Zasnivanje zasada oraha i združena sadnja

Odg: Koliko rastojanje prilikom sađenja orasa među voćkama

Razmak izmedju oraha od 10 sa 10 nije los a i ako povcate razmak za 10 godina uz pravu agrotehniku ce uslediti spajanje grana i zatvaranje redova. Sto se tice gajenja nekih povrtarskih kultura izmedju redova napravicete gresku jer morate odrzavati orah u toku godine i redovno ga stititi i spreciti zarazu stabala sa gnomonijom . Ako vas jos nesto interesuje prakticno pomoci cu vam iako imam samo 15 god iskustva u svom vocnjaku.
 
Odg: Koliko rastojanje prilikom sađenja orasa među voćkama

Sto se tice oraha imao sam pored kuce veliki orah od preko deset metara bio je udaljen 1,5m od kuce morali smo da ga izvadimo jer je pretio da podigne mrtvu plocu na kuci. Imam nekoliko stabala po polju razbacanih na vise mesta i svake godine za orase se uzimaju lepe pare kg oljustenih 600 din . znam isto da nije zdravo sedeti ili lezati pod orah zbog gasova koje ispusta lisce pa i same muve beze od orahovih grana . Mene zanima da li neko ovde na forumu kalemi orase i kakav je postupak i ucinak
 
Odg: Koliko rastojanje prilikom sađenja orasa među voćkama

Ne znam ko to radi, al nije nimalo lagan posao. Celokupan postupak traje 3 godine. Prve godine se proizvode podloge, zatim se one vade, peru i pripremaju za kalemljenje, sobno kalemljenje. Posle toga stavljaju se u stratifikalu gde mora da bude piljevina od četinara, kao i adekvatna vlažnost i toplota. Posle kalusiranja vrši se sadnja u rastilo gde ostaju tekuću i narednu vegetaciju, da bi dostigli odgovarajuću veličinu. Posle toga, vađenje, klasiranje, prodaja....
 
Evo konkretan tekst u vezi sadnje oraha, e sad je samo pitanje koje je vreme bolje za sanju, jesen ili proleće. Negde sam pročitao da je bolje saditi u jesen, ali bi to trebalo videti da se informacija nabavi iz više izvora.

Sadnja oraha: Optimalno vreme za sadnju je jesen, mada se moze saditi i u rano prolece. Kada se zasadi u jesen potrebno je oko svake sadnice napraviti humku ( nagrnuti sadnicu zemljom ), koja ce sadnicu stititi od izmrzavanja.
Rastojanje za sadnju oraha: Sadnice proizvedene iz semena saditi na 10 * 8 m ( 123 sadnica / ha ), a sadnice proizvedene kalemljenjem 9 * 7 metara ( 158 sadnica/ha ) .
Kliknite za proširenje...

http://sadniceoraha.webs.com/uputstvozasadnju.htm
 
Iz licnog iskustva mislim da je prolece bolje za sadnju svih vrsta voca a idealno je kisno prolece.
 
Ćao orašari i ostali. Jesenas sam podigao zasad oraha (šejnovo i NS) kombinovan sa kajsijom. Bacio sam NPK 8:16:24 đubrivo.
Imam par pitanja pošto sam do sada nailazio na kontradiktorne odgovore od komšija koji imaju neka iskustva, poljo. savetodavne službe i lika koji mi je prodao sadnice.
Rešio sam da između redova sadim pasulj, koji bi služio kao dodatna zarada dok voćke ne rode, ali i kao dodatna prehrana za voćke u jesen. Tu dolazim do prve nedoumice, pošto sam rešio da zalivam plantažicu. Išao bih na sistem kap po kap, ali se bojim da bi imao preterano zalivanje sadnica, pošto bih pasulj sadio na 40cm od njih.
Druga nedoumica je oko zaštite. Neki preporučuju plavo ulje, neki krečenje...
Sledeća dilema je rezanje. U PSSS su mi rekli da ne diram sporedne grančice na kajsiji, neki su me savetovali da ih sečem na 5mm od glavnog stabla, a prodavac mi kaže da bez obzira na te grančice sečem sadnicu na 70-80cm.
A orah je tek glavobolja. Sadnice su uglavnom visine 60-tak cm i jasno mi je da ne treba dirati. Ali imam neke na kojima se pupoljak na vrhu zasušio ili oštetio na neki drugi način. Šta sa njima? Šta sa listovima koji izbiju ove godine? Par sadnica sada imaju oko 1,5 metara. DA li da ih kratim?
I na kraju, da li treba da bacam još neko đubrivo zbog samog pasulja, pošto sam više bacao oko sadnica, a među redove tek pomalo?
Možda je ovo bilo pitanje za više tema, ali šta je tu je.
 
Druze i ja izmedju visanja sadim pasulj ove godine,bacicu sad 151515 i setvospremirati i nakon toga ili rucno ili sa sejalicom sadim,pozdrav
 
predragv, evo par prijedloga.

Nije problem što se više navodnjava ako je parcela u blagom nagibu, tj da parcela nije u nekoj udolini.
Ako pasulj sadiš na 40cm kraj njih pa koji je onda razmak između redova oraha, tj i razmak orah-kajsija?
Dobro je i plavo ulje i krečenje. Obavi oboje ako možeš. Mada za krečenje sad i nije najpovoljniji period.
Ne vidim razlog da bi skraćivao bočne grane tek posađenih kajsija. Prikraćivanje na par popoljaka iznad zadnjeg razgranjenja da.

Pošto su orasi zasušeni na vršnom pupoljku, najbolje da ništa za sada ne diraš nego pustiš da vegetacija krene pa
kad vidiš iz koga pupoljka izbije dobar lastar ostatak odsjeci i obavezno rez zamaži kalemarskim voskom. Ne prikraćuj orah.
Za pasulj ne znam, ne gajim ga.
 
Teren jeste pod nagibom, na 60 m ima pad od oko 1,5 m. Razmak između sadnica mi je kod oraha 8x9, a kajsija je sađena između
redova oraha, znači na 4,5m od njih a u redu na razmaku od 4m. Mislio sam da sadim pasulj na 40cm od sadnica da bih mogao da koristim jednu liniju za navodnjavanje za sadnice i pasulj. Ako bih sadio po sredini bilo bi daleko za oba.
 
Ima li iko iskustva sa intenzivnim zasadima (gusta sadnja) oraha? Na nisko skraćivanje sadnica i piramidalna kruna kao uzgojni oblik umesto kotlaste, sklop 6x5:

 
Pozdrav svima , evo jedno pitanje od mene za vas koji vise znate o orahu , zelim si napraviti sam sadnice oraha pa me zanima postupak , cuo sam da se moze orah staviti u staklenku i preko njih se nalije mlaka voda te se ostavi tako nekih 10 dana da prije proklija , pa se onda sadi u zemlju i njeguje dok ne postigne velicinu za sadnju , imali netko iskustva u tome , koji su savjeti za to.
 
Ja sam sadio direktno u zemlju pre neku godinu i sada je problem to presaditi jer ima jak i dubok centralni koren. Kada budem sledeći put sadio ili direktno na mesto gde treba da raste ili u veći kontejner (plastična flaša od 2l ili kartonska od soka, mleka) i već na jesen na stalno mesto. Malo malča okolo da preživi zimu i gtovo.
 
Halo ljudi , dali netko ima iskustva s pravljenjem sadnica oraha , takozvanih sejanaca , zanima me dali netko moze napisati postupak .
 
Pozdrav svima. Imam par pitanja za vas:
1. Imam parcelu od 30 x 380m, to je malo jace od 1h. Pa me interesuje koliko trebam da odvojim prvi red oraha od komshije? Da li za to postoji neki zakon? Da komshiji ne zaklanjam sunce na njivi...
2. Sadio bih orahe na 9 x 7 . Znaci 4 reda po 50 komada u redu. I odvojio bih od komshija po nekih 1,5 ili mozda 2 metara... Sta mislite, jel to ok ?
3. Ovo mi je najvaznije, da li bih mogao izmedju oraha da sadim detelinu? Imam kultivator i kosu. Imam i balirku za detelinu... Samo me interesuje da li je moguce saditi detelinu (a predpostavljam da jeste). Ipak bi mi ona pokrivala sve troshkove i plus bih imao lepu godishnju zaradu... Pod malim navodnjavanjem, mogao bih da je kosim i 4 puta godishnje...

