов јунади који су се подносили до 31. јануара 2015. године), на основу Правилника за генетско унапређење сточарства и Правилника за подршку инвестицијама у примарну пољопривредну производњу. У наредном периоду нaстaвићe се редовна динамика исплaта.

- - - - - - - - - -

Rtv.rs:

[h=1]Слатке уредбе на штету паора[/h]НОВИ САД - Од 5. октобра до данас Србија је имала десет министара пољопривреде и скоро сваки од њих предложио је макар једну уредбу којом се бранио извоз, одобравале увозне квоте, или су се земљорадницима на споран начин надокнадили трошкови за гориво, семе и минерално ђубриво, показујеистраживање РТВ Војводине.

Драган Јоцић из Турије, општина Србобран, на неколико стотина хектара земље годинама узгаја шећерну репу. Јоцић је један од бројних пољопривредних произвођача из Војводине који су шећерну репу извозили у Хрватску и који су 2012. претрпели значајну финансијску штету јер је Република Србија краткорочно забранила извоз шећерне репе.
"Оштећен сам на тај начин што је у Хрватској била неупоредиво виша цена него код нас. Хрвати су плаћали 50 евра по тони док се у Србији откупљивала за 40 евра по тони. Пошто сам 2012. морао да нашим шећеранама предам репу оштећен сам за приличну своту новца" рекао је Јоцић РТВ Војводине.
secerna-repa,-poljoprivreda-jpg_660x330.jpg
РТВ

Подаци Министарства пољопривреде показују да је 2012. на преко 10.000 хектара војвођанских ораница била посејана шећерна репа уговорена за прераду у две хрватске шећеране - Осијек и Жупања.
Подсећамо, Влада Србије 6. септембра 2012. усвојила је Уредбу о забрани извоза соје, сунцокрета и шећерне репе.
У образложењу Министарства пољопривреде тврдило се да ће услед суше род шећерне репе бити знатно умањен те да ће уместо очекиваних 450.000 тона производња шећера износити око 300.000 тона.
"Постоји могућност да дође у питање количина расположива за преференцијални извоз шећера у ЕУ, као и снабдевеност домаћег тржишта овом важном животном намирницом", стајало је у образложењу Министарства.
Усвајање Уредбе изазвало је жестоке реакције дела домаће као и јавности у Хрватској. И док су медији са обе стране границе извештавали о такозваном шећерном рату, Творница шећера Осијек против Републике Србије покренула је поступак пред Међународним трговинским судом у Паризу. Осијечка шећерана од Србије тражи обештећење од 12 милиона евра а коначну одлуку у спору, суд би требало да донесе средином 2015.
Домаћи и медији из Хрватске као кључне актере који су утицали на усвајање спорне Уредбе истицали су Миодрага Костића, власника МК Групе која производи око 60 одсто домаћег шећера и тадашњег министра пољопривреде Горана Кнежевића.
Састанци у кабинету
Како нам је потврдио Иван Живков, некадашњи шеф кабинета Горана Кнежевића, власник МК Групе током лета је два пута боравио у кабинету министра пољопривреде.
"Влада је изабрана крајем јула а читав август је прошао у тражењу решења тада актуелног проблема – суше. На крају тог периода Влада је усвојила закључак о мерама ублажавања последица суше И једну уредбу о забрани извоза шећерне репе, сунцокрета и соје. У том периоду Миодраг Костић долазио је у министарство И имао насамо састанке са Гораном Кнежевићем. Треба имати у виду да се њих двојица познају још од средине деведесетих година, када је Кнежевић био функционер ДС а Костић директор те странке. Због тог њиховог познанства нико те њихове сусрете није доживљавао као изненађење", каже Живков за РТВ Војводине.
Ни после бројних покушаја Горан Кнежевић и Миодраг Костић нису одговорили на питања РТВ Војводине о околностима које су довеле до усвајања Уредбе као и њеним последицама.
"Уколико су домаће потребе око 220.000 тона шећера а очекивана производња за 2012. била је око 300.000 тона, на који начин је онда било угрожено домаће тржиште", гласило је једно од питања РТВ Војводине на које Кнежевић није одговорио.
Пред посланицима Скупштине Србије, 27.09.2012. Горан Кнежевић је рекао да "нису тачне тврдње које последњих дана можемо прочитати у медијима да је ова Уредба усвојена зарад заштите интереса прерађивача, тајкуна или како их већ зову. Влада Србије ради у заштити интереса свих грађана".
"Понекад су толико бахата објашњења да немам речи. Из приложеног се зна колика је потрошња шећера у Србији. Тачно је биће угрожена квота за извоз шећера у ЕУ а једном ако изгубимо квоту извоза шећера онда је тешко можемо повратити и вероватно је то била релација зашто је такав поступак. Проблем је што је у таквој прерасподели колача са ценама нашег шећера на европском тржишту оштећен обичан пољопривредни произвођач" каже проф. др Бранко Маринковић са Пољопривредног факултета из Новог Сада.
За Јана Хусарика из Удружења банатских паора стање у пољопривреди често се регулише Уредбама чије су последице углавном штетне по пољопривредне произвођаче.
"Ми смо дневно у ситуацији да одговарамо на уредбе и да покушавамо да их исправимо. Да их доведемо у неко функционално стање и много енергије се губи на све то. И што је најжалије све те примедбе буду саслушане али не и инкорпориране у сам текст уредбе" каже Хусарик за РТВ Војводине.
Чија је политичка одговорност
Подсећамо, када је 2007. забележена је рекордна цена пшенице и кукуруза на светским тржиштима Влада је, са образложењем да ће бити угрожено домаће тржиште, донела Уредбу о забрани извоза пшенице, кукуруза, соје и сунцокрета. На тај начин земљорадницима је наметнута знатно нижа откупна цена те су се тржишни вишкови нашли у силосима великих трговаца и млинова.
У марту 2011. министар пољопривреде Душан Петровић доноси уредбу о забрани извоза пшенице и брашна. Образложење министра Петровића гласило је да је Уредба неопходна како би се стабилизовало домаће тржиште. Та Уредба пореметила је трговинске односе са Црном Гором чији су представници тврдили да Србија не поштује ЦЕФТА споразум.
Министар Душан Петровић 2012. предложио је и Уредбу о регресирању дизел горива која је омогућила само једној компанији - Нафтној индустрији Србије, да пољопривреднике снабдева горивом.
Свакако једна од тренутно најпознатијих афера које се односе на државне интервенције јесте Уредба о регресирању минералног ђубрива због које се води судски поступак против бившег министра пољопривреде Саше Драгина и његових сарадника.
Судски поступак против Драгина отворио је кључно питање - политичке одговорности за начин њиховог усвајања, односно да ли је могуће да се Уредбе усвоје без знања политичког врха?
За адвоката Слободана Бељанског, некадашњег члана Одбора Агенције за борбу против корупције, афере показују да процес усвајања уредби мора бити транспарентнији а утицај политичара на њихово усвајање је несумњив!


