Šljiva

Mozes po jednu izmedju rodne:osmeh:. Salim se naravno, nemam Valjevku pa da ne lupam.
 
Završio berbu lepotice sutra berem čačansku najbolju po cijeni od 40 feninga(oko 20 euro centi) pakovanje u gajbe po 5 kg.
Ne znam kako,ali uspio sam da zaštitim šljivu od masovne pojave u mom kraju,ćelavosti plodova.
Isto tako interesantno ,da ju je ove godine led zaobišao.
Uskoro započinje i berba stenleja.
 
Rana kod nas bila 100 din prva klasa (+42mm a može i poneka 40) , druga 40din a krupnoća od 35mm - 40mm. Pred kraj berbe 60 prva klasa, druga ostala na 40. Otišlo koliko si mogo da nabereš. Lepotica krenula sa 35din pa juče i danas pala na 30. Otkupljivači nisu zahtevni toliko, traže boju i krupnoću preko 35mm (stim da većina bude perko toga) . Plaćanje na vagi ovde gde sam ja terao.
Za cepanje lepotica 20 dinara, tako sam čuo.
 
Heh, što reče jedan naš hladnjačar ovde: čačansku ranu treba dekretom zabraniti :) . Rana šljiva je "dobra" za proizvođača ali veoma loša za hladnjačare. Čačanska rana stiže na berbu u 24h, ono što je juče bilo zeleno danas se bere glat pa tako zna da "prevari" proizvođača. Ova godina kakva je bila može da se desi da udari kiša 2-3 dana i da ti dosta prezri. Čačanska rana ima solidnu rakiju ali malo iz nje izlazi pa ju je teško prodati za tu namenu. Takođe, čim stigne čačanska lepotica prestaje se sa otkupom rane.
 
Sve to za ranu je tačno... Ja sam se iz tog razloga u jednom mlađem šljiviku, za nju i najbolju odlučio u minimalnom broju sadnica, a kao oprašivačima lepotici koja je primarna. E sad ono što se "ugrabi" pa proda kao sveža sladak je dinar, što ne to uglavnom propadne. Što se tiče drugih sorata ja ih koristim isključivo za rakiju, jer je u mom kraju dosta loše organizovan otkup a i zadnjih godina su šljive mašile sa rodom, te se rakija još može prodati. A bogami i popije se poprilično, ovde rakija još uvek drži primat u odnosu na druga pića...
 
Dolazimo polako do Evrope. Do skora smo govorili da se ne isplati ulagati puno u šljivu, tj. samo osnovna zaštita i izvadi iz nje koliko može, kakvo navodnjavanje, kakve ne daj bože mreže, pa šljiva to neće da vrati 100 godina. E ja sad polako menjam mišljenje. Prvo grad, kakav je padao ove godine kod nas je uništio sav ovogodišnji rod, sigurno ga prepolovio za narednu godinu, a i napravio ogromnu štetu u mladom zasadu, dakle to MORA nekako da se rešava, jer dovoljno je da ovakvo nevreme bude svake 5. godine, šteta je prevelika. Drugo suša kakva je bila proteklih godina do te mere umanji prinose ili ostanu sitni plodovi da je nemoguće proizvesti konzumnu šljivu po pitanju krupnoće a da imate adekvatnu kilažu po stablu. znači, ili da se proizvodi šljiva koja će biti za rakiju, možda za sušenje i ponekad kad je ne zakači grad ili suša da se proda nešto za konzum, ili da se proizvodi šljiva za konzum i proda naravno po normalnim cenama. Te cene su recimo ove godine oko 45 euro centi , tj. toliko hoće da plate neki Italijani ali da im se šljiva (lepotica) ubere u kartonske kutijice od po 2kg, koje oni obezbeđuju, i naravno traže količinu, tj. kamione a sve ide za neku njihovu veletrgovinu, inače radi se o tržišti u BiH. Nije to jedini primer, ima toga još, ali mi nemamo kvalitet ili ga imamo povremeno, a kupcu je osim kvaliteta i količine bitan i KONTINUITET, da mi možemo svake godine da ispunimo naš deo dogovora. Trenutno prodajemo em sirovu neprerađenu šljivu em lošeg kvaliteta pa nam je plaćaju kao 2. ili 3. klasu a i kad imamo dobar kvalitet nemamo pristup direktno kupcu u inostranstvu. Ako proizvedemo pravu konzumnu šljivu koja je osim što je štićena hemisku, bila zaštićena i fizički, takođe navodnjavana pa i krupnoća nije problem, to je jednako kao da smo je sušili ili nekako drugačije preradili, samo umesto u mašine ulažemo u opremu za voćnjake i naravno tako je i prodajemo. Verovatno će svi reći da sam lud da na šljivu stavljam protivgradnu mrežu, navodnjavanje antifrost sistem i sl. Pa neću da dužim ali razmišljajte malo o ovome...
 