Hvala unapred na odgovorima..

Sasa.
 
Po zemljišnim službenostima grane koje prelaze među se ne smeju uklanjati sem ako su niže od jednog metra ili onemogućavaju rast/razvoj/uzgoj biljaka ispod njih. Pošto je orah u pitanju eventualno tumačenje bi išlo na tvoju štetu zbog ovog drugog uslova. Možda da udaljiš prvi red za poluprečnik planiranog obima krune ili da se pobratimiš sa komšijom onako baš bratski. :osmeh:

Lucerka nije poželjna uzrodica ali to možeš nadoknaditi obilnijom prihranom obe kulture. Ipak, dobro razmisli jer može biti i više štete nego koristi:

do 7-8 godine može uspijevati bilo šta, ali kasnije jednom kad zatvori krošnju i dotok sunćevih zraka ništa više, ja sam na moj nasad mislio sadit matičnjak (odustao sam zato jer mi je trebala sušara) i izlazio mi je stručnjak za ljekovito bilje koji je rekao da nema nikakvih problema dok je voćka mlada, ali kasnije kad zatvori krošnju ni trava ne raste pod njim što zbog velike hladovine što zbog sastojaka koje ispušta u zemlju, imao sam planove saditi i dijetelinu međutim vidio sam nasad nako 3 god pod djetelinom miševi su uništili 90% biljaka (korijena) biljke nisu crkle nego boluju tako da sam i od toga odustao, i u tom mom razmišljnju i špekuliranju prođe skoro 5 godina, ali nisam ništa posadio, borovi se mogu saditi i mislim da su oni čak i najbolji to sam isto vidio u jednom nasadu, za sve to treba odvojiti jako puno vremena što je meni nemoguće ja i supruga radimo i onda se vikendom dobrano oznojimo na tih 5 ha(baš me zanima kako će biti nagodinu kad bude bilo 7ha) , što se tiće herbicida može se raditi iz komposta tako da se posipa oko stabala gdje se nemože doči s malčerom evo malo stručnije: Juglon inhibira rast rajčice, krumpira i lucerne. Radi se o tipičnom alelopatskom odnosu između divljih i kulturnih biljaka.
Juglon u prirodi ne djeluje tako da sprječava rast drugih biljaka kompeticijom za hranjiva nego im usporava klijanje, nicanje ili fotosintezu i dr. To je razlog zašto ispod drveta nije gola zemlja dakle juglon, inhibira rast koleoptile(dok je biljka u juvenilnoj fazi) i potice stvarnje kalusa u provodnom tkivu(adultna faza). vrijeme ugibnja osjetljivih biljki je cca 2 mjeseca. akumulira se u tlu tokom susnih sezoni kad se ne ispire kisama, u liscu i korjenu je glikozidno vezan i postaje efektivan tek nakon mikrobske razgradnje na tlu u krugu 15 do 18 m od drva oraha. Lišće oraha sadrži prirodni herbicid i nije ga preporučljivo koristiti za kompostiranje. Od orahovog lišća može se napraviti zasebna kompostna hrpa. Dobiveni kompost koristiti za suzbijanje korova i trave.
Kliknite za proširenje...
 
Poslednja izmena:
Odakle ovaj tekst o junglonu Future? ja sam pročitao da se on razlaže posle nekog vremena.?
 