 
Blic.rs:

[h=1]Austrijske poljoprivrednike čeka rekordna kazna zbog mleka[/h]


Austrijske proizvođače mleka očekuje rekordna kazna, jer nisu ispoštovali kvotu EU za proizvodnju mleka, prenose danas bečki mediji.
Zbog daleko većih isporuka od dozvoljenih, prema prognozama eksperata, kako prenose mediji, austrijski poljoprivrednici mogli bi platiti EU kaznu u visini od oko 45 miliona evra.

Od 1.aprila prošle godine do 31. januara ove, kvota isporuke bila je za 6,3 odsto više od dozvoljene, što znači da je isporučeno za 152.474 tona više mleka.
Austrijski proizvođači mleka su i ranijih godina prekoračili kvote i svesno plaćali kazne, na primer 33,3 miliona evra za 2011/12. i 28,45 miliona evra za 2012/13.
Do sada najveću kaznu oni su platili za 1998/99, kada je EU tražila 37,6 miliona evra.



Inače kvota za proizvodnju mleka, koju je EU uvela pre tri decenije kako bi sprečila hiperprodukciju i stabilizovala cene na tržištu, ističe krajem marta. Svaki proizvođač mleka dobijao je pojedinačnu kvotu, koja je bila preduslov za isporuke. Nakon isteka roka za kvote, proizvođači mleka u EU moći će da proizvode koliko žele.
 
