Šljiva

ad spadne list okreci stabla

Jel to važi i za one koji imaju tri hiljade stabala?
Ajd nađi negde sliku ozbiljne plantaže sa okrečenim stablima.
Biće da ozbiljni proizvošaći ne znaju da treba krečiti?

Krečenje je zanimacija za penzionere i vikend voćare, em ne šteti biljci,i ma i kao neke koristi, em stvara iluziju da se nešto mnogo korisno uradilo.
 
Imam jedno pitanje, ne odnosi se samo na sljivu ali ja cu to uraditi u sljiviku pa nije pogresno postaviti pitanje ovde:
u prethodnih mesec dana imao sam puno obaveza i zapostavio sam medjurednu obradu tako da je vocnjak jako zatravio, planirao sam na jesen da poorem svakako pa mi se nametnulo pitanje da li bi to moglo da se odradi sada? U principu ustedecu i na novcu i na trudu jer necu placati tanjiracu ili frezu sada pa za mesec dana oranje(nemam mehanizaciju, sve placam) , sta mislite o tome?
 
Sljiva

Tintoreti hvala na savetu,samo mi reci jel fungicid mesam u srazmeri sa vodom koju sam upotrebio za krec ili u srazmeri sa vodom i krecom zajedno,i ako moze jos jedna informacija kakve su ovo larve na slici(jel opasno) i cime da ih tretiram,naj vise ih ima na mestima gde se kora otvorila.
 
Poslednja izmena:
Imam jedno pitanje, ne odnosi se samo na sljivu ali ja cu to uraditi u sljiviku pa nije pogresno postaviti pitanje ovde:
u prethodnih mesec dana imao sam puno obaveza i zapostavio sam medjurednu obradu tako da je vocnjak jako zatravio, planirao sam na jesen da poorem svakako pa mi se nametnulo pitanje da li bi to moglo da se odradi sada? U principu ustedecu i na novcu i na trudu jer necu placati tanjiracu ili frezu sada pa za mesec dana oranje(nemam mehanizaciju, sve placam) , sta mislite o tome?

Pa kako mislis da ti traktor uzore voce ako je trava visoka? Zemlja se ne moze prevrtati, moras prvo pokositi travu. Ne znam kolko ti je staro voce, ali iskreno ne vidim razlog zasto bi orao osim ako medjuredno ne sadis nesto. Ako ne onda bi bolje bilo obraditi zemlju podrivacem.

Sto se krecenja stabala tice apsolutno podrzavam ovu meru ali iskljucivo na manjim zasadima. Krec dezinfikuje koru i iscisti je od raznih bolesti i stetocina. Atomski, slobodno poslusaj tintoretija. Ukljuci mozak, razmuti fungicid u vodi i u toj "smesi" rastvori krec. Mada bih ja to radio i bez funficida, al ok, probaj. Sve u svemu, dok sam ne probas neces znati. I ove postove citaj sa rezervom jer ovde ce ti ljudi reci sve a nece ti reci nista. Na kraju ce opet na tebi biti da sam ucis na svom vocu. I to je najbolje.
 
Požegača 100%. Šljiva odličnog kvaliteta, kako za jelo tako i za rakiju. Problem je što je šarka u poslednjoj deceniji prosto desetkovala ovu sortu šljive. To joj je najveći nedostatak uz sitan plod ali za rakiju, jelo, slatko, džem, sušenje itd, po ukusu nijedna iz instituta joj ne može prići. Postoji sada tu osim vode još jedan veliki problem. Ako je voćnjak bila zahvatila šarka, ona se prenosi i izdancima, tako da ona varijanta od presađivanja propada, moraćeš ako već nisi ta stara stabla da povadiš sa korenom. Ovo ti kažem iz razloga što se šarka prenosi na druga zdrava stabla, te ćeš za nekoliko godina bojim se imati zaražen ceo voćnjak. Većina novijih sorata nisu otporne ili su samo "tolerantne" na virus šarke, a Č. rodna pogotovo jer joj je Požegača jedan od roditelja. Postoje i neke koje jesu, ali za proizvodnju i kvalitet rakije su diskutabilne. Prema tome, na osnovu stanja prethodnog voćnjaka moraćeš vršiti pripremu za novi, kao i sam odabir sorata...

