Višnja

Hvala momci, ja bih da formiram grane na 80 sto bi bilo nesto vislje prekracivanje na recimo 90, sta mislite o tome nebi bila neka veca greska?
Sto se tice zaoravanja za zelenisno djubrenje to sam pitao samo informativno, znam i ja da nema nista bolje od stajnjaka i vestackog djubriva bar sto se korena tice.
U pocetku planiram obradu tanjiracom a kasnije bi dosla i neka freza u obzir.

dubansr Bice to lep visnjar, svaka cast:ppozdrav: cini mi se da si pomenuo da ces prosiriti jos 50ak ari?
 
Druze ne bi pogresio,mada je za visnju od 70-90 optimalno,prosiricu ove godine jos,negde oko 400 sadnica,pozdrav
 
Ja cu saditi na 3,5 x 2,2 m
Sasa da ne zivis mozda u nekom selu blizu Sm.Palanke?
 
Sasa P je napisao(la):
Ovih dana uveliko sam u pripremi zemljista za jesenju sadnju 1 hektar Oblacinske visnje. Iz mog iskustva dobro se pokazao razmak 4x2.5 . Kakva su vasa iskustva i na koliko vi sadite? :ppozdrav:
Kliknite za proširenje...

Kod mene je ovakav razmak višnja je u 6 godini i ja sada da sadim sadio bi 4x2,5. Mada razmak zavisi i od tipova podloge, podneblja jer veća bujnost traži veće rastojanje.
Moje mišljenje je da to bude 4x2,5.
To ti je tačno dva ptolaza kultivatorom, a u berbi možeš da utjeraš i prikolicu.

Što se tiče pripreme zemljišta, ja sam tog stava da je najvažnije da se dobro uzore. Govorim iz ličnog iskustava i rigolovanje (ili duboko oranje) je veoma bitna faza, jer se kasnije to ne može odraditi. Struktura zemljišta, se može popraviti đubrenjem, greške kod rastojanja se takođe mogu korigovati načinom rezidbe, prilagođavanjem priključaka isl., ali oranje je veoma bitno i kada se se posadi nemam popravke.
Kada sam ja sadio voćnjak rigolovanje sam radio na 70cm i to sa TG gusjaničarom 110. Pošto ovaj traktor vuče plug za sobom potreban mu je dosta veliki manevarski prostor, pa su krajevi parcele ostali neuzorani. Te krajeve mi je uzorao čovjek sa IMT 577 i nekim dvobraznim plugom i kada je orao ja sam bio zadovoljan sa dubinom, jer se radilo o svega par metara sa strana. Sve kasnije obrade sam, radio jednako za čitavu parcelu. Voćke su posađene i otprilike svaka prva i zadnja voćka (negdje i po dvije) su bile na tom što nije rigolovano. Vjerovali ili ne svaka ta voćka je od 2 do 4 godine zaostala za ostalim voćkama za skoro za 1 godinu. Možda je to slučajnost, ali tim voćkama prvo i prisuši, prve ih uhvati kokomices i sl.

A što se tiče visine kolega Tintoreti ja lično ne bi formirao oblačinsku tako da joj prva grana bude na 80cm. Mislim da je to dosta visoko i da nema baš neke realne potrebe za tim. Prvo ako misliš vršiti mašinsku obradu tla, sa nekim klasičnim traktorom (533-539 i sl.) Dovoljno je da prve grane budu već na 60-70cm. Drugo što se tiče mašinske berbe skoro svi manji tresači zahtjevaju da visina stabla bude 60cm. E sada oblačinska višnja koja se formira na 80 bi recimo sa neka 3-4 spratra bila veoma visoka i ne bi se mogla sa zemlje lako rezati ni brati.
To je moje mišljenje nisam stručnjak za voćarstvo, ali iz mog iskustva je tako.
 
dubansr je napisao(la):
Ja cu saditi na 3,5 x 2,2 m
Sasa da ne zivis mozda u nekom selu blizu Sm.Palanke?
Kliknite za proširenje...
Zivim u selu pored Sm.Palanke.

- - - - - - - - - -

Neško je napisao(la):
Kod mene je ovakav razmak višnja je u 6 godini i ja sada da sadim sadio bi 4x2,5. Mada razmak zavisi i od tipova podloge, podneblja jer veća bujnost traži veće rastojanje.
Moje mišljenje je da to bude 4x2,5.
To ti je tačno dva ptolaza kultivatorom, a u berbi možeš da utjeraš i prikolicu.

Što se tiče pripreme zemljišta, ja sam tog stava da je najvažnije da se dobro uzore. Govorim iz ličnog iskustava i rigolovanje (ili duboko oranje) je veoma bitna faza, jer se kasnije to ne može odraditi. Struktura zemljišta, se može popraviti đubrenjem, greške kod rastojanja se takođe mogu korigovati načinom rezidbe, prilagođavanjem priključaka isl., ali oranje je veoma bitno i kada se se posadi nemam popravke.
Kada sam ja sadio voćnjak rigolovanje sam radio na 70cm i to sa TG gusjaničarom 110. Pošto ovaj traktor vuče plug za sobom potreban mu je dosta veliki manevarski prostor, pa su krajevi parcele ostali neuzorani. Te krajeve mi je uzorao čovjek sa IMT 577 i nekim dvobraznim plugom i kada je orao ja sam bio zadovoljan sa dubinom, jer se radilo o svega par metara sa strana. Sve kasnije obrade sam, radio jednako za čitavu parcelu. Voćke su posađene i otprilike svaka prva i zadnja voćka (negdje i po dvije) su bile na tom što nije rigolovano. Vjerovali ili ne svaka ta voćka je od 2 do 4 godine zaostala za ostalim voćkama za skoro za 1 godinu. Možda je to slučajnost, ali tim voćkama prvo i prisuši, prve ih uhvati kokomices i sl.

A što se tiče visine kolega Tintoreti ja lično ne bi formirao oblačinsku tako da joj prva grana bude na 80cm. Mislim da je to dosta visoko i da nema baš neke realne potrebe za tim. Prvo ako misliš vršiti mašinsku obradu tla, sa nekim klasičnim traktorom (533-539 i sl.) Dovoljno je da prve grane budu već na 60-70cm. Drugo što se tiče mašinske berbe skoro svi manji tresači zahtjevaju da visina stabla bude 60cm. E sada oblačinska višnja koja se formira na 80 bi recimo sa neka 3-4 spratra bila veoma visoka i ne bi se mogla sa zemlje lako rezati ni brati.
To je moje mišljenje nisam stručnjak za voćarstvo, ali iz mog iskustva je tako.
Kliknite za proširenje...

Sto se tice pripreme zemljista za oranje cekam da padne kisa, jednu parcelu sam vec poorao letos posle kise nameravam da je preorem, Sto se tice oranja u oracu jednobraznim plugom na 50cm mislim da ce biti dovoljno. Taj hektar koji nameravam da zasadim je podeljen u tri manje parcele tako da neki veci traktor moze samo jos vise da mi ugazi i utaba zemlju.
Ovde je teren takav da je tesko naci njivu koja je veca od 1 hektara, sve su to neke sitne parcele ali je teren izuzetno dobar za oblacinsku visnju, zemjiste nisam nosio na analizu iz razloga sto je na 100 metara od mene zadruzni visnjar nekih 30h koji j decenijama na tom mestu i imaju izuzetno dobru visnju.
Cekam samo neku kisu da to izorem i krecem sa razmeravanjem i sadnjom.
 
Sasa P je napisao(la):
Sto se tice pripreme zemljista za oranje cekam da padne kisa, jednu parcelu sam vec poorao letos posle kise nameravam da je preorem, Sto se tice oranja u oracu jednobraznim plugom na 50cm mislim da ce biti dovoljno. Taj hektar koji nameravam da zasadim je podeljen u tri manje parcele tako da neki veci traktor moze samo jos vise da mi ugazi i utaba zemlju.
Ovde je teren takav da je tesko naci njivu koja je veca od 1 hektara, sve su to neke sitne parcele ali je teren izuzetno dobar za oblacinsku visnju, zemjiste nisam nosio na analizu iz razloga sto je na 100 metara od mene zadruzni visnjar nekih 30h koji j decenijama na tom mestu i imaju izuzetno dobru visnju.
Cekam samo neku kisu da to izorem i krecem sa razmeravanjem i sadnjom.
Kliknite za proširenje...

Pa i kod mene ti je slična situacija sa zemljom, pogotovo u privatnom vlasništvu.
Veoma je važno da to dobro uzoreš i poravnaš. Ako uzoreš dovoljno dobro nećeš morazi da kopaš velike rupe, dovoljno je samo onoliko koliko da stanu žile, jer si oranjem rastresao zemlju i olakšao žilama da se šire u svim pravcima.
Obavezno malo podšišaj žile, a savjetovao bi ti da oblačinsku sadiš što dublje možeš (naravno ako je izdanak u pitanju, jer kod kalemljenih sadnica mora kalem ostati 10-15cm iznad zemlje). Ovo ti govorim iz razloga da ti se nebi događalo da se voćke krive, druge i treće godine.
Kad ti voćke budu napredne, ako Bog da, pa razviju veliku krošnju, veoma često se kod oblačinske višnje dešava da je vjetar razdrma i napravi rupu oko nje. Uzrok tome je što voćka ne stigne da razvije dovoljno jak korjenov sistem koji bi "održao" krošnju. To nije dobro jer se voćka ljulja kida žile, pa se čak i lomi. Ovo je pogotovo izraženo na strimi terenima, koji su vjetrovita i gdje je zemlja humusna i rastresita.
Najbitnije ti je da višnja dobro startuje, ako vidiš da neka "tuguje" da se nešto "misli" odma je isčupaj i sadi drugu.
 
Neško je napisao(la):
Pa i kod mene ti je slična situacija sa zemljom, pogotovo u privatnom vlasništvu.
Veoma je važno da to dobro uzoreš i poravnaš. Ako uzoreš dovoljno dobro nećeš morazi da kopaš velike rupe, dovoljno je samo onoliko koliko da stanu žile, jer si oranjem rastresao zemlju i olakšao žilama da se šire u svim pravcima.
Obavezno malo podšišaj žile, a savjetovao bi ti da oblačinsku sadiš što dublje možeš (naravno ako je izdanak u pitanju, jer kod kalemljenih sadnica mora kalem ostati 10-15cm iznad zemlje). Ovo ti govorim iz razloga da ti se nebi događalo da se voćke krive, druge i treće godine.
Kad ti voćke budu napredne, ako Bog da, pa razviju veliku krošnju, veoma često se kod oblačinske višnje dešava da je vjetar razdrma i napravi rupu oko nje. Uzrok tome je što voćka ne stigne da razvije dovoljno jak korjenov sistem koji bi "održao" krošnju. To nije dobro jer se voćka ljulja kida žile, pa se čak i lomi. Ovo je pogotovo izraženo na strimi terenima, koji su vjetrovita i gdje je zemlja humusna i rastresita.
Najbitnije ti je da višnja dobro startuje, ako vidiš da neka "tuguje" da se nešto "misli" odma je isčupaj i sadi drugu.
Kliknite za proširenje...

Koliko sadnica je kod tebe po hektaru na 4x2.5?
Burazer radi decenijama ovaj posao pa ce mi pomoci oko sadnje i svega ostalog, ja sam tek mala beba u ovom poslu ali trudim se da naucim, zavoleo sam vocarstvo :ppozdrav:
 
Zavisi od položaja, veličine parcele, da li ćeš sa strane da ostavljač prolaz i koliki (a uvjek ostavi da traktor može slobodno da prođe i 5 godine).

Kod mene je na 1ha malo manje od 1000 stabal.

A računa ti se ovako 4m x 2,5m = 10m2 (toliko zauzima jedna voćka)
10000m2 (1ha) : 10m2 (koliko zauzima jedna voćka) = 1000 stabala. Opet kažem to je okvirno jer zavisi od veličine parcečle i mogućnosti rasporeda redova. Prvo izmjeri parcelu po širini pa vidi koliko redova može da ti stane, Obezbjedi da mašina može da prođe sa svih strana, pa onaj unutrašni dio koliko ti ostane podjeli na jednake djelove jer nije sveto slovo hoće li red širok biti 3,8m ili 4,2m.
 
Neško je napisao(la):
Zavisi od položaja, veličine parcele, da li ćeš sa strane da ostavljač prolaz i koliki (a uvjek ostavi da traktor može slobodno da prođe i 5 godine).

Kod mene je na 1ha malo manje od 1000 stabal.

A računa ti se ovako 4m x 2,5m = 10m2 (toliko zauzima jedna voćka)
10000m2 (1ha) : 10m2 (koliko zauzima jedna voćka) = 1000 stabala. Opet kažem to je okvirno jer zavisi od veličine parcečle i mogućnosti rasporeda redova. Prvo izmjeri parcelu po širini pa vidi koliko redova može da ti stane, Obezbjedi da mašina može da prođe sa svih strana, pa onaj unutrašni dio koliko ti ostane podjeli na jednake djelove jer nije sveto slovo hoće li red širok biti 3,8m ili 4,2m.
Kliknite za proširenje...

Parcele su 3 po 30 i nesto ari sve ukupno 1 hektar. Sa strane cu ostaviti prolaz po 3m koliko da prodjem kad prskam jer morem i te krajnje redove prskati sa spoljne strane. parcele su potpuno pravougaonog oblika tako da nece biti problema oko razmeravanja redova. Najveci problem mi je sto nema kise :kisa: da to lepo preorem koliko god dublje bude moglo.
 
Ja sam ovih dana vadio stare sljive gde cu posaditi visnju,pooracu duboko jednobrazdnim plugom 50-60 cm,ako nadjem jaci traktor moze i 70cm kao sto je rigolovao kolega Nesko,nakon toga cu tanjirati,i saditi,rastojanje je 3,5 x 2,2m
 
Analiza zemljišta je odlična stvar ali višnja ljudi nije puno zahtjevna.
Sve se može popraviti i korigovati kasnije. Ja sam radio analizu kada sam sadio i po njoj je bilo odlično za višnju, tačnije bila dobra zemlja za svo voće, odležala par godina prije sadnje a ranije su sve bili voćnjaci.
Moj savjet, ako sam kompetentan da negoga savjetujem, uvjek idi u jesen ili na zimu sa što manje azota, a na proljeće prihrana eventualno urea.
Ja sam druge godine išao da kokošiljim stajnjakom (kod mene ima farma koka pa imam tog đubreta u izobilju), išao sam sa 50m3 po hektaru. Đubrio sam u ovo doba godine negdje u oktobru i te godine su višnje rasle nevjerovatno, no međutim takav list je isforsiran i veoma osjetljiv na bolesti, voćke su zbog pretjerane bujnosti počele da se krie (vjetar i kiša su ih savijale), a u jesen je voćka imala još mladog lista i lastara tako da je mraz odnio dio grana koje su cijelu godinu rasle, a o travi neću ni da pričam i sada se vidi gdje je malo više đubreta došlo te godine.
E zbog toga što manje azota, ne kažem nikako ali samo minimalno.
 
Analizu nikad nije lose uraditi, mada kao sto si rekao da visnja trpi skoro svakakva zemljista ali ako vec imas mogucnosti ako je PH-4 zasto ne dici na 6-7 i dodati nekog elementa ako oskudeva, za lepsi i bolji start i kasnije vece prinose vecu odpornost.....
Neško
Kakav plan djubrenja predlazes (mineralnog, vestackog) tokom cele godine sto se tice mladog zasada koji jos nije u rodu, koliko gr vestackog i kada po sadnici?
mislis li da je uredu ici sredinom 01. meseca sa 8:16:24 pa kad krene vegetacija negde sredinom 04. meseca ici sa po 50-100gr KAN-a po sadnici sto se tice mineralnog? Tako savetuju, sad dali je to dobro bas zbog tog dela price na prevelikoj bujnosti...??
 
Tintoreti je napisao(la):
Analizu nikad nije lose uraditi, mada kao sto si rekao da visnja trpi skoro svakakva zemljista ali ako vec imas mogucnosti ako je PH-4 zasto ne dici na 6-7 i dodati nekog elementa ako oskudeva, za lepsi i bolji start i kasnije vece prinose vecu odpornost.....
Neško
Kakav plan djubrenja predlazes (mineralnog, vestackog) tokom cele godine sto se tice mladog zasada koji jos nije u rodu, koliko gr vestackog i kada po sadnici?
mislis li da je uredu ici sredinom 01. meseca sa 8:16:24 pa kad krene vegetacija negde sredinom 04. meseca ici sa po 50-100gr KAN-a po sadnici sto se tice mineralnog? Tako savetuju, sad dali je to dobro bas zbog tog dela price na prevelikoj bujnosti...??
Kliknite za proširenje...

Što se tiče analize to stoji, naravno da je bolje ako imaš mogućnost, da to odradiš.
Ja bi đurio istom tom formulaciom ili recimo 7-20-30 ali to je to. Sredine januara je ok, samo mislim da je bitno da obratiš pažnju kako đubriš mladi nasad. On nema razvijen korjenov sistem da bi radio đubrenje po cijeloj parceli, a ako budeš bacao oko nje imati ćeš problema sa travom a i žile ne teže da se šire na stranu. Meni je jedan agronom preporučio da povučem brazdu plugom pored reda višanja i da u nju ubacim đubre i onda ili vratiš brazdu ili pređeš kultivatorom, tanjiračom štra god imaš. Ovo je sigurno dobra stvar za zasad kao što je kod tebe. Traktorom odori od reda jednu brazdu ona će biti hajde recimo 15-20cm duboka, a udaljena od voćke nekih 1m ili manje. I tu je đubre na dohvat ruke višnji, jer kada si povukao brazdu došao si do tankih "kapilarnih" žila koje su u suštini i najbolje za uzimanje hrane i vode. Ja sam bacao po jdenu dobru šaku ali tako što sam bacao pola sa jedne a pola sa druge strane reda orjentaciono po 1m niz brazdu u pravcu stabla.
Višnja će težiti da razvija žile u tom pravcu i znači ići će ka meurednom prostoru, a ti nećeš imati problema sa obradom jer će đubre biti malo dublje pa neće gurati travu, a i ako trava nikne opet je u zoni koju radi traktor.
Orjentaciono jedna dobra otvorena šaka ti je oko 150 grama đubreta. Što se prihrane tiče, to je to vidiš ako je neka malo lošija daj joj više ako je neka bolja i buja njoj malo manje i to je to.
Ja sam tako đubrio prvih par godina a prošlje sam jedbnostavno razbacio đubre po zemlji (8:16:24) i zakultivirao, jer je to već sada veliki voćnjak.
 
@Brkic123: Da, to je uzgojni oblik vaza. Špaga je tu zbog ptica i vjetra. I vaza i piramida imaju svoje prednosti i mane. Malo prolistaj forum i internet pa ćeš nać razliku između ta dva uzgojna oblika.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh