agroekonomista
Član
To je verovatno o cemu pricas Program mladih bankara, to su sve studentarija kojima je to prvi posao, pa ce sve da istrpe kako bi negde dogurali.
Zapošljavanje u poljoprivredi.
- Začetnik teme North ARMY
- Datum pokretanja
Quercus
Član
Kamatica.com:
VIŠE OD 4.500 NEZAPOSLENIH POLJOPRIVREDNIH STRUČNJAKA
Srbija je jedina zemlja u svetu koja ima više nezaposlenih poljoprivrednih stručnjaka nego što ima ukupno zaposlenih u sektoru poljoprivrede i prehrambene industrije, tvrdi predsednik Drugštva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić.
Ševarlić je, posle konferencije "Agrarna politika Srbije" koju je organizovao NIN Fokus, uz medijsku podršku Tanjuga, novinarima rekao da je među nezaposlenim poljoprivrednim stručnjacima tri doktora nakuka, 45 magistara i 3.700 mastera i diplomiranih inženjera.
Sa druge strane u agroprivredi Srbije ima ukupno 4.500 tehničara i inženjera, rekao je on.
Prema njegovim rečima, naša zemlja je od 2000. do danas izgubila oko 90.000 radnika u poljoprivredi i prehrambenoj idnustriji u toku procesa privatizacije, tranzicije, stečaja.
"Možemo li govoriti o profitabilnosti novih privatizovanih agrobiznis kompanija, a da sa druge strane nemamo održivost ljudi", zapitao je on.
Kada je u pitanju privatizacija u poljoprivredi, Ševarlić je rekao da onima koji se zalažu za prodaju poljoprivrednog zemljišta, savetuje da "prodaju strancima svoje stanove koje su vrlo povoljno dobili, a onda od njih iznajme te stanove da u njima stanuju".
VIŠE OD 4.500 NEZAPOSLENIH POLJOPRIVREDNIH STRUČNJAKA
Srbija je jedina zemlja u svetu koja ima više nezaposlenih poljoprivrednih stručnjaka nego što ima ukupno zaposlenih u sektoru poljoprivrede i prehrambene industrije, tvrdi predsednik Drugštva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić.
Ševarlić je, posle konferencije "Agrarna politika Srbije" koju je organizovao NIN Fokus, uz medijsku podršku Tanjuga, novinarima rekao da je među nezaposlenim poljoprivrednim stručnjacima tri doktora nakuka, 45 magistara i 3.700 mastera i diplomiranih inženjera.
Sa druge strane u agroprivredi Srbije ima ukupno 4.500 tehničara i inženjera, rekao je on.
Prema njegovim rečima, naša zemlja je od 2000. do danas izgubila oko 90.000 radnika u poljoprivredi i prehrambenoj idnustriji u toku procesa privatizacije, tranzicije, stečaja.
"Možemo li govoriti o profitabilnosti novih privatizovanih agrobiznis kompanija, a da sa druge strane nemamo održivost ljudi", zapitao je on.
Kada je u pitanju privatizacija u poljoprivredi, Ševarlić je rekao da onima koji se zalažu za prodaju poljoprivrednog zemljišta, savetuje da "prodaju strancima svoje stanove koje su vrlo povoljno dobili, a onda od njih iznajme te stanove da u njima stanuju".
Ja bih smanjio broj studenata na poljoprivrednim visokim školama i to prvenstveno na smeru agroekonomija. Kako? Povećao bih školarine za 50%. Onda će stvarno da se razmisli pre nego što upišeš faks i da se studira 5-7 godina maksimalno, a ne 10-13 ko kad sam ja bio student. Na kraju smatram da će te škole upisivati samo oni koje ta tematika stvarno interesuje i koji imaju predispozicije da se tim poslom bave, Neće biti među studentima onih koji hoće da zadovolje želje svojih roditelja ili leče svoje komplekse time što će jednog dana moći da se pohvale da su stekli status "intelektualca". Dakle Poljoprivredni fakultet nije sigurna kuća za masu neopredeljenih i nesigurnih već vrlo specijalizovana visoko obrazovna ustanova za ljude koji znaju čime žele da se bave.
Ja sam među svojim kolegama na smeru imao 10-ak njih krivinara i prepisivača koji su te omalovažavali i ismevali kad god bi se za nešto posebno interesovao.
Evo ih sad kukaju na sav glas kako nema posla, država ne zapošljava, a baš svi do jednog hoće u javni sektor, institute i savetodavnu službu...
Jbg nisi nikad nikakvo interesovanje pokazao i šta sad hoćeš?! Da savetuješ nekog?!
Privatni sektor nekako nanjuši takve likove kroz CV ili razgovor za posao i u startu ih eliminišu.
Što se tiče ovog profesora sa Agroekonomije, jednom sam bio na nekom skupu na Poljoprivrednom Fakultetu u Zemunu gde je Ševarlić držao tribinu protiv GMO svojim studentima iako to nije bila tema skupa, al nema veze.
Napaljena masa je na svaku njegovu rečenicu aplaudirala i usiljeno se smejala. Naravno zaplašivao ih je kako će da se izobliče do neprepoznatljivosti ako jedu GMO i ostale neproverene informacije... Dobro možda tu i ima istine, ali bih voleo da čujem nekog genetičara da o tome priča, a ne agroekonomistu.
Posle nekog vremena ustade jedan student da pita, bez ikakve zle namere, po kom principu funkcionišu kuće koje distribuiraju GMO semena.
Ševarlić ne shvata da pitanje nije zlonamerno i na to mu posle dramske pauze odgovоri ovim rečima: "Kolega... koliko vas plaćaju?!" Cela masa opet u transu- profa trijumfovao! Ko skup nacionalsocijalista dok Hitler drži govor...
Posle se ja malo raspitam medju tim studentima, niko nema Ševarlićev potpis i da su mahom svi tu kako bi ih profa zapamtio. Sad shvatam da takav obrazovni kadar može da odškoluje samo klasične poltrone...
Zato bolje da su na birou nego da sa ovakvim navikama "doprinose" razvoju agroinženjeringa u Srbiji.
Ja sam među svojim kolegama na smeru imao 10-ak njih krivinara i prepisivača koji su te omalovažavali i ismevali kad god bi se za nešto posebno interesovao.
Evo ih sad kukaju na sav glas kako nema posla, država ne zapošljava, a baš svi do jednog hoće u javni sektor, institute i savetodavnu službu...
Jbg nisi nikad nikakvo interesovanje pokazao i šta sad hoćeš?! Da savetuješ nekog?!
Privatni sektor nekako nanjuši takve likove kroz CV ili razgovor za posao i u startu ih eliminišu.
Što se tiče ovog profesora sa Agroekonomije, jednom sam bio na nekom skupu na Poljoprivrednom Fakultetu u Zemunu gde je Ševarlić držao tribinu protiv GMO svojim studentima iako to nije bila tema skupa, al nema veze.
Napaljena masa je na svaku njegovu rečenicu aplaudirala i usiljeno se smejala. Naravno zaplašivao ih je kako će da se izobliče do neprepoznatljivosti ako jedu GMO i ostale neproverene informacije... Dobro možda tu i ima istine, ali bih voleo da čujem nekog genetičara da o tome priča, a ne agroekonomistu.
Posle nekog vremena ustade jedan student da pita, bez ikakve zle namere, po kom principu funkcionišu kuće koje distribuiraju GMO semena.
Ševarlić ne shvata da pitanje nije zlonamerno i na to mu posle dramske pauze odgovоri ovim rečima: "Kolega... koliko vas plaćaju?!" Cela masa opet u transu- profa trijumfovao! Ko skup nacionalsocijalista dok Hitler drži govor...
Posle se ja malo raspitam medju tim studentima, niko nema Ševarlićev potpis i da su mahom svi tu kako bi ih profa zapamtio. Sad shvatam da takav obrazovni kadar može da odškoluje samo klasične poltrone...
Zato bolje da su na birou nego da sa ovakvim navikama "doprinose" razvoju agroinženjeringa u Srbiji.
Poslednja izmena:
Kolega KATASTROFA kakvu si glupost lupio dizanjem skolarine i ovako se jedva skrpimo(iako sam na budzetu,ali ne mogu ja biti na budzetu koliko oni mogu da nabace nameta). O duzini ne bih jer je preterano biti student 10 godina kao neki ali ja se trudim da ne budem jedan od tih. Dovoljno je jaka prirodna selekcija od nas 90 koliko je krenulo u jesen 2010te JEDAN kolega je diplomirao,a cenim da nece biti preko 9 diplomiranih za 2 godine.
Ni drzavne firme koje nisu na budzetu nego zive od svog rada ne primaju koga stignu,nego nadredjeni doobro izresetaju pitanjima tj jos bolje prvo pripravnicki rad.
Ma po mom mišljenju polovina nema veze sa poljoprivredom kako mi obični kazemo tosu samo nabijene glave kojekakvom teorijom a u stvarnsti neznaju ništa naravno svaka čast izuzecima koji pored skole se bave i odredenom vrstom poljoprivrede evo i na os novu čega sam to zaključio ..sejem dosta mak,i zovem ja u ministarstvo dase raspitam kako sad da ja to registrujem kod mene u gazdinstvu jer nemogu da vidim u pravilniku koja je šifra a dotični gospodin me zbunjeno pita pa zar se u srbiji seje i mak a ja zamalo dase šlogiram evo ti naših stručnjaka,,,,onda prošla godina kišovita problemi sa paradajzom i bolestima zovem jednog drugog zastitara u institut i svako mi da drugačije mišljenje prskaj ovim onim i tako u krug a lepo im kazem prsko pa nikakvog rezultata sve dok nisam okreno par jačih proizvodača običnih ljudi bez ikakve škole i onih titula dr,mr fr itd nego se time bave iznesem moju problematiku oni kazu uradi to i to i posle prskanja sa jednim preparatom na bazi bakra problem se rešio tako da bez malo veće prakse u odredenoj oblasti svi ovi novi sručnjaci su samoo još jedna brojka u katastru za zapošljavanje
naravno ima i izuzetaka
naravno ima i izuzetaka@ North ARMY
Kad pogledam kolike su školarine na fakultetu Bezbednosti, Političkim naukama, Ekonomskom... gde ne postoje laboratorijske vežbe, gde se ne troše hemikalije i energija odnosno novac, gde se ne izlazi na teren, gde nema školskog dobra za koje se zna da propada... prosto se nameće pitanje kako se Poljoprivredni finansira.
Dakle ili Poljoprivredni finansira država ili u najboljem slučaju radi na negativnoj nuli. Kad sam ja studirao, Poljoprivredni u Zemunu je dugovao za grejanje toliko da cele zime 2008/2009 nije bilo grejanja u celoj zgradi. Sad toliko duguje da će u narednom periodu da izgubi na sudu i školsko dobro Radmilovac pored toliko stručnjaka-profesora iz Agroekonomije...
Znam da ti je i ovako skupo i verujem ti da se interesuješ više od ostalih jer na ovom forumu se okupljaju stvarno iskreni interesenti ali ti bi u ovom slučaju, ako me razumeš, bio obuhvaćen dugogodišnjom lošom statistikom. Dodao bih i to, čisto da bih te smirio, za dobre studente posle prve godine omogućio bih mnogo lakši prelaz na budžet. Smatram da taj fakultet ne sme biti socijalna obrazovna ustanova i da treba da dostigne nivo ETF-a ili Tehnološkog. Možda je ovo utopijski, ali veoma me pogađa kada se sa omalovažavanjem kaže za nekog da je završio poljoprivredni...
Sa druge strane samo rad u poljoprivrednoj struci može da te oblikuje u dobrog stručnjaka u oblasti agroinženjeringa, Prvi preduslov za to je završen poljoprivredni fakultet a drugi iskreno interesovanje i unapređenje znanja u oblasti poljoprivrednih nauka.
Kad pogledam kolike su školarine na fakultetu Bezbednosti, Političkim naukama, Ekonomskom... gde ne postoje laboratorijske vežbe, gde se ne troše hemikalije i energija odnosno novac, gde se ne izlazi na teren, gde nema školskog dobra za koje se zna da propada... prosto se nameće pitanje kako se Poljoprivredni finansira.
Dakle ili Poljoprivredni finansira država ili u najboljem slučaju radi na negativnoj nuli. Kad sam ja studirao, Poljoprivredni u Zemunu je dugovao za grejanje toliko da cele zime 2008/2009 nije bilo grejanja u celoj zgradi. Sad toliko duguje da će u narednom periodu da izgubi na sudu i školsko dobro Radmilovac pored toliko stručnjaka-profesora iz Agroekonomije...
Znam da ti je i ovako skupo i verujem ti da se interesuješ više od ostalih jer na ovom forumu se okupljaju stvarno iskreni interesenti ali ti bi u ovom slučaju, ako me razumeš, bio obuhvaćen dugogodišnjom lošom statistikom. Dodao bih i to, čisto da bih te smirio, za dobre studente posle prve godine omogućio bih mnogo lakši prelaz na budžet. Smatram da taj fakultet ne sme biti socijalna obrazovna ustanova i da treba da dostigne nivo ETF-a ili Tehnološkog. Možda je ovo utopijski, ali veoma me pogađa kada se sa omalovažavanjem kaže za nekog da je završio poljoprivredni...
Sa druge strane samo rad u poljoprivrednoj struci može da te oblikuje u dobrog stručnjaka u oblasti agroinženjeringa, Prvi preduslov za to je završen poljoprivredni fakultet a drugi iskreno interesovanje i unapređenje znanja u oblasti poljoprivrednih nauka.
@Skal za nas studente je problem NEPOSTOJANjE prakse,na institutu smo bili manje puta nego sto na ruci ima prstiju za 4 godine studiranja,jednom obisli Agrouniju iz Indjije i 1 isli u Celarevo u Agrimatko. Znam dosta studenata de su u teoriji dobri a neki i bolji od mene i znaju da ocene oranje po teoriji ali u praksi ne razlikuju tanjiranje,oranje i gruberisanje. A da se ne prica o bolestima koliko je tek to siroko i obimno gradivo.
@Retlav :Nas fakultet koliko znam nije duzan,bas se dosta renoviraju departmani,amfiteatar i ostalo i to bas onako intenzivno.Izgleda da tu nije u pitanju onda kolicina novca,nego dobro gazdovanje i raspored.I mene je bilo skoro sramota kad kazem da studiram poljoprivredu jer nas je krenulo 90,ali posle prve godine su stvari legle na svoje kad je oko 1/2 otpalo,dok sam sad na kraju onako sa dozom rezerve ponosan na sebe i fakultet tj brojnost koliko nas je malo ostalo,sto sam stizao i da budem na budzetu i da stignem kuci poraditi zemlju i steci praksu.
Nije ovaj sistem toliko los(ako se trudis mozes da budes na budzetu i dosta se olaksa) ali opet je problem sa nekim predmetima koji mi nikad u zivotu nece trebati sam ucio kao da su mi poslednji,a neki tipa opste ratarstvo,industrijsko bilje,povrtarstvo,gajenje zita i zrnenih mahunjaca su sabili u 1 semestar i to bez podrske prakse.
@Retlav :Nas fakultet koliko znam nije duzan,bas se dosta renoviraju departmani,amfiteatar i ostalo i to bas onako intenzivno.Izgleda da tu nije u pitanju onda kolicina novca,nego dobro gazdovanje i raspored.I mene je bilo skoro sramota kad kazem da studiram poljoprivredu jer nas je krenulo 90,ali posle prve godine su stvari legle na svoje kad je oko 1/2 otpalo,dok sam sad na kraju onako sa dozom rezerve ponosan na sebe i fakultet tj brojnost koliko nas je malo ostalo,sto sam stizao i da budem na budzetu i da stignem kuci poraditi zemlju i steci praksu.
Nije ovaj sistem toliko los(ako se trudis mozes da budes na budzetu i dosta se olaksa) ali opet je problem sa nekim predmetima koji mi nikad u zivotu nece trebati sam ucio kao da su mi poslednji,a neki tipa opste ratarstvo,industrijsko bilje,povrtarstvo,gajenje zita i zrnenih mahunjaca su sabili u 1 semestar i to bez podrske prakse.
Priča vezana za fakultet: Sećam se kad smo imali praksu u Radmilovcu u 3. godini svaki četvrtak bila je obuka: oranje, tanjiranje, vožnja sa prikolicom unazad, podešavanje, održavanje itd. Tada je na Radmilovcu bio neki novi trakor LINDNER nekih mesec dana- to je bio kao neki poklon ili donacija. Malo smo radili u njemu i on je odjednom nestao. Pa se onda pronela vest po fakultetu da ga je Uprava carina oduzela jer nije plaćena carina. U pitanju nije bila neka cifra koliko sam čuo. Svaka ozbiljna kuća bi skupila taj novac, ali fakultet tada nije imao. Skoro sam čuo vest na televiziji da o koncu visi i pojoprivredno dobro Radmilovac, pa se onda pročula vest u koju sam se kao student i uverio da je zbog neplaćanja grejanja i to ukinuto pa i da ima višak zaposlenih na kraju. Jednom se dogodila čak i tuča profesora pa je policija reagovala. Da li je u pitanju loše gazdovanje ili organizacija iskreno ne znam ali ti problemi dospevaju u javnost s vremena na vreme i jako negativno utiču na rejting ne samo fakulteta već i Beogradskog Univerziteta.
Tačno je da ima gomila predmeta koji su nepotrebni i koji te u mnogo čemu usporavaju i o tome može da se priča danima. Pomirio sam se sa tim da moram sve da ispolažem po programu po kojem sam upisao i tako sam i uradio, jer protiv toga se očigledno ne može.