Evo opet mene :) Dakle, šarke sigurno ima u mojoj basti(i ako je nema, neka bude da je ima :) ) . Šljivu necu saditi. Koje drugo voce , bilo koje, mi preporucujete, u ovoj "zaraženoj" bašti? Uzmite u obzir da komšija svoj deo ne obrađuje i da tamo ima problematične šljive, raznih vrsta... Ja sam iz svojg dela povadio korenje šljive, koliko sam mogao...sigurno je nesto promaklo...Obzirom sa problemom sa vodom, bice mesta samo za dvadesetak stabala.
 
podrzavam ovu meru ali iskljucivo na manjim zasadima.
Što samo na manjim, ne većim ne deluje?

A što se ovoga tiče

Nije loš savet, kako za onoga kome je upućen tako i za onoga ko ga deli.

Hajde da pokušamo zajedno da ga uključimo.

Ako je krečenje tako korisna stvar, što ga nema na većim, komercijalnim zasadima, jer je logično je da se na njima koriste sve mere, pošto je veoma važno da takvi zasadi budu zaštićeni, obzirom da se u njih ulaže mnogo novca i očekije se da se taj novac vrati, za razliku od vikend voćara koji žive od nečeg drugog a voćnjak im je manje važna rupa na svirali?

Zašto niko nije napravio mašinu kojom se mogu okrečiti velike površine, ili, zašto nijko nije uradio sitnu prepravku atomizera jer je i tako moguće okrečiti velike površine?
Niko se nije setio?
Ili zato što je krečenje zanimacija za dokone i za*ebancija.
 
Krecenjem obnavlja se kora, i sprecavaju letorasti u tom delu da rastu sto olaksava posao prilikom rezidbe, ali Kolega Ironman je lepo pitanje postavio zasto se ne krecu veci zasadi???
 
zasto se ne krecu veci zasadi???

Možda ima veze sa tim što se tu malo više sluša struka a malo manje forumaši.

Mada, možda ima okrečenih plantaža u Italiji, Španiji, Francuskoj.-.. i tamo ima struke i plataža.
Evo sad će zagovornci terije krečenja pronaći te slike i dokazati da je u fora uspešnih u krečenju.
Čas će to oni.
 
JA bih spojio par vocnjaka slikao preuredio naravio jedan i pokazao Ironman da ga demantujem hahahha :osmeh::haha:
 
1. Rekoh mu da ukljuci mozak u vezi rastvaranja fungicida i mesanja sa krecom.

2. Zasto bi iko bacao novac u masinu kojom bi se krecilo voce na vecim zasadima kad istu funkciju obavljaju razni preparati za koje vec postoje masine(atomizeri)? I ti kao nemas ni jednu vocku, bar oko kuce, koju ne krecis? Ja krecim jedno manje voce, starije, i kora se sija kad kise speru krec s'proleca. Grane koje nisu okrecene su dosta tamnije i na njima primenjujem zimsko prskanje. Znam, verovatno ces reci kako je krecenje suvisno, zasto kad vec prskam ne poprskam i samo stablo. Iskreno, vise bih voleo da mogu okreciti citavo drvo jer se upravo na tom vocu vidi razlika izmedju hemije i kreca koji daje mnogo cistiju koru. I sigurno da je neuporedivo zdraviji. S'toga, zasto bi se iko trovao ako ima 50-ak vocaka ako ne mora?
 
Dobro je kreciti, ali da li se isplati kreciti 3-4 ili 30-40 hektara, ja recimo kad posadim hektar dva sljive, ako bude zarade da ne radim stocarstvo onda cu sigurno imati vremena za krecenje, ali kada od 24 sata moram 25 ili 20 sati da radim, od tog krecenja nema nista, jer treba covek da brine malo o sebi, masina se menja a telo coveka ne! :)
 
Možda ima veze sa tim što se tu malo više sluša struka a malo manje forumaši.