StudioB.rs:

[h=1]Javni poziv za privatizaciju PKB sredinom 2015. »[/h][h=5][/h]Javni poziv za privatizaciju Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) očekuje se sredinom ove godine, a cela transakcija bi mogla biti gotova u četvrtom kvartalu 2015, izjavio je Tanjugu generalni direktor PKB Dragiša Petrović


poljoprivreda(1)02102014.jpg
PKB je velika kompanija koja i sada funkcioniše na zadovoljavajući način, pa su za nju zainteresovani brojni investitori, istakao je Petrović.
Do sada je, kaže, zvanično PKB posetila samo kineska delegacija, a direktnih pregovora sa potencijalnim kupcima za sada nije bilo.
"Interesovanje je veliko, što se vidi i po broju pristiglih pisama o zainteresovanosti. Naravno, ta pisma o zainteresovanosti nisu ograničavajuči faktor i ne sprečavaju da se još neko ko je zainteresovan javi za kupovinu imovinskog paketa ", naveo je Petrović.
Podseća da je Skupština PKB krajem februara izabrala privatizacionog savetnika koji treba da napravi paket za prodaju imovine.
Posle toga, dodao je, vlasnik, odnosno Grad Beograd treba da usvoji taj paket, a zatim sledi raspisivanje javnog oglasa, prikupljanje ponuda, odabir najboljeg ponuđača, pregovori sa najboljim ponuđacem i zaključivanje ugovora o prodaji.
Grad Beograd je, podseća, 30. decembra doneo odluku o modelu i metodu privatizacije PKB-a,i to kroz model prodaje dela imovine Subjekta privatizacije,metodom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem.
"Zamišljeno je da se napravi imovinski paket koji će u sebi sadržati dovoljno poljoprivrednog zemljišta za održavanje stočarske proizvodnje na ovom nivou, životinje, mehanizaciju, objekte koji su vezani za poljoprivrednu proizvodnju i broj zaposlenih koji je potreban da to sve funkcioniše na jednom dobrom nivou", pojasnio je Petrović.
Čelnik PKB je kazao da PKB trenutno, sa zavisnim društvima, ima 2.108 zaposlenih, a u samom PKB-u broj je nešto manji od 1.900 ljudi.
Petrović je istakao da je kompanija u 2014. godini ostvarila značajan rast poslovnih prihoda od oko osam odsto u odnosu na prethodnu godinu izraženo u evrima.
On je precizirao da je PKB u 2014. godini zabeležio oko 54 miliona evra prihoda, a u 2013. godini 50 miliona evra.
"Poslovne rashode, koji su nažalost ovde "neelastični", držali smo na istom nivou, odnosno relno su manji oko tri odsto u odnosu na 2013.godinu", napomenuo je Petrović.
Petrović je istakao da su dobri rezultati ostvareni i u proizvodnji mleka, koja je u 2014. iznosila 65,4 miliona litara i bila je za pet odsto veća nego 2013.
"Ono što je takođe interesantno da je PKB korporacija jedini proizvođač mleka, koji je u toku prošle godine ostao bez celokupnog iznosa premije za mleko, donošenjem pravilnika Ministarstva poljoprivrede, mi smo praktično ostali prošle godine u odnosu na prethodne godine, "zakinuti" za više od tri miliona evra", kazao je Petrović.
On je podsetio da je PKB u prethodnih nekoliko godina uložila više od 10 miliona evra u farmu muznih krava koja je među najsavremenijim u ovom delu Evrope, a ulagalo se i u sisteme za navodnjavanje čiji je ukupni kapacitet 5.600 hektara.
U PKB se trenutno obrađuje oko 21.000 hektara zemljišta, a oko polovine od toga služi za proizvodnju stočne hrane.
Što se stočarske proizvodnje tiče, PKB ima oko 22.000 grla goveda, od čega oko 9.000 muznih krava. PKB je aktivirao i farmu svinja i očekuje da u toku ove godine isporuči 9.000 tovljenika.
Taj poljoprivredni gigant ima i farme sa 20.000 koka nosilja i 2.000 ovaca.
Pored toga, PKB ima fabriku stočne hrane, koja trenutno radi sa 30 odsto kapaciteta.
PKB takođe ima svoja zavisna preduzeća - veterinarsku stanicu sa dovoljnim brojem veterinara, koji pokrivaju praktično kontrolu proizvodnje u PKB-u, setifikovanu "Ekolab" laboratoriju koja pored toga što radi za PKB, radi i na trzištu i za druge, PKB avijaciju i Institut Agroekonomik koji ima svoje sorte semena određenih kultura. PKB se prošle godine sertifikovao i za ISO standarde, Hassap i Global gep.
 
Subvencije.rs:

Подршка сточарству 2 милијарде долара
Russia_flag_map1-620x330.png

[h=1]Русија: Подршка сточарству 2 милијарде долара[/h]


Moсквa – Рускa Вњeшeкoнoмбaнк (ВEБ) дoдeлићe двe милиjaрдe дoлaрa крeдитa зa рaзвoj прoизвoдњe мeсa у Русиjи, рeкao je дирeктoр бaнкe Влaдимир Дмитриjeв.
„Гeнeрaлнo, oбим крeдитa, при чeму су тo дeвизни крeдити, jeр сe рaди o купoвини eлитних гoвeдa, изнoсићe нeштo мaњe oд двe милиjaрдe дoлaрa“, oбjaсниo je Дмитриjeв, a oбjaвљeнo je нa сajту прeдсeдникa држaвe.
Oн je дoдao дa je ВEБ нeдaвнo пoтписaлa спoрaзум o финaнсирaњу сa рускoм кoмпaниjoм Mирaтoрг.
„Рaди сe o прoизвoдњи гoвeдинe висoкe клaсe, зaснoвaнa нa нajсaврeмeниjим тeхнoлoгиjaмa, oкo 120.000 тoнa ‘мeрмeрнe’ (мaрблe) гoвeдинe, кoja ћe сe прoизвoдити нa њихoвим пoвршинaмa“.
Дмитриjeв je дoдao дa ћe нoвaц ићи нa рaзвoj „oзбиљнe прoизвoдњe, изгрaдњу нajмoдeрниjих пoстрojeњa, нajмoдeрниjих клaницa“.
Рaниje, 17. фeбруaрa, прeмиjeр Русиje Дмитриj Meдвeдeв je пoтписao нeкoликo урeдби o пoдршци пoљoприврeдe. Укупни изнoс субвeнциja je 35,73 милиjaрди рубaљa (576 милиoнa дoлaрa).
У aнтикризнoм плaну, кojи je рускa влaдa oбjaвилa крajeм jaнуaрa, прeдвиђeнo je дa сe зa финaнсиjску пoдршку пoљoприврeди oвe гoдинe издвojи дo 50 милиjaрди рубaљa. Ta срeдствa су нaмeњeнa дa сe oдржи тeмпo крeдитирaњa пoљoприврeднe прoизвoдњe. Пoрeд тoгa, чeтири милиjaрдe трeбaлo би дa будe издвojeнo зa стимулисaњe купoвинe дoмaћe пoљoприврeднe тeхникe.
Кaкo je рaниje oбjaвљeнo, дo крaja мaртa влaдa ћe пoтрoшити 22 милиjaрдe рубaљa зa рeaлизaциjу aнтикризнoг плaнa. Oд тoгa дeсeт милиjaрди трeбa дa будe дoдeљeнo пoдршци пoљoприврeднoг сeктoрa.


 
Subvencije.rs:
Министарство пољопривреде: Програм мера подршке пољопривредне политике са нивоа аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе
Ministarstvo-zzs.jpg

Министарство пољопривреде: Програм мера подршке пољопривредне политике са нивоа аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе




Овим правилником прописује се образац и садржина програма подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја, као и образац извештаја о спровођењу мера пољопривредне политике и политике руралног развоја.
Опште информације и табеларни приказ планираних мера садрже: анализу постојећег стања; податке о стању и трендовима у руралном подручју; показатеље развоја пољопривреде; табеларни приказ планираних мера и финансијских средстава; податке које се односе на циљну групу и значај промене која се очекује за кориснике; информисање корисника о могућностима које пружа програм подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја; податке о мониторингу и евалуацији.
Анализа постојећег стања садржи податке о географским и административним карактеристикама, податке о природним условима и животној средини.
Стање и трендови у руралном подручју садржи податке о демографским карактеристикама и трендовима, податке о диверзификацији руралне економије и о руралној инфраструктури.
Показатељи развоја пољопривреде садрже податке о пољопривредном земљишту, вишегодишњим засадима, сточном фонду, механизацији, опреми и објектима, радној снази, структури пољопривредних газдинстава, производњи пољопривредних производа, земљорадничким задругама и удружењима пољопривредника, трансферу знања и информација.
Табеларни приказ планираних мера и финансијских средстава садржи: табеларни приказ мера директних плаћања; табеларни приказ мера руралног развоја; табеларни приказ мера које нису предвиђене у оквиру мера директних плаћања и у оквиру мера руралног развоја; табеларни приказ планираних финансијских средстава.
Комплетан правилник и табеларне приказе, можете преузети у прилогу текста.

http://subvencije.rs/wp-content/upl...е-покрајине-и-јединице-локалне-самоуправе.pdf

http://subvencije.rs/wp-content/upl...формације-и-табеларни-приказ-мера-подршке.pdf
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh