Zeleni Zub prezire slavu.
- Začetnik teme Zeleni Zub
- Datum pokretanja
pole
Član
ichbinmilan
Član
Procitao sam sve i obećao da ću napisati neki odgovor pa evo ga-
Mislim da je za pohvalu ta ideja da planiraš da odeš na selo i izgradiš nov i drugačiji život za sebe. Jer sam shvatio da se ovde radi o potpuno drugoj vrednosnoj orjentaciji u životu. A i činjenica da pitaš za savet ljude koje ne poznaješ (mada kažu da su oni koji te savetuju tada i najobjektivniji
).
Znam i ljude koji te odvraćaju od te ideje i koji ti govore da si ''ludak'' i ''šta će ti to u životu''. I sam sam okružen sličnima. Ali mislim da je to njihovo pogrešno. Tvoja ideja je da potpuno promeniš način života, da živiš u prirodi i u skladu sa njom. Da proizvodiš hranu za svoje potrebe. I pre svega - da živiš od svoga rada. To ne treba da bude nešto loše, glupo ili sramota. Ali danas rad ima status kuluka, i onda je ludak onaj koji hoće da ode na selo i da radom stvori sebi egzistenciju. Svi bi da budu u gradu, da budu kapitalisti, da vrte nešto (neki poslić) i da su što bliže centru.
Sve se vrti oko tog novca i onda sama ideja da se preselis na selo je ludačka iz prostog razloga što ne donosi profit. A gura se samo ono što donosi profit odnosno pare. Pare koje obezvređuju su postale merilo vrednosti. Kako može čovek da se vrednuje onim što ga obezvređuje?
Mladi ljudi se ne mire sa tim i traže izlaz. E sad, neki beže iz zemlje (što je potpuno pogrešno) a neki se predaju nekom ništavilu. Zato što nemaju alternativu, odnosno za nju treba da se bore. I zato shvatam tvoju poziciju jer sam dosta takvih razgovora vodio sa omladinom koji isto želi napustiti grad. I sam živim u njemu i znam za sve pogodnosti grada (bolnica, pozoriste, prodavnica, bioskop...) i mane sela (infrastruktura, starosna struktura i broj stanovnika....) ali... Ja gledam tu decu po Beogradu i način na koji oni odrastaju. Oni ništa ne znaju sem tog asfalta i betona. I malo parka u kraju. Zatvoreni u tim mravinjacima, zgradama koje su kao lego kocke, naslagani jedni drugima na glavu.
Ja najveću slobodu osećam kad sam kod mene u šumi, ili u polju, njivi.. Kad se popnem na brdo, pa pogledam šta je sa druge strane. Ne samo u smislu prostora... Ja u stvaralačkom radu vidim svoju slobodu i tako najbolje doživljavam sebe. Mislim da nema ništa lepše nego kad vidiš ''svojih ruku delo''. Npr kad se polje pšenice lepo zeleni, ili kad ti voćnjak obilno rodi... Ne govorim ovde o materijalnoj strani i tome koliko je to obezvređeno u ovom vrednosnom sistemu.
Upravo je sustina same prirode i zivotne sredine u njenoj živorodnosti i plodnosti. Da daje život! Ti na selu prisustvuješ i direktno učestvuješ u najlepšem procesu na svetu - rađanja novog života. Kada vidiš kako se kuja odnosi prema tek rođenim štencima, ili krava prema svome teletu, kada doživiš te impulse iz prirode, ako si čovek, to ne može da ne utiče na tebe. Doživiš bezuslovnu ljubav koja je ''idealna'' ljubav (To je ljubav majke prema svome detetu koja ga voli samo zato što postoji. Pošto si rekao da voliš pse to je dominantno i kod njih!) Tu se stvara osnov svih vrednosti, naučiš da ceniš život bilo kakvog stvorenja i biljke i otvara ti se potpuno novi horizont... Kako to neko dete u gradu može da shvati kad ne zna da
razlikuje ni kozu od ovce.... I koga baš briga za sve ovo o čemu govorim.
Naravno, sad će neko reći, pa šta sve to vredi ako si gladan...
Sad da se osvrnem na tvoju situaciju i kažem nešto malo konkretnije - .Ja mislim da se vredi boriti i da se može na selu živeti od svoga rada. Verujem da je većina ljudi, kao i oni koji posećuju ovaj forum upravo takva, pa sam zato i iznenađen onima koji te odgovaraju.... Vidim da si u nezavidnoj situaciji što se tiče finansija i u pravu si da je rizično uložiti sve što imaš (stan) i nemati čemu da se vratiš ako se to izjalovi. Pogotovo u današnje vreme opšte neizvesnosti. Ali opet se nadam se da ćeš imati sreće u traženju imanja. Ono što bih istakao su ljudi! Pogotovo što se ne razumeš oko poljoprivrede, bez podrške i saveta dobrih ljudi ništa nećeš uspeti! Kao i u svemu u životu. Zato nije loša ideja da odeš kod prijatelja na gazdinstvo i pomažeš im i stekneš neki uvid kako to sve funkcioniše. Ali i to je problematično jer pogrešno usmerenje može da ti sve pokvari i odvede u lošu krajnost. Zato prihvataj savete od ljudi ali ipak sve premišljaj i misli svojom glavom. Prijatelj koji te bude primio će možda na tebe gledati kao na radnika ali ipak ti razmišljaj da je drugačije kad si svoj gazda.