Poslednja izmena:
U mom kraju potraznja za sljivom je nikakva otislo je svega dva slepera za Rusiju po ceni od 25 dinara lepotice .i opet je ista prica kupaca jednostavno nema .Inace nije tema ali Galdezi breskva je prva klasa 20 dinara sticena sa protiv gradnom mrezom iima zalivanje ali ove godine nije paljeno .Red Heven 12 dinara ili 150 din gajba dvoletvas.
 
ZICAPROM je napisao(la):
Dolazimo polako do Evrope. Do skora smo govorili da se ne isplati ulagati puno u šljivu, tj. samo osnovna zaštita i izvadi iz nje koliko može, kakvo navodnjavanje, kakve ne daj bože mreže, pa šljiva to neće da vrati 100 godina. E ja sad polako menjam mišljenje. Prvo grad, kakav je padao ove godine kod nas je uništio sav ovogodišnji rod, sigurno ga prepolovio za narednu godinu, a i napravio ogromnu štetu u mladom zasadu, dakle to MORA nekako da se rešava, jer dovoljno je da ovakvo nevreme bude svake 5. godine, šteta je prevelika. Drugo suša kakva je bila proteklih godina do te mere umanji prinose ili ostanu sitni plodovi da je nemoguće proizvesti konzumnu šljivu po pitanju krupnoće a da imate adekvatnu kilažu po stablu. znači, ili da se proizvodi šljiva koja će biti za rakiju, možda za sušenje i ponekad kad je ne zakači grad ili suša da se proda nešto za konzum, ili da se proizvodi šljiva za konzum i proda naravno po normalnim cenama. Te cene su recimo ove godine oko 45 euro centi , tj. toliko hoće da plate neki Italijani ali da im se šljiva (lepotica) ubere u kartonske kutijice od po 2kg, koje oni obezbeđuju, i naravno traže količinu, tj. kamione a sve ide za neku njihovu veletrgovinu, inače radi se o tržišti u BiH. Nije to jedini primer, ima toga još, ali mi nemamo kvalitet ili ga imamo povremeno, a kupcu je osim kvaliteta i količine bitan i KONTINUITET, da mi možemo svake godine da ispunimo naš deo dogovora. Trenutno prodajemo em sirovu neprerađenu šljivu em lošeg kvaliteta pa nam je plaćaju kao 2. ili 3. klasu a i kad imamo dobar kvalitet nemamo pristup direktno kupcu u inostranstvu. Ako proizvedemo pravu konzumnu šljivu koja je osim što je štićena hemisku, bila zaštićena i fizički, takođe navodnjavana pa i krupnoća nije problem, to je jednako kao da smo je sušili ili nekako drugačije preradili, samo umesto u mašine ulažemo u opremu za voćnjake i naravno tako je i prodajemo. Verovatno će svi reći da sam lud da na šljivu stavljam protivgradnu mrežu, navodnjavanje antifrost sistem i sl. Pa neću da dužim ali razmišljajte malo o ovome...
Kliknite za proširenje...

Za svo voće se isplati to što ti pričaš ali ima tu još jedan mali faktor : podneblje. Evo ja radim pristojno svoju šljivu i ode ona u prvu klasu delom ali većina ode u drugu. Na istoj godini, ljudi koji doteravaju šljivu iz Blaznave i Čumića ( na 15k od mene) imaju Stenlej koji je bolji od mog koliko možeš da vikneš. Oni kad doteraju robu ja samo trepućem. Pitam ga kako radi a on radi i manje nego ja.
Budi oprezan sa šljivom. Ja sam nju pratio šta mi radi godinama. Šljiva je cicija, ako joj daš više nego što joj treba ona rodi puno i ostane sitna. Moraš mučki da je režeš a i onda zna da bude sitna. Jednostavno kad je jaka naniže ko grozd i onda moliš onog gore da istera krupnoću.
Moj ti je savet da izračunaš da li ti se isplati da radiš proredu ploda kod šljive. Kod rane na 100 dinara se isplati. Ja sam to radio kad je šljiva bila veličine trešnje otprilike. Ima efekta i to velikog.
 
ZICAPROM je napisao(la):
Dolazimo polako do Evrope. Do skora smo govorili da se ne isplati ulagati puno u šljivu, tj. samo osnovna zaštita i izvadi iz nje koliko može, kakvo navodnjavanje, kakve ne daj bože mreže, pa šljiva to neće da vrati 100 godina. E ja sad polako menjam mišljenje. Prvo grad, kakav je padao ove godine kod nas je uništio sav ovogodišnji rod, sigurno ga prepolovio za narednu godinu, a i napravio ogromnu štetu u mladom zasadu, dakle to MORA nekako da se rešava, jer dovoljno je da ovakvo nevreme bude svake 5. godine, šteta je prevelika. Drugo suša kakva je bila proteklih godina do te mere umanji prinose ili ostanu sitni plodovi da je nemoguće proizvesti konzumnu šljivu po pitanju krupnoće a da imate adekvatnu kilažu po stablu. znači, ili da se proizvodi šljiva koja će biti za rakiju, možda za sušenje i ponekad kad je ne zakači grad ili suša da se proda nešto za konzum, ili da se proizvodi šljiva za konzum i proda naravno po normalnim cenama. Te cene su recimo ove godine oko 45 euro centi , tj. toliko hoće da plate neki Italijani ali da im se šljiva (lepotica) ubere u kartonske kutijice od po 2kg, koje oni obezbeđuju, i naravno traže količinu, tj. kamione a sve ide za neku njihovu veletrgovinu, inače radi se o tržišti u BiH. Nije to jedini primer, ima toga još, ali mi nemamo kvalitet ili ga imamo povremeno, a kupcu je osim kvaliteta i količine bitan i KONTINUITET, da mi možemo svake godine da ispunimo naš deo dogovora. Trenutno prodajemo em sirovu neprerađenu šljivu em lošeg kvaliteta pa nam je plaćaju kao 2. ili 3. klasu a i kad imamo dobar kvalitet nemamo pristup direktno kupcu u inostranstvu. Ako proizvedemo pravu konzumnu šljivu koja je osim što je štićena hemisku, bila zaštićena i fizički, takođe navodnjavana pa i krupnoća nije problem, to je jednako kao da smo je sušili ili nekako drugačije preradili, samo umesto u mašine ulažemo u opremu za voćnjake i naravno tako je i prodajemo. Verovatno će svi reći da sam lud da na šljivu stavljam protivgradnu mrežu, navodnjavanje antifrost sistem i sl. Pa neću da dužim ali razmišljajte malo o ovome...
Kliknite za proširenje...
E vidiš, ja sam takođe počeo da menjam mišljenje, ali - u kontra smeru! Elem, uvek sam bio za ulaganje, ona fora - ne uložiš, ne očekuj dobit, međutim situacija u poslednje 2, 3 godine je počela da menja način mog razmišljanja. Izračunaj, od prvog do poslednjeg dinara (evra) koliko ćeš uložiti da od livade napraviš šljivik od 5ha, star 5 godina, sa svim tim čudima o kojima pričaš (protivgradna zaštita, navodnjavanje, struja, kvalitetno oranje, kvalitetan sadni materijal, đubriva razna, pesticidi, gorivo, ograđivanje tog poseda...). Samo to moraš, polako, tačno izračunati. E, onda proceni za koliko godina (decenija) će ti se to u Srbiji, pri ovim cenama šljive vratiti, a za koji vremenski period bi taj novac vratio ulaganjem u nešto mnogo pametnije.
A to, Italijani, kontinuitet... Ja sam nešto slično pokušao sa jagodom, ali ne vredi, neće ti on platiti extra klasu tvoje šljive 40-45 evrocenti kada je puna Srbija (lošije) šljive po 10-20 evrocenti! Jednostavno neće. Opet pričam iz mog iskustva sa jagodom, mene je kg jagoda koštao nabran, u mom dvorištu, oko 70rsd, a komšiju, koji je ulagao minimum minimuma, oko 30rsd. Njemu je plaćana 45-50rsd, a meni 60rsd!? Rus njegovu nije hteo ni da pogleda, a ne kupi, ali moju, zbog mnogo te lošije od 45rsd, nije hteo više da plati.
Ja se nikada ne bih usudio da u šljivu uložim toliko novca, a više od svega bih voleo da nisam u pravu.
Pozdrav i izvinjavam se, ništa lično, revoltiran sam svim i svačim, pa je možda zvučalo malo oštrije.
 
Sve više se bojim da ste u pravu imam zasad nektarina koji je posadjen jesenas iz okulanta oko 50% je propalo zbog raznoraznih vremenskih nepogoda, sada na ovu cenu voća razmišljam dali počupati ono što je preživelo ili podsaditi što je propalo:sta:
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh