Reka Kolorado jel presusila?
Subvencije u poljoprivredi za 2026. godinu
- Začetnik teme D.i M.e
- Datum pokretanja
@banePA Znaci tebi bitnije da Dunav ima vode nego da imas dobre prinose ?.Ides na plivanje,pecanje,sta ti je toliko bitan Dunav ?.Pa hrana je neka osnova,ako cemo isusiti jeb... reke za nesto,onda bar nek to bude proizvodnja hrane a ne neka industrija,fabrike i elektrane.Ako necemo mi druge drzave ce,ne brini se.
Kremator
Član
Dunav ne sme da stane...
banePA
Član
Ljudi pa šta čekate, kupujte kišna krila, tifone, bušite bunare i gas…
sale ratar
Član
Teško nama samima sa nama ali no.
Neki kao da su pali s'kruške.Ova vrućina nije dobra očigledno.
Bečejski kombinat sad u privatnom vlasništvu koji ima izgradjene moderne zalivne sisteme više od 40 godina, gde nije potrebna nikakva ručna manipulacija, sve na "dugme", od početka Avgusta ne navodnjava ništa zbog zabrane crpljena vode iz sistema DTD.
Sistemi su uglavnom "central pivot" odnosno površina koju pokrivaju je kružnog oblika tako da dosta veliki deo parcela u uglovima negde i po ivicama ostaje ne zaliven. Iz tog razloga zadnjih nekoliko godina su počeli da seju različite kulture u centralnom kružnom navodnjavanom delu i tim obodnim bez zalivanja gde uglavnom poseju neki ozimi usev.
Znači gotovo se došlo do toga da je upitna setva prolećnih kultura i njihova proizvodnja.
Ljudi ne shvataju koliko suše postaju sve intezivnije i da se njihovi efekti akumuliraju sa godinama. To je posebno prisutno u oblastima koje su do sada manje trpele. Trenutno stanje Dunava i ostalih reka nije samo zbog ovogodišnjih prilika. Nije isto podnositi neki oblik suše jednu godinu ili kada se to dešava u nizu duži vremenski period.
Medjutim, i pored svega, kada bi se navodnjavanje inteziviralo vode za tu svrhu jednostavno ne bi bilo, a ugrozili bi i vodosnabdevanje naselja. Dokaz tome je trenutna zabrana vezana za sistem DTD.
U pustinjskim uslovima ekonomski opravdano bavljenje poljoprivredom nije moguće i plašim se da ćemo na kraju doći do toga, bar oni mladji. Prvo će se morati odustati od prolećnih kultura, ozime ipak bar za sada dobiju nešto padavina, ali ni to nije nikakvo pravilo ili sigurnost.
Tamo krajem 80-ih kada su na žalost počele da se javljaju naznake aktuelnih klimatskih trendova, kao mladić slušao sam diskusiju u emisiji Radio Beograda gde su se izdvojila mišljenja da oblast Vojvodine u dugoročnom smislu ide ka tome da postane pustinja. Meni je to tada izgledalo baš onako neverovatno i nerealno, ali eto gde stigosmo nakon 40 godina da atari već 1. Avgusta budu skroz žuti.
Ko misli da vode u rekama i podzemlju ima neograničeno neka pogleda ili pročita nešto vezano za slučaj sa nestankom ili sušenjem Aralskog mora u bivšem SSSR-u.
Da, u pitanju je nestanak najvećeg dela jednog čitavog unutrašnjeg kopnenog mora.
Istražite koji je glavni razlog tome a iz prethodnog možete lako i zaključiti.
Uzgred njegov nestanak ima sugurno uticaja i na ovdašnje klimatske prilike.
Sistemi su uglavnom "central pivot" odnosno površina koju pokrivaju je kružnog oblika tako da dosta veliki deo parcela u uglovima negde i po ivicama ostaje ne zaliven. Iz tog razloga zadnjih nekoliko godina su počeli da seju različite kulture u centralnom kružnom navodnjavanom delu i tim obodnim bez zalivanja gde uglavnom poseju neki ozimi usev.
Znači gotovo se došlo do toga da je upitna setva prolećnih kultura i njihova proizvodnja.
Ljudi ne shvataju koliko suše postaju sve intezivnije i da se njihovi efekti akumuliraju sa godinama. To je posebno prisutno u oblastima koje su do sada manje trpele. Trenutno stanje Dunava i ostalih reka nije samo zbog ovogodišnjih prilika. Nije isto podnositi neki oblik suše jednu godinu ili kada se to dešava u nizu duži vremenski period.
Medjutim, i pored svega, kada bi se navodnjavanje inteziviralo vode za tu svrhu jednostavno ne bi bilo, a ugrozili bi i vodosnabdevanje naselja. Dokaz tome je trenutna zabrana vezana za sistem DTD.
U pustinjskim uslovima ekonomski opravdano bavljenje poljoprivredom nije moguće i plašim se da ćemo na kraju doći do toga, bar oni mladji. Prvo će se morati odustati od prolećnih kultura, ozime ipak bar za sada dobiju nešto padavina, ali ni to nije nikakvo pravilo ili sigurnost.
Tamo krajem 80-ih kada su na žalost počele da se javljaju naznake aktuelnih klimatskih trendova, kao mladić slušao sam diskusiju u emisiji Radio Beograda gde su se izdvojila mišljenja da oblast Vojvodine u dugoročnom smislu ide ka tome da postane pustinja. Meni je to tada izgledalo baš onako neverovatno i nerealno, ali eto gde stigosmo nakon 40 godina da atari već 1. Avgusta budu skroz žuti.
Ko misli da vode u rekama i podzemlju ima neograničeno neka pogleda ili pročita nešto vezano za slučaj sa nestankom ili sušenjem Aralskog mora u bivšem SSSR-u.
Da, u pitanju je nestanak najvećeg dela jednog čitavog unutrašnjeg kopnenog mora.
Istražite koji je glavni razlog tome a iz prethodnog možete lako i zaključiti.
Uzgred njegov nestanak ima sugurno uticaja i na ovdašnje klimatske prilike.
paorpaor
Član
Navodnjavanje iz cega, ili odakle?
Ljudi ocito nisu svesni sta bi masovno navodnjavanje znacilo za vodosnabdevanje vecih gradova. Ajde mi na selu i treba da pocrkamo jer i onako nismo bitni, ali Begradjani, Novosadjani i ostali su krem de la krem i njima mora biti. Zamislite samo da jedan Bg na vodi oskudeva u bilo cemu, a da jedno selo se bahati sa vodom ma kakva ona bila. To nece da moze i to treba da nam je jasno.
Vremenom ce sve vise i vise rasti jaz izmedju sela i grada i to ce neminovno dovesti do potpunog izumiranja sela. Ostace samo kompanije koje ce obradjivati zemlju i hranu plasirati megapolisima. Naravno hrana ce biti luksuz i nece bas biti dostupna svima tek tako.
Nije ovo plan od juce.
Zaboravite na navodnjavanje velikih povrsina, osim ako niste povlascene kompanije iz Izraela.
Sale99
Član
Nas najveci problem je sto bismo mi navodnjavali kukuruz i ostale ratarske kulture 
A realno je jeftinije da ga kupis makar i iz uvoza po 25 dinara nego da ga navodnjavas i da te kosta kila isto toliko.
Za povrtarske kulture i vocnjake gde je obrt po hektaru veci ima smisla ulagati u sisteme.
A realno je jeftinije da ga kupis makar i iz uvoza po 25 dinara nego da ga navodnjavas i da te kosta kila isto toliko.
Za povrtarske kulture i vocnjake gde je obrt po hektaru veci ima smisla ulagati u sisteme.
Ne treba zanemariti ni naftna polja po Vojvodini. Crpi se sirova nafta, a njeno mesto zauzima voda. Mozda ne direktno ona povrsinska, ali sigurno da i povrsinska brzo ode u nize slojeve iz gore navedenog. Zadnje dve godine presusili ili pobegla dole voda iz kopova nekadasnjeg giganta Toza Markovic koji je tu iskopavao glinu.
Sapatnik
Član
Баш чудно, од кад оно дунав има низак водостај.
Послато са 2406APNFAG помоћу Тапатока
Послато са 2406APNFAG помоћу Тапатока
Nije problem kupiti, ako imaš gde, tj. da je suša ograničena samo na jednu teritoriju. Ali nedostatak padavina pogađa celu Evropu i sigurno će zemlje koje budu u mogućnosti da proizvedu nešto gledati da prvo podmire svoje stanovništvo.
Sapatnik
Član
Има робе у украјини али остаје само друмски превоз. Пругом и реком не може. Какав год договор да су све стране имале у вези транспорта житарица, не вреди више.
Послато са 2406APNFAG помоћу Тапатока
Послато са 2406APNFAG помоћу Тапатока
