Vinova loza u dvoristu

gandrad

Član
Učlanjen(a)
7 Mar 2014
Poruka
1.733
Lokacija
jagodina
Ja sam juče kupio dve " moldavke" da ih posadim u dvorištu ,kao vinjage. Kažu da se ne prska i da podnosi mrazeve,
 

Entuzijast

Član
Učlanjen(a)
12 Okt 2014
Poruka
90
Lokacija
Virovitica
Ja ih već duže ciljam ali nikako da naletim pa da kupim a i kod nas ih još nisam ni vidio.Sviđa mi se što se može ekološki uzgajati a daje prekrasne grozdove kolko vidim po netu.
 

gandrad

Član
Učlanjen(a)
7 Mar 2014
Poruka
1.733
Lokacija
jagodina
Evo stigao sam da referišem o sadnju mojih vinjagi: Postupio sa slično nečem što sdam čitao iz literature od kolega ovde sa foruma.
Iskopao sam metar dubine ( verujte nije bilo lako , bilo je tu dosta cigli i šljunka , te betona, jer je tu radila mešalica kad se pravila kuća) a osamdeset širine. Onda sam sakupljao krupniji kamen po dvorištu, tako veličine kao dve pesnice( a morao sam i da razbijam neki, da bih ga usitnio) , otišlo je pet kolica u visini oko dvadesetak cm. Onda sam sakupljao polutrulo granje (sa mesta gde inače lagerujem granje godinama) od rezidbe voćaka , bagrena , hrasta a i vinove loze i bacao u rupu. Bilo je tako polutrulo da sam ga tovario u kolica vilom i golim rukama, kad sam ga izgazio stvorio se tampon preko onog kamenja od oko dvadesetak cm. Zatim sam izvlačio stajsko đubre nekih osam kolica , stim da nije bilo skroz pregorelo, ali šta ću nisam imao boljeg. Da li će sa tim kasnije da bude problema, videćemo. Onda sam dopterao tinju, iskopao pored reke, ali bila je kvalitetna-đubrevita. Tako da nisam stavljao ni stajnjak i ni šumsku zemlju...
To je prostor od triipo metra dužine i tu je stalo tri sadnice kivija ( na krajevima i u sredinu) a između je stalo četiri sadnice vinove loze. Dve su kupovne moldavke- crno grožđe, a dve su belo grožđe , reznice , jedna iz komšiluka od moje komšike tetka Dafine, a drugu mi je doneo jedan drugar kad je orezivao neku vinjagu kod nekog njegovog drugara...Onda sam to ogradio kočićima od bambusa i povezao..... i sad čekamo da izbije....
 

gandrad

Član
Učlanjen(a)
7 Mar 2014
Poruka
1.733
Lokacija
jagodina
Kalemovi jesu parafinisani, i nisam ih zatrpao , kao što se zatrpavaju reznice... A što se vode tiče ( inače vodoplavni teren, zamalo prekjuče da nas ponovo poplavi ,a nema ni 11 meseci od zadnje poplave) , odradio sam tri stvari da imam što manje vode oko loze i sada , a i za kasnije...
Prvo sam napravio drenažu na dnu iskopane rupe koja je za pola metra ispod sadašnjeg položaja sadnice...Zatim sam u širini gledano( 80 cm.) ,ovamo prema stazi šitinom lopate i za dubinu ašova ( nekih 30 cm.) izvadio onu ispunu od tinje, šumske zemlje i stajnjaka i ubacio pesak, onako srednje krupan, da pokupi neku površinsku vodu, koja naiđe trenutno, i da je pomerim malo dalje od korena...I treće podigao sam čitav teren, na mestu sadnje, za nekih desetak cm. , da se voda sliva dalje od zasada...Toliko sam mogao da uradim povodom toga, što se tiče vode..
.Kasnije kad produžim ovaj red celom širinom kuće...planiram da povežem te "kanale"i jednim dodatnim odvodom punim šljunka odvedem tu vodu dalje i od vinjagi a i od kuće...Pa to mi je i poenta svega zasada...Moj otac je još ranih osamdesetih posadio vinjage ispred kuće...bilo je nekih desetak ...ali baš zbog viška vode, lošeg odvoda vode od biljaka , potom mrazeva...ostalo svega tri ...od toga jedna poludivlja ( nepoznata sorta) samo piči i nesmetano se razvija, a one druge dve tavore ...a ostalo se odavno vremenom izgubilo...
 

Quercus

Član
Učlanjen(a)
14 Jul 2009
Poruka
2.654
Lokacija
Beograd,banatska strana...
Novosti.rs:

Loza koja se ne prska



Da bi se na okućnici proizvelo zdravo i kvalitetno stono grožđe, veliku pažnju treba posvetiti pre svega izboru sortimenta. Za ovu namenu su mnogo pogodnije interspecijes stone sorte







Vinske i stone sorte se značajno razlikuju po morfološkim i proizvodnim karakteristikama. Kod vinskih sorti prioritet se daje proizvodnim karakteristikama, a estetski izgled je manje važan, dok je kod stonih na prvom mestu spoljašnji izgled grozda i bobice. Poželjno je da stone sorte imaju srednje krupne rastresite grozdove, krupne, ovalne ili izdužene bobice ujednačene krupnoće i boje. Takođe se veoma ceni muskatna aroma grožđa. Da bi se na okućnici proizvelo zdravo i kvalitetno stono grožđe, veliku pažnju treba posvetiti pre svega izboru sortimenta.


U okviru vrste vitis vinifera postoji veliki broj stonih sorti koje se odlikuju visokim kvalitetom grožđa, ali su osetljive na peronosporu i oidijum. Kod nas se najviše i najradije gaje sledeće stone sorte: čabski biser, kraljica vinograda, beogradska rana, gročanka, demir kapija, kardinal, muskat hamburg, afuzali i italija. Ove sorte su manje pogodne za okućnice i prostore blizu ljudskih prebivališta, jer zahtevaju kompletnu zaštitu tokom vegetacije, to jest od šest do deset prskanja. Za ovu namenu su mnogo pogodnije interspecijes stone sorte, koje su otporne ili bar tolerantne prema važnijim gljivičnim bolestima.
U poslednjih nekoliko decenija u svetu je stvoren veliki broj ovakvih sorti različitog vremena sazrevanja i agrobioloških osobina. Neke od njih introdukovane su kod nas i ispituju se u kolekcionim i oglednim zasadima. Pojedine pokazuju odlične proizvodne rezultate i mogle bi uspešno da se gaje uz smanjenu upotrebu pesticida ili primenom bioloških preparata u zaštiti. Takve su, na primer, sorte lasta, ljana, moldova, strašenski, muskat de st. Vallier
LASTA
Prva domaća stona sorta otporna na plamenjaču. Stvorena je u Sremskim Karlovcima, a priznata 1991. godine. Sazreva približno u isto vreme kad i muskat hamburg (II epoha). Dobre je rodnosti, otporna na peronosporu i sivu trulež grožđa, ali osetljiva na oidium. Grozd je srednje krupan, lepe strukture, rastresit, bobice su krupne, ujednačene po veličini, izdužene, belo-žute boje, hrskave konzistencije. Ukus je prijatan, blago muskatan. Zrelo grožđe može da se čuva na čokotu do prvih mrazeva pri čemu zadržava svežinu, a lep je ukras na pergoli ili čardakliji.
LjANA
Novostvorena moldavska stona sorta ranog sazrevanja (početak septembra), srednje rodnosti. Otporna je na peronosporu, oidium i sivu trulež grožđa. Ima srednje krupne, rastresite grozdove, krupne, izdužene, belo-žute bobice finog ukusa. Takođe može dugo da se čuva na čokotu bez promene kvaliteta grožđa.
MOLDOVA
Vrlo uspešna moldavska selekcija. Ovo je vrlo bujna sorta velike i redovne rodnosti. Otporna je na najvažnije gljivične bolesti. Ima krupne grozdove i krupne, izdužene, tamnoplave bobice, debelu pokožicu bogatu antocijanima i neutralan ukus. Grožđe se dobro transportuje i dugo čuva. Veoma je pogodna za razvijenije uzgojne oblike tipa pergola ili čardaklija. Može da se gaji bez hemijske zaštite protiv peronospore, oidijuma i sive plesni grožđa, ili s nekoliko tretiranja u vlažnim godinama.
STRAŠENSKI
Moldovska sorta velike bujnosti i velike rodnosti. Interesantna je zbog vrlo krupnih, atraktivnih grozdova i veoma krupnih crnih bobica. Pogodna je za čardaklije i pergole. Sazreva rano (početak septembra). Oporna je na peronosporu, a osetljiva na pepelnicu, sivu plesan i niske temperature.
MUSKAT
Jedan od najpoznatijih hibrida stonog tipa stvoren u Francuskoj. Ima srednje krupne, rastresite grozdove, žute ovalne bobice srednje veličine, muskatnog ukusa. Na Fruškoj gori sazreva sredinom septembra. Velike je rodnosti, ali bobice neravnomerno sazrevaju, a zrele lako otpadaju. Otporna je na peronosporu, a srednje otporna na oidijum i sivu plesan.
Ove sorte mogu uspešno da se gaje sa jednim do dva tretiranja hemijskim sredstvima, a u suvim i toplim godinama i bez tretiranja. Primena bioloških preparata u gajenju ovih sorti našla bi svoje pravo opravdanje.


 

gandrad

Član
Učlanjen(a)
7 Mar 2014
Poruka
1.733
Lokacija
jagodina
Evo, posle dva meseca, prinuđen sam da aktiviram ovu temu...Znam da dosta učesnika ima i previše posla u vinogradu ili na njivi, počeli su i odmori...ali se ipak nadam da će neko saslušati moj problem...
Gore sam već pisao kako sam posadio vinjage u dvorištu...dve kupovne moldavke i dve reznice koje sam dobio od prijatelja. One dve moldavke su se lepo primile i guraju lastare ...trenutno visine dvadesetak cm. ... jedna čak ima tri prutića, pa se pitam da li da odstranim dva i ostavim jedan(?)...Problem je sa one dve reznice i one su izbile razlistale i osušile... zeleni deo je porastao svega nekoliko cm. i posle nekog vremena se osušio...
Ja pretpostavljam u čemu je problem...naime ja sam to posadio bez nekog ožiljavanja...čim sam dobio , odmah sam posadio...jedino sam u balegu potopio i posadio...Pretpostavljam da dok je reznica imala svežine i snage ona je "radila"...a koren se verovatno nije ni razvio....ili nije dovoljno...i osušilo se...
Moram naučiti taj postupak ožiljavanja reznica...kad se odseče ...kad i kako se to odlaže da se ožili ...i kad se sadi...da ubuduće ne bih imao sličnih problema...
Međutim možda imam rešenje tog problema i tu će mi trebati savet...Pre par godina kad sam vadio čokote iz vinograda ( vadio po dva uzastopna reda radi racionalizacije i sl. već sam pisao o tome ovde) ostavio sam nekoliko komada od neke "hilandarke" koje je moj pokojni Otac svojevremeno dobio od nekoga...To je crno grožđe koje se ne prska i bilo mi je žao da to izgubim...Elem zabio sam tu u pesak ...prošle godine izvadio orezao i ponovo stavio u pesak...bio sam digao ruke...pomislio da je istrulilo...a tu su ostale i u poplavi...Ovog proleća ponovo izvadio i pogledao , sve pocrnele i imaju "nekakve žilice" ali na pogled nikakve...ali nešto mi nije dalo da ih bacim nego ih vratim u pesak...Eno ih razlistale se...čudo!!!
Da li da ih uzmem i na njihovo mesto sada u ovom periodu posadim na mesto onih dve reznice koje su se osušile????
Ipak je ovo jun mesec...ne znam da li će se primiti i da li će biti sve u redu???
Ili da ih sačuvam pa da ih posadim na proleće???
Eto tu mi treba onaj savet...
Unapred zahvalan!!!
 

vuxsd

Član
Učlanjen(a)
26 Nov 2014
Poruka
2.650
Lokacija
Smederevo
Možda ti ne mogu pomoći savetom ali mogu da ti kažem (napišem) da je loza, osim što je plemenita, strašno otporna u smislu da hoće da preživi svašta, pogotovo te divlje sorte što se ne prskaju. Ima jedan moj drugar jedan deo gde je srušio neku staru kuću ispred koje je imao te divlje loze kao vinjage. Svake godine kosi po nekoliko puta i stalno ponovo i ponovo rastu. Ne može da je 'ništi'. Bar mi je tako pričao.
Viđao sam po bugarskoj posade jedan čokot ispred dvorišnih vrata i vuku ga po zidovima kuća sve do trećeg, četvrtog sprata da im pravi ladovinu na terasama. Ja sam to isto uradio pa mi se komšiluk smeje. Al taj projekat nisam dovršio na pravi način.

Ove godine sam na primer kupio par reznica i kako je bilo ono ladno i kišovito vreme samo sam ih zarovio onako bez nekog preteranog truda. I primile se - rastu u korovu - još je nisam presadio- na jesen ću. Posle mi isti čovek posle desetak dana pokloni desetak reznica, kao dobra slatka loza neprskanac a ja je ušuškao kad sam je sadio, stalno čistio od trave, negovao, zalivao, pričao joj da raste :) i nije se primila nijedna. Eto nema pravila.

Ja sam jednom (pisao sam u drugoj temi) pio neko vino od takve divlje sorte što se u mom kraju zove liparija i imam strašnu želju da dobijem-nađem reznice al niko nema. U stvari znam gde ima al bi morao da preskočim plot. A u mojim godinama... Ako preskočiš plot kod nekoga - neko će i kod tebe....
Dal se tako ugodilo dal šta li je al to vino pamtim ceo život do dan danas. To grožđe slatko ko divlja trešnja. Mirisalo je da nemož opisati. Kad mi se otvore putevi doći će i ta loza pa ćemo se družiti.

Pogledaj fotografije na internetu lozu Svetog Simeona Mirotočivog u manastiru Hilandar. Svojim očima sam video da raste između kamena. I traje toliko godina. Zato nemoj da brineš. Kad se ugodi i kad dobiješ lozu da je posadiš na mesto gde je pogodno ima da raste i da te potomci pominju po njoj, kad od nje pojedu poneko puce, kad naprave šibu za goluždravče ili naprave vino ili kad oće da pokose englesku travu a ono im se loza zapliće u kineski trimer....a kosa na kojoj su još uvek otisci tvojih dlanova i dalje visi u oraju....
 
Poslednja izmena:

gandrad

Član
Učlanjen(a)
7 Mar 2014
Poruka
1.733
Lokacija
jagodina
Ja sam danas, odradio planirani posao... Naime, izvadio sam one dve reznice, koje sam posadio proletos, i na njihova mesta posadio druge dve...Ali ove imaju "brkove" , tjt. pustile su male tanke žilice i to na svakom zglobu. A gore poterao lastar od nekih tridesetak cm., doduše tanušan( valjda zbog boravka u pesku, gde realno, i nema hraniva), ali će valjda sad ojačati...do zime...
 

RNenad

Novajlija
Učlanjen(a)
12 Okt 2012
Poruka
17
Lokacija
Kraljevo (Mrsać)
Bio bih zahvalan, ako bi neko mogao izdvojiti, malo svog slobodnog vremena, i uputiti me, i takodje pomoci, u vezi sledeceg:

Ispred kuce, u samom dvoristu, tj. u jednom njegovom delu, na povrsini od 9x5m bih hteo napraviti vinjagu, sa naravno vinovom lozom (belo i crno grozdje). Medjutim, tu nastaje problem. 1. Ne znam nista o vinovoj lozi, a 2. Ne znam kako da napravim vinjagu. Utesno, zar ne? 3. Zelim, da maksimalno iskoristim tu povrsinu, da zasadim sto veci broj reznica, da bude estetski lepo (okolo ograda, a unutar veliki sto, i dve klupe). Za sad nebih izbetonirao tu povrsinu, vec da ostane travnata ispod. E, sad glavno, od metalne konstrukcije bih odradio to, kako? Koje cevi, precnici, razmaci, redovi, visina, krov, itd? Ako ima neko, neku skicu, i sl?
 

drotos

Član
Učlanjen(a)
10 Dec 2011
Poruka
291
Lokacija
kikinda
Druze u poljoprivrednom apotekama ces naci knjizice '''Vinova loza u okucnici'' ili nesto slicno knjizica nije skupa a ima u njoj sve sto te zanima i ilustrovano sa mnogo lepih i preglerdnih slika.Vise ce ti to pomoci nego da ti ovako dajemo savete i uputstva.Obrati samo paznju da ti sorte grozdja budu otporne na sto vise bolesti da ne moras mnogo prskati kad vec mislis da sedis ipod njih.Nemoj slucajno da pogrsis pa da ti jedna sorta bude otporna na plamenjacu a druga na pepelnicu,u tom slucaju opert moras odraditi kompletan tretman zastite.Nabavi knjizicu pa ako ti nesto ne bude jasno pitaj. pozzzz
 

Proximus

Član
Učlanjen(a)
23 Jan 2017
Poruka
1.939
Lokacija
Beograd
Za kolegu @RNenad, postavicu ti link: https://www.krizevci.net/vinograd/htm/sav_tehnika_uzgoja_brajde.html , pa ti pokusaj da pohvatas malo odavde... Velik je to prostor... Mi smo dugo imali nekoliko cokota koji su se preko konstrukcije kacili na kucu dok jedne godine nije loza prerodila pa krenula da vuce donje letve i dize crep :)))

Sto se konstrukcije tice, mislim da bi mogao ici sa kutijama (oblik metalnih "cevi") 50mm, ukopanim i betoniranim 60-ak cm, a gornji deo povezati sa kutijama 30mm... Stubovi mogu ici na 3m. Znaci ako je 9m trebaju ti 4 kutije 50mm(pa visina koju zelis) I treba ti 8 komada od 30mm(duzinu ces odrediti kad odredis ugao i visinu)... Popreko ces ici pocinkovanom zicom 3mm debljine (mislim da je dosta)... Ona se uzima na kilogram, pa pitaj tamo koliko imas u 100m kg... Ona nije skupa, 150-180 din kg... Kad postavis ove cevi/kutije uspravno i sve povezes medjusobno, onda im izbusis rupe na svakih koliko ce ti ici zica i ona provlacis zicu i uztežeš zatezačima (50ak din. komad)... A sto se tice sadnje i sortimenta, to bi morao vec da Googla-š, to je vec individualno sta ti se svidja :) Ja volim samo belo npr...

Samo moras imati na umu jos jednu stvar... Kada grozdje uzri (pogotovo crno) i krene i da prezri, pojavice ti se tona osa i strsljenova koji kao sumanuti idu na to! Tako da sedenje pod tim svodom nekada moze da vam i presedne ;)

Moji su inace rodom iz Dalmacije i imam kuci jos jedan samo ziv cokot koji je donesen odande, posadjen pre skoro 50 godina i ide uz celu kuću, a dole u Dalmaciji je ta loza bukvalno rasla iz kamena :) Imali smo preko 5000 cokota... Predstave nemam koje je sorte, belo je, duguljasto, jaako slatko i otporno je na sve i svasta... Godinama nije prskano, skoro sam oprskao jer je komsiji nesto preteklo, pa kao ajde, vidim da se pojavljuje nesto kao siva trulez... (ne znam odakle, al' ajde..) Jako lepo radja... Postavicu neke slike od pre mesec i nesto... A postavicu i kad bude bilo zrelo :)

Izvinjavam se na malo duzem post-u, sve najbolje ::vino::


 

Amater06

Član
Učlanjen(a)
21 Maj 2016
Poruka
262
Lokacija
Nis
Nasadio vinovu lozu sorta Hamburg pre mesec dana i nije krenula uopste cini mi se da ima previse voska? Sta da radim?
Druga sadnica sorte Viktorija krenula...
 

Tomix

Član
Učlanjen(a)
30 Jan 2010
Poruka
809
Lokacija
Poljna - Trstenik
Verovatno mislis na parafin.
Parafin sa kojim je kalem zasticen nema veze sa kretanjem .
Ako za neko vreme ne krene najbolje da imas rezervni i zamenis.
 

Amater06

Član
Učlanjen(a)
21 Maj 2016
Poruka
262
Lokacija
Nis
Verovatno je parafin ne razumem se bas, tesko cu sada naci novu ne lici mi da je ova krenula a nije malo mesec dana a i ovih mesec dana je vreme bilo toplo pa mi bas cudno da nista nije krenula... Zanimljivo mi da sam se bas trudio da nasadim Hamburg lepo dok ovu drugu nisam a ona krenula... Lepa sadnica bila ne znam sta joj je...
 
Vrh