Visokoproteinske komponente za ishranu zivine

Dali neko koristi suncokretovu sacmu sa 40 procentnim proteinima i u kojem postotku, i u kojoj kategoriji pilica.
 
Suncokretova sacma je vise za isharnu svinja,nego pilkica.Kod tovnih se moze staviti 2% i to kod starijih kategorija.Kod malih pilica,tj u jedinicu je bolje izbeci.Eventualno 1%.
 
[h=1]Alternativni animalni proteini u ishrani živine[/h]Datum: 04/11/2015
Kategorija: Ishrana

U sturčnom časopisu All About Feed (12. oktobar 2015 godine) objavljen je interesantan rad u kome se diskutuje o budućnosti ishrane živine iz perspektive postojećih resursa proteina. Rast humane populacije neminovno povećava i zahteve za kvalitetnim proteinima neophodnim za ishranu sve većeg broja ljudi. Predviđa se da će do kraja 2050. godine na zemlji živeti oko 9 milijardi ljudi, što je 34% više nego danas. FAO predviđa da će se konuzumacija mesa povećati za 102% od 2000-2050. godine.Rast živinarske proizvodnje će prati trend ovog porasta, ali to će neminovno dovesti do nedostatka hraniva za živinu. Oslanjanje na soju kao osnovni izvor biljnih proteina i na riblje brašno kao izvor animalnih proteina, neće više biti jedina moguća opcija. Zato je neophodno ispitati i druga potencijalna hraniva biljnog i životinjskog porekla koja bi mogla doći u obzir kao izvor proteina za živinu. To su uglavnom hraniva koja treba da budu jeftina, efikasna i lako dostupna na tržištu, posebno lokalnom. Ono što takođe determiniše proizvodnju hrane za živinu su i zahtevi da proizvodnja bude održiva i sa malim uticajem na životnu sredinu.Različiti alternativni izvori proteina su pogodni za upotrebu u različitim delovima sveta. Kod biljnih kultura, to su obično vrste koje su karakteristične za neko područje i koje mogu značajno smanjiti troškove proizvodnje, posebno kod malih proizvođača. Takođe, kada je reč o biljkama, ne smeju sadržati antinutritivne faktore koji bi negativno uticali na proizvodne osobine i moraju imati prihvatljivu cenu. Neki od alternativnih biljnih izvora proteina su lišće kasave, sočivica, suvo lišće slatkog krompira, brašno od semena grahorice, itd. Sve navedene biljke mogu se koristiti kao alternativni izvori proteina samo u područjima u kojima se te biljne vrste gaje, a drugi nedostatak je u tome što skoro sve navedene vrste imaju neka nutritivna ograničenja.Što se tiče animalnih proteina, ovi alternativni izvori su interesantniji pre svega zbog većeg sadržaja kvalitetnih proteina, ali imaju i oni svoje nedostatke. Pre svega, moraju biti mikrobiološki potpuno ispravni da bi živina mogla da ih konzumira i zahtevaju određeni stepen prerade. Neka hraniva koja su već ispitivana su sledeća:
  1. Brašno od crva
Ovo hranivo je u eksperimentima uključivano kao zamena za riblje brašno u količini od 10-50%. Rezultati na brojlerskim pilićima su pokazali da zamena ribljeg brašna brašnom od crva u količini od 25% poboljšava prirast i konzumaciju hrane.
  1. Brašno od puževa
Ovo hranivo dodavano je u hranu za brojlere kao zamene za riblje brašno i rezultati su pokazali da nivo zamene u starter periodu iznosi do 30%, a u grover periodu i do 100% uz poboljšanje prirasta.
  1. Brašno od svilene bube
U ogledima sa nosiljama, dodatak 6-8% ovog hraniva poboljšao je porast, prozvodnju jaja i profitabilnost proizvodnje za 6%.
  1. Brašno od skakavaca
Može da zameni do 40% ribljeg brašna u hrani za brojlere bez negativnog uticaja na performanse.
  1. Brašno od žaba
Može da se uključi u obroke za tovne piliće u količini od 5 do 10%.Kao što vidimo postoje mnoga hraniva koja imaju potencijal da budu sastavni deo hrane za živinu. Potrebna su dalja istraživanja (a ona se u sve većoj meri i sprovode) koja će odrediti pravu tehnologiju prerade kada su u pitanju animalni proteini i optimlani stepen uključivanja u smeše.Autor originalnog teksta: P. Chisoro, Department of Livestock and Pasture Science, Faculty of Science and Agriculture, University of Fort Hare

 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh