[h=5]
Farma Ovaca Strainovic
[/h][h=5]LAPAROSKOPSKO OSEMENJAVANJE KOD OVACA
Mnogo godina veštačko osemenjavanje (VO) ovaca se je smatralo nepraktičnim zbog teškoća u otkrivanju i kontroli polnog ciklusa, kao i nemogućnost zamrzavanja semena ovna. Kada su se ovi preduslovi ispunili, uspešnost osemenjavanja (pogotovo zamrznutim semenom) je i dalje ostala niska, jer se seme kod ovaca ne može deponovati kroz otvor grlića. Naime, grlić kod ovaca je anatomski vrlo nepodesan za prolaz instrumenata za osemenjavanja usled postojanje nabora, prstenova i džepova. Australijski istraživači su 1982. godine uveli postupak laparoskopskog osemenjavanja, što je donelo revoluciju u tehnici osemenjavanja ovaca. Laparaskopijom omogućeno je veštačko osemenjavanje i embriotransfet (ET) direktno u matericu, preko trbušnog zida, uz minimalni operativni zahvat. Za ovu proceduru neophodna je skupa oprema i obučena ekipa.
Za uspešno VO ili ET potrebna je sinhronizacija polnog ciklusa (prirodno ili veštački). Dan pre hirurškog zahvata ovcama se uskraćuje voda na 12 sati i hrana na 24 sata. Ovce se postavljaju u laparoskopsko ležište, koje obezbeđuje nagib od 45° i nepokretnost ovce tokom operacije. Pod lokalnom anestezijom, kroz dva mala reza na stomaku (1 cm) laparaskopom (endoskop sa optičkim vlaknima i izvorom svetlosti) se odredi lokacija materice a drugi rez služi za postavljanje instrumenta za osemenjavanje, odnosno ubacivanje embriona. Igla za osemenjavanje kojom se probada zid matericu ima promer svega 0,4 mm. Mala količina filtiranog vazduha se uduvava u stomačnu duplju kako bi se odvojila materica od okolnih organa. Uvežbana ekipa može da obavi kompletnu proceduru za 10 minuta. Ovce se, po pravilu, brzo oporave i koriste obrok za desetak minuta. Infekcije usled malog reza se izuzetno retko javljaju.
Uspešnost osemenjavanjа sa svežim, nezamrznutim semenom preko vagine iznosi 55%, a sa zamrznutim svega 25%. Ukoliko se seme deponuje direktno u matericu, uspešnost kod upotrebe zamrznutog semena se kreće od 50% do 80%, a kod utreniranih ekipa čak i 85%. Dakle, slično prirodnom osemenjavanju. Međutim, na uspeh utiče i pripremljenosti ovaca, kvalitet hormona i doza, rasa, ocena kondicije ovaca, sezona, kvalita semena, vreme osemenjavanja, itd.
Ukoliko se želi da se primeni osemenjavanje svežim semenom, onda se postupak od uzimanja semena do osemenjavanja mora izvršiti u što kraćem vremenu (optimalno do 10 sati). Duboko zamrznuto seme se može neograničeno dugo čuvati u tečnom azotu.
Sledeća prednost laparoskopskog veštačkog osemenjavanja je upotreba vrlo male količine semena, pa se jedan ejakulat može višestruko razrediti (do 90 doza). Količina semena uveliko zavisi od načina osemenavanja, ali se uglavnom poštuju sledeće preporuke:
- za vaginalno osemenjavanje 0,3 - 0,5 ml
- za cervikalno osemenjavanje 0,05 - 0,20 ml
- za laparoskopsko - osemenjavanje u rog materice 0,05 - 0,1 ml po rogu.
Od jednog ovna se na ovaj način u toku godine mogu osemeniti više hiljada ovaca. Ukoliko se seme još i zamrzava, tada veličina stada i lokacija ovaca nisu ograničavajući faktori.
Ukratko, praktične prednosti upotrebe VO su:
• Uspešnost oplodnje pomoću VO je slično prirodnom parenju. Pomoću VO proizvođači ovaca će biti u mogućnosti da za vrlo kratko vreme drastično povećaju broj jagnjadi koji vode poreklo od vrhunskih ovnova.
• Prirodnim putem jedan ovan u toku godine može da oplodi 50 do 100 ovaca, dok je broj upotrebom svežeg semena može povećati na 1000 za 17 dana, odnosno više hiljad pomoću dubokozamrznutog semen.
• Zamrznuto seme se može uvoziti ili izvoziti daleko lakše nego živa grla, manji su troškovi kupovine i transporta, kao i rizik prenošenja zaraznih bolesti.
• Sačuvano seme je garancija očuvanja grla u slučaju uginuća, nemogućnost kretanja ili neplodnosti.
• Ovnovi su proverenog zdravstvenog i priplodnog kvaliteta pre puštanja u eksploataciju.
• Veliki broj ovaca se može osemeniti u toku jednog dana. Ovce će se jagnjiti u vrlo kratkom vremenskom periodu, što omogućava bolju organizaciju posla na farmi
• Omogućeno je držati manjeg broja ovnova ili se u potpunosti orijentisati na VO kao način osveženja gena u stadu.
Mnogi manji proizvođači sebi ne mogu da priušte kupovinu i gajenje skupih elitnih ovnova za manji broj ovaca, pa se radije opredeljuju za upotrebu VO. Inače, kupljeni ovnovi već za sledeću godinu su nepodesni za parenje u stadu zbog pristiglih ćerki-šilježica i ukrštanja u srodstvu, tako da je farmer prinuđen da svake godine kupuje/traži novog ovna. Međusobna razmena ovnova između farmera je “idealan” način širenja zaraznih bolesti i čest uzrok poremećaja plodnosti (bruceloza, hlamidija, Q groznica, Maedi-visna, itd.), a neke ugrožavaju i zdravlje ljudi. Uvođenjem veštačkog osemenjavanja prenošenje ovih bolesti je isključeno. VO ovaca, pogotovo za prilodna stada, trebalo bi da postane osnovni način širenja superiornog genetskog materijala. VO predstavlja ulazna vrata za korišćenje vrhunskih ovnova, a progresivnim proizvođačima daje mogućnost za daleko brži genetski napredak u kratkom vremenskom periodu.
U našoj zemlji veštačko osemenjavanje krava i svinja je gotovo potisnulo prirodno parenje. Nasuprot, naši uzgajivač ovaca retko su imali priliku da primene VO, a pogotovo ne transfer embriona. Problem za većinu farmera koji nameravaju da formiraju zapat za priplod jesta u nalaženju elitnog, testiranog ovna. Omasovljenje VO bi u tom smislu, znatno olakšao rad selekcijskim službama a farmerima pružilo mogućnost lakšeg dobijanja vrhunskog priplodnog materijala.
mr Aleksandar Milovanović
Naučni institut za veterinarstvo, Novi Sad
[/h]
- - - - - - - - - -