Veliki pozdrav svima..Ja sam jos jedan pocetnik u plastenicima.Pokusavam da napravim jedan plastenik i da se oprobam u proizvodnji.(eksperimentisem).I vec na pocetku imam jedan problem.Odnjeo sam zemljiste na analizu i imam velike kolicine fosfora i kalijuma.Zanima me da li neko zna kako fosfor i kalijum uticu na plod.Paradajz,paprika,krastavac,..itd.
Uticaj velike kolicine fosfora i kalijuma na plod...
- Začetnik teme pladeli
- Datum pokretanja
profan
Član
Šta znači to "velike količine"? Možda to i nije problem, naprotiv. Fosfor je veoma potreban u fazi razvoja korena biljaka. Sva kompleksana starter đubriva sadrže veći deo fosfora.Pogladaj samo odnose N-P-K (azot-fosfor-kalijum). Što se kalijuma tiče i on je neophodan u većoj količini u fazi intenzivnog rasta a kod paradajza presudan je u uticaju na kvalitet i sazrevanje plodova. Da se vratim na početak, pitanje je samo koje su to količine i kako stoje ostali mikroelementi npr kalcijum koji se često dodaje (prihranom) da bi se sprečio negativan uticaj azota na razvoj biljaka (npr salata).
E sad, pošto si novi član dobrodošao
i procunjaj malo po forumima jer možeš i u temama o raznom povrću naći nešto . 
E sad, pošto si novi član dobrodošao
i procunjaj malo po forumima jer možeš i u temama o raznom povrću naći nešto . pa recimo da mi je fosfor 159 mg/100g zemlje,kalijum 96 mg/100 g zemlje,CaCO3 0,34 procenta,humus mi je dobar 5,42 azot 0,34 procenta.malo mi je slab kalcijum karbonat 0,34 procenta ali to se da popraviti.reakcija zemljista mi je neutralna,a pH H20 mi je 7,04 % e sad kako da smanjim fosfor i kalijum kada u svakom djubrivu ima fosfora i kalijuma....rekli su mi da 5-7 godina ne unosim nikako fosfor i kalijum 
topalovic
Moderator
pitanje ko ti je radio analizu i kako jer jedno je imati vece kolicine fosfora i kalijuma a jedno je koliko je taj fosfor i kalijum pokretan u zemljistu
topalovic
Moderator
pitaj njih koji su ti radili to je veoma bitno kod zasnivanja povrtarske proizvodnje 
topalovic
Moderator
to se lako nadoknadi ako znas,fosfor je jako bitan u povrtnjaku zbog cvetova i porasta biljke ali i slabo pokretan tj ima ga u zemljistu ali nije dostupan biljkama pa onda tu dolazi folijarna prihrana
kod nas je to jako problematicno to sto oni propisuju ,naprimer kod nas pricaju da je 100mg stetno medjutim kod slovenaca je 200mg dobro obezbedjeno, ja sam uzgajao povrce na parceli gde su oni pricali da je sve toksicno f-200mg i k-200mg medjutim problema nije bilo prinos fantastican e sada tu je bitnije koliko imas humusa i jos bitnije da biljka ima dovoljno vode.
I veoma bitna stvar je upotreba mikro bioloskih djubriva i prilikom obrade i tokom rasta i sadnje,i stajnjaka na takvim parcelama .
I veoma bitna stvar je upotreba mikro bioloskih djubriva i prilikom obrade i tokom rasta i sadnje,i stajnjaka na takvim parcelama .
garisa
Član
Pozdrav svima.
Pladeli, plastenik si stavio baš na takvo mesto i moguće je da su analize tolike. Kod nas u laboratoriji, Institut TAMIŠ Pančevo, kada su tolike vrednosti samo stavimo u izveštaju npr. > 50 mg/100 g. Naravno nije ni to dobro pogotovo kada je povrtarstvo u pitanju. Malo laboratorija radi "dostupne" količine nekog elementa npr. Ca (kalcijum). Vrednosti koje dobijaš u analizi pokazuju oblike hraniva koje usvaja biljka. Njihova dostupnost ide 30% P, 40-50% K i 60-70% N.
Kada je u pitanju plastenik i upotreba "klasičnih" NPK đubriva sa takvom analizom nema njhove upotrebe. E, već vodotopiva preko sistema za navodnjavanje imaju smisla da se primenjuju i onda je neophodno koristiti dobijene rezultate.
Greška može biti u uzorkovanju i analizi. U tom slučaju se ponavlja postupak. Kada pričamo o vrednostima pojedinih elemenata tj. količini u obzir morate uzeti i vrste ekstrakcije npr. AL metod za P i K (Srbija), Bray1 ili Olsen za P (Engleska, SAD). Mogu vam samo reći, ne samo Pladeli-ju, da korišćenje savremenih softvera za ishranu povrća pokazuje poražavajuću činjenicu a to je: prilikom upisivanja rezultata analize da bi se dobila preporuka broj možeš upisati ali metod ekstrakcije po kojem je rađeno, u nas, ne postoji! za traženi parametar.
Ako ćeš raditi samo fertigaciju (đubrenje + navodnjavanje) ove vrednosti ne moraju da budu katastrofalne. Moguća je proizvodnja.
Gariša.
P.S. evo malo praktičnog materijala za početak http://www.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/node/4347 skini prezentaciju!
Pladeli, plastenik si stavio baš na takvo mesto i moguće je da su analize tolike. Kod nas u laboratoriji, Institut TAMIŠ Pančevo, kada su tolike vrednosti samo stavimo u izveštaju npr. > 50 mg/100 g. Naravno nije ni to dobro pogotovo kada je povrtarstvo u pitanju. Malo laboratorija radi "dostupne" količine nekog elementa npr. Ca (kalcijum). Vrednosti koje dobijaš u analizi pokazuju oblike hraniva koje usvaja biljka. Njihova dostupnost ide 30% P, 40-50% K i 60-70% N.
Kada je u pitanju plastenik i upotreba "klasičnih" NPK đubriva sa takvom analizom nema njhove upotrebe. E, već vodotopiva preko sistema za navodnjavanje imaju smisla da se primenjuju i onda je neophodno koristiti dobijene rezultate.
Greška može biti u uzorkovanju i analizi. U tom slučaju se ponavlja postupak. Kada pričamo o vrednostima pojedinih elemenata tj. količini u obzir morate uzeti i vrste ekstrakcije npr. AL metod za P i K (Srbija), Bray1 ili Olsen za P (Engleska, SAD). Mogu vam samo reći, ne samo Pladeli-ju, da korišćenje savremenih softvera za ishranu povrća pokazuje poražavajuću činjenicu a to je: prilikom upisivanja rezultata analize da bi se dobila preporuka broj možeš upisati ali metod ekstrakcije po kojem je rađeno, u nas, ne postoji! za traženi parametar.
Ako ćeš raditi samo fertigaciju (đubrenje + navodnjavanje) ove vrednosti ne moraju da budu katastrofalne. Moguća je proizvodnja.
Gariša.
P.S. evo malo praktičnog materijala za početak http://www.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/node/4347 skini prezentaciju!
Pseudomonas
Član
15-25mg/100g je optimum. Preko 50 se smatra toksicnim, a 159 - zakljucite sami. Visak P je cesta pojava u staklenicima (generalno zatvorenom prostoru). Visak P utice na dostupnost ostalih elemenata (pre svega mikrolemenata) jer kompleksira sa njima i cini ih nedostupnim za usvajanje od strane korena. Naravno, pH je u celoj prici veoma bitan faktor (pH 7 je inace bazan i nepovoljan za biljke) i bitno je znati da li su radili biljkama dostupni P (sto je jedino logicno) ili ukupni?
Deluje kao da problem moze da se resi smanjenjem pH vrednosti! (naravno potrbano je osim suvoparne hemije i podataka koji su dostabljeni da se to protumaci na pravi nacin za fiziololske strane a samo sa hemijske).
- - - - - - - - - -
Kalcijum je MAKROelement a ne mikro
Deluje kao da problem moze da se resi smanjenjem pH vrednosti! (naravno potrbano je osim suvoparne hemije i podataka koji su dostabljeni da se to protumaci na pravi nacin za fiziololske strane a samo sa hemijske).
- - - - - - - - - -
Šta znači to "velike količine"? Možda to i nije problem, naprotiv. Fosfor je veoma potreban u fazi razvoja korena biljaka. Sva kompleksana starter đubriva sadrže veći deo fosfora.Pogladaj samo odnose N-P-K (azot-fosfor-kalijum). Što se kalijuma tiče i on je neophodan u većoj količini u fazi intenzivnog rasta a kod paradajza presudan je u uticaju na kvalitet i sazrevanje plodova. Da se vratim na početak, pitanje je samo koje su to količine i kako stoje ostali mikroelementi npr kalcijum koji se često dodaje (prihranom) da bi se sprečio negativan uticaj azota na razvoj biljaka (npr salata).
E sad, pošto si novi član dobrodošao
Kalcijum je MAKROelement a ne mikro
Poslednja izmena:
