Šljiva

"ironman"... Požegaču imam ja, negde oko150 stabala. Ove jeseni planiram da isečem i povadim 100-tinak starih stabala, ostale malo mlađe ću ostaviti još koju godinu da" probam", a na njihovo mesto zasadim nešto gušćom sadnjom lepoticu, stenlej i nešto kajsija. Niti lepše sorte šljive kako za jelo, tako i za rakiju (moje mišljenje), niti slabije po pitanju otpornosti..Sve moguće bolesti i štetočine koje postoje na nju se lepe. Jedina sorta šljive kojoj ne možete verovati da li će ostati, sve do samih dana berbe. Njeno vreme nažalost prolazi, imam utisak da joj nikakva trenutno postojeća hemija, kao ni priroda ne mogu pomoći. A sećam se nekada davno, moj otac je samo na svake 3-4 godine gnojio isključivo stajnjakom, okopavao i retko ponekad odsekao neku granu, bez ikakvih prskanja, a rađale su bogato i bez greške, svake godine...Ali, šta je sve bilo nekada...
 
Poslednja izmena:
Niti lepše sorte šljive kako za jelo, tako i za rakiju (moje mišljenje), niti slabije po pitanju otpornosti
Kliknite za proširenje...


Pravio je Marfi po njegovim zakonima, ako nešto može da pođe po lošem, poćiće, ako postoji bolest koja napada šljivu, napašće požegaču.
Dobra na ukus, dobra za rakiju ali sitna, previše udela košpe, brzo tamni meso oko koštice, nije ona danas što je nekad bila, mislim nije više toliko interesntna tržištu.
I ja imam nekoliko desetina stabala, starih nekih, ostavio kao eto, neka se nađe i koja požegača.
Ali baš mi se ovih dana mota po glavi ideja da to sklanjam, nema više smisla.
 
Da, apsolutno ste u pravu. O nekoj zaradi u konzumu, nema ni govora, pogotovo jer je u mom kraju još uvek ima, mada sve manje. Ja ću ostaviti taj određeni deo iz isključivo dva razloga. Prvi je kako bih još duže vreme imao kvalitetnu rakiju za svoje i potrebe prijatelja i porodice (mada imam i dosta stabala crvene ranke), a drugi (sentimentalan) jer sam ih pre 20-ak godina lično zasadio... Mada, vredi i onaj vaš razlog "eto, neka se nađe", pogotovo ako su negde "sa strane" pa ne smetaju i ako ih šarka nije uzela pod svoje...
 
Poslednja izmena:
Imam samo po jednu malo vecu tacku i ne spajaju se i mozda cetvrtina listova na svakom stablu.Isao sam kaptan posle cvetanja pa mankogal 20 dana posle i sve je bilo dobro i cisto do sada.
 
Poslednja izmena od urednika:
Ovo bi trebalo da je kalifornijska plava,izuzetno krupna sorta,još malo pa veličine kao jabuka.
e2atanev.jpg

ejatatuv.jpg

anedy9uz.jpg

Ova druga takođe je krupna ali ne znam koja je sorta.
2usapatu.jpg

zy3unysy.jpg

depyga4e.jpg
 
"jakovljevic" Koliko dugo imaš ovu sortu i kako si zadovoljan.?. Ja u svom voćnjaku nemam nijedno stablo, pa bi me zanimala tvoja iskustva. Recimo sa kojom sortom cveta, rađa li redovno, kako je otporna na bolesti i kakvog su ranga plodovi, više za konzum ili za rakiju.?
 
Imam 3 stabla koja se nalaze u šljiviku sa č.rodnom i stenlejom.Za cvetanje nisam siguran,rađa redovno svake godine i otporna je na bolesti.Plodovi su joj skloni opadanju verovatno zbog krupnoće pa se zato mora brati malo ranije.Mislim da ne podnosi dobro transport jer plodovi joj brzo omekšaju.Opšti utisak je da je treba imati za sebe a za intenzivni zasad nisam siguran.
 
Hvala na brzom odgovoru. Mislio sam da ubacim 30-ak komada eto da proširim asortiman i sviđaju mi se krupni plodovi. Čitao sam da je delimično samooplodna, da cveta srednje pozno, nema krupnu košpicu i slabo podnosi transport. Po tim karakteristikama, koristio bih je isključivo za potrebe... "hrastovog bureta"...
 
Moje mišljenje je da sve šljive koje daju krupne plodove nisu najbolje za potrebe " hrastovog bureta". Imaju manji procenat suve materije, manje ukusa i mirisa na šljivu ( to je samo moje mišljenje). U mom kraju je najbolja šljiva za te potrebe crvena ranka, u odsustvu požegače, i posle nje čačanska rodna.
 
Po mom mišljelmišljenju tu veličina ne igra ulogu već struktura ploda, uzmimo kao primer da su upravo Požegača i Crvena ranka najsitnije sorte. Ali, meni je cilj da obogatim voćni fond, pogotovo koštičavih voćnih vrsta, sa što više sorata, kako bih imao različitost poslova, iskustava i proizvoda od njih (u mom slučaju rakije) . Na dobrom sam putu da to sa sortama i ostvarim jer mi nedostaje još samo nekoliko. Imam osam velikih hrastovih buradi zapremine od 250 do 450 litara i nekoliko manjjh, tako da odvajam rakije po vrstama odnosno sortama. Ne provode one dugo vremena u njima, sele se u staklene sudove, ali svaki sledeći put ista sorta ide u isto bure. Sve što rodi ide u rakiju osim onoga što je za kućnu i potrebu prijatelja. U jesen planiram proširenje od nekih 150 sadnica pa bih ubacio nešto i ove sorte. Pre toga sečem i vadim oko 100 starih stabala Požegače, ostaće dosta i mlađih čuvam ih, a Crvene ranke imam pa... poprilično i one su nešto što ću probati da sačuvam što je moguće duže baš iz tog razloga, kvalitetne rakije ... :ppozdrav: Dobre se rakije mogu dobiti i od drugih sorata, ne treba ni jednu podcenjivati, samo ih treba poznavati...Podneblje i krajevi u kojima se šljiva gaji, takođe ima veliki uticaj na kvalitet "šmek" rakije ...
 
Poslednja izmena:
Ma to sam ti i ja hteo reći, da ove sitne daju bolju rakiju. Naravno potpuno te razumem ako hoćeš da imaš različitost, ali si sigurno i sam utvrdio da ti je bolja rakija od ranke nego od stenleja. Ranku ćeš sigurno sačuvati koliko ti to budeš hteo, ona nije problematična sorta, sem što je jako sitna kad prerodi i grane joj se lome ako se u rezanju ne vrši konstantna zamena starih grana sa izmeštenim rodom po obodu, novim granama koje rađaju bliže drvetu. Po toj osobini je slična rodnoj.
 
Z apekmez i rakiju je Č. Rodna najbolja, ali onda ne računaj sa konzumom i sušenjem, a ako je za ovo onda je super. Moja preporuka sadi ih na 4x2.5 ili 4x2.2 i formiraj male krošnje ( neka piramida ili sl), a veći broj stabala jer rodna ne trpi veliki teret na sebi, lome se grane.
Mladi voćar, lep ti je voćnjak, vidim da si imao standardnih problema sa Lepoticom i njenim uspravnim prirastom grana, pa su morali kanapi da rade, jedino su prve grane nešto višlje za moj ukus, ali je to moguće zbog sorte jer Lepotica ne pusta dovoljan broj grana, što se vidi i duž stabla, retke grane i samim tim velika visina stabla . Inače lep rad.
 
Zicaprom, bilo je tu svakakvih grancica, ali ih je led odvalio. Sto se tice prvih grana, one su na oko sedamdeset do osamdeset cm.
Ma bitno je da su prezivjele ovaj haos, nadam se da ce sledeca godima biti bolja za sve. Moje su od sadnje svake godine dobile led, a imace je kraj vazio kao mjesto gdje se grad desi jednom u desetak godina.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh