Vlašićka (Travnička) pramenka

MIRKOPOZEGA je napisao(la):
Randman podrazumeva:jagnjetu odbijete 3% kalo zatim prllikom obrade odstranite glavu i iznutrice i meso rashladite 24h(uslovi klanice)kada izmerite i uporedite sa zivom merom umanjenom za 3% kala dobijete randman.kod dobro hranjenih jagnjadi sjenicke ovce to je oko 47-53%kod idf koja sam ja imao priliku da dostavljam sa farme u hotele na Zlatiboru a jagnjad su obradjivana u registrovanim klanicama randman se kratao oko 51-56%.istina da pecenjari praktikuju da peku tek zaklano jagnje(vruce kako kazu)jer tvrde da potamni meso ako se rashladi u hladnjaci klanice a i vecina ih kolje pod SLJIVOM onda se pojavljuju netacni randmani(preuvelicani)pa jos ako ne odbiju glavu dodjemo do podataka od 58-65%.pozdrav.u kulturnim zemljama a i kod nas ne rashladjeno meso se ne pusta u promet
Kliknite za proširenje...
Rezultat svega ovoga se zove "randman trupa ".
A zatim se prelazi na sledecu fazu tzv. "iskostavanje" da bi se doslo do "randmana mesa", odnosno tek na kraju te faze se mogu uociti bitnije razlike medju pojedinim rasama kako u pogledu procenta tako i u pogledu strukture i kvaliteta mesa.
Naravno, sve to je uocljivo strucnjacima a ne nama laicima koji tvrdimo da su "sva jagnjeca pecenja ista i da nema razlike medju rasama".
 
::svaka cast:: majstori
Pa kao da smo na nekom rekla-kazala forumu, a ne na najpoznatijem poljoprivrednom forumu na prostoru bivše Jugoslavije.Možda je ovo posao moderatora, ali bi ipak prije svakog pisanja trebalo malo razmisliti i ne pisati bar neke nelogičnosti.I opet smo došli do one "svaki cigo svoga konja hvali".
Tako npr.kvalitetno jagnje pramenke 30 kg žive vage, zaklano, očišćeno i sa glavom ima 15 kg, a pečeno 10 kg.Ko kaže da nije tako uvijek može opklada.Jagnjad travničke pr. koja se ne prihranjuju za 5 mj.i na dobroj paši dostignu 30 kg.Opet ko kaže drugačije može opklada.
Svake godine sam na terenu i u kontaktu sa više nomadskih stada od po nekoliko stotina grla .
Zanimljivo je da svi ovčari za remont stada ostavljaju žensku jaganjad isključivo jedinčad.Smatram da bi se u intenzivnom uzgoju i pravilnom selekcijom od ove ovce moglo dobiti daleko više.Kao dokaz mogu poslužiti manji uzgajivači. :ppozdrav:
 
dobro receno jer i kroz moj kraj prolaze namadi i ovce su dobre a kad bi bile u boljim uslovima i bolje a sva zenska se ostavljaju za priplod a i mladi ovnovi nekad :ppozdrav:
 
Sancho je napisao(la):
::svaka cast:: majstori
Pa kao da smo na nekom rekla-kazala forumu, a ne na najpoznatijem poljoprivrednom forumu na prostoru bivše Jugoslavije.Možda je ovo posao moderatora, ali bi ipak prije svakog pisanja trebalo malo razmisliti i ne pisati bar neke nelogičnosti..............
Kliknite za proširenje...

Moram priznati da se dobrano slazem sa citiranim dijelom kolege Sancho. Mislim da bi svako od nas (clanova foruma) trebao dobrano razmisliti prije svakog pisanja sta ce napisati, da taj njegov post ima prije svega nekakvog smisla, a da ne govorimo o nekakvoj ukupnoj koristi za sve clanove i citatelje foruma. Jer svi mi pojedinacno, u ukupnom zbiru uticemo na nivo kvaliteta foruma kao i na njegov dignitet. S toga nemogu ostati ravnodusan spram nekolicine prethodnih postova pa cu napisati (ili citirati nekolicinu literaturnih izvora) koji ce mislim donekle razjasniti gore navedenu problematiku.
Randman predstavlja odnos izmedju mase klaonicki obradjenog trupa i tjelesne mase zive zivotinje izrazen u procentima. Obicno se krece od 40 do 65 % (Mioc i sar, 2007), a zavisi ponajvise o genotipu (pasmini) i stepenu utovljenosti i ujedno je jedan od najznacajnijih parametara za ocjenu kvalitete trupa. Iskoristivost trupa zaklane janjadi pramenke relativno je niska i iznosi svega oko 45 % (Pavic, 2002). Randman janjadi mesnih, ranozrelih pasmina, izrazene tovnosti obicno je od 58 % do 62 %, nerijetko i vise. U grla iste dobi, masa trupa i randman su veci ako je grlo utovljenije jer je udio iznutrica u mrsavih zivotinja uvijek veci nego u onih veceg stepena utovljenosti.
Na randman uticu i mnogi negenetski faktori poput dobi, spola, tipa janjenja (samac-blizancad-trojcad itd.), ishrana, sezona klanja, odbica, kastracije, tehnike klaonicke obrade trupa, vremena proteklog od klanja do mjerenja, zdravlja i dr. Tako je randman mlade, sisajuce janjadi razlicitih pasmina u granicama od 50 % do 56 % (Sañudo i sar., 1997). Randman zavisi i o sistemu uzgoja pa tako janjad drzana u stali i hranjena krepkim krmivima imaju veci randman nego janjad othranjena na pasi (Cañeque i sar., 1990; Priolo i sar., 2002). Naime, napasivana janjad, u odnosu na onu iz staje, imaju vece potrebe za suhom tvari obroka za postizanje jednakog dnevnog prirasta i zato ima razvijeniji probavni sistem od janjadi koja je imala bitno smanjene mogucnosti kretanja.

Prema pravilniku Europske Unije (European Union, 1992) klaonicki obradjen trup janjeta je trup zaklane zivotinje s kojega je nakon klanja i iskrvarenja skinuta koza i odstranjeni svi unutrasnji organi te je:
– bez glave (odstranjene na mjestu izmedju zatiljne kosti i prvog vratnog prsljena) i donjih dijelova nogu odstranjenih u tarzalnim i karpalnim zglobovima);
– bez repa (odstranjenog između sestog i sedmog repnog prsljena);
– bez organa prsne, trbusne i zdjelicne supljine;
– bez spolnih organa i vimena janjenih ovaca.

Pravilnik (stari Pravilnik SFRJ koji je jos na snazi u mnogim ex ju drzavama) navodi i da se janjece i ovcije meso stavljaju u promet iskljucivo s kostima.
Prema Pravilniku (Pravilnik o kvalitetu mesa stoke za klanje, peradi i divljaci) pod trupom janjadi sisancadi podrazumijeva se ohladjeni trup sa glavom, ukljucujući i jezik, unutrasnje organe (mozak, srce, grkljan, dusnik, pluca, grudna zlijezda, jetra, slezina, bubrezi, bijeli bubrezi – testisi), bubrezni loj i trbusnu maramicu, bez koze i donjih dijelova nogu.

Toliko o nekim osnovnim informacijama kada su u pitanju klaonicki pokazatelji kvaliteta.
 
Hteo bih da kazem da ovce koje postoje po vojvodini i lice na vlasicku pramenku ustvari dobrim delom poticu iy rumunije jer oni imaju slicno obojenu i sa slicnom vunom pramenku, cak i poznajem ovcare koji su ih otuda dobavili te i stoga raylika u telesnoj masi a sto se tice prirasta on je najveci prva dva meseca i kod pirotske pramenke je bivao do 220g dnevni, sad ako je jagnje oko 5kg na rodjenju i ovca ima dobre zalihe i dobru hranu ono moze da bude sa 2meseca 17 pa do 20 kg sto koleg kaze a jagnje sto vreme prolazi ne moze dq postigne vise taj prirast jer ovce smanjuju mleko i njemu sve vise treba. sad jos jedna stvar moze jagnje da bude 37kg ali moze da bude sa mleka i koncentrata pa da ima radman veliki ili moze da bude kost i vuna i da ima ogroman burag pa da ima mnogo mali radman
U principu radman se racuna kod nas na toplim i ohladjenim trupovima (ohla]eni ya 3%manji) i to sa bubreyima i pripadaju'im lojem i testisima kod muske koja ih imaju kao i sa glavom bez nogu. Bez ostalih unutrasnjih organa e posle ide radman trupa i radman mesa koji mislim niko ne racuna.
Sto je mladje jagnje i sto manje kabaste hrane jede veci ce radman da bude, isto kod rogatih ovnica moze radman da bude manji.
 
i1flgn.jpg

i3argn.jpg

2n1f8th.jpg

sz8jf7.jpg

976yrb.jpg

ovan i ovce su komsijini ovan je jako dobar godisnja
trazim vase komentare
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh