Zeleni Zub prezire slavu.

Zeleni Zub

Novajlija
Učlanjen(a)
11 Feb 2014
Poruka
15
Lokacija
Beograd
Pozdrav drugari,


Zovem se Marko, iz Beograda, '82 godiste sam. Planiram da 'pobegnem' iz grada, u neko selo. Napisao sam OGROMAN!! Post gde sam se predstavio (podugacko i posiroko, i onda jos malo), i napisao cime bih zeleo da se bavim, kakve su mi ideje itd, ali.... post ne sme biti duzi od 10 000 karaktera.

Rek'o, nema problema, podelicu u dva dela, ali problem je sto ... kad odgovorim na post, tekst koji sam prepolovio mesto da bude zaseban, dodaje se prvom, pa ooooooooopet preko 10 000 ;(

Dok ne izvalim u cemu je stos, samo ovoliko od mene za sad. A ubih se od kucanja ;)

Pozz!

- - - - - - - - - -

Test ... da vidim dal sam stvarno odlepio, posto se stvarno ubih od kucanja :)

- - - - - - - - - -

... nisam odlepio, makar ne u ovom slucaju, za ostalo ne garantujem :)
 
Meni se nikad nije desilo da mi je post preveliki, a na forumu sam godinama :)
Svaka cast za trud i dobro nam dosao :)
 
Zahvaljujem na dobrodoslici drustvo, bolje vas nasao i sve najbolje vam zelim! :)

@nebojsa

Oko 20.000 karaktera.... :) Nego sreca pa sam pametnica pisao u notepad-u, pa ako nista drugo, imam za sebe :)
 
Poslednja izmena:
Marko, hajde iskopiraj to iz notepada i obnaroduj što se kaže. :osmeh:
Zaintrigirao me je tvoj post iz teme o Umiranju naših kuća pa bih još nešto da pročitam pre nego što ti uputim neki savet. Dobronameran naravno. :osmeh:
P.S. Što se tiče problema da ti je post predugačak, hajde ovako: stavi deo u jedan post, pa će neko da otkuca sledeći post i tako da razdvoji od sledećeg dela gde ćeš nastaviti.
Lep pozdrav
 
Hallo herr milan, wie gehts? :)

Nije problem preraditi tekst, zavisi sta te interesuje, vise o meni, ili cime zelim da se bavim i kakve ideje imam, ili sve? :) U slucaju da te interesuje jedno od ta dva, mozda moze da stane u jedan post, pa nema potrebe spamovati po forumu :)
 
Danke, es geht mir gut. :osmeh:
Sve. Napiši ono što imaš potrebu da kažeš. Sam kažeš da si počinjao pa prekidao prvi post. Ne brini za spamovanje... :osmeh:
 
Jbg... kako sam ja pisao u tom nekom zanosu, izostavio sam jedino istoriju bolesti :) Da 'preletim' jos jednom preko teksta pa cu poceti da pustam deo po deo...

- - - - - - - - - -

Deo 1, iz Notepad-a :)

Pozdrav drugari,


za pocetak, da pohvalim ovaj forum, iznenadjen, i odusevljen sam ovim otrkricem, aktivnoscu na istom, riznicom znanja koja sam pokupio poslednjih par nedelja koliko citam i pratim, kao i opstom atmosferom gde se dele saveti, razmenjuju iskustva i vodi diskusija, ovako nesto godinama nisam nigde video, nevezano za poljoprivredu, vec u opste na internetu. I to da se na jednom mestu udruze paori, stocari, vocari (ako sam nesto zaboravio, oprostite!). Sjajno! Taj duh je manje vise umirao pocetkom 2000tih, i skoro izumro do sredine istih. Ljudi se sad na forumima vise svadjaju, ispoljavaju svoje frustracije i sire negativnu energiju. Vi ste ovde pravo osvezenje.


Citajuci neke druge topike, video sam da volite, a i da je pravilo, kad se novi clanovi predstave, te cu to (pre)opsirno uraditi u ovom postu, kako ne bih bio (previse) kritikovan kad postavim glupo pitanje, a ne sumnjam da ce ih biti vremenom :)


Zovem se Marko, '82 godiste, i iz Beograda sam. Od tinejdzerskih dana se bavim kompjuterima, mreze, sistemi. Radio sam i web dizajn / nesto malo programiranja. Ide mi od ruke, vise mreze/sistemi, manje dizajn i programiranje, ali samo zato sto me to ne interesuje previse, ali sam igrom prilika bio u situaciji da mi se takvi poslovi cesto nude, te sam ulazio u materiju onoliko koliko mi treba. Kao sto to obicno biva, cesto sam imao utisak da to sto uradim vredi mnogo vise nego sto su me placali. A uz to, stalno neki stres oko toga. Dogovoris sajt na primer, borba oko cene, potpises ugovor, zavrsis, sve u redu, zadovoljni su ali zele jos nekoliko strana da se doda (jedan od primera), pa bi i forum, a kad im skrenem paznju da se tako nismo dogovorili i da to nisu platili dobijem "Zasto da ti platim za nesto sto ti zavrsis za 10-15 minuta..."


Slicne situacije su mi se desavale nebrojano puta.


Bez stalnog zaposlenja sam vec 3 godine, (uz povremeno freelance-ovanje, rad od kuce) sve nesto 'visi' u vazduhu, ali mi se smucilo da cekam, a i dobio sam neke druge ideje... pronasao sam sebe u necem drugom, i kad god razmisljam o tome i 'kujem' planove u glavi i na papiru, osecam se dobro. Entuzijazam prshti na sve strane. Sto je retkost. O tome malo nize u ovom postu, prvo da napisem jos nesto o sebi, kako bih izbegao kritike, a mozda i pojasnio potencionalnim citaocima situaciju, stanje (lom) u glavi itd, kako bi mogli da mi daju dobar savet kad za to dodje vreme. Da, da znam. kompjuteras koji hoce da 'pali' na selo. Mora da je poludeo nacisto. Ali... ko rano poludi, ceo zivot mu prodje u veselju :)


Anyway,


Moj deda je rodom negde iz srema (po prici, nikad ga nisam upoznao, umro je mlad). Otac je rodjen '45te u panchevu (deda bio vojno lice), ali su se baba i deda preselili u BG jos dok je on maltene bio beba. Kevini preci su rodom 'crnotravci', ali je ona rodjena i odrasla u Cacku.


Na zalost, deda je umro mlad (37) godina, baba se posvadjala sa njegovim rodjenim bratom, otac je znao malo o korenima i porodici svoga oca, a s'obzirom da je i on umro mlad, kad sam ja bio dete, ja znam jos manje, od prilike, samo prezime koje nosim, i da je deda rodjen negde u sremu, a gde... nemam pojma (a voleo bih da znam vise). Ne previse dugo posle oceve smrti, kad sam postao punoletan, sam bio primoran da se iz stana u centru BG-a gde sam bio rodjen i odrastao, iselim na takoreci periferiju Beograda. Neki dogovor su imali Otac i Stric u vezi Stana, i ko ce da ostane da zivi sa njihovom kevom a ko ce da se odseli (obojica su zelela da se odsele ali baba nije zelela da zivi sama). Ko ostane, njemu stan. U vreme kad su se oni to dogovarali, stanovi su se delili preko firme, a cale je radio za Energoprojekt, neko vreme je proveo i u juznoj americi na nekim njihovim projektima, tako doci do stana u to vreme nije bio problem, cak su se keva i cale odselili, ali je baba pravila dramu, tako da su se vratili...


Hvala bogu, cale nije verovao u ugovor sa rodjenim bratom, na radost mog strica i posle njegove smrti je vrsio pritisak na mene, sto bi se reklo na vreme (trajalo je godinama), tako da kad sam dosao do punoletstva, ne samo da sam pristao na prodaju stana, nego protiv zdravog razuma za 30% jeftinije od trzisne cene, jer mu je "hitno" trebao novac, a ja nisam zeleo vise da ga gledam/slusam i eto mene na periferiji Beograda, sa stanom koji nije ni 1/3 vrednosti onog u kojem sam rodjen i odrastao.


Ja sam makar kupio stan od tih para, a ne znam kako je on prosao posto se jako kratko posle toga sa nemacke marke preslo na evro. Ne zelim ni da racunam koji je tek to gubitak novca, jer stan koji je procenjen na 115.000 maraka od strane agencije, je od jednom bio 115.000 evra, a ljudi koji su drzali marke u slamarici su davali po dve za 1 evro. Ali to je sada takoreci anticka proslost, i vise stvarno nije ni bitno.


Zbog teske situacije i hronicne besparice, koja je nastala kad se otac razboleo (kevina plata, skupo lecenje) , a kasnije i umro, od cega nismo mogli da se oporavimo, poceo sam da radim sa 15 godina. Prvo sam sredjivao tudje kompjutere, podesavao internet, instalirao programe, igre... (razvlacio sa drugarom koksione kablove po zgradi, preko krovova i prozora, sa sve pojacivacima signala, kako bi vise nas moglo da bude na internetu, a da se
koristi samo jedan telefon i internet nalog, naravno, brzina nije bila ni prineti danasnjim, najlosijim konekcijama, ali hej, to je tad bilo vrh vrhova, i na vrhu, vrhic!). Posto je za vecinu ljudi u to vreme ta vrsta tehnologije bilo spansko selo (kao za mene sad poljoprivreda i stocarstvo... i vocarstvo), zaradjivao sam solidno.

U medjuvremenu sam se zaposlio na jednoj radio stanici u beogradu, tu radio kao reporter-spartao po gradu, izvestavao, vrsio intervjue/ukljucenja, onda postao organizator programa (fensi ime za nekog ko se javlja na telefon u redakciji i vodi exel tabele kad je isao koji dzingl/reklama), pa sam poceo da odrzavam redakcijske kompjutere i njihovu mrezu... u tom nekom vremenu sam poceo da odrzavam nekoliko chat servera koji su se nalazili u americi za par stotina dolara mesecno (IRC serveri), pa sam poceo da radim za jedan od prvih internet provajdera na ovim prostorima. Good times, sto bi rekli braca ameri. Para koliko 'oces, a ja klinac.


Nastavio sam privatno da radim koliko sam stigao, pa 'pravi' posao, izlasci, devojke. Ziveo sam kao car, platu celu davao kevi, i zaradjivao 'privatno' jos pet puta vise od toga... sve je bilo fantasticno, osim sto sam slabo spavao i sto je skola (nebitna za ono cime sam se bavio), patila, pa je i to ostalo nedovrseno. Jako mi se svidelo da zaradjujem, a zaradjivao sam jako dobro. U jeku svega dobrog, dobar posao, dosta para, lepe devojke, pozvala me otadzbina, i tu krece blagi pad, koji se pretvorio poslednjih par godina u strmoglavi.


Posle vojske sam se ozenio, i neko vreme ziveo u inostranstvu, ali sam bio jako nesrecan tamo, pa sam se vratio. Lep grad, sredjena drzava, ali nigde mojih ljudi... Sa nasima sto sam upoznao, nisam mogao da se 'druzim', plus neki drugi razlozi, jednostavno, patio sam. Za Beogradom i 'svojim' mestom na zemlji i 'svojim' ljudima. Tako da sam se vratio, takoreci, u najgore moguce vreme. Secam se, par dana bukvalno od povratka, neki divljaci sa mitinga pale ambasade i ruse moj grad! Murija svuda. Toliko o 'mojim' ljudima :) Tada mi je to bilo simpa, to je ta Srbija koja mi je nedostajala, anarhija gde god se okrenes, kakva promena posle kulturne i uredjene drzave. Posle toga 'ekonomska' kriza.


Sreca mi se ipak malo osmehnula, i odmah sam nasao posao, opet u jednom internet provajderu, i tu proveo par godina, ali zarada, kako na poslu, kako od 'privatnih' poslica, nije bila ni priblizno slicna vremenu pre vojske, ali je bilo OK, na platu, koja je bila mala (oko 230e), sam privatno kalemio jos 200-300, kako kad, nekad i manje, dok je cena osnovnih potrebstina bila nenormalno visa, i rasla. Kad stavis na papir, to izgleda ok, 400-500 evra mesecno, ali je to u sustini nedovoljno ukoliko je jedna plata, a placas sve dazbine, +ratu za kredit. Udjes u trgovinu, i das 1000-1500 za dobar dan, i to kupis za rucak sta treba, nesto suhomesnato (Kevina penzija odlazi iskljucivo na njene lekove i cigare.) Nista specijalno. Nikakvi izlasci i sedenje po kaficima. To oni koji zaradjuju mnogo vise i/ili imaju mamu i tatu da im pomazu. A onda je i firma pukla (srecom, odplatio sam kredit pre toga). Naravno, ni 20% radnog staza mi nije zavedeno u radnoj knjizici. Nije im se isplatilo da placaju doprinose... penziju, i da sutra pocnem da radim, ne verujem da bih doziveo/docekao penziju. Ali neka, koliko cujem, polako im se sve vraca ^^


Kao sto rekoh, vec 3 (preduge) godine ne radim, osim po neki privatni poslic, uglavnom po neki sajt. Dugovi su se nagomilavali struja, infostan, internet, kablovska... a da ne pricam da mi je 'alat' (kompjuter) zreo za penziju, ili ozbiljan fejslifting + liposukcija, i da nema trika da ulozim nesto u njega kako bih mogao ozbiljnije da radim. Uz to, stalno mi stoji sekira nad glavom sto se tice rezija, rovovska borba, tako da sam skoro cele prosle godine bio bez struje (ogroman dug za struju, koji sam reprogramirao pre par meseci, ali nemam pojma koliko cu uspesno to da servisiram-nema zagarantovanih prihoda), ali za to vreme bez struje je propalo ono poslednje 'privatno' sto sam radio (isto odrzavanje nekih servera, ovoga puta druge vrste, al bez fiksne isplate, vec na %, koji nije bio preterano veliki posto je firma tek startovala), posto nisam mogao da garantujem da cu imati internet/struju i biti dostupan 24/7.
 
Zeleni Zub Dobro došao Marko, skoro da sam hteo za dobrodošlicu da ti okačim numeru od Šabana "Moj živote drug mi nisi bio" :ppozdrav:
 
Marko, hvala na odgovoru. Je l' da je lakše sad? :osmeh:
Znaš kako kaže Meša Selimović : ''Čovek najčešće govori radi sebe, ali voli da vidi odjek svojih reči.''
U ovom virtuelnom svetu je to veoma teško, videti čoveka iza avatara i predstave koju on pravi na internetu (facebooku,twiteru,...) ali ja verujem da ipak iza nadimka na forumu se krije čovek a ne njegova maska.

Lepo pišeš.:osmeh: Očekujemo nastavak.
 
Ma, nije lakse, isto sve. Sve sam ja to vec napisao u notepad-u i sazvakao u glavi ;) Fora je samo sto sam na vreme shvatio da nemam cega da me bude sramota ili da se stidim. A privatnosti informacija, to nek veruje onaj ko ne zna kako funkcionise nadgledanje interneta :) Danas ljudi iznose toliko stvari na FB-u, da murija vise nema potrebe da vodi evidenciju. Jos ti pristupe fensi smartfonu da ne primetis, znaju gde si bio, sta si radio, kad si prdn'o... no da ne duzim. Samo da zapljunem prostor, sledi drugi deo kad formatiram tekst. :)


Deo 2gi, iz notepad-a :)

Posto je vec dogorelo do nokata, a onda jos malo, pa onda jos malkice, poceo sam ozbiljno da razmisljam. Uzmem u obzir godine, stanje u zemlji, ekonomiju iste, i na osnovu iskustva, mogu da predvidim, i ako nisam od loze tarabica, da nista bolje nece biti u buducnosti, makar ne za mene i moju generaciju, mozda za nase klince. Ali i to je pitanje. Od pocetka 90tih, pa na dalje, stalno se ceka nesto, te da se zavrsi rat, te da prodju sankcije, te da prodje bombardovanje, te da srusimo slobu, pa onda dss, pa da prodju zuti, pa ko zna dokle ce sad ovi da jasu.... da smo pametni bi trebali motikom da jurimo sve politicare, bez obzira na stranku. Svi oni gledaju svoje **greška, a narod, bilo to selo ili glad, snosi posledice. Mnogi mastaju da pobegnu iz zemlje i odu u inostranstvo, sto je OK, ali nije to za svakoga. Za mene nije, jeb*esh ti sve to, ako nisi srecan. Mora se delati. Ili da sedis u kancelariji, radis za 'sigurnu' platu, i ako u danasnje vreme nista nije sigurno, imam poznanike koji vec duze od godinu dana nisu primili platu a imaju 'drzavni' posao. Imam i one kojima je 'ok', zaradjuju 500-600 e mesecno, ali nema nikakvog napretka, ne stvaraju nista, zive u iznajmljenom stanu jer nemaju hrabrosti da podignu stambeni kredit. A roditelji im pomazu. Zive bez dece, jer se plase da imaju decu, a da nemaju 'svoj' stan (roditelji im zivi, sa devojkama zive u iznajmljenom stanu). A ako budu placali 30togodisnji kredit za stan, nece imati novac za decu. Nesigurnost, i ... sto bi reko rambo amadeus, godine qrcu prolaze. Nista ne stvaraju, nemaju napretka, a ok zive. U gradu. Ne izlaze, skupo je. Ali kupi se po nesto na kredit. TV, komp. I onda proklinju kreditne kartice dok ne odplate, i tako u krug. Sta je u stvari ok zivot? Verujem da se definicija razlikuje od osobe do osobe... Ali, da ne skrecem sa teme.

... dogorelo do nokata

Razmisljanje me je odvelo do toga da prodam svoj stancic, i da pokusam da uradim nesto sa svojim zivotom, da stvorim nesto. Hazarderski, sve ili nista. ALL IN. Sve sto radim (bez posla) mi ode na servisiranje dugova. Bukvalno. I, da se sutra zaposlim, nebi se mnogo promenilo, samo bi lakse servisirao te dugove, kvalitet zivota se ne bi popravio. Samo bih imao veceg prostora za zaduzivanje kod banaka. Znam, bio sam tu vec, pre 3 godine. Sto bi opet rekli braca ameri, been there, done that.

Sad bez posla je prezivljavanje, a sa poslom je zivotarenje. Bez prostora da se stvori nesto. Napreduje. Koja je svrha tome?

Ideja je bilo raznih, i dosta vremena za razmisljanje u periodu dok sam bio bez struje. Hvala bogu, pisao sam sve... ne moram da citam (sad), ali samim tim sto sam pisao, ostalo mi je urezano u glavi, pa cu preneti samo neke.

Sve pocinje od prodaje stana, posto mi je to jedini kapital kojim raspolazem.

Prva ideja je pokretanje svog (sitnog) biznisa u BG-u. Pricao sam sa par drugara, koji se ili muce, ili su propali. Drzavne firme, a i neke privatne im duguju gomilu para, kasne sa isplatom, a drzava svoja potrazivanja trazi odmah. Zakljucio sam da nemam ja dovoljno novca da se upustim u takvu avanturu, da mogu da cekam nekog par godina da mi plati, a da za to vreme servisiram drzavna potrazivanja, i da u isto vreme finansiram rast svog biznisa. Ako nema rasta, prs'o si.

Druga ideja je bila, voznja taksija. O tome sam bas razmisljao i radio proracune, i to bi bilo ok, vozikas se po gradu u dobrim kolima, slusas 'ziku, radis kad hoces, koliko hoces... ali... mnogo ih ima po BG-u. Takse su ogromne. Propratni troskovi takodje. Morao bih da zivim u iznajmljenom stanu, da sredjujem kola redovno, i nedaj boze neka havarija da se desi, da ne mogu da radim tipa mesec dana, prs'o sam. I to sve pod uslovom da se dobije dozvola za taksi, cekanje na istu je ogromno, a i ako nemas vezu i da 'podmazes' bolje da se ni ne trudis.

Treca ideja je bila, da zapalim opet preko grane. Tu sam se dvoumio, ali sam ipak razmisljao o tome. Ovaj put bi, za razliku od prvog pokusaja zivota u inostranstvu, prodao sve, kako ne bih imao gde da se vratim. Javna tajna da za neke 'male' pare ozenis strankinju zbog papira. Uz to, bih otisao negde mnogo dalje nego prosli put, kako bi i sam taj povratak bio mnogo tezi. Australija, Amerika, Kanada. Em imam drugare/poznanike tamo pa bih se lakse snasao, em mi je engleski skoro kao drugi maternji, pa bih takoreci mogao odmah sa aerodroma (ili broda) da se zaposlim. Ali... ja ne zelim da zivim u drugoj zemlji. Koliko god to retardirano zvuci, hocu da budem srecan u svojoj zemlji, ma koliko ona usrana bila. A u inostranstvo na odmor.


Cetvrta ideja, koja mi se najduze zadrzala u mislima, i od koje se jedino osecam 'dobro' dok razmisljam o tome, je prodaja stana i kupovina nekog napustenog/starog domacinstava i par hektara zemlje (za pocetak) na nekom selu. Prijatelji/drugari/rodbina mi govore da sam odlepio, bukvalno, i cesto se koriste recenicom (posle onog, jesi normalan!??!?!) "Svi beze sa sela, ti bi da ides tamo..." i "brate, ne znas ti kako je tesko raditi na selu." Kazem im da znam bolje od njih koliko je krvav i tezak taj lebac, ali je sve stvar volje. I ako iskreno, ni sam ne znam koliko je zaista krvav, al da je krvav znam bolje od njih, em sam za razliku od njih kopao rovove po zaledjenoj vojvodini, dok oni ni sneg ispred zgrade nisu ocistili, em takoreci, detinjstvo nisam imao. Samo borba, u prevodu, krvav 'leba :)

Uz to sto sam nesto istripovao (naumio) i meni deluje kao odlicna ideja, osim ako se nisam preracunao, sto je VRLO verovatno, posto kad nesto jako zelim, cesto nisam preterano racionalan, bez obzira koliko razmisljam na tome, vagam, racunam. Al makar imam hrabrosti da to priznam, i idem naravno, glavom kroz zid :)


Budzet mi ne bi bio veliki, 20, do 30.000e (cene stanova u beogradu, osim u elitnim delovima su... tuzne zadnjih par godina) + dok sve servisiram sve i obezbedim majku. Da kazemo 25, sto je krajnje pesimisticki. Mozda bi moglo i vise od 30,000 , ali i nekako sam se navikao da nemam prevelika ocekivanja kako bi razocarenja bila manja... brze se ustane sa zemlje kad pljusnes sa manje visine.


Prava zelja, i zvezda vodilja mi je da se bavim radnom kinologijom, odgoj i dresura radnih linija Nemackih, i Belgijskih Ovcara (Malinoa), i u slucaju da budem drzao neke ovce, i Border Collie. Tu sam se pronasao, rad sa psima je nesto sto me relaksira, uveseljava i pricinjava veliko zadovoljstvo. A i ide mi od ruke. Sto bi rekla jedna domaca pevaljka, imam osecaj za feeling. Od toga bi moglo lepo da se zivi ako se vredno i kvalitetno radi, a i pametno ulaze, ali niti moze preko noci, niti bih da stavim 'sva jaja u jednu kosaru'.


Pogotovo sto zelim i moram jos da napredujem po tom pitanju. Neutoljiva glad za znanjem je u pitanju. Sto znaci 'novcanih' ulaganja u dalje obrazovanje i usavrsavanje. Kursevi, seminari, licence itd. Kao i u Informacionim tehnologijama, a koliko vidim i ratarstvu/stocarstvu/povrtarstvu, moras non stop da se usavrsavas i pratis trendove kako bi bio konkurentan, i tome nikad kraja.


Druga zelja, jeste da proizvodim svoju hranu. Ja sam mesojed,opasni. Volim. Jako. Obrok bez mesa, mi nije obrok, vec kazna. Meso mogu da jedem i bez hleba, i bez povrca, a povrce, i hleb, bez mesa jok :)


Tako da bih zeleo da imam i neku vrstu proizvodnje, prvenstveno hrane za sebe i pse, a da se visak prodaje, i time placaju racuni dok ne razvijem primarni biznis (struja, voda, internet - ocekujem da selo ima kanalizaciju, gradski/seoski vodovod i makar telefon ako ne i kablovsku za internet... mozda su mi malo nerealna ocekivanja?), i da eventualno nesto pretekne kad se podvuce crta na kraju godine. Vremenom, ako bude sve kako treba (a ne vidim razloga zasto ne bi), ulagao bih u 'tu' zemlju, ar po ar, hektar po hektar. Kako "sutra" moji klinci ne bi morali da se zajebavaju kao ja, i imali sta da krchme.

I ako je hrana najbitniji faktor, citajuci forum ovih nedelja sam stekao utisak da mora non stop da se ulaze u kucu, zemlju, mehaniku, usavrsavanje... pa ako ne pretekne neka kinta, onda si u problemu.


Uvek ostaje ono da s'vremena na vreme 'tezgarim' radeci preko interneta, ali iskreno, o tome ne zelim ni da razmisljam, Internet, bi mi sluzio iskljucivo u marketingske svrhe (mali trikovi velikih majstora, s'obzirom na gomilu iskustva koje imam sa te strane), i kao vrsta razonode.


Ideja (laickih) imam dosta, a citajuci vas forum, javljaju se jos neke, pazljivo vodim beleske (zapravo pisem sve sto me zaintrigira i deluje interesantno), al ne moze sve od jednom u sve pronici, dok nisam uzeo da iscitavam, nisam znao koliko zajebancije ima oko svake grane... citava nauka.


I dalje citam, izucavam i trazim se, sta bih 'ozbiljnije' mogao da radim na selu (pored naravno, odgoja i dresure radnih pasa, nesto 'ozbiljno'). Skontao sam da bez ozbiljnije kolicine zemlje, i mehanizacije, slabo se sta isplati, ili se isplatli, ali 'nedovoljno. Mislim, vidim da ljudi pominju da svastarenje nije dobro, da se treba specijalizovati, ali da bi ti se nesto isplatilo, recimo stocarstvo, najbolje da imas obradivu zemlju gde gajis potrebnu hranu. Svoje krave za mleko, i telad. I opet, u neku ruku svastaris, i ako zapravo zatvaras proizvodni krug i gledas da budes (self sufficient) dovoljan sam sebi, za maksimalni profit.
 
Poslednja izmena:
Nismo se razumeli, nisam govorio o privatnosti na netu. Govorio sam samo o potrebi čoveka za čovekom, tj čovek je čoveku čovek, a ne vuk. Makar sam sad razdvojio postove. :osmeh:
 
Pametno :) ide 3ci... a bojim se da ce biti i 4ti :(

3ci deo iz notepad-a:

Anyway, ono za sta sam odlucio da cu 'da drzim' 1000% za sad, za svoje potrebe: (Naravno, dosta toga zavisi od toga gde se 'skucim' i sta budem imao na raspolaganju.)


- Kunici (njam njam)

- Par ovaca (za pocetak) do 10, pazljivo odabranih sa vise strana + Ovan (em moze da se krka, em mogu jaganjci da se prodaju, em ce obuka 'border collie-a' biti vrhunska.) Ako to sa ovcama bude kako treba, ne bih 'mnogo' prodavao, ostavljao bi ih za priplod, ili menjao za 'drugu' liniju, tj svezu krv, da ne budu u srodstvu, i tako dok god bude bilo prirodnih resursa za odrzavanje odredjenog broja. I to opet zavisi gde cu da zavrsim i koliko 'prirodnih' pasnjaka ima okolo, kako bi hranjenje stvarima koje se proizvode bilo samo u zimskim mesecima...


- Tovni Pilici (za sebe i pse, mozda i nesto preko za prodaju/trampu)

- Nesto pernato da trckara okolo, koke nosilje, guske, curke.

- Mangulice

- Par Koza


Ovo iznad mi deluje kao nesto sto je jednostavno, i ne iziskuje preterana ulaganja (sto novcana, sto vremenski).


- Neka bastica sa povrcem, opet, za svoje potrebe

- Vocnjak, koji ce vremenom da raste. Volim drvece, volim voce, domacu rakiju... (jabuka, kruska, kajsija, dunja) + po neko drvo visnje, tresnje, orasi.

- Par kosnica kod vocnjaka, mozda i vise, imam dosta drugara koji obozavaju medovachu...


Vecinu tih domacih proizvoda koje bih proizvodio u startu 'a preteknu' bih mogao da prodam po beogradu 'odmah'. Sto drugarima za licnu upotrebu, em jedan komsa drzi tezgu na kalenicu, drugi na vidikovackoj pijaci...




U zavisnosti sa koliko obradive zemlje 'krenem', nesto sto je potrebno meni i sto moze da se proda, a ako bude viska ili mi ne bude trebalo da moze da se proda... za pocetak neverujem da bi bilo vise od par hektara, pogotovo sto ne bih imao svoju mehanizaciju 'u pocetku', lucerka/detelina/kukuruz za silazu (sorry ako se frljam izrazima, ipak tek istrazujem), mada se nebih preterano udubljivao u to bez da imam dovoljno zemlje/svoje mehanizacije, ili neki dobar dogovor sa 'komsijama', tipa, ja njima u ispomoc kad su njihovi radovi, oni meni urade par hektara moje zemlje za dz ili uz neku malu nadoknadu. Na kraju krajeva, i da se plati, nije kraj sveta, ali bih gledao da budem dobar komsija u svakom slucaju.


Mada, ko zna, mozda mi se svidi pa budem radio na tome da nabavljam mehanizaciju, prosirujem zemlju, a sa tim se otvara mogucnost drzanja krupne stoke. Tipa, tov teladi. Ali otom potom.


Kao sto rekoh, sve to zavisi u kom delu zemlje zavrsim, i kakve su mogucnosti.

Da sumiram, pocetne zelje su da proizvodim dovoljno hrane za sebe i pse + da se proda neki visak, placaju osnovni racuni, i ako nesto pretekne, super. A preteklo bi sigurno, koliko to je vec drugo pitanje. Naravno ne sve gore navedeno, i definitivno ne sve od jednom, moram jos da istrazujem, ali kapiram da je to skromno, mozda gresim, a ako gresim, ispravite i posavetujte me.


U prvih godinu dve, nece mi biti potrebno mnogo vremena za pse, jer cu ih imati samo nekoliko (stenci), a kasnije zavisi. Koliko god da je bitno da se sa njima radi, jako je korisno 'zatvoriti' ih u box, na dan, dva, da se uzele igre (a igra je naravno rad, tj dresura, to je filozofija citave price, i zato mi toliko prija). I to ce vremenom donositi fine novce, ako se kvalitetno radi, a radilo bi se uglavnom za strano trziste. Ako se neko stene proda u srbiji, i to je ok :)

Mislim, imam ja i megalomanske biznis ideje, bilo bi super da moze da se pocne sa 100 krava muzara, par extra priplodnih bikova, 60 tovljenika, sa svim modernim propratnim objektima, i dovoljno zemlje da uzgajam sve sto mi treba za njihovu hranu + da prodam visak i pokrijem troskove proizvodnje, uz to mleko, i da na taj nacin zatvorim krug i imam cist profit sa tovljenicima, sa sve mehanizacijom, i dovoljnim brojem stalnih radnika, da oni rade dok ja 'gazdujem', i spejs shatlom od traktora, i svemirskim brodom od kombajna.... i vinogradi... i nepregledna polja pod sojom za bio gorivo da tera mehanizaciju, i ogrev za plastenike sa ranim povrecem... i ... ali pocetni kapital bi bio takav kakav je, i od neceg mora da se pocne.


Kao sto rekoh, mislim da sam skroman u svojim zeljama, a i sumnjam da bih imao mnogo vremena da radim sa psima ako bih obradjivao velike povrsine i bio razbacan na sve strane (ali ako se zaljubim u zemlju, nikad se ne zna...).

Pogotovo sto bih sve sam radio oko kuce/zemlje. Samac sam, a ako vremenom bude bilo para za unajmljivanje pomoci/radnika super. A sumnjam da cu se opet zeniti ako (kad) odem na selo, nesto sam stekao utisak da mlade vise vole da se udaju u BG ili NS. :) Mozda uvezem nesto iz ukrajine ;) A mozda i neka lokalna mlada padne na moj sarm kad vidi kako sam smotan po polju... :)

Mada sumnjam da bih se opet zenio i da ostanem u gradu, nije da ne zelim, hteo bih ja i decu, to je imperativ svega, samo lud covek ne bi, ali realno, nemam hrabrosti za taj poduhvat sa realnim platama od 200, 250, 300 evra - ako si zaposlen. Pa samo 200 mi ode na komunalije i racune, a gde je hrana, a gde ostalo. Da ne spominjem da sam u poslednjoj firmi, kao uslov da potpisem ugovor o radu, morao da potpisem ugovor o sporazumnom raskidu saradnje PRE ugovora o radu!?!?!? Pa aj' ti digni kredit ako imas cohones, ili se upusti u neke ozbiljnije akcije. Sigurnost NULA, Stres 100%.


Sa druge strane, selo je u prednosti, jer mislim da covek ne moze da bude gladan ako hoce da radi, pogotovo ako ima neko lepo parcence zemlje. A iskreno, kada pogledamo na dnu piramide, to je ono sto je najbitnije. Ti na selu ako nemas dinara prebijenog, neces biti gladan. Uberes nesto iz baste, prikoljes koku, zeca, zaviris u spajz, susaru. U gradu ako si gladan, mozes zaviris u kontejner da vidis jel ima nesto. Mada zbog stanja u zemlji, 'karteli' drze kontejnere. Pre par dana se pobise neki cigani oko dva kontejnera u mojoj ulici... dok im se penzos koji je vec video da nema nista interesantno, smeje iza ledja... malo crnog humora, ali tako je.

U svakom slucaju,


Malo fantaziram - oprostite mi na tome, i spustite me na zemlju ukoliko se vinem previse u oblake... Voleo bih nesto kao salas, odvojeno od naselja, da nema komsiluka u neposrednoj blizini (nacickano), nije da imam nesto protiv
ljudi i komsija, ali kao neko ko je ziveo u zgradi celog zivota, voleo bih neko rastojanje, makar da ne moze niko da mi se viri u 'dvoriste', da komsija zna sta sam imao za rucak, dorucak i veceru, a pre svega da ne bude svadja sa komsijama, ipak planiram da drzim pse, koji su jako lajavi, pogotovo Nemacki Ovcari. I da meni ne smrdi njihova stoka, a njima moja.


Super bi bilo da je 'okucnica' 1ha... (zbog poligona za obuku koji planiram da napravim, boxeva, i sta vec treba da bude blizu a uz to da mi kucno dvoriste bude zicom odvojeno od poligona/obora... planiram drvece tu... jorgovan, bagrem... orah... kesten, lipu, hrast.... i klupica u hladu, i neko cvece da zasareni i zamirise kad procveta, i jos jedno 2-3-4 ha 'tu negde' u blizini, a idealno da je sve u komadu (sto naravno nema sanse da se desi).


Jos ako bi neka sumica bila u blizini (koju ne bih sekao ni pod tackom razno ukoliko bi nekim slucajem bila moja), i reka/potok/jezero, mojoj sreci ne bi bilo kraja. (Odrastao sam na dunavu, medj' alasima, i mnogo volim reku... kad bi nasao imanje sa pogledom na reku, jos ako bi mi imanje islo sve do obale, pa makar to bilo samo par metara, bio bih srecan kao da sam dobio 7icu na lotou!).


Voleo bih vojvodinu, sto zbog korena, sto zbog mentaliteta, sto zbog plodne zemlje. Volim kako ljudi pricaju, njihov humor, pogled na zivot i sporiji tempo (naspram Beograda). A i ako se otcepi, siguran sam da ce pre u EU od srbije :) Vojvodina ima i druge prednosti, infrastruktura je (koliko ja znam, opet, ispravite me ako gresim) generalno mnogo bolja nego po sumadijskim selima. Struja/voda/kanalizacija/kablovska. Obdanista/Skole su u boljoj funkciji (u slucaju da se ipak ozenim i bude dece).


Vidim, ovde po forumu, da dosta ljudi aktivno radi po atarima, pa bi imalo od koga i da se nauci. A trebam bas mnogo da naucim. I da se pritekne u pomoc, u zamenu za pomoc. Ono sto me ubija, tj odbija, (pored cena koje sam propratio na topiku cena zemlje, kupovina-kredit-prepis) je... ravnica bez brda na vidiku. Ceo vojni rok sam proveo u Somboru (bilo mi je super), i hvatala me je neka depresija kad se popnem na strazarsku osmatracnicu... i gde god se okrenem isto. Nebo dodiruje zemlju. Uz to, kad pukne kosava (kao pre par dana), nemas gde da se sakrijes. Mada se covek na sve navikne. I ako sam negde procitao da je procenat samoubistava u vojvodini nesto veci naspram srbije...


Sto se tice juznije od BG-a... ni sam ne znam gde bih voleo. Mozda neko moze da me posavetuje, ne znam ni sam gde je dobra zemlja (kvalitet njiva), ni kakve su cene, ali za razliku od vojvodine, ima vise sumovitih delova, i vise reka/potoka, vise napustenih domacinstava. Ali ima i Brda, gde kad zaveje i bog kaze zbogom. Blizina Beogradu bi bila super (radius ~100 + - 50km), ali nije presudno. I to vise zbog onoga "ako budem imao decu" da mogu da ih vozim u skolu i nazad. U Bg ako treba. Sa jednog kraja na drugi beograda u 'spicu' mi treba vise nego 100 km kolima po nekom iole solidnom putu. Okolina Cacka mi je interesantna, zbog rodbine (i ako je vise od 100km od bg), uz moravu ali ne znam kakvo je stanje tamo sto se tice tih starijih domacinstava, kvalitet zemlje, cena itd. Jos negativnih strana, po oglasima kad sam gledao, vecina njih nema vodovod/kanalizaciju, sto mi je nekako neprihvatljivo za 21 vek. Ali, ipak je ovo srbija.
 
Nadam se da će se više forumaša uključiti sa savetima. Ovde se radi o potpunoj promeni načina života, drugim vrednosnim okvirima što je sve veoma ozbiljno pa se nadam da će i saveti biti na tom nivou.
Za sada samo pravim break ,tj. razmak između postova.
 
... i poslednji deo iz notepad-a :)

Da napomenem jos jednom, najvise bih voleo kad bi neka reka bila u blizini (po mogucstvu na pljuvomet), da ima gde da se zabaci, mozda okaci neki struk, da se bucnemo kad su vrucine... i kao melem za dusu.
Najvise bih voleo ako bi imali sugestije sto se tice lokacije (sa sto je moguce vise elemenata mog fantaziranja), cene (odprilike), ali prihvatam i druge savete. Kao i ideje, ali po mogucstvu da nisu "ostani u beogradu, sacekaj posao", posto sam stvarno izgubio veru i u drzavu i u politicare i u bolje sutra. Ista prica od kad sam 'postao' svestan sebe, pocetak devedesetih, samo cekamo da nesto bude bolje, a u sustini, manje vise isto sr*nje, drugo pakovanje... a da budem clan neke partije, nema sanse da se desi... sve bi ja to po kratkom postupku. Svakim danom sam stariji, a i neverujem da cu penziju docekati, i voleo bih da ne zavisim ni od koga, RADECI ONO STO VOLIM I STO ME ISPUNJAVA. Znaci, neki minimum proizvodnje, da ima da se jede svaki dan, da se placaju osnovni racuni i po mogucstvu da pretekne nesto. (ovo sam jedno 10 puta napisao...)




Eto, toliko, ja se predstavio :)

Pozdrav ekipo, nadam se lepom druzenju!


The end, nema vishe nista u notepadu :)
 
Nazad
Vrh