Evo par informacija o gustoj sadnji šljive iz prve ruke, naime otac guste sadnje šljive na našim prostorima može se smatrati Profesor Nikola Mićić. On je krajem devedsetih počeo da eksperimentiše sa šljivom u gustoj sadnji na Fakultetu ili Institutu ( nemojte me držati za reč) u Čačku. Podigao je ogledne zasade na 4x1.2, do 4x2.5, skoro svih sorti šljive koje su kod nas zastupljene. Njemu se nešto kasnije pridružio Profesor Miljan Cvetković koji je i održavao taj zasad po odlasku profesora Mićića na fakultet u Banja Luci. Taj zasad je održavan još neko izvesno vreme a po odlasku i Profesora Cvetkovića na fakultet u Banja Luci je, koliko sam upoznat, iskrčen. Inače je zasad davao prosečan prinos i preko 40 tona po hektaru, malo ljudi kod nas ga je shvatalo za ozbiljno i veoma retko ima podignutih zasada u takvom sistemu. Takođe je i većina profesora kod nas, do pre par godina preporučivalo ređu sadnju šljive. Sa druge strane u Republici Srpskoj su prepoznali prednosti guste sadnje i rezultati su sledeći: svi zasadi koje sam obišao u proteklih par dana imaju gustinu sadnje od 2m za sve vrste šljive ( sade se Stenlej, Čačanska Lepotica, Čačanska Najbolja i Rodna) i uzgojni oblik vreteno, a svi zasadi jabuke i kruške imaju gustinu sadnje 1m. To je pravilo i nema ni više ni manje, ni ubeđivanje zašto je bolje ili nije bolje, jednostvno deo koji sam ja obišao oko Gradiške ima samo takvu sadnju. Bio sam u zasadima od 50 ari do 300 hektara u komadu. Oba gore pomenuta profesora su rođena u Nišu i radila u Srbiji ali je njihov rad priznat i primenjen u R. Srpskoj a ne kod nas. Doduše počinje se i kod nas sa takvim sistemom ali sa dosta zakašnjenja. Ovo je bio malo istorijat guste sadnje šljive kod nas, a sad ću malo da objasnim moje viđenje prednosti i mana guste sadnje šljive, ali BEZ NAMERE DA SE SA NEKIM SVAĐAM I PREPIREM oko toga, samo iznosim moje viđenje stvari.I da napomenem da su moji stariji zasadi podignuti sa rastojanjem od 4mx2.6m do 5mx4m, tako da mogu da upoređujem ovo što sam video sa mojim iskustvima.
Dakle gusta sadnja sa 4x2m daje 1250 sadnica po hektaru, a sadnja 4x4 daje 625 sadnica po hektaru, dakle u startu morate kupiti više sadnica. Takođe morate platiti više dnevnica za sadnju, iskopati više rupa i sl. Takođe jedna od bitnih operacija koju morate raditi je povijanje grana u njihovoj prvoj vegetaciji, takođe po potrebi i rovašenje, da biste dobili dovoljan broj razgranjenja iz samog stabla. Naravno da morate baciti i više đubriva, mada ne duplo više. Mislim da se tu završava lista bitnijih primedbi na gustu sadnju.
Od prednosti mogu da izdvojim pre svega veći prinos, jer hteo neko da prizna ili ne ( a ja imam lično iskustva sa tim) ako popunite sve praznine u voćnjaku rodiće više nego ako imate slobodnog prostora u redu. Pod tim ne podrazumevam da na rastojanju od 4m u redu pustimo grane da se dotaknu i to je to, jer trebamo imati granu koja rađa po celoj dužini a ne samo na polovini, a prva polovina grane se ogoli a mi ne možemo izvršiti zamenu u rezanju jer je to primarna grana. U gustom sistemu je ogoljevanje grana mnogo slabije izraženo jer takoreći nemate primarne grane i samim tim imate rod na celoj površini krošnje a ne samo po obodu. Naravno da šljive koje u retkoj adnji mogu dati 100 kg ploda ali ruku na srce, za to treba čekati 15 godina I onda uzeti motku I obuvati to. U Bosni ljudi gledaju profit I ništa drugo a on povlači činjenicu dam orate dobiti rod u 3. godini, da morate u 5. da imate ozbiljnu tonažu po hektaru i da ta roba mora da bude kvalitetna tj u 1. klasi što je više moguće jer je samo ta roba isplativa. Takođe jeko bitna prednost je u mnogo kvalitetnijem prskanju jer atomizer bolje dolazi do svih delova krošnje, berba je dosta lakša a rezidba je po obimu slična ali je prostija i lakša. Naravno, povijanje je bitna mera i treba je raditi.
Ono što sam takođe primetio je da svi prostor u redu prskaju totalom i to je pravilo, tretmane rade 2-3 puta godišnje sa dozom 1 litar na 100 litara vode dok je međuredno svuda zatravnjeno i to kose tarupima.
Evo par slika iz mog voćnjaka, prvo je slika Lepotice u petoj godini, a ostalo je lepotica u 6. godini. Možete primetiti da su sadnice bujne i za svoje godine uopšte nisu sitne ali se na jednoj od slika i vidi koliko ima mesta između dve šljive u 6. godini tj, koliko je tu praznog prostora a sadnja je 4x4 metra. Poslednja slika je sadnja u gustom zasadu na rastojanju 2 metra (ova slika nije iz mog voćnjaka).
Kad spadne list okreci stabla i obavezno dodas neki od sumpornih fungicida u krec i tom mesavinom okrecis svugde gde ima te mahovine.