Priča vezena za zapošljavanje: Pošto je poljoprivredna nauka multidisciplinarna, znanje koje se stekne tokom školovanja ne može mnogo da ti pomogne u daljem razvitku karijere, ukoliko se ne fokusiraš na par stvari i ne počneš njima da se baviš temeljno. Opet to se ogleda u tome da naši studenti nemaju veze s mozgom kad izađu iz klupe. Totalni apsurd je i očekivati od tek diplomiranog agronoma bilo kakvo primenljivo znanje jer taj ne zna ni šta se prodaje od brendiranih preparata, ni od semenskog materijala, ni od tehnike a kamoli od nečeg mnogo specifičnijeg. Jednostavno teoretisanjem (a to fakultet pruža) ne možeš pomoći poljoprivredniku da što pre reši problem.
Zato je PRAKSA tokom studija majka Mara! Tokom prakse možeš da primetiš da li ti se nešto više sviđa (recimo kompletna tehnologija gajenja paprike), a nešto te uopšte ne intersuje recimo odvodnjavanje i protivgradne mreže. Ja sam se posle studija interesovao za obnovljive izvore energije u poljoprivredi i počeo sam da radim prvo sa mašinama za preradu biomase. Onda su mi na poslu dodali i navodnjavanje da vodim, pa sam počeo da detaljno proučavam dimenzionisanje sistema za navodnjavanje, elemente sistema, crtanje elemenata sistema (za to sam posebno od plate odvajao kako bih završio kurs 2D AutoCAD-a)... Malo po malo sebe više ne smatram totalnim amaterom ipak imam neko primenljivo inženjersko znanje u oblasti agronomije.
Moj neki zaključak je da se fakultet još više pozabavi praktičnom obukom studenata, tu će se mnogo toga razjasniti.
Tačno je da ima gomila predmeta koji su nepotrebni i koji te u mnogo čemu usporavaju i o tome može da se priča danima. Pomirio sam se sa tim da moram sve da ispolažem po programu po kojem sam upisao i tako sam i uradio, jer protiv toga se očigledno ne može.
Priča vezena za zapošljavanje: Pošto je poljoprivredna nauka multidisciplinarna, znanje koje se stekne tokom školovanja ne može mnogo da ti pomogne u daljem razvitku karijere, ukoliko se ne fokusiraš na par stvari i ne počneš njima da se baviš temeljno. Opet to se ogleda u tome da naši studenti nemaju veze s mozgom kad izađu iz klupe. Totalni apsurd je i očekivati od tek diplomiranog agronoma bilo kakvo primenljivo znanje jer taj ne zna ni šta se prodaje od brendiranih preparata, ni od semenskog materijala, ni od tehnike a kamoli od nečeg mnogo specifičnijeg. Jednostavno teoretisanjem (a to fakultet pruža) ne možeš pomoći poljoprivredniku da što pre reši problem.
Zato je PRAKSA tokom studija majka Mara! Tokom prakse možeš da primetiš da li ti se nešto više sviđa (recimo kompletna tehnologija gajenja paprike), a nešto te uopšte ne intersuje recimo odvodnjavanje i protivgradne mreže. Ja sam se posle studija interesovao za obnovljive izvore energije u poljoprivredi i počeo sam da radim prvo sa mašinama za preradu biomase. Onda su mi na poslu dodali i navodnjavanje da vodim, pa sam počeo da detaljno proučavam dimenzionisanje sistema za navodnjavanje, elemente sistema, crtanje elemenata sistema (za to sam posebno od plate odvajao kako bih završio kurs 2D AutoCAD-a)... Malo po malo sebe više ne smatram totalnim amaterom ipak imam neko primenljivo inženjersko znanje u oblasti agronomije.
Moj neki zaključak je da se fakultet još više pozabavi praktičnom obukom studenata, tu će se mnogo toga razjasniti.
Poslednja izmena:
Нађох оглас можда некоме затреба.
FIRMA AGROART D.O.O. TRAŽI RADNIKA sa završenim poljoprivrednim fakultetom smer melioracija i navodnjavanje. Možete se prijaviti na telefon 311-790 ili lično doći na adresu Karađorđeva 52, Stara Pazova.
FIRMA AGROART D.O.O. TRAŽI RADNIKA sa završenim poljoprivrednim fakultetom smer melioracija i navodnjavanje. Možete se prijaviti na telefon 311-790 ili lično doći na adresu Karađorđeva 52, Stara Pazova.