Kod čiče svega ima. :osmeh: Jašta se razlaže:

Orah (Juglans regia) je voćna vrsta koja se sadi radi svojih plodova i kvalitetnog drveta, a pruža i ugodnu sjenu. Lista prilično kasno, osobito cijepljene sorte, ali isto tako prilično rano ujesen odbacuje lišće. Ispod velikih stabala oraha nerijetko možemo vidjeti ogoljela područja bez trave. Uzrok leži u kemikaliji zvanoj hidrojuglon koju orah aktivno izlučuje iz korijena u tlo, a ima je u manjem udjelu i u ostalim biljnim dijelovima – kori, grančicama, ovojnici plodova i lišću. U dodiru sa zrakom ili česticama tla, inače neotrovan hidrojuglon oksidira se u visokotoksični juglon. Iz otpalog lišća i kore plodova kiša odnosi juglon u tlo, koji nasreću ne putuje duboko jer je netopiv u vodi. Juglon djeluje na osjetljive biljke tako da otežava klijanje, usporava rast ili čak uzrokuje propadanje osjetljivih vrsta ili sorata. Ovakvo djelovanje jedne biljke da svojim izlučevinama djeluje štetno na druge biljke nazivamo alelopatija. Osim oraha, juglon nalazimo i kod drugih vrsta, primjerice blach walnut (izlučuje najviše toksina). Štetno djelovanje juglona iz lišća možemo spriječiti redovitim skupljanjem prije nego što kiša ispere toksin u tlo. Otpuštanje otrova iz korijena oraha ne možemo ukloniti, pa nam preostaje saditi biljke na koje juglon ne djeluje. Inače, korijen oraha može dosezati i dvadesetak metara od debla pa se do te udaljenosti može očekivati štetno djelovanje. Treba naglasiti da se juglon u tlu spontano raspada, a pogotovo brzo propada u tlu bogatom organskom tvari gdje ga razgrađuju mikroorganizmi.

Da zaključimo:

· svi biljni dijelovi oraha sadrže veći ili manji udio hidrojuglona iz kojeg nastaje otrovni juglon

· juglon se u tlu relativno brzo inaktivira

· nema nikakve opasnosti od orahova lišća ako ga kompostiramo tijekom najmanje dva, a preporučljivo šest mjeseci

· ukoliko imate drobilicu (mulcher), zdrobljenim ostacima od orahovih grančica i kore ne malčirajte tlo oko osjetljivih biljaka, jer takav biljni materijal nije kompostiran!

· rast biljaka ispod oraha možemo pospješiti redovitom gnojidbom kompostom, jer se juglon veže na čestice organske tvari

· nakon rušenja starog stabla oraha, na tom mjestu dvije godine nemojte saditi rajčice i druge osjetljive biljke jer se juglon otpušta iz korijenja dok ono ne istrune
Kliknite za proširenje...
 
@futurefarming - Druze, iskreno govoreci, moram neshto da sadim izmedju redova... Nesto sto ce da mi odmah donosi lovu.. Jer planiram da podignem kredit... I to na 5 godina... Taman toliko moze da se gaji detelina pored oraha... Recimo ako pocetne redove odvojim od komshije za 2 metra. I sa jedne i sa druge strane. I ako zasadim 4 reda oraha. I od svakog oraha detelinu odvojim po 1 metar i sa jedne i sa druge strane. Znaci 4 reda puta 2 metra, to je 8 metara, plus ona 4 metra sa strane.. Znaci na parceli sirine 30 m oduzmem 12 metara i ostaje mi 18 metara za sadjenje deteline. Znaci 18 metara sirine i 380 metara duzine... To je preko jednog lanca deteline... A tacno toliko mi treba da pokrijem troshkove kredita za celu godinu... Imam i kultivator sa kosom.. I balirku.. To bi bukvalno bilo preko 200 bala po kosenju... Plus bih je malo navodnjavao... Znaci to mi treba samo u prvih 5 godina... Posle toga me bash briga za detelinu :)
Inace, svaki orah bih ogradio onom plavom mrezicom za fasadu. Plus bi parcela bila kompletno ogradjena..

Sta mislish o tome? Moglo bi da uspe... I naravno da bih djubrio sve... Lepo i uredno ... Po jusu... Bar to znam da radim, jer sam decko sa sela :)
 
Razumem te prijatelju, tu samo miševi mogu da naprave problem i oštete sadnice pa se ostavlja jalov ugar a ostalo ne mora da te brine, 5 godina je treptaj oka kad je orah u pitanju.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh