Uzgoj lekovitog bilja

steva44

Član
Učlanjen(a)
18 Mar 2011
Poruka
2.420
Lokacija
Titel
Moze kod nas su posejali zalfiju nekoliko hektara ,par hektara nije bilo obradjivano bukvalno nikad,samo je dobro zvekni totalom pre oranja.
 

MilosKnj

Član
Učlanjen(a)
8 Dec 2014
Poruka
100
Lokacija
Knjazevac
Hvala. Mada ovde sve sipci i ostalo trnje. Ne znam koliko ce total da pomogne. A i da li ce prinosi biti manji posto je prva kultura?
 

ubovicratko

Član
Učlanjen(a)
8 Okt 2011
Poruka
1.888
Lokacija
Sombor
pre oranja parcelu poprskas bioplugom (bakterije koje ce brze razgraditi zaoranu masu)
mada to si trabao jos u jesen, posle oranja moraces sa nekom masinom da usitnis zemlju (drljaca ili setvospremac) i mozes na prolece sijati, ne treba ti total
savet sij neke trave koje vislje rastu da zatvore zemlju da na parceli ne bude zemlja osuncana (da ti sto manje livadske trave iz semena ne nikne)
npr. neven jer brzo naraste i lepo zatvori redove
Nema razloga da prinosi budu umanjeni to su predrasude.
 

steva44

Član
Učlanjen(a)
18 Mar 2011
Poruka
2.420
Lokacija
Titel
Netreba je sa nicim prskati sem sa totalom,to je odmorna zemlja kako se kod nas kaze ima da radja dobro,al totall obavezno nije skup a mnogo ce pomoci u daljoj obradi.
 

ubovicratko

Član
Učlanjen(a)
8 Okt 2011
Poruka
1.888
Lokacija
Sombor
za cega total u periodu mirovanja, niti biljke rastu niti total unistava seme koje je popadalo po zemlji...
 

MilosKnj

Član
Učlanjen(a)
8 Dec 2014
Poruka
100
Lokacija
Knjazevac
To sam bas i ja hteo da pitam. Na sta da prskam total, kada ce posle prolaska ULT-a ostati cista zemlja? Isto pitanje vazi i za taj bioplug, jer svarno ne znam sta je to, za to nikad nisam cuo.
 

ubovicratko

Član
Učlanjen(a)
8 Okt 2011
Poruka
1.888
Lokacija
Sombor
Bioplug koristi google
Pa zato prskaj zato sto svi prskaju i zato sto eto to tako ide, a sad dal ima smisla i logike .... ma ima ko je placen da razmislja nase je da slusamo sta kazu na tv-u
 

komercijala

Novajlija
Učlanjen(a)
12 Okt 2011
Poruka
2
Lokacija
novi sad
Pozdrav , ja sam novi clan ovde i zanimam se za uzgoj lekovitog i zacinskog bilja pa bih se malo posavetovao sa vama ovde.
Planiram da pocnem sa ugojom lekovitog i zacinskog bilja ali iskreno nemam nikakva iskustva i neznam sta bih tacno.......
Treba mi preporuka i savet sta je najbolje i najisplativije uzgajati na 4,5 ari -( 450m2) - ( u okolini Novog Sada.)
Imam plac koji sam nasipao prljavim peskom ( zemlja i pesak mesavina koja je kopana sa gradilista) na njemu samo trava nice koju moram stalno da kosim i nista do sada nije sadjeno, pa bih da iskoristim to parce zemlje za nesta pametno.
Hvala
 

Quercus

Član
Učlanjen(a)
14 Jul 2009
Poruka
2.654
Lokacija
Beograd,banatska strana...
[h=1]Rtv.rs:
Зашто се у Србији не гаји лековито биље?
[/h]НОВИ САД - Захваљујући повољној клими и земљишту, Србија је веома погодна за гајење различитих култура лековитог биља. Око 3.500 хектара у нашој земљи је под лековитим биљем, а већина плантажа се налази на подручју Војводине. Иако имамо све предуслове за развијање те гране ратарства, она се гаси.

Према процени стручњака, на једном хектару може се добити 300 до 500 килограма цвета камилице првог квалитета. Један килограм износи и до осам евра, што значи да је приход по хектару 4.000 евра. Главни разлог због којег се лековито биље не гаји у Србији је недостатак тржишта. Произвођачи се највише одлучују за менту, а и она се све мањи гаји јер је проблем у пласману.
serbia-photo.com

Једна од водећих институција која се бави лековитим биљем у Србији је Институт "Доктор Јосиф Панчић", који је основан 1948. године. Директор тог института Драгоја Радановић, објашњава да је могуће подићи производњу на некадашњи ниво, ако пратимо светско тржиште, које је постало много пробирљивије и поставило читав низ стандарда.
"Ми смо мало тржиште да се разумемо. Ми наше потребе можемо да задовољимо кад су у питању камилица и нана и то са лакоћом подмиримо, али да бисмо подигли ту производњу, ми морамо гледати на извоз. Да бисмо то подигли, морамо се удруживати, морамо постићи укрупњавање, заједничи наступ и формирање великих произвођача", сматра Радановић.
Са тим се слаже и Мирко Олушки, власник једне од највећих компанија лековитог биља у Србији "Маквал". Његова комплетна производња се налази у северу Војводине: Чоки, Новом Кнежевцу, Сенти и Падеју.
Стратешки партнер породице Олушки је немачка компанија "Мартин Бауер" са којом имају успешну сарадњу већ дужи низ година. Мирко сматра да је најважније поштовати стандарде Европске уније и да је то један од највећих проблема зашто произвођачи лековитог биља немају услова за пласман и због чега се производња гаси.
"Када навикну да раде ту континуирану интегралну производњу, а не да производе на конвенционалан начин, ту ће бити простора за много лакши пласман. Произвдња лековитог биља је много захтевнија и тражи већа улагања него што су то улагања као код пшенице и кукуруза. Морате да будете спремни да инвестирате у ту производњу", тврди Олушки.
Он додаје да је, поред пласмана, веома битна и подршка државе, да производња лековитог биља буде сегмент препознат као нешто што је потенцијал и могућност не само да се омогући лакша продаја и по већој цени, него и могућност запошљавања већег броја људи. Према речима нашег саговорника, Министарство пољопривреде нема пуно слуха за ову делатност.
"Пољопривредни произвођачи који се баве плантажним гајењем лековитог биља у овој производној години могу рачунати на основне подстицаје у износу од 6.000 динара по хектару. Узгајивачи лековитог биља могу да остваре право на кредит по врло повољним условима. Кредитна подршка може се остварити за кредите укупног износа до пет милиона динара, док је за задруге тај ниво 15 милиона динара", наводе из Министарства пољопривреде.
Све мање пољопривредника се одлучује за производњу лековитог биља. Према речима пољопривредника из Падеја, некада се на том подручју гајила мента на нивоу од 400 до 500 јутара, а данас на свега 100.
Они сматрају да држава уопште не води рачуна о њима и да тражи да се удружују, што је немогуће у оваквим условима. По њиховом мишљењу, држава би требала да реши питање откупа и да им помогне око организовања откупних станица.
У времену кад је човек констатнтно изложен стресу и загађеној животној средини, окреће се ка биљним сировинама које се употребљавају у прехрамбеној, фармацеутској и козметичкој индустрији. Имамо пример да се у овој грани пољопривреде може постићи успех, а мали произвођачи треба да прихвате понуде и постану кооперанти са великима.


 

gandrad

Član
Učlanjen(a)
7 Mar 2014
Poruka
1.721
Lokacija
jagodina
Pa koliko ja pratim forum ,"ovo" je već sažvakano... sa zaključkom , zbog neorganizovanosti , u našim uslovima zarada na ovim biljkama je ista kao na kukuruzu i pšenici, pa zato ljudi i nisu previše zainteresovani....
 

gandrad

Član
Učlanjen(a)
7 Mar 2014
Poruka
1.721
Lokacija
jagodina
Ja sam danas kupio i posejao: domaću nanu, origano,majčinu dušicu i mirođiju...Pa čekao sam u jednoj poljoapoteci na red i gledao kesice sa semenom, i rekoh ajde da probamo nešto novo...kad iznikne , rasadiću ih, da imamo sveže začine...
 

bukarica007

Novajlija
Učlanjen(a)
16 Mar 2015
Poruka
2
Lokacija
niš
Kupila bih list trave Gavez (suv) , koren gaveza i susenu travu prečicu. Uzgred me interesuje, naravno ako iko zna, da li bih travu prečicu mogla gajiti i u okolini Niša, obzirom da raste na planinskim i kamenjarskim mestima? HVala unapred
 

ubovicratko

Član
Učlanjen(a)
8 Okt 2011
Poruka
1.888
Lokacija
Sombor
Moze bez problema, eno ja je presadio negde u maju u vocnjak, onako zelenu i razbokorenu - lepo se oporavila i raste mi u vocnjaku na nadmorskoj visini od nekih 70-80m - ni traga od kamena.
 

gandrad

Član
Učlanjen(a)
7 Mar 2014
Poruka
1.721
Lokacija
jagodina
Pričate o dve biljke...gavez i "prečica" ako sam dobro razumeo...
A za čega se sadi ta prečica i kako izgleda? A jel ima još neki naziv?
 

gandrad

Član
Učlanjen(a)
7 Mar 2014
Poruka
1.721
Lokacija
jagodina
Ja sam ove sezone krenuo opet sa sejanjem nekakvog bilja...Prošle godine origano mi se nije nešto pokazao...ta biljka slabo ili nikako napreduje recimo u visinu ili širinu, a bila je isto kao neven pored paprike i bosiljka u sistemu kap po kap... i nisam neke posebne vajde video od nje, završila je kao korov , ostali...Što se tiče majčine dušice to se nije dalo rasađivati ,ostala je tako u onoj posudi...isto tako i mirođija...mada ja sam u bašti već imao divlje mirođije...
Ove godine sam pored nevena kupio lavandu ,žalfiju i timijan...posejao sam u toplu leju , pa ćemo videti...Kod jedne komšinice sam video lavandu, kao višegodišnju biljku...ne znam da li sam to što sam kupio isto to i kako se ona napravi da bude višegodišnja...Iasto sam i na kesici žalfije pročitao da je dvogodišnja biljka...Da li neko ima nekakvog iskustva...
Što se tiče timijana , pomislio sam da to ima veze sa onim tamjanom što se koristi u obredima, ne znam da li sam u pravu ili lupam ko "maxim po diviziji"
 

Deda Lala

Član
Učlanjen(a)
3 Jan 2010
Poruka
1.169
Lokacija
Када сам у Земљи спавам у Београду
Мајкина душица је самоникла биљка, веома жилава и отпорна на разне неповољне услове и пресађује се тако што се ископа бусен најмање као цигла.Пар сати пре ископа ваља боље залити то што ћемо ископати.Садну јаму мало залити пре спуштања бусена.Место обележити и држати га чистим јер се од биљке праве чајеви и тинктуре.
Тимијан је култивисана мајкина душица само мало килава а остало је скоро исто.
Тамјан се,сам си запазио,користи при верским обредима свих познатих и оних других религија и има га природних и у савремено доба и вештачких.Природни су стврднуте фосилизиране смоле четинара и веома су ретки и самим тим и скупи па се прибегло употреби вештачких смола које имају донекле сличан мирис при сагоревању али им дим није нимало здрав за људе јер изазива сметње у дусајним путевима па се просторија која се кади обавезно мора добро проветрити а малу децу држати подаље од дима јер код њих изазима мучнину и поврачање.
 
Vrh