Sumarstvo

Sječa i iskorištavanje šuma je jedan od najstarijih djelatnosti kojima se čovjek počeo baviti kako bi preživio. Sječa šuma, obaranje stabala se vrši različitim metodama, kod kojih svaka nosi određenu vrstu i stupanj opasnosti.

Sigurnost, metoda, tehnika obaranja stabla







 
Dobre slike , samo fali jos nesto . Ajde onda objasni kako se pravilno radi taj veci rez , na slici lijevi rez. Da nebi doslo do pucanja stabla uzduz . Ja mogu onako pjeske objasniti , a ti mozda imas sa slikom ili videom .
 
Piše to u svakom priručniku koje sam postavio, u tehničkoj dokumentaciji,

42550946rx.jpg


Mogu i tutorijal postaviti


Tutorijal na panju


Vjerujem da se to htjelo vidjeti.
 
Da to . Prosto receno , nakon ivera , kad se krene u rezanje sa druge strane gledati da se odmah nakon pocetka rezanja , vrhom vodilice udje prema sredini , da se stablo zakolje , tj da se prvo prereze centar jezgro , da nebi doslo do zalamanja skupog trupca , pa tek onda obaranje .
A tzv Americki sistem vadjenja klina , ivera , odozdo , da se manje steti trupac ?
 
Ima raznih rezova ubodni, srčasti, lepezasti, standarni itd... većina u kućnoj radinosti treba ovu gore tehniku iz fotografija i koja je najčešća u upotrebi, ako je stablo srednje debelo ili debelo poštuje se otvor zasjeka, dubina zasjeka, visina potpiljka vrsta reza i lomna letva ili prijelomnica ili pero ne bi trebalo biti problema,

http://www.hkisdt.hr/podaci/dokumenti/osnove%20sje%E8e%20i%20izrade-interna%20skripta.pdf

https://www.sumari.hr/biblio/pdf/11169.pdf

https://up.picr.de/42557130og.pdf?rand=1638534287





MOMOSARIC je napisao(la):
zasto prvo nije iver izvadio nego na kraju ??
Kliknite za proširenje...
Stablo nije padalo mislim da je htio žilište obradit da mač uđe u stablo..
 
Sta mislite o hrastovoj stjenici , i koje ce biti posljedice ? Ovde vec tri ili cetiri godine pravi haos . List svakog hrasta je zut prosle i pretprosle godine vec krajem juna , ove se odrzao do kraja jula . Zira skoro da nema 4 godine . Niko nista ne preduzima . Cudi me kako hrast i prezivljava .
 
Hrast je 'obrao bostan'! To sto nema zira neka vas ne buni. Godina punog uroda ide na svakih 4-5 godina. Veliku kolicinu energije oduzima obilno plodonosenje I zato se biljka dugo 'priprema' za sledecu. Buba kao buba Nije strasna stvari za hrast ali problem je Taj lanac Koji se formira I Koji hrast ne moze da pregura. Glavni uzrok susenja hrasta je povlacenje podzemnih Voda . Opadanje nivoa podzemnih Voda za par DC izaziva nepovratno susenje. Ako na tako oslabljeni hrast navale bune on je u par Vegetacija 'gotov'. Pre nego se osusi bolje je da radi motorka....
 
Jeste i nivo podzemnih voda problem , al ima reona , npr ovde kod mene , uopste posavina , gdje je struktura zemlje takva da hrast moze zivjeti apsolutno bez podzemne vode . Na odredjenim dubinama od 40 do mozda 80cm pa jedno metar dva imamo apsolutno nepropusni sloj ilovace . U tim zonama nista od povrsinskih padavina ne zavrsi u podzemnim vodama , jos ako sistem kanala (koji po meni ima vise stete nego koristi po okolinu , cak i poljoprivredu ) nije gust i efikasan , sva godisnja kolicina padavina je sumi dostupna . I vidi se , jos uvjek imamo jako malo susenja hrasta , a i sto ima to je prirodno dovodjenje na optimalan sklop .
Stjenice su kako lici zasad , bar ovde , desetostruko veci problem . Nemaju dovoljno prirodnih neprijatelja , jedino pauci , primjecuje se njihova ekspanzija u sumama. Proci se nemoze od paucine , koliko se vata po licu npr , al nije to dovoljno ....
 
Hrast I'ma izrazito jaku zilu srcanicu I sa lakocom prodire u nize slojeve. Mozemo mi mlatiti slamu ali hrast bez problema izdrzava golobrst par godina , Ako je u dobroj kondiciji ni strizibube mu ne mogu nista. Kada oslabi,iz bilo kojeg razloga, nedace se samo ulancavaju I to je to. Zamenice ga grab, pajavac Ili neko drugo Sr....
 
A dali mu je prirast smanjen ako je list zut od jula i koliko po tvom misljenju ? Negdje sam nasao da je prirast u debljinu , zavisno od raznoraznih faktora , u prosjeku godina , mozda oko 5mm ?
 
Cim Nije u optimalnim uslovima prirast je drasticno smanjen u odnosu na prirast Koji bi stablo ostvarivalo na datom terena u normalnim uslovima. Debljinski prirast kod hrasta je direktno proporcionalan velicini krosnje I Ako me secanje sluzi ona mora biti precnika oko 12m da bi hrast najbrze dostigao najvecu vrednost. To ti izadje par desetina komada Po ha. Sve preko toga ostala stabla trpe zasenu I javlja se etioliranost koja se ogleda u zutilu listova I slabom prirastu...
 
Nisam cuo da se kod nas radi , ali sam citao u Americi npr da neki primjenjuju prihranu hrastova npr azotnim djubrivom , tako sto se iskopa rupa asovom , manja pored stabla i sipa neznam tacno koliko , par kg uree i zatrpa zemljom . Dali je isplativo ? Moj otac je nesto tako radio , posto imamo relativno vecu sumu hrasta blizu kuce ,... bilo je viska pileceg stajnjaka jedne godine pa sam mu iskipao par nepunih prikolica u sumi gdje se moglo prici a on je ponekad kad je imao vremena , kolicima stavljao uz neka stabla gomilice , recimo desetak lopata . Ima tome jedno 5 god , tesko je reci , ali nekako mi se cini da mozda maalo brze napreduju ?
 
Ja koliko sam primjetio hrast ima plitak korijen, pre 4-5 godina kod mene je bio jak vjetar i povaljao je uglavnom hrastova stabla, mozda razvoj korijena zavisi od sastava zemljista ali padali su ko svijece a ostala suma skoro bez posledica

Sent from my SM-A315G using Tapatalk
 
MOMOSARIC je napisao(la):
Da to . Prosto receno , nakon ivera , kad se krene u rezanje sa druge strane gledati da se odmah nakon pocetka rezanja , vrhom vodilice udje prema sredini , da se stablo zakolje , tj da se prvo prereze centar jezgro , da nebi doslo do zalamanja skupog trupca , pa tek onda obaranje .
A tzv Americki sistem vadjenja klina , ivera , odozdo , da se manje steti trupac ?
Kliknite za proširenje...
Da manje se steti trupac, pada prvo trupac na zemlju pa deblo na dalje.Ne dolazi do pucanja debla.

Na ovom klipu ima nekoliko nacina i nekoliko trikova.Sece se visoko masine posle cupaju debla pa da bi lakse vezali seku namerno visoko.

 
MOMOSARIC je napisao(la):
Sta mislite o hrastovoj stjenici
Kliknite za proširenje...
Ništa dobro za sada barem kod nas u HR insekticidi u šumama zabranjeni jer isti narušavaju eko sustav , rade se pokusi na šumarskom institutu kakvi u kojem pogledu ne znam.
MOMOSARIC je napisao(la):
koje ce biti posljedice ?
Kliknite za proširenje...
Već su sada posljedice velike kod pčelara i hrasta medunca , općenito posljedice bit će velike, stjenice sišu sokove iz lista što ih je više a sve više ih je stablu gubi vitalitet. prirast ploda, klijavost sjemena iz ploda.... Više sam hoby voćar nego šumar ali ajde kad je stablo voća na padnu to od nametnika i gubi zelenu masu lišće normalno je da sačuva sebe kao stablo odbacuje plod sa stabla jer plod odnosi veliku potrošnju iz stabla.

Poučan videozapis jednog šumara iz Slavonije

https://www.agroklub.com/sumarstvo/...-stjenica-brzo-se-siri-i-unistava-sume/62661/

MOMOSARIC je napisao(la):
Zira skoro da nema 4 godine
Kliknite za proširenje...

Urod žira se pojavljuje u intervalima svake druge godine, a obilan urod jedanput u četiri godine, hrast Lužnjak ima tendenciju periodično pridonošenje uroda

Kvalitetan žir je na starim stablima, manje kvalitetan na mladim stablima hrasta , stara stabla se neophodna za daljnju reprodukciju kod nas se bere žir i nosi na otkup u šum-ariju radi dobivanja sadnica u rasadnicima i daljnjeg pošumljavanja..

Ovo je općenito znamo svi mi za stabla ako je narušena ekološka ravnoteža sustava vitaliter stabla ono slabi urod je ne redovit slabiji te slaba klijavost sjemena tako se narušava prirodna obnova

Hrastova stjenica radi probleme u šumi i u gradu gdje imamo urbano šumarstvo, radi probleme u voćarstvu u voćnjacima koji se ne prska insekticidima, tamo gdje se prska insekticidima nema je za sada. na pitanje koje će biti posljedice velike za ekološki uzgoj.

Imamo mi još još jednu Platana mrežastu stjenicu istog roda ali ova leti jako dobro dok Hrastova mrežasta stjenica jako slabo leti. širi se vjetrom transportom.




​
Nešto iz vaših krajeva https://agroportal.ba/hrastova-mrezasta-stjenica-pustosi-sume-a-prijeti-i-vocnjacima/

Vikend je treba se odmoriti pozdrav za sve.




​
 
Ima li neko iskustva sa vitlom "KRPAN 4 ". Treba mi za ogrevno drvo , do 40cm na panju. Traktor ferguson, licna upotreba.
Novo kosta 1300 e ili nesto druga za te pare?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh