Osim što se svakodnevno suočavaju sa lošim stanjem u kom se nalazi srpsko selo, one vode još jednu bitku, sa patrijarhalnim mentalitetom koji je još živ i snažan, pišu "Večernje novosti".
U prilog ovoj priči ide i statistika, koja kaže da su pripadnice lepšeg pola vlasnice tek jedne desetine seoskih domaćinstava, 84 odsto njih ne poseduje zemlju, a svega sedam procenata uplaćuje invalidsko i penziono osiguranje. Ima čak i onih koje nemaju ni zdravstvenu knjižicu, njih 17 odsto. U sezoni poljoprivrednih radova 65 odsto žena radi duže od propisanog punog radnog vremena, bez dana odmora.
Sanja Bugarski, predsednica Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine, naglašava da one koje rade na selu u svojim štalama, baštama, njivama, voćnjacima nemaju nikakvu pomoć i podršku ni od države.
"Ukoliko su članovi gazdinstva ili nosioci gazdinstva, bez obzira na to da li uplaćuju same sebi obaveze za PIO, one ne mogu da rode decu a da imaju bilo kakvu nadoknadu. Kako da održavaju trudnoću kada joj na trudničkom ili porodiljskom niko ne pomaže. Ne može ni da plaća nekoga da dođe da radi umesto nje, a ni da joj se olakša dok ne bude radno sposobna. Pravo na dečji dodatak, takođe ne mogu da ostvare, jer njih zapravo nema ni u jednom zakonu koji drugim ženama omogućava da ostvare prava i pomoć", kaže Bugarski.