Naleteo sam na neki tekst, pa sad koliko ima istine u tome što pišu nemam pojma.Ima raznih rešenja, ali kaži mi Srđane da li znaš šta su hajke i zašto se organizuju?
Sve je to lepo, volim i ja životinje i apsolutno sam protiv povređivanja istih ukoliko to nije apsolutno potrebno ili je ograničeno i regulisano (mislim na lov, mada lovci često krše prava i propise i ubijaju životinje ko je ne bi trebalo)
Ipak ako nije neka potpuna divljina (koje kod nas skoro da i nema) čovek mora da se umeša u funkcionisanje ekosistema. Jedno od tih mešanje je i kontrola broja predatora.
Ovde kod mene nema vukova, ali su se zato šakali previše razmnožili. S tim što ih pre 20 god uopšte nije bilo.
Šakali su donekle i korisni jer su strvinari pa omlate sve što crkne (ili neko nesavesno baci neku mrcinu). Sa druge strane opasni su predatori i apsolutne ne biraju šta jedu. Od mladunaca svega što mogu da nađu, preko odraslih jedinki pa čak i domaćih pasa koji se zeznu pa im odu na meni.
Poželjno je regulisati njihov broj. Samo što naše lovce to ne zanima mnogo. Prvo što od mesa šakala nema vajde. Drugo teško ih je uloviti. Treće ranije su lovačka društva i opštine plaćale neku sumicu po ubivenom šakalu (meni je poznato da je sudija jedan šakal ubiven sa tonu dinamita. Poginuo je samo on i šakal koji ga je čuvao.).
Danas mislim da u ovom našem lovačkom savezu ne daju ništa tako da lovci u glavnom ne žele da troše metke. (dobro za šakale
"U duhu šakalijada i lovačkih priča o tome kako su lovci čuvari reda i brojnosti u prirodi, na Biološkom fakultetu rađena je studija koja je objavljena u obliku doktorske disertacije i koja je ujedno i prvo sistematsko istraživanje ishrane šakala u Srbiji, rađeno u periodu 2004–2014.
Prikupljen je 761 želudac sa sadržajem, uzoraka iz više regiona Srbije. Šakal u Srbiji dominantno ne lovi, već se hrani otpadom. Šakali se u Srbiji pre svega hrane klaničnim otpadom (svinje, domaći papkari), lešinama, ostacima hrane sa divljih deponija i pojedinim glodarima. Ostataka od divljači ima veoma malo i uglavnom su u pitanju ostaci.
Iako je populacija šakala u ekspanziji i jeste problem, procena uklanjanja animalnog otpada je oko 66,8 miliona dinara godišnje (oko 557.000 €), tako da je korist od prisustva šakala veća od štete.
Ključno pitanje jeste – šta kaže nauka, da li lov smanjuje populaciju šakala? Odgovor je upravo suprotan: uprkos rapidno povećanom odstrelu u Srbiji, populacija nije opadala, već je nastavila da raste i širi rasprostranjenost. Lov pospešuje razmnožavanje šakala jer ubijanjem dominantnih jedinki štenci se ranije osamostaljuju, prave svoje čopore i tako brže multiplikuju.
Lov nema nikakvu naučnu potporu; u pitanju je potpuna mitomanska aktivnost i zato se brojčanim stanjem i biološkim mehanizmima kod socijalnih kanida mora baviti nauka, pre svega Biološki fakultet, a ne lovački lobi koji se konstantno pokazuje ne samo kao ignorantan, već kao grupa koja radi upravo suprotno interesima održanja brojnosti vrsta.
Ono što konkretno piše:
“Jedno od tumačenja date pojave leži i u socijalnoj organizaciji vrste. Naime, poznato je da vrste sa izraženom socijalnom organizacijom i dominantim parom, poput vukova, žive u grupi i da među jedinkama postoji hijerarhija. Između ostalog, ove grupe karakteriše i reprodukcija samo dominantnog para − alfa mužjaka i alfa ženke. Ukoliko se odstrel vrši tokom sezone parenja, i ukoliko se odstreli jedan od članova dominantnog para, može se prouzrokovati nestabilnost cele grupe (čopora). U tom slučaju i drugi članovi čopora ulaze u reprodukciju i povećava se broj reproduktivnih parova (Haber 1996; Mech, 2010).
Takođe, odstrelom alfa mužjaka ili ženke tokom ili nešto pre sezone parenja, grupa može da se raspadne i na taj način da se formiraju nove, manje grupe koje se šire i traže sopstvenu teritoriju.
Na taj način dolazi do povećane per capita reprodukcije i povećanja gustine populacije (Brainerd et al., 2008; Murray et al., 2010). Kod vukova je primećeno da razbijanjem socijalne grupe mlade jedinke nisu tako efikasne u iskorišćavanju hranidbenih resursa. Naime, ishranu preusmeravaju sa divljih unugulata na domaće papkare, kada često prave povećanu štetu."