Mada, možda ima okrečenih plantaža u Italiji, Španiji, Francuskoj.-.. i tamo ima struke i plataža.
Evo sad će zagovornci terije krečenja pronaći te slike i dokazati da je u fora uspešnih u krečenju.
Čas će to oni.
Vecu ulogu tu ima fungicid u ovom slucaju a manju krec sto se tice konkretnog dela na lisajeve. Krec je tu samo da popuni jos neke ospekte u zastiti ako se vec stiti sa sumporom.:ppozdrav: Komercijalni zasadi uvek se stite propisno i ekonomski isplativo tako da je rasprava u ovom slucaju nepotrebna jer mesamo babe i zabe.
 
ti kao nemas ni jednu vocku, bar oko kuce, koju ne krecis?
Naravno da nemam.

daje mnogo cistiju koru

E ako daje čistiju koru....

zasto bi se iko trovao ako ima 50-ak vocaka ako ne mora?

Zato što krečom neće sprečiti nikakvu bolest, neće suzbiti ni jednu štetočinu, pa ako mu je stalo da voćnjak zaštiti od bolesti i štetočina mora se "trovati", kreč mu neće pomoći.

Ajd da budemo malo ozbiljni, funcija kreča je skoro isključivo u beloj boji, odbijanju svetlosti i tako eventualnom sprečavanju ranijeg kretanja ili velikih kolebanja temperature tkiva, njegov dezinfekcioni kapacitet je zanemarljiv.

To što se krečom eventualno uklone lišajevi ili mahovina je nebitno, čak može da bude i kontraproduktivno.
Lišajevi i mahovina sami po sebi ništa ne štete biljci, oni se hrane samostalno, ne uzimaju od biljke domaćina ništa, ova im služi isključivo kao oslonac. Eventualne štete su da budu stanište za patogene, ali i ako nema lišajeva uopšte ne znači da neće biti drugih staništa.

Prisustvo lišajeva je signal da biljka ima neki problem i taj problem treba rešavati, a on se ne rešava uklanjanjam signala.
Krečenje u cilju lečenja je isto kao kad bi variolu veru lekari lečili kremama za negu kože. Uklonimo kratse i kažemo evo sija se koža znači da je sve super. E pa nije super bolest je i dalje tu i nju treba lečiti a ne uklanjati signale.
Tako mu to dođe.
 
Imam jedno pitanje, ne odnosi se samo na sljivu ali ja cu to uraditi u sljiviku pa nije pogresno postaviti pitanje ovde:
u prethodnih mesec dana imao sam puno obaveza i zapostavio sam medjurednu obradu tako da je vocnjak jako zatravio, planirao sam na jesen da poorem svakako pa mi se nametnulo pitanje da li bi to moglo da se odradi sada? U principu ustedecu i na novcu i na trudu jer necu placati tanjiracu ili frezu sada pa za mesec dana oranje(nemam mehanizaciju, sve placam) , sta mislite o tome?
Ne bih ti preporucio oranje jer to je dublja mehanicka radnja mozes pokidati i ozbiljnije zile vockama pa eto ti stete, sve uz to lepo svo seme trave uneses u zemlju cisto da se bolje primi dogodine, dok je seme na povrsini i ne radi se nista sa samom zemljom vecina ce propasti od zime - po meni pokosi i zavrsio si za ovu godinu
 
Hoces reci da krec ne unistava parazite na kori, kako lisajeve tako i larve?
Hajd malo preciziraj, ovako kako si napisao ispada da su i lišajevi paraziti, a nisu.

Njabolje bi bilo da kažeš koje to parazite uništava pa da vidimo, jer je teško dokazati negaciju.
Kako da dokažem da nešto ne uništava?
Lakše je dokazati pozitivnu tvrdnju, ti npr kažeš, kreč uništava tog i tog parazita.
Ajd, koji se to parazit uništava krečom?
 
Ne bih ti preporucio oranje jer to je dublja mehanicka radnja mozes pokidati i ozbiljnije zile vockama pa eto ti stete, sve uz to lepo svo seme trave uneses u zemlju cisto da se bolje primi dogodine, dok je seme na povrsini i ne radi se nista sa samom zemljom vecina ce propasti od zime - po meni pokosi i zavrsio si za ovu godinu
Ne bih radio dublje oranje od 10 cm, s tim da naravno ne bi se prilazilo do samih vocki. Citao sam da je dobro poorati u jesen zbog zadrzavanja strukture zemljista ( ne mogu da se setim gde sam procitao tekst pa da pravilno citiram celu frazu koja je iskoriscena, nesto tipa vodeno-vazdusnu strukturu zemlje :osmeh:) a opet je to neka vrsta zelenog djubrenja,, zar ne?
 
Nazad
Vrh