Vinova loza i plamenjača

[novii]

Plamenjača vinove loze je stalno prisutna bolest, ali se o njoj malo više misli kada su vremenski uslovi pogodni za njeno ubrzano širenje.

Plamenjača vinove loze -- izvor wiki.poljoinfo.com

Prvi simptomi na vinovoj lozi se mogu primetiti na donjim listovima. Prvo u formi svetlije zeleno – žutih fleka (uljane fleke) koje postaju potpuno žute i polako se šire po listu.


Zaraza ima mogućnost da zahvati cvetove i pre nego se oni otvore, oni samo postanu smeđi i suše se nakon toga. Takođe u povoljnijim uslovima se na grozdu koji je u cvetanju mogu razviti sporangiofori koji služe za širenje zaraze. Oni daju paučinsti izgled bele boje, u nekim situacijama se može pomiliti da je to pepelnica ili siva trulež.


Na bobicama u grozdu se plamenjača može pojaviti u dva oblika. Prvi je ubrzo nakon cvetanja i kada se grozd tek počinje formirati, tada se javlja paučinasta bela prvlaka i ceo grozd se osuši. Kada se grozd malo više razvije, tada se bolest prenosi preko peteljke. U tom periodu se primećuje jedna ili par bobica koje su na istom delu peteljke da su smrežurane i one se na kraju osuše dok se ostatak grozda za to vreme normalno razvija.

O ovom gljivičnom oboljenju se pisalo u ovom delu foruma. Međutim kako je za kvalitetnu zaštiru od plamenjačinog delovanja na vinovoj lozi potrebno od 4 do 7 prskanja godišnje najbolje je otvoriti temu.

Ove godine nije bila prisutna jer nije bilo mnogo kiše u letnjim mesecima, međutim toplo vreme bez kiše je bilo pogodno da se raširi pepelnica. Što se tiče plamenjače sad se može primetiti da se na starijim listovima razvija, a to je forma koja će održati gljivice preko zime.

 

[Deda Lala]

А вредни виноградари ће одмах после бербе грожђа поново бити у винограду и сво лишће захваћено болешћу покидати ,изнети из винограда и на подесном месту у затвореном огњишту болесне делове лозе спалити на што јачој ватри.

 

[novii]

Naišao sam negde na predlog da se otkinu listovi oko krozdova, jer se na taj način omogućava bolja provetrenost i grozdovi su bolje izloženi prilikom prskanja.

To sa iznošenjem lišća ja radim, ali imam vinovu lozu na okućnici pa nije problem . Ali na većim površinama je to dosta zeznuto.

Bilo bi zgodno da se ovde postave i slike iz vinograda, jer sam ja stavio neke gde su prikazani napadi plamenjače na vinovu lozu, ali sam ih našao na Internetu.

 

[gandrad]

Stara napast za sve vinograde i vinogradare...
No meni je zanimljiv jedan drugi izazov , što se tiče plamenjače...
Kako to da do pre , recimo trideset godina ( sa mog aspekta je to vrlo mali period), ova bolest isključivo lečila sa bordovskom čorbom, odnosno plavim kamenom, tjt bakarnim preparatom pomešanim sa krečom...?
Da li i koliko i kad je "ojačala" ta gljivica da su morali početi se primenjivati druga mnogo jača(?) sredstva protiv plamenjače?
Dakle, ako trenutno zanemarimo druge bolesti, da li bi vinograd, koji bi se od prvog do zadnjeg tretmana prskao bordovskom čorbom, ostalo išta od njega u današnje vreme?

 

[Deda Lala]

Посматрај то овако:
Кад за неку живу популацију има хране у изобиљу она се размножава и преко нивоа епидемије.Кад је хране мање у следећим генерацијама се популација смањује.Ако ширење популације наметника покушавамо да решимо хемијским средствима и тако држимо на мери сношљивих губитака обавезно се дешава да преживели наметници стекну резистентност на те отрове а биљке њиме третиране губе имунитет па је штета на дужи период вишеструка.Ако тако ојачани наметници нападну биљке које се ничим не бране мале су шансе да прође без већег губитка.
Ако би имали здраве,снажне биљке које у свом генетском коду имају информацију о начину и количини материје којом се могу одбранити од наметника уз помоћ Човека и бордовска чорба би дала позитиван ефекат заштите.Овакав вид борбе против наметника се неда описати само с неколико реченица.

Земља тражи вредног слугу а не лењог господара.

 

[gandrad]

Dakle, trvdiš, da je svojevremeno, gljivica koja izaziva plamenjaču kod vinove loze, postala imuna na plavi kamen ( koristim ovaj narodni naziv za bakarni deo bordovske čorbe), i zbog toga se raširila proizvodnja sve gorih ( otrovnijih po biljku, zemljište i čoveka, a efikasni manje-više protiv gljivice) sredstva protiv ove gljivice.
Jako moguće...i meni je to jasno...nešto slično kao kod ljudi i bolesti gripa i sličnih...
Ali ne mislim, da tvoj predlog modifikovanja genetskog koda, može rešiti nešto u pozitivnom smislu...Pa zar "drugovi" nisu to već probali sa sojom ili kukuruzom?

Imam par drugara u mom okruženju ( a stvarno nas ima samo nekoliko) koji evo već nekoliko godina prskaju isključivo bordovskom čorbom...ali...
Da ima, ali... a ono se ugleda u tome da se prska uljem zimi , kad i voće, i eventualno jedno prskanje " jakim" sredstvima u prvom prskanju ( ovde je to u maju ispred Svetog Nikole ...21 05.)...
Pitaš za efekte...Pa recimo prošle godine su imali grožđe, za razliku od nas ostalih ovde...a i ove godine im je lepa loza...( znači pričam ti o ovome bez uzimanja u obzir ostalih bolesti i te kako značajnih)...Doduše nisam skoro bio u njihovom vinogradu, jer se nekako mimoilazimo, a ne želim sam švrljati, ali baš ću probati se preciznije informisati.

 

[Deda Lala]

Извињавам се,био сам непрецизан па се нисмо разумели.
Сву силу информација које биљка носи од свог постанка до данас је записано у генетском коду сваке ћелије живих бића па и начин одбране од наметника.Али,разорно дејство заштитне хемије је учинило своје па без обзира да ли ми "прскамо" биљке или се оне налазе у ближој или даљој околини деловања заштитних хемијских средстава не смемо хипотетички занемарити евентуално дејство тих отрова на нештићене биљке.Измишљена је сва силесија начина одбране од дејства тих отрова али не смемо заспати.У строгој органској производњи је и дозвољена употреба уља у току зимског периода као и употреба заштите на бази бакра и једињења која немају негативну јонску и катјонску реакцију с њим.и самим тим немају штетно дејство на штићене биљке.У озбиљном свету се и препоручује вишекратно штићење бакарним препаратима уз биљне приправке и прихрану преко листа.
Биљке су способне да производе заштитна једињења и смеше у сврху одбране од наметника.Губици зависе од способности брзине препознавања наметника,ефикасности производње феромонских једињења а и,за наметнике,отровних једињења,од отпорности наметника на дата и слична једињења поготово ако имају искуства са отровима из хемијске пољопривреде,итд.То је директно повезано с генетским памћењем.
Дакле то за шта се залажеш и радиш и ти и твоји пријатељи је довољно добро ако то радиш у време и начин кад је то и потребно.

Биљке су свесна,разумна и осећајна бића.

 

[gandrad]

Kažem ti moji drugari ,praktikuju ovaj način sa plavim kamenom...
A ja se još nisam upustio u to , iz prostog razloga , a to je strah...
Strah da ne krahiram, odnosno zavlada ( ponekad se to dešavalo) plamenjača i opadne list prerano i grozdove se pokvare od iste , a onda se gubi rodni kapacitet i za iduću godinu...Znaš kako je, plavim kamenom se tamo u junu ( najčešće nestabilan) mora prskati i nedeljno...jer ipak plavi kamen nije nekakav sistemik...
Što se tiče zimskog prskanja plavim ili crvenim uljem, se inače umanjuje rodni i razvojni kapacitet nametnika, ove godine sam prskao jednom , u proleće...ali mislim da jedno jesenje i onda zimsko ili u proleće ,znači ukupno dvaput, kako i predlažeš, će biti efikasno...
Izvini , ali onu rečenicu o anjonima i katjonima, nisam nikako razumeo..pošto nemam neku hemijsku stručnost ( što mi svakako, nije za pohvalu), ajde pojasni malo ...
Zahvalan!!!

 

[poljogospodar]

Kako to da do pre , recimo trideset godina ( sa mog aspekta je to vrlo mali period), ova bolest isključivo lečila sa bordovskom čorbom, odnosno plavim kamenom, tjt bakarnim preparatom pomešanim sa krečom...?
Da li i koliko i kad je "ojačala" ta gljivica da su morali početi se primenjivati druga mnogo jača(?) sredstva protiv plamenjače?

Što se tiče pojave rezistentnosti kod plamenjače vinove loze ona se nije razvila kod bakarnih preparata i malo je verovatno da će i doći do toga. Rezistentnost P. viticola takođe neće razviti ni prema preparatima koji sadrže aktivnu materiju mankozeb, ziram, folpet i maneb, zato što oni kao i bakarni preparati imaju više mehanizama odnosno više načina na koji će napadnuti gljivu. Sumnju u to da je plamenjača ''imuna'' na ove supstance možemo odbaciti. Problem je možda u nepravovremenoj primeni preparata odnosno primeni nakon ostvarene infekcije gde preventivni preparati nemaju efekta. Rezistentnost se u većoj ili manjoj meri, zavisno u kojoj hemiskoj grupi pripadaju, pojavljuje samo kod preparata koji imaju isključivo sistemično dejstvo.

- - - - - - - - - -

У строгој органској производњи је и дозвољена употреба уља у току зимског периода као и употреба заштите на бази бакра и једињења која немају негативну јонску и катјонску реакцију с њим.и самим тим немају штетно дејство на штићене биљке.У озбиљном свету се и препоручује вишекратно штићење бакарним препаратима уз биљне приправке и прихрану преко листа.
Биљке су способне да производе заштитна једињења и смеше у сврху одбране од наметника.Губици зависе од способности брзине препознавања наметника,ефикасности производње феромонских једињења а и,за наметнике,отровних једињења,од отпорности наметника на дата и слична једињења поготово ако имају искуства са отровима из хемијске пољопривреде,итд.То је директно повезано с генетским памћењем.
Биљке су свесна,разумна и осећајна бића.

Mislim da u organskoj poljoprivredi nisu dozvoljena mineralna ulje već samo određena. Bakarni preparati u organskoj poljoprivredi su dozvoljeni ali su tokom jedne vegetacione godine ograničeni na nekoliko kg godišnje. Gubici od plamenjače naravno zavise od samog DNK biljke koji određuje napr dal će kutikula lista, bobice biti deblja ili tanja. Veći akcenat dao bi na uticaje spoljašnje sredine odnosno temperaturu i vodu a ne na genetski kod.

 

[Deda Lala]

О овоме би се дало причати али немам времена за надгорњавање нити за објашњавање.
Велики утицај на развој гљивичних патогена има спољашњи утицај топлоте, смањна влага и повољано ваздушно струјање.Ова година је таква,за сада.Ако и неколико наредних година буду сличне ето прилике да се биљке опораве и стекну поново снагу за битке против наметника у неколико следећих година.
Међу лозом морају да се саде и сеју и друге биљке које су одлични помоћници у борби против патогених плесни и гљивица.

 

[gandrad]

Da, što se tiče bordovske čorbe u borbi protiv plamenjače, potrebno je znači preventiva i češće prskanje, naročito s kraja maja i celog juna te nekad i jula ( zavisno od godine).
Znači stroga preventiva , i kako se svi slažemo, neće biti problema...moguće je prskati isključivo bordovskom čorbom i biće efikasna( sem, znači ekstremno kišnih ili ekstremno sušnih godina u datom periodu).
Deda Lala, pak piše o biljkama..."koje su odlični pomoćnici u borbi protiv patogenih plesni i gljivica"....
Mislim da smo priču o rezistentnosti apsolvirali...ali me interesuje gornja rečenica...
Ajde reci nam nešto više ili nas uputi gde možemo više o tome...
Ajde Deda , počni priču...