Tuta apsoluta , ili ti moljac paradajza

JuRa

Član
Učlanjen(a)
5 Avg 2010
Poruka
1.054
Lokacija
Saraorci Smederevo
Ove godine koja je iza nas je obelezila i ova stetocina,koja je bas problematicna.
Kakva su vasa iskustva sa ovom gamadi?
 

Deda Lala

Član
Učlanjen(a)
3 Jan 2010
Poruka
1.169
Lokacija
Када сам у Земљи спавам у Београду
Укупна промена земаљске климе није ни нас заобишла.а данак хемијској пољопривреди ћемо тек да плаћамо.Подуже све док човек не спозна погубност деструктивног учинка тзв.заштитних једињења.Већ смо више пута "жвакали" о овој напасти али није наодмет опет дати препоруку.
Санитарна и биолошка хигијена заштићених објеката,дезинсекција средствима на које Тута није резистентна како саме унутрашњости објеката тако и ближе и даље околине објеката,употреба ловки око објеката ....
Да поновим:Одрасли инсекти су активни у полагању јаја 20 минута у праскозорје ,ларве чим се излегу за ноћ могу да обрсте и стабљике ...Отрови који на њу делују су отрови прве врсте отровности и биљке с тим отровима третиране нису за употребу за исхрану ни људи ни стоке ни живине.
 

novii

Administrator
Urednik
Učlanjen(a)
24 Jul 2007
Poruka
7.640
Lokacija
Apatin








Koliko sam pročitao na netu pojavio se pre nekih desetak godina, pa verovatno i nije dovoljno poznat . Zato sam objavio odmah u ovoj poruci nekoliko slika i jedan veoma dobar citat koji nudi dosta informacija.

Izvor citata agrovizija.rs

Poreklo i rasprostranjenost. Vrsta Tuta absoluta poreklom je iz Centralne i Južne Amerike, gde je poznata kao opasna štetočina paradajza u Brazilu, Argentini i drugim državama. U Evropu je dospela 2006. godine, gde je prvo utvrđena u Španiji. U naredne dve godine već je ustanovljena i u Portugaliji, Italiji, Francuskoj. Tokom 2009. godine registrovana je u Velikoj Britaniji, na paradajzu uvezenom iz Španije i Italije. Iste godine je ustanovljena i u Albaniji, Hrvatskoj i Grčkoj, pa čak i u jednom delu Švajcarske. Vrsta se brzo širi u južnoj Evropi i zemljama Mediterana: Maroko, Alžir, Tunis, Libija, Malta, Turska, Egipat, Palestina, Izrael, Sirija, Jordan, Saudijska Arabija. U 2010. godini nađena je u Bosni i Hercegovini, a postoje nezvanični podaci o pojavi u Sloveniji, Crnoj Gori, Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji.
Zbog globalnog otopljavanja i intenziviranja prometa poljoprivrednih proizvoda, vrlo je verovatno da moljac paradajza proširi areal rasprostranjenosti i štetnosti i u Srbiju.

Opis vrste i ciklus razvića. Dužina tela leptira je 5-7 mm, a raspon krila 8-10 mm. Imago jaja su mala, cilindrična, krem bela do žutonarandžasta (prema piljenju), dužine 0,4, a prečnika 0,2 mm. Larva (gusenica) je veličine od 1 do 8 mm, krem boje, a od drugog ka četvrtom uzrastu postaje zelenkasta, sa ružičastim primesama. Ona ima tamnu glavu i jasnu dvodelnu tamnu šaru na prvom grudnom segmentu. Lutka je najpre zelenkasta, a kasnije smeđa, duga oko 7 mm, često u belom svilenkastom kokonu.
Vrsta može da razvije 10 do 12 generacija godišnje u toplim područjima ili u zaštićenom prostoru koji se greje, ili manji broj generacija u hladnijem klimatu. Prezime jaja, lutke ili odrasle jedinke, zavisno od uslova sredine. Imaga su aktivna noću, a danju se kriju između listova. Ženka polaže 40 do 250 jaja tokom života, pretežno na naličje lišća, ali i na drške, stablo i druge delove biljaka. Piljenje se odvija posle 4-6 dana. Postoje četiri larvena uzrasta, čiji razvoj traje 10–15 dana. Gusenice se hrane svim nadzemnim delovima paradajza i pričinjavaju izuzetno velike štete. Živeći između naličja i lica lišća, one prave hodnike ("mine"), a ubušuju se i u stablo, vršne pupoljke, zelene i zrele plodove, u kojima izgrizaju plitke galerije. Mogu da smanje prinos za 80-100%.
Stadijum lutke traje 10 dana. Ona se obično obrazuje u zemljištu, a ređe u minama ili na površini listova. Ceo ciklus razvića se završi u toku 30–40 dana. T. absoluta ima visok reproduktivni potencijal, a larve ne odlaze u dijapauzu dokle god ima raspoložive hrane.

Štetnost. Moljac paradajza napada biljke u zaštićenom prostoru, kao i na otvorenom polju. Glavni domaćin je paradajz, ali ovaj moljac može da oštećuje i krompir, plavi patlidžan, papriku i korove iz familije pomoćnica (Solanaceae), poput Datura stramonium, Solanum nigrum i drugih.
 

reggacci

Član
Učlanjen(a)
7 Dec 2011
Poruka
794
Lokacija
Kikinda
Ove godine koja je iza nas je obelezila i ova stetocina,koja je bas problematicna.
Kakva su vasa iskustva sa ovom gamadi?
Mi imamo sa njom problema vec duzi niz godina,problem je jedino sto moljac,godisnje mose da razvije jako mnogo generacija pa se mora pristupiti,na vreme za suzbijanjem kako nebi polozio jaja,uglavnom koristim Vertimec i dodam match ako su slucajno polozili jaja,kasnije ako ima potrebe sa Coragenom,ako imam problema za vreme branja A FIRMOM .
 
Vrh