Za novac kojim raspolažeš može da se nađe i kuća i okućnica (zemlja). Istina je da su sela u Vojvodini sređenija (seoski vodovod, kanalizacija, odnošenje smeća) zemlja plodnija, ali ima sređenih sela i ispod Save i Dunava. Imanja sa svojim bunarom i instalacijama vode i kanalizacije (gotovo svaka kuća u mom kraju na planini Cer). Zatim telefon, bežični internet ili ADSL su tu. Ima i kvalitetne zemlje. Moraš obići i videti šta ti se sviđa. Meni je i pored sve plodnosti i lepote i prostranstva ta silna ravnica monotona (svako vuče vodu na svoju vodenicu) Ja sam brdski čovek (ne planinski, znači ne ekstreman) i volim kad je malo i zatalasano, kad ima i šume, i potoka i bara i jezera i brda i visoravni.
Eto, toliko sam hteo da kažem. Malo sam i odužio ali imao sam potrebu da na tvoju opširnu ispovest i ja široko odgovorim. Ako te nešto interesuje oko zemlje, pasa (sutra uveče ću na forumu postaviti slike svojih kučića-novih petorki) imanja, cena kod mene pitaj na PP jer o tome ne bih ovde.I na kraju, šaljem ti sliku svojih brah-jazavičara kad si bili mali
Pozdrav
Mislim da je za pohvalu ta ideja da planiraš da odeš na selo i izgradiš nov i drugačiji život za sebe. Jer sam shvatio da se ovde radi o potpuno drugoj vrednosnoj orjentaciji u životu. A i činjenica da pitaš za savet ljude koje ne poznaješ (mada kažu da su oni koji te savetuju tada i najobjektivniji
). Znam i ljude koji te odvraćaju od te ideje i koji ti govore da si ''ludak'' i ''šta će ti to u životu''. I sam sam okružen sličnima. Ali mislim da je to njihovo pogrešno. Tvoja ideja je da potpuno promeniš način života, da živiš u prirodi i u skladu sa njom. Da proizvodiš hranu za svoje potrebe. I pre svega - da živiš od svoga rada. To ne treba da bude nešto loše, glupo ili sramota. Ali danas rad ima status kuluka, i onda je ludak onaj koji hoće da ode na selo i da radom stvori sebi egzistenciju. Svi bi da budu u gradu, da budu kapitalisti, da vrte nešto (neki poslić) i da su što bliže centru.
Sve se vrti oko tog novca i onda sama ideja da se preselis na selo je ludačka iz prostog razloga što ne donosi profit. A gura se samo ono što donosi profit odnosno pare. Pare koje obezvređuju su postale merilo vrednosti. Kako može čovek da se vrednuje onim što ga obezvređuje?
Mladi ljudi se ne mire sa tim i traže izlaz. E sad, neki beže iz zemlje (što je potpuno pogrešno) a neki se predaju nekom ništavilu. Zato što nemaju alternativu, odnosno za nju treba da se bore. I zato shvatam tvoju poziciju jer sam dosta takvih razgovora vodio sa omladinom koji isto želi napustiti grad. I sam živim u njemu i znam za sve pogodnosti grada (bolnica, pozoriste, prodavnica, bioskop...) i mane sela (infrastruktura, starosna struktura i broj stanovnika....) ali... Ja gledam tu decu po Beogradu i način na koji oni odrastaju. Oni ništa ne znaju sem tog asfalta i betona. I malo parka u kraju. Zatvoreni u tim mravinjacima, zgradama koje su kao lego kocke, naslagani jedni drugima na glavu.
Ja najveću slobodu osećam kad sam kod mene u šumi, ili u polju, njivi.. Kad se popnem na brdo, pa pogledam šta je sa druge strane. Ne samo u smislu prostora... Ja u stvaralačkom radu vidim svoju slobodu i tako najbolje doživljavam sebe. Mislim da nema ništa lepše nego kad vidiš ''svojih ruku delo''. Npr kad se polje pšenice lepo zeleni, ili kad ti voćnjak obilno rodi... Ne govorim ovde o materijalnoj strani i tome koliko je to obezvređeno u ovom vrednosnom sistemu.
Upravo je sustina same prirode i zivotne sredine u njenoj živorodnosti i plodnosti. Da daje život! Ti na selu prisustvuješ i direktno učestvuješ u najlepšem procesu na svetu - rađanja novog života. Kada vidiš kako se kuja odnosi prema tek rođenim štencima, ili krava prema svome teletu, kada doživiš te impulse iz prirode, ako si čovek, to ne može da ne utiče na tebe. Doživiš bezuslovnu ljubav koja je ''idealna'' ljubav (To je ljubav majke prema svome detetu koja ga voli samo zato što postoji. Pošto si rekao da voliš pse to je dominantno i kod njih!) Tu se stvara osnov svih vrednosti, naučiš da ceniš život bilo kakvog stvorenja i biljke i otvara ti se potpuno novi horizont... Kako to neko dete u gradu može da shvati kad ne zna da
razlikuje ni kozu od ovce.... I koga baš briga za sve ovo o čemu govorim.
Naravno, sad će neko reći, pa šta sve to vredi ako si gladan...
Sad da se osvrnem na tvoju situaciju i kažem nešto malo konkretnije - .Ja mislim da se vredi boriti i da se može na selu živeti od svoga rada. Verujem da je većina ljudi, kao i oni koji posećuju ovaj forum upravo takva, pa sam zato i iznenađen onima koji te odgovaraju.... Vidim da si u nezavidnoj situaciji što se tiče finansija i u pravu si da je rizično uložiti sve što imaš (stan) i nemati čemu da se vratiš ako se to izjalovi. Pogotovo u današnje vreme opšte neizvesnosti. Ali opet se nadam se da ćeš imati sreće u traženju imanja. Ono što bih istakao su ljudi! Pogotovo što se ne razumeš oko poljoprivrede, bez podrške i saveta dobrih ljudi ništa nećeš uspeti! Kao i u svemu u životu. Zato nije loša ideja da odeš kod prijatelja na gazdinstvo i pomažeš im i stekneš neki uvid kako to sve funkcioniše. Ali i to je problematično jer pogrešno usmerenje može da ti sve pokvari i odvede u lošu krajnost. Zato prihvataj savete od ljudi ali ipak sve premišljaj i misli svojom glavom. Prijatelj koji te bude primio će možda na tebe gledati kao na radnika ali ipak ti razmišljaj da je drugačije kad si svoj gazda.
Za novac kojim raspolažeš može da se nađe i kuća i okućnica (zemlja). Istina je da su sela u Vojvodini sređenija (seoski vodovod, kanalizacija, odnošenje smeća) zemlja plodnija, ali ima sređenih sela i ispod Save i Dunava. Imanja sa svojim bunarom i instalacijama vode i kanalizacije (gotovo svaka kuća u mom kraju na planini Cer). Zatim telefon, bežični internet ili ADSL su tu. Ima i kvalitetne zemlje. Moraš obići i videti šta ti se sviđa. Meni je i pored sve plodnosti i lepote i prostranstva ta silna ravnica monotona (svako vuče vodu na svoju vodenicu
) Ja sam brdski čovek (ne planinski, znači ne ekstreman) i volim kad je malo i zatalasano, kad ima i šume, i potoka i bara i jezera i brda i visoravni. Eto, toliko sam hteo da kažem. Malo sam i odužio ali imao sam potrebu da na tvoju opširnu ispovest i ja široko odgovorim. Ako te nešto interesuje oko zemlje, pasa (sutra uveče ću na forumu postaviti slike svojih kučića-novih petorki) imanja, cena kod mene pitaj na PP jer o tome ne bih ovde.I na kraju, šaljem ti sliku svojih brah-jazavičara kad si bili mali
Pozdrav
Poslednja izmena:
MOMOSARIC
Član
Ako se slažete da prosječan Beogradjanin gubi dnevno 2 sata , na ulaske i izlaske iz stana , parkinga , odlazak na posao kroz gradski špic gužve i obavljanje raznih adm. poslova po gradu ,vrtići i sl , za razliku od seljaka koji izadje na dvorište i odma je na poslu , to je više nego dovoljan razlog za život na selu . To je skoro 3 dana mjesečno ili više od 5 godina izgubljenog vremena za 65 godina života .
tibi
Član
Drugi deo-treca idea.Kratko,ja ne poznajem nijednog koji se vratio.Srecno u svakom slucaju
Zeleni Zub
Novajlija
Zahvaljujem na komentarima i podrsci, sto ovde, sto na pp!
@tibi
Ja ih znam nekoliko, ukljucujuci i mene. A znam ih i mnogo vise koji su ostali. Ali, svi mi imamo neke svoje ideje, zelje i planove. A vecina tih koji su ostali preko (a da se nisu rodili tamo), zele jednog dana da se vrate, kad stvore sebi 'dovoljno' i obezbede stranu penziju. Mislim, i u tome ima rezona. Ali zivot jako brzo prolazi, i koliko godina ce im ostati zivota kad se napokon odluce vratiti?
Ali kao sto rekoh, svako od nas ima svoje vidjenje srece i ciljeva u zivotu, pa cak i ako su neki jako slicni jedni drugima, razlike su u malim detaljima. Ja sam mozda napomenuo, nisam neki patriota, ali zelim da budem srecan u svojoj zemlji, koliko god to zvucalo cudno, mislim da imam pravo na to. Kao i svi mi.
Vreme socijal komunizma je davno proslo, i ono "Sine uci skolu da ne bi morao da radis" je dobilo sasvim drugi smisao. Ljudi zavrsavaju visoke skole, i ... ne rade. Nemaju gde. Nema vise drzavnih firmi kao za vreme tita gde kad se jednom uvalis, to vodi do opustenog zivota sve do penzijice, sa eventualnim stancicem. Sve je otislo dodjavola, a na duge staze, neverujem da ce biti bolje. Napisao sam vec na temi o umiranju sela, da ce doci trenutak, u ne taleko dalekoj buducnosti, kada ti novci nece imati vrednosti, a parce zemlje za uzgoj hrane biti vrednije od zlata.
Znam da zvucim kao ludak kad to gore izgovorim, ali i da izignorisemo geopoliticko stanje na svetu, i posmatramo samo nasu zemlju. Odakle novci koji se trose? Krediti. Kako se servisiraju rate koje dospevaju za naplatu? Novi krediti. Pa sledeci, opet krediti. Jednog dana, nece biti od koga da se uzmu krediti, a rate ce biti prevelike za servisiranje, i sve ce pasti kao kula od karata. Dzaba ti posle sve. Mozda ce da uleti neki arapin i samo produzi malo agoniju.
Ovo je sad mozda preduboko razmisljanje za ovu temu i forum koji se ne bavi tim stvarima, ali novci, tacnije krediti, su vid 'novog ropstva'. Zasto sve velike kompanije konstantno traze 'sto jeftiniju radnu snagu'. Zbog cega se toliko forsira kapitalizam. Mislim, u redu je. Ali, svi smo mi u neku ruku robovi. Mi u gradu posebno. Zavisis od nekoga da ti da platu, da te nahrani. Banke, Korporacije. Njima je u interesu da sto veca populacija zavisi od njih. Ogromna vecina kapitala je u rukama mizernog procenta ljudi.
Ali dobro, da ne duzim,
ponudili su mi neki posao pre par dana, neka strana firma sa sedistem u BG, i treba da idem na razgovor tokom sledece nedelje, da vidim o cemu se tu radi, da li smo kompetabilni itd.
Ali, i ako ga dobijem/prihvatim, ne odustajem od svoje ideje i svog plana, samo u zavisnosti od plate, mozda necu morati da prodajem sta imam, nego cu kupovati malo po malo i produziti tu tranziciju, ili samo utegnuti stan sto bolje i samim tim imati veci pocetni kapital... ili odvojiti neku kintu sa strane, pa tako povecati pocetni kapital. Naravno, uvek postoji vise nacina da se nesto zavrsi.
Ja stvarno zelim zivot na svom imanju, da gajim voce, povrce, domace zivotinje i treniram pse. Okruzen prirodom. Ubedjen sam da tu lezi moj spokoj za kojim tragam. A stvarno, zelim da zivim spokojno, te mi je to jako bitna stavka.
Sto kaze Milan iznad, potpuno se slazem. Ljudi, da ne kazem klinci u Beogradu... na stanici autobusa, ne gledaju ni levo ni desno, ni pogled da razmene. Svi su udubljeni u svoje pametne telefone, tvituju, lajkuju, instagramisu, whatever. Kao zombiji. Niko ne primecuje cudo zivota koje se odvija ispred njihovih ociju. Pupoljci sa grana. Cvet u travi. Radjanje novog zivota. Ja primecujem... i slikam
@tibi
Ja ih znam nekoliko, ukljucujuci i mene. A znam ih i mnogo vise koji su ostali. Ali, svi mi imamo neke svoje ideje, zelje i planove. A vecina tih koji su ostali preko (a da se nisu rodili tamo), zele jednog dana da se vrate, kad stvore sebi 'dovoljno' i obezbede stranu penziju. Mislim, i u tome ima rezona. Ali zivot jako brzo prolazi, i koliko godina ce im ostati zivota kad se napokon odluce vratiti?
Ali kao sto rekoh, svako od nas ima svoje vidjenje srece i ciljeva u zivotu, pa cak i ako su neki jako slicni jedni drugima, razlike su u malim detaljima. Ja sam mozda napomenuo, nisam neki patriota, ali zelim da budem srecan u svojoj zemlji, koliko god to zvucalo cudno, mislim da imam pravo na to. Kao i svi mi.
Vreme socijal komunizma je davno proslo, i ono "Sine uci skolu da ne bi morao da radis" je dobilo sasvim drugi smisao. Ljudi zavrsavaju visoke skole, i ... ne rade. Nemaju gde. Nema vise drzavnih firmi kao za vreme tita gde kad se jednom uvalis, to vodi do opustenog zivota sve do penzijice, sa eventualnim stancicem. Sve je otislo dodjavola, a na duge staze, neverujem da ce biti bolje. Napisao sam vec na temi o umiranju sela, da ce doci trenutak, u ne taleko dalekoj buducnosti, kada ti novci nece imati vrednosti, a parce zemlje za uzgoj hrane biti vrednije od zlata.
Znam da zvucim kao ludak kad to gore izgovorim, ali i da izignorisemo geopoliticko stanje na svetu, i posmatramo samo nasu zemlju. Odakle novci koji se trose? Krediti. Kako se servisiraju rate koje dospevaju za naplatu? Novi krediti. Pa sledeci, opet krediti. Jednog dana, nece biti od koga da se uzmu krediti, a rate ce biti prevelike za servisiranje, i sve ce pasti kao kula od karata. Dzaba ti posle sve. Mozda ce da uleti neki arapin i samo produzi malo agoniju.
Ovo je sad mozda preduboko razmisljanje za ovu temu i forum koji se ne bavi tim stvarima, ali novci, tacnije krediti, su vid 'novog ropstva'. Zasto sve velike kompanije konstantno traze 'sto jeftiniju radnu snagu'. Zbog cega se toliko forsira kapitalizam. Mislim, u redu je. Ali, svi smo mi u neku ruku robovi. Mi u gradu posebno. Zavisis od nekoga da ti da platu, da te nahrani. Banke, Korporacije. Njima je u interesu da sto veca populacija zavisi od njih. Ogromna vecina kapitala je u rukama mizernog procenta ljudi.
Ali dobro, da ne duzim,
ponudili su mi neki posao pre par dana, neka strana firma sa sedistem u BG, i treba da idem na razgovor tokom sledece nedelje, da vidim o cemu se tu radi, da li smo kompetabilni itd.
Ali, i ako ga dobijem/prihvatim, ne odustajem od svoje ideje i svog plana, samo u zavisnosti od plate, mozda necu morati da prodajem sta imam, nego cu kupovati malo po malo i produziti tu tranziciju, ili samo utegnuti stan sto bolje i samim tim imati veci pocetni kapital... ili odvojiti neku kintu sa strane, pa tako povecati pocetni kapital. Naravno, uvek postoji vise nacina da se nesto zavrsi.
Ja stvarno zelim zivot na svom imanju, da gajim voce, povrce, domace zivotinje i treniram pse. Okruzen prirodom. Ubedjen sam da tu lezi moj spokoj za kojim tragam. A stvarno, zelim da zivim spokojno, te mi je to jako bitna stavka.
Sto kaze Milan iznad, potpuno se slazem. Ljudi, da ne kazem klinci u Beogradu... na stanici autobusa, ne gledaju ni levo ni desno, ni pogled da razmene. Svi su udubljeni u svoje pametne telefone, tvituju, lajkuju, instagramisu, whatever. Kao zombiji. Niko ne primecuje cudo zivota koje se odvija ispred njihovih ociju. Pupoljci sa grana. Cvet u travi. Radjanje novog zivota. Ja primecujem... i slikam
amg
Član
@tibi
Ja ih znam nekoliko, ukljucujuci i mene. A znam ih i mnogo vise koji su ostali. Ali, svi mi imamo neke svoje ideje, zelje i planove. A vecina tih koji su ostali preko (a da se nisu rodili tamo), zele jednog dana da se vrate, kad stvore sebi 'dovoljno' i obezbede stranu penziju. Mislim, i u tome ima rezona. Ali zivot jako brzo prolazi, i koliko godina ce im ostati zivota kad se napokon odluce vratiti?
Cisto da ne bude da se niko nije vratio. Evo ja se posle 15 godina i inostranstvu vracam na leto. OK, kod mene je siuacija drugacija, skupilo se para, imam kvalitetene zemlje jos u kraju koji volim blago brdovito. Mislim da je meni malo lakse ali sve se moze ako se stvarno hoce. Imas moju podrsku, zivot je jedan provedi ga kako volis a ne kako je nametnut.
Ja ih znam nekoliko, ukljucujuci i mene. A znam ih i mnogo vise koji su ostali. Ali, svi mi imamo neke svoje ideje, zelje i planove. A vecina tih koji su ostali preko (a da se nisu rodili tamo), zele jednog dana da se vrate, kad stvore sebi 'dovoljno' i obezbede stranu penziju. Mislim, i u tome ima rezona. Ali zivot jako brzo prolazi, i koliko godina ce im ostati zivota kad se napokon odluce vratiti?
Cisto da ne bude da se niko nije vratio. Evo ja se posle 15 godina i inostranstvu vracam na leto. OK, kod mene je siuacija drugacija, skupilo se para, imam kvalitetene zemlje jos u kraju koji volim blago brdovito. Mislim da je meni malo lakse ali sve se moze ako se stvarno hoce. Imas moju podrsku, zivot je jedan provedi ga kako volis a ne kako je nametnut.
Gorski Car
Član
Dobro dosao na forum 
Svaka cast na opsirnom predstavljanju i iskrenoj zelji da zapocnes novi zivot.
U zadnjih godinu dana srecem sve vise rodjenih Beogradjana koji se odlucuju na ovaj korak (odlazak na selo).
Zivot na selu uopste nije komplikovan, nema tu velike nauke i filozofije ako razdvojimo Seljaka od Profesionalnog poljoprivrednika. U svakom slucaju zahteva vredan i predan rad.
Kao seljak mozes da svastaris na selu i uzivas radeci jos neki dodatan poslic (u tvom slucaju obuka pasa) i bice ti sto puta bolje nego u Beogradu.
Ja u Beograd ne bi ziveo da mi daju stan i platu od 5000 evra mesecno, sama ta zatvorenost u zidinama mi daje osecaj kao da sam na robiji.
Imao sam prilike u zvotu da zivim i radim u inostranstvu u mnogo boljim i uredjenijim gradovima od Beograda pa sam se u stanu osecao kao u zatvoru.
Prirodnjak sam u dusi i prirdno okruzenje i slobodu ne mogu da zamene sive zidine i pun grad hladnih ljudi gde niko nikome ne kaze ni dobro jutro, niti dobar dan.
Izmedju klasicnog Seljaka i Profesionalnog poljoprivrednog proizvodjaca je razlika u tome sto je Profesionalni poljoprivredni proizvodjac skoncentrisan obicno na jednu delatnost koju profesionalno i besprekorno obavlja uz sva moderna znanja i sto moderniju mehanizaciju, dok je seljak u sustini svastar mozes da budes seljak i pored toga sto radis recimo u fabrici, ili bilo koji drugi posao.
Imas pogresan utisak za Srbiju juzno od Beograda, recimo u mojoj okolini postoje sela koja imaju i po 5-6-7000 stanovnika, ima vise ljudi nego u mnogim opsinama u Srbiji kad kazem Srbija mislim generalno sa sve Vojvodinom. Svako selo ima internet,benzinska pumpa i sve ostale potrepstine.
Sto se tice terena pretezno je blago brdovit ali ima i ravnice, sto se tice zemlje ovde kod mene recimo u dolini reke jasenice ljudi imaju vece prinose od mnogih u vojvodini (citajuci forum imam takav utisak) uz mnogo losiju agrotehniku, naravno u brdu su prinosi manji, ali brdo nije za ratarske kulture u brdu radimo vocarstvo, manje vinogradarstvo, jedan 1ha profesionalnog vocnjaka donese vise para nego 20 hektara ratarstva, ulaganja i rad u vocnjak su veliki.
Sa ovih brda nikad se ne bi preselio u ravnicu, radije bi otisao na neku vecu nadmorsku visinu, prosao sam Srbiju uzduz i popreko i moj utisak je sve veca nadmorska visina sve bolji, zdraviji i raspolozeniji ljudi.
Isto tako ne bih nasao mir ni na nekom salasu oko kojeg je kao po obicaju obradivo zemljiste, da me oko moje kuce prskaju i zaprasuju raznim hemijskim sredstvima ne bi voleo tako da zivim. To je moje misljenje, opet svako zna sta njemu odgovara.
Ovo sto ti pisem je za moju okolinu, tj da ti predstavim svoj kraj koji mozes eventualno da odaberes ili da zaobidjes u svakom slucaju pisem ti sa iskrenom zeljom da ti pomognem.
1. Seoska domacinstva:
Zapustena seoska domacinstva su jeftina primer 5-10 000evra, ali zahtevaju dosta ulaganja u obnavljanje i renoviranje. Sa ovih domacinstava od oko 5000 evra moze da se iskoristi jedino plac ako se prethodno ocisti od rastinja i ostalih urusenjih objekata.
Dobro drzece seosko je skupo, recimo kompletno domacinstvo sa sve zemljom prodaje jedan moj komsija trazi 100 000 evra, ima plac od 1ha sa novom i starom kucom i velikim pomocnim objektima, stala,svinjci,vocnjak, kompletna zastarela mehanizacija i 13ha obradive zemlje. Dao bi i za manje pare.
Ima domacinstava dobrih (manjih) za 20 000 evra i to u dobrom stanju.
2. Zemlja:
Zemlja je od 20e po aru do 1500 evra po aru zavisi gde se nalazi i kakvog je kvaliteta.
Ovih njiva od 20evra po aru je svakako vise i mnogo se vise prodaju za razliku od ovih kojima su zbog blizine glavnom putu i eventualnoj industijskoj zoni zacepili cenu i prodaju ih godinama.
U selima blize gradu je cena veca, u zabacenijim selima jeftinija, generalno tesko je naci neobradjenu povrsinu znaci sve se radi.
Srecno
Svaka cast na opsirnom predstavljanju i iskrenoj zelji da zapocnes novi zivot.
U zadnjih godinu dana srecem sve vise rodjenih Beogradjana koji se odlucuju na ovaj korak (odlazak na selo).
Zivot na selu uopste nije komplikovan, nema tu velike nauke i filozofije ako razdvojimo Seljaka od Profesionalnog poljoprivrednika. U svakom slucaju zahteva vredan i predan rad.
Kao seljak mozes da svastaris na selu i uzivas radeci jos neki dodatan poslic (u tvom slucaju obuka pasa) i bice ti sto puta bolje nego u Beogradu.
Ja u Beograd ne bi ziveo da mi daju stan i platu od 5000 evra mesecno, sama ta zatvorenost u zidinama mi daje osecaj kao da sam na robiji.
Imao sam prilike u zvotu da zivim i radim u inostranstvu u mnogo boljim i uredjenijim gradovima od Beograda pa sam se u stanu osecao kao u zatvoru.
Prirodnjak sam u dusi i prirdno okruzenje i slobodu ne mogu da zamene sive zidine i pun grad hladnih ljudi gde niko nikome ne kaze ni dobro jutro, niti dobar dan.
Izmedju klasicnog Seljaka i Profesionalnog poljoprivrednog proizvodjaca je razlika u tome sto je Profesionalni poljoprivredni proizvodjac skoncentrisan obicno na jednu delatnost koju profesionalno i besprekorno obavlja uz sva moderna znanja i sto moderniju mehanizaciju, dok je seljak u sustini svastar mozes da budes seljak i pored toga sto radis recimo u fabrici, ili bilo koji drugi posao.
Imas pogresan utisak za Srbiju juzno od Beograda, recimo u mojoj okolini postoje sela koja imaju i po 5-6-7000 stanovnika, ima vise ljudi nego u mnogim opsinama u Srbiji kad kazem Srbija mislim generalno sa sve Vojvodinom. Svako selo ima internet,benzinska pumpa i sve ostale potrepstine.
Sto se tice terena pretezno je blago brdovit ali ima i ravnice, sto se tice zemlje ovde kod mene recimo u dolini reke jasenice ljudi imaju vece prinose od mnogih u vojvodini (citajuci forum imam takav utisak) uz mnogo losiju agrotehniku, naravno u brdu su prinosi manji, ali brdo nije za ratarske kulture u brdu radimo vocarstvo, manje vinogradarstvo, jedan 1ha profesionalnog vocnjaka donese vise para nego 20 hektara ratarstva, ulaganja i rad u vocnjak su veliki.
Sa ovih brda nikad se ne bi preselio u ravnicu, radije bi otisao na neku vecu nadmorsku visinu, prosao sam Srbiju uzduz i popreko i moj utisak je sve veca nadmorska visina sve bolji, zdraviji i raspolozeniji ljudi.
Isto tako ne bih nasao mir ni na nekom salasu oko kojeg je kao po obicaju obradivo zemljiste, da me oko moje kuce prskaju i zaprasuju raznim hemijskim sredstvima ne bi voleo tako da zivim. To je moje misljenje, opet svako zna sta njemu odgovara.
Ovo sto ti pisem je za moju okolinu, tj da ti predstavim svoj kraj koji mozes eventualno da odaberes ili da zaobidjes u svakom slucaju pisem ti sa iskrenom zeljom da ti pomognem.
1. Seoska domacinstva:
Zapustena seoska domacinstva su jeftina primer 5-10 000evra, ali zahtevaju dosta ulaganja u obnavljanje i renoviranje. Sa ovih domacinstava od oko 5000 evra moze da se iskoristi jedino plac ako se prethodno ocisti od rastinja i ostalih urusenjih objekata.
Dobro drzece seosko je skupo, recimo kompletno domacinstvo sa sve zemljom prodaje jedan moj komsija trazi 100 000 evra, ima plac od 1ha sa novom i starom kucom i velikim pomocnim objektima, stala,svinjci,vocnjak, kompletna zastarela mehanizacija i 13ha obradive zemlje. Dao bi i za manje pare.
Ima domacinstava dobrih (manjih) za 20 000 evra i to u dobrom stanju.
2. Zemlja:
Zemlja je od 20e po aru do 1500 evra po aru zavisi gde se nalazi i kakvog je kvaliteta.
Ovih njiva od 20evra po aru je svakako vise i mnogo se vise prodaju za razliku od ovih kojima su zbog blizine glavnom putu i eventualnoj industijskoj zoni zacepili cenu i prodaju ih godinama.
U selima blize gradu je cena veca, u zabacenijim selima jeftinija, generalno tesko je naci neobradjenu povrsinu znaci sve se radi.
Srecno
Poslednja izmena:
Pozdrav prijatelju
Samo ti sledi svoj naum, nije ni selo sto je nekad bilo, imas internet svuda i sa time nema one glavne prepreke - nisi "odsecen" od sveta. A verj, u selu imas vise vremena da se organizujes i da se vidis sa prijateljima nego u gradu. Ziveo sam u gradu i tamo kad zavrsis sve sto je obaveza, vise nemas snage ni da izadjes iz stana, a kamo li negde da odes na druzenje. A budi siguran da ces svoje gradske prijatelje morati lopatom da teras kad se navade kod tebe
Kad ujutro ustanes, popijes kafu u avliji ispod oraha, lagano isplaniras dan, bez zurbe, bez panike, bez trcanja za autobusom i za parkingom, bez da se ramisljas dal ce firma otici u stecaj ili gazda ima los dan da se dere na tebe, bice ti sve mnogo jasnije
Ovde kod mene u selu, za 15.000 kupis sasvim solidnu useljivu kucu sa trofaznom strujom i solidnom parcelom oko po jutra (20ak ari), a sve zajedno na 35 km od centra Novog Sada. A ima i malo brdovitog terena, a i Tisa je blizu !
Samo ti sledi svoj naum, nije ni selo sto je nekad bilo, imas internet svuda i sa time nema one glavne prepreke - nisi "odsecen" od sveta. A verj, u selu imas vise vremena da se organizujes i da se vidis sa prijateljima nego u gradu. Ziveo sam u gradu i tamo kad zavrsis sve sto je obaveza, vise nemas snage ni da izadjes iz stana, a kamo li negde da odes na druzenje. A budi siguran da ces svoje gradske prijatelje morati lopatom da teras kad se navade kod tebe
Kad ujutro ustanes, popijes kafu u avliji ispod oraha, lagano isplaniras dan, bez zurbe, bez panike, bez trcanja za autobusom i za parkingom, bez da se ramisljas dal ce firma otici u stecaj ili gazda ima los dan da se dere na tebe, bice ti sve mnogo jasnije
Ovde kod mene u selu, za 15.000 kupis sasvim solidnu useljivu kucu sa trofaznom strujom i solidnom parcelom oko po jutra (20ak ari), a sve zajedno na 35 km od centra Novog Sada. A ima i malo brdovitog terena, a i Tisa je blizu !
