Kolega Gljivar je dobronameran ali .....
Gljivar je napisao(la):
Pozdrav iz Spanjolske. Zivim sjeverno od Madrida, u srcu zone tartufa.
Pozdrav iz Srbije. I ja živim u srcu zone tartufa : Fruška Gora, Sremske šume, Avala, Kosmaj, cela dolina Morave, Mladenovac, dolina Jasenice...itd... itd..itd...
Gljivar je napisao(la):
Prvo, zelim zaustaviti jednu zabludu. Bijeli tartufi se ne mogu uzgajati...
nije tačno. Mogu ali teško.
Gljivar je napisao(la):
Jedina osoba do sada uspjesna u plantiranju micelija na hrastov korijen je dr Romano Bozac iz Zagreba, a i njegov eksperiment je desetak godina daleko ....
Za Božca ne znam. Znam da odavno u Istyri ima ljudi koji znaju kako da.... i to odavno rade. Video sam tartufe odgajene u Srbiji. Mnogi su ih jeli po Bg i drugim restoranima ne znajući da su gajeni. Što se tiče prodaja sadnica kod nas uzdržaću se da nekoga kudim ili hvalim. Znam da su nekima sadnice prodavane bez upozorenja šta su preduslovi, dakle nesolidno.
Tartufi se odavno gaje, tačnije veštački "rasejavaju":
-prvo je to bilo razmuljavanje zrelih (za prodaju prezrelih) tartufa u vodi i zalivanje drveća ili sadnica tom vodom. Uspeh skroman.
-onda zalivanje žirova takvom vodom sa nešto većim uspehom,
-onda sterilizacija žira pa tek onda "inficiranje, pa dodaci koji obezbedjuju da se spore bolje zalepe, pa dodaci koji pospešuju "klijanje" spora.........
-danas je moguće bezbedno sterilisati sadnicu i sa velikim procentom izvršiti mikorizaciju. Kod nas se ne prodaju sertifikovane sadnice, bar ja za to nisam čuo. U It. se prodaju. Sertifikovane. To rade velike ozbiljne kuće.
-postoje cake kako to može da uradi bilo ko. Poštujući trud ljudi koji su malte ne sami došli do tih saznanja ne mogu da prenosim detalje koje znam, a neznam ih sve.
Gljivar je napisao(la):
...Nisam pretjerano uvjeren, jer ih nisam vidio, da su bijeli tartufi u Srbiji iz roda tuber magnatum. Postoje bijeli tartufi losije kvalitete i neiskusni berac se lako moze prevariti. Tu bi trebali biti jako oprezni i uvjeriti se dobro o kojoj je vrsti rijec jer Italijani su i ovako ljubomorni na cinjenicu da je Istarski tartuf isti kao i njihov, tuber magnatum. Desetke godina su upravo Italijani propagirali svijetu da Istarski bijeli tartuf nije t. magnatum nego t. borchi, bijeli tartuf relativno lose kvalitete..................
Postoji i treci bijeli tartuf, t. magnatum pico takodjer losije kvalitete......
Prijatelj Gljivar se poziva na to da nije video bele tartufe u Srbiji. Ni ja ni bilo ko drugi (osim kosmonauta) nije video tamnu stranu meseca pa niko ne sumnja da ona postoji..
Ja sam video bele tartufe iz Srbije. Medjutim ne treba nikome verovati na reč. Postoji knjižica o tartufima u ranijim (davnim) postovima sam naveo kako se zove, ko je izdavač .........to je početna literatura za svakoga ko želi nešto da proba.
Što se tiče tartufa koji se zove borchi, njega talijani lepo zovu "beličasti" (bianchetti ) i po tome kada se kaže beli ne misli se na njega.
Ne postoji nikakav "treći" beli tartuf jer Tuber magnatum i Tuber magnatum pico je ista stvar.
Kada se kaže "crni tartuf" onda se misli na Tuber melanosporum koji ima jako visoku cenu (manju od belog). Taj se gaji znatno lakše od belog a znatno teže od letnjeg, Tuber aestivum, koji je takodje crn. Taj se gaji se najlakše i ima najnižu cenu medju
pravim tartufima.
U zaključku. Vredi se baviti gajenjem tartufa. Mora dosta da se nauči i mora stalno da se proširuje znanje, treba investirati i treba biti srpljiv jer rod ne dolazi brzo. I treba znati da postoji rizik. Pored rizika uzgoja postoji rizik i sa cenama jer one osciluju, skaču ili padaju u zavisnosti od godine.
Evo jednog primera iz Italije. U pitanju je crni, Tuber melanosporum. Parcela 20 ari zbog ograde i prolaza na nju je stalo 44 sadnice inače je gustina u ovom slučaju 280 sadnica/ha.
Prvi tartuf posle 8 godina... u 11. god 6 kg, u 12. 13kg, u 13. 19 kg u 14-oj 25 kg. Prosečna težina cca 200 gr, što je vrlo krupno i za šta se dobija max cena. Kada to prebacimo na hektar i kada uzmemo srednju cenu od 1000€/kg što je malo za ovako krupne tartufe, dobijemo da je prihod u 11-oj godini bio 38000€ a u 14-oj 159000€. . Eksperiment je uspeo i gazda se živ pojeo što nije zasadio ceo hektar bar.
A moglo je i ništa da ne rodi ?
Postoje načini da se gušćom sadnjom i kombinovanjem hrasta i lešnika npr, ranije dobije rod a vremenom kada hrastovi počnu da rađaju lešnici se povade........U svakom slučaju ovakav forum je samo mala informacija. Ostalo je po knjigama i sajtovima.....
Sa jednim drugarom, koji zna više od mene, sam razmatrao naknadno "inficiranje" već postojeće plantaže. Pronašli smo da i to može i to prilično jednostavno. Baš u Španiji to uspešno rade.
I na kraju. Znanje kako doći do para niko vam neće dati za džabe. Ko ne ume da napravi mikorizaciju sadnice mora da je kupi. Ko ne ume da ispita kvalitet zemljišta mora da plati drugome, ko ne ume da izabere parcelu, da posadi i orijentiše sadnice da napravi prored, da uvede pravilno zalivanje, da uvezba psa, taj mora sve to da plati. Onda može da mu padne na pamet da đubri pa sve upropasti i tome slično.
Hvala vam u napred!
