Pravilna i potpuna zelena rezidba krajem maja i u junu u mnogome umanjuje zimsku rezidbu. Mnogo je lakše intervenisati u toku sezone, kad se može birati šta ostaviti a šta uloniti iz krošnje nego rješavati faktičko stanje u februaru. Jedan od problema zelene rezidbe je rod, jer najčešće on "smiruje" rezačevo mišljenje da je neka od grana višak, a takođe odvraća pažnju od konkretnog posla.
Npr. uklanjanje vodopija je najčeća radnja u zelenoj rezidbi, ali uz ostale radnje ima i slučajeva kad se da primjetiti otimanje grane, tj. njeno naglo bujanje. Takve grane su najčešće srednje ili manje opterećene rodom, ali su plodovi na tim granama visoke kvalitete. Često zbog toga one budu pošteđene ali se u februaru kad je zimska rezidba vidi u kom postotku je ona preuzela inicijativu u krošnji, i tad je ona zaista višak. Iza nje ostaju veliki i debeli rezovi koji teško zacijeljuju. U toku zelene rezidbe se mladari najčešće mogu kidati rukama dok su mladi.
Jedan od ključnih faktora nedovoljno provedene zelene rezidbe je i vrijeme. Jer u toku sezone mi voćari kao i ostali smo zaokupirani raznim poslovima nevezano za voćnjak, a i kad radimo u voćnjaku više se vremena i pažnje bazira na zaštiti voća od bolesti, kao i na primjenu agrotehnike. Pomotehnika zbog toga uvijek trpi.
Mnogi su mišljenja da je zimska ključna, a zelena korektivna rezidba, mada se ovih godina sve više pitam da li je to baš tako i da nije obrnuto.