Ja se u potpunosti slazem sa kolegom ichbinmilan , i sam sam pre vise od pola godine batalio poso i ostao samo na poljoprivredi,mnogi su se smejali i govorili da sam lud sto to radim,kazu poso,kapne prvog i petnestog sigurn a para,slazem se s tim i u pravu su,ali sta ja mogu sa 20 000din mesecno,kad oduzmem put,ostanu mi 15 000 i to je to,em nema vremena za nista drugo,em se neko izdrkava na tebe kad mu se patka digne,em zivcano obolis....Nego da ne duzim,evo me i dan danas i svima sam zapusio usta sto su me odvracali od te ideje,polako se borim i stvaram,otac mi doduse dosta pomaze i prednost je u tome sto sam vecinu masina vec imao,ne zivim nenormalno bolje,ali sigurno zivim lepse,pre svega zadovoljniji sam,lepse spavam,rasterecen,ma milina jedna,a polako se i finansije povecavaju,jbg ne moze sve preko noci,ali bolje je nego kod privatnika....
Sto se imanja tice,u mom kraju se na 10-tak km od grada mogu naci domacinstva u solidnom stanju sa minimalnim ulaganjima za 5 do 10 000e,dokupi se malo zemlje ona je 20-tak e po aru i samo pici,s obzirom da je to malo brdovito podrucije lepota za ispasu ovaca,cak i krave mogu preko leta,za jedan pocetak lepe destinacije,plus cist vazduh,sume,potoci,ma prava seoska idila,a moze se nadji i dosta zemlje za u zakup....kod mene u selu je to sve malo teze jer smo na 5min voznje od grada,ali kazem sela na 10-tak do max 15km od grada su neiskoriscena maximalno
Sto se imanja tice,u mom kraju se na 10-tak km od grada mogu naci domacinstva u solidnom stanju sa minimalnim ulaganjima za 5 do 10 000e,dokupi se malo zemlje ona je 20-tak e po aru i samo pici,s obzirom da je to malo brdovito podrucije lepota za ispasu ovaca,cak i krave mogu preko leta,za jedan pocetak lepe destinacije,plus cist vazduh,sume,potoci,ma prava seoska idila,a moze se nadji i dosta zemlje za u zakup....kod mene u selu je to sve malo teze jer smo na 5min voznje od grada,ali kazem sela na 10-tak do max 15km od grada su neiskoriscena maximalno
ichbinmilan
Član
Malo sam bio razočaran što nije bilo saveta za budućeg kolegu seljaka (ako smem tako da kažem pošto je odluka izgledna ) ali sam demantovan. Ja znam da ima dobrih ljudi koji će pomoći ne samo savetima već će i svoj komad zemlje ustupiti nepoznatom čoveku, za srećan početak.
Imam običaj da kažem da je dobro koje činim nekome rezultat dobra koje je meni neko učinio. Dobro proizvodi dobro, ljubav daje ljubav. Veliki pozdrav od mene i ovog malog belog švrće (znam da voliš pse pa zato i postavljam slike)
) ali sam demantovan. Ja znam da ima dobrih ljudi koji će pomoći ne samo savetima već će i svoj komad zemlje ustupiti nepoznatom čoveku, za srećan početak.Imam običaj da kažem da je dobro koje činim nekome rezultat dobra koje je meni neko učinio. Dobro proizvodi dobro, ljubav daje ljubav. Veliki pozdrav od mene i ovog malog belog švrće (znam da voliš pse pa zato i postavljam slike)
Napisao sam veliki post a onda shvatio da sam jako otisao od sustine koju sam hteo napisati. Ukratko cu ti reci.
Samo napred. Ja zivim u Beogradu od 2007. i jedva cekam da se vratim potpuno u Stapar (15km juzno od Sombora). Razloge necu navoditi jer ste manje vise ih vec spomenuli.
Sa finansijskog aspekta. Sa 25-30k ne mozes nista u Vojvodini krenuti, jer je to premala cifra. Kod nas je zemlja jaaaaako skupa. Kolege iz Srbije koje su se javljale su spominjale 20e po aru sto je ok. Mozes kupiti 10ha sto je i vise nego dovoljno da mozes ziveti od toga. Naravno ako nisi prohtevan, a po tvojem pisanju vidim da nisi. Na toj povrsini ces svastariti. Nekad upali kukuruz, nekad prodas dobro jagnjad, nekad pilici imaju super cenu, uglavnom kaplje uvek i moze da se zivi.
Jako bitna stvar, Sam sebi si i gazda i radnik. Sam odlucujes niko te ne ganja i ne tera. Srecno!
Samo napred. Ja zivim u Beogradu od 2007. i jedva cekam da se vratim potpuno u Stapar (15km juzno od Sombora). Razloge necu navoditi jer ste manje vise ih vec spomenuli.
Sa finansijskog aspekta. Sa 25-30k ne mozes nista u Vojvodini krenuti, jer je to premala cifra. Kod nas je zemlja jaaaaako skupa. Kolege iz Srbije koje su se javljale su spominjale 20e po aru sto je ok. Mozes kupiti 10ha sto je i vise nego dovoljno da mozes ziveti od toga. Naravno ako nisi prohtevan, a po tvojem pisanju vidim da nisi. Na toj povrsini ces svastariti. Nekad upali kukuruz, nekad prodas dobro jagnjad, nekad pilici imaju super cenu, uglavnom kaplje uvek i moze da se zivi.
Jako bitna stvar, Sam sebi si i gazda i radnik. Sam odlucujes niko te ne ganja i ne tera. Srecno!
