Višnja

u slučaju korova najbolje je po meni čupanje rukom kad je zemlja natopljena, pošto se motikom i košenjem otresa sa njih seme koje oni jako brzo naprave pa onda nikne još više korova a ostaje na nekima uvek i deo korena u zemlji pa on izbije opet.Znači po meni je najbolje natopiti zemlju, poneti sa sobom kofu i lagano čupati korove koji su zasemenjali, mećati ih u kofu da se ne raznosi seme i nositi na đubre.
 
oktopod je napisao(la):
koliko sam ja razumeo, oko mladih voćaka se ne prska jer herbicid uđe i u zemlju, što tako što ga zemlja upije ili voda utera, što preko trave koja se prska pa ona popije herbicid preko lista i spusti ga u koren, a mlade voćke imaju mali koren i osetljive su pa zbog toga to može biti pogubno po njih, prskanje po kori mislim da nije tolika pretnja koliko ovo što sam naveo.Moje laičko mišljenje, možda i grešim, u svakom slučaju mnogi savetuju ne koristiti herbicide prve tri četiri godine.
Kliknite za proširenje...

Krivo si razumio. Totalni herbicid je kontaktni herbicid, a ne zemljišni! Šteta (najčešće) nastaje kad višnja "popije" herbicid preko kore i izboja.

A što se tiče nekopanja većeg korova zbog otresanja sjemenki neznam kolko nježan moraš bit da neotreseš ni jednu sjemenku dok čupaš korov iz tla?
 
pomešao sam onda, znam da ima herbicida koji ulaze u zemlju pa sam tako povezao da i totalni delom funkcioniše tako a skoro sam kod sebe prskao oko voćaka njime i na nekim mestima gde nije ni bilo trave i dalje je nema tj golo je tlo pa sam izvukao kao neki zaključak :)
onda mi i dalje nije jasno zašto oko starijih voćaka sme da se koristi a oko mlađih ne sme kad i jednima i drugima prskamo i po kori? Da neću možda da stavljam flaše oko starih voćaka kojima je deblo pola metra obim :)

korove je naravno najbolje suzbiti dok ne zasemenjaju, naravno da čupanjem nećeš uspeti baš svaku semenku da izneseš iz voćnjaka ali je učinak svakako daleko bolji nego da isevaš motikom pa još eventualno i ostaviš da trune tu gde padne.
 
Kad kora odrveni onda nemaš brige oko usvajanja herbicida putem kore.

---------- Poruka napisana 26-07-12 u 10:33 ---------- Prethodna poruka je 25-07-12 at 23:18 ----------

Kakvi su uvjeti dobro se drže. Slikano nakon berbe.





Miner kružnih mina na listu višnje. To nije uobičajeni štetnik za višnju, no zna se i u nju zaletit i "minirat" ju. Žutilo nije direktna poslijedica minera, a nije ni kozičavost.

 
Znaci onda mi preostaje motika?
Kliknite za proširenje...
Dobro je naostri, tako je lakse :)

U pravi je oktopod (doduse razlozi su malo problematicni ali ok :)) da nije bas pametno tretirati herbicidima dok su biljke mlade. (mada se i to negde radi)

ps
oktopod, glifosati se deaktiviraju kad dospeju u zemljiste, cak, kazu, u tom procesu deaktiviranja nastaju neka jedinjenja korisna za biljke, u minornim kolicinama i prakticno beznacajna ali, tako tvrde, nastaju.
 
Ja sam samo prvu godinu prskao s Bastom. Poslije toga s klasičnim glifosfatima ali sam uvijek 7-10 dana ranije skinuo sve izboje sa stabla. Nikada nisam išao s jačom koncentracijom od 2 % a obično 1,5%, malo duže žuti ali na kraju trava uvene a mladice višnje se osuše a da ne povuku previše sredstva (bar mislim). Planiram tako i dalje, odnosno moram (imam oštru motiku ali nemam logistiku uz nju :)) ).
 
Moja motika jeste malo tupa ali je logistika jaka,kopao sam od 6h do 12:30h i to nas cetvoro......strasno,sad cu da tanjiram cim krene trava
 
dubansr je napisao(la):
Becarina pa dali ja onda smem da prskam mlad visnjar posadjen jesenas sa totalom?
Kliknite za proširenje...

Ako to budeš radio onda strogo vodi računa da ti škropivo nedođe na koru voćke, pazi da nebude vjetra, da temp. zraka nije visoka... i moja preporuka ti je da neideš sa koncentracijom većom od 1%. Premda, kako kažu kolege forumaši (a i sam), najbolje je voćke do 3-će 4-te godine starosti okopavat, a ne prskat herbicidima. Imao sam priliku vidit šta napravi 2 % totala na jednogodišnjim višnjama di je prilikom aplikacije total nanešen i na koru voćke. Te su višnje bile ko pijane, stale su sa porastom... jako loše su izgledale.
 
Poslednja izmena od urednika:
Ja ovako s neba pa u rebra.
Naime, kao što sam rekao u predstavljanju, nemam nikakve veze sa voćarstvom, imam nekoliko stabala raznog voća na placu i problem sa jednom višnjom.
Nadam se da ću na forumu naći pomoć.
Jedna grana ili polovina stabla se suši, u proleće je sve bilo u redu, normalno je procvala. Prvo su listovi na toj grani su ostali mali, dok su na ostataku stabla bili normalne veličine. Onda su se u sred leta osušili. Sada grana izgleda kao da je mrtva i na svim mestima gde iz osnovne grane rastu grančice curi smola.
Višnja do proletos nije tretirana nikavim hemijskim sredstvima.
Proletos sam svo voće prvi puta prskao sa nekim crvenim ili plavim uljem.

 
Poslednja izmena od urednika:
Cudno?!
A sta je ovo na dnu stabla na strani na kojoj se kruna susi?





ps
klkni na sliku da se uveca, obelezio sam to mesto koje mi je sumnjivo
 
Na tom mestu je pukla kora u dužini od nekih 20 cm, ili je zarezana pre nekoliko godina pa se taj rascep širio i sada je širok nekoliko cm.
 
Bice da je to razlog. Najverovatnije neka mehanicka povreda a onda se unutra se moze svasta naseliti i praviti velike probleme.
Tesko je sa sigurnoscu pretpostaviti da li ce preziveti ali, meni se makar tako cini, da je drugi deo krosnje bas vitalan sto daje nadu.
Smola je logicna posledica, ona nije razlog susenju, tako biljka reaguje na negativne faktore, visnja posebno.

Sta uraditi?
Ako je tacna moja pretpostavka da je uzrok ona povreda onda sada to mesto, dakle tu ranu na stablu, dobro natopiti nekim bakarnim preparatom koji ce eventualno unistiti eventualno prisutne izazivace (bakar ubija i gljive i bakterije, ne sto posto, ali bakterije se tuku antibioticima a to je kod nas zabranjeno)
Sacekati jesen i osusene grane uklloniti do osnove, mesta premazati kalem voskom, biljku dobro nahraniti (djubrenje) i, ako si vernik,moliti se bogu :)
Ja nisam pa mi je ta mera zastite bilja nedostupna :)

Sve ovo uzmi samo kao pretpostavku (mada je meni ona veoma verovatna)
 
Becarina pusta na visnju ne na svih samo na 10tinu ima napad od Kozicavost. Pre mesec dana prskao sam sa Mankozebom i imalo je efekta. Pre 7 dana na ista stabla pojavila se opet i sad neznam sa cime da prskam. Molim za savet i neka vasa iskustva, pozdrav.
 
sport je napisao(la):
Becarina pusta na visnju ne na svih samo na 10tinu ima napad od Kozicavost. Pre mesec dana prskao sam sa Mankozebom i imalo je efekta. Pre 7 dana na ista stabla pojavila se opet i sad neznam sa cime da prskam. Molim za savet i neka vasa iskustva, pozdrav.
Kliknite za proširenje...

S obzirom da je mankozeb kontaktni fungicid nije ništa čudno što ti se kozičavost ponovo pojavila, još ako je palo i malo kiše, pa sapralo dio mankozeba, to je to.
Moj savjet je mankozeb + bajkor i nemaš brige do slane.

Što se tiče one višnje sa onim oštećenjem, može biti raznih uzroka, ali jedna od mogućnosti je da je u pitanju žilogriz iz ranijih godina, voćka je jaka pa se neda, ali ipak suši jednu stranu u kojoj se nalazi. Ako možeš uspi insekticida u tu pukotinu, a još bi možda bolje bilo da skalperom rasječeš prema korjenu malo, pa vidi da li ima kanal kuda je crv dolazio, ako je dolazio to je samo jedna od pretpostavki.
U svakom slučaju ja bi sasjekao taj suhi dio jer se time daje mnogo veća šansa zdravom djelu da ostane živ, a i voćki se daje snaga da se ibori.
 
Bajkor - koja je to akt. materija? Guglam i nikako ne nalazim.
Jos jedno pitanje. Prskao sam visnje pre tri nedelje mankozebom i acetamipridom. Bilo je odlicno, sada mi se ponovo polako pojavljuje susenje lista i pegavost. Oprskacu mankozebom, ali sam nasao na netu da preporucuju i akaricid. Da li treba dodati akaricid ili da idem cistim mankozebom? Takodje da li smem koristiti mankozeb 2 puta u 3 nedelje? Da li ima nesto sa duzim efektom?
 
sport je napisao(la):
Becarina pusta na visnju ne na svih samo na 10tinu ima napad od Kozicavost. Pre mesec dana prskao sam sa Mankozebom i imalo je efekta. Pre 7 dana na ista stabla pojavila se opet i sad neznam sa cime da prskam. Molim za savet i neka vasa iskustva, pozdrav.
Kliknite za proširenje...

Neško je već odgovorio, ja malo kasnim. Baycor obavezno nakon berbe + neki od kontaktnih fungicida. U Baycor-u je bitertanol aktivna tvar. Mankozeb može 2 x u 3 tjedna.
 
Hvala na savetima. U medjuvremenu, u onoj oluji od pre neki dan, desio se jos jedan peh.
Vetar je odlomio onu zdravu granu. Nisam je sekao, lezi odvaljena vec tri dana.
Po listovima bih rekao da se ne susi, kora nije prekinuta. Ima li tu pomoci, da se nekako uveze?
Ne mogu da prebacim slike sa telefona, ali ako je potrebno slikacu sutra aparatom.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh