Subvencije u poljoprivredi za 2018 godinu

mikulaš

mikulaš

Član
Učlanjen(a)
4 Feb 2010
Poruka
1.121
Lokacija
Padina
Evo još tri dana do Nove 2018 godine, jel imate neke informacije o subvencijama u novoj godini ?
 
Za gorivo je prvo bilo do proleca 2018 pa sad pomereno do jeseni 2018,a cifra famoznih 10-12 din. povrata,sramota,pa tolko sad mozes dobiti na vecu kolicinu..

Poslato sa STF-L09 uz pomoć Tapatoka
 
Nešto se priča da će biti smanjene subvencije u stočarstvu, a za mehanizaciju da se neće moći konkurisati sa predračunom, već samo sa računom, što bi bilo jako loše.
 
Poslednja izmena od urednika:
  • Agroekonomika

[h=1]Poljoprivredne subvencije u EU[/h] subota, 2. oktobar 2010.
Budžet EU za poljoprivredu iz Zajedničke poljoprivredne politike (CAP – Common Agricultural Policy) je 1984. godine iznosio oko 71% ukupnog budžeta Zajednice. Stručnjaci predviđaju da će zbog drugih prioriteta poljoprivredni budžet zajednice opasti u 2013-toj godini na samo 33% ukupnog budžeta EU.​
03102010205258-1.jpg
Poljoprivredne subvencije Evropske zajednice (podsticaji za poljoprivrednu proizvodnju) dolaze iz njenog budžeta namenjenog poljoprivredi koji sada iznosi oko 53 milijarde eura godišnje – odnosno nešto preko 40% ukupnog godišnjeg budžeta EU za period od 2007 do 2013-te godine. Ukupan budžet EU sada iznosi nešto preko 120 milijardi eura godišnje.
Na nivou Evropske zajednice, budžet za poljoprivredu je podeljen na tri dela: na direktnu pomoć farmerima, koja iznosi prosečno oko 70% ukupnih plaćanja; za ruralni razvoj ide u proseku oko 20%; oko 10% plaćanja ide na izvozne subvencije firmama izvoznicima hrane. Treba reći da ova raspodela, sredstava kao i iznos poljoprivrednih subvencija nisu podjednaki za sve zemlje članice EU.
Budžet EU za poljoprivredu iz Zajedničke poljoprivredne politike (CAP – Common Agricultural Policy) je 1984. godine iznosio oko 71% ukupnog budžeta Zajednice, a stručnjaci predviđaju da će zbog drugih prioriteta poljoprivredni budžet zajednice opasti u 2013-toj godini na samo 33% ukupnog budžeta EU.
Debata o promenama Zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije (CAP) od 2013-te godine, koja se odnosi na smanjivanje poljoprivrednog budžeta, kreće se u pravcu nekoliko mogućih rešenja:
- re-nacionalizaciji poljoprivrednog budžeta, odnosno ko-finasiranju država članica u njihovom budžetu za poljoprivredu;
- prebacivanju dela poljoprivrednog budžeta EU na druge namene, prevashodno za razvoj novih tehnologija i podšku inovacijama;
- prebacivanju dela budžetskih sredstava sa direktnih plaćanja farmerima ('first pillar') na razvoj ruralnih sredina i očuvanje prirodne sredine ('second pillar').
Pekka Pesonen, predsednik evropskog udruženja farmera COPA-COGECA, traži da se iz smanjenog budžeta EU za poljoprivredu isključe veliki zemljoposednici: "Buduća evropska poljoprivredna politika treba da podrži samo aktivne farmere, ne i bogate zemljoposednike kao što je britanska kraljevska porodica" – kaze on.

LINKOVI:
- Farm reform: Following the money trail
- Farm subsidy expert: CAP budget to be co-financed after 2013
- CAP reform debate hijacked by new priorities
- Farmers want landownership excluded from future CAP

Kolike su subvencije u EU?

Budžet EU za poljoprivredu (CAP) formira se od uplata zemalja-članica za ovu namenu. Evropska zajednica vrši rebalans ovih uplata tako da zemlje-članice dobijaju nazad nešto uvećan ili umanjen iznos uplaćenih sredstava - kao povraćaj sredstava iz budžeta. Većina zemlja dobija nešto uvećana sredstva iz zajedničkog poljoprivrednog budžeta EU (u odnosu na uplaćena sredstva u zajednički poljoprivredni budžet), dok Nemačka i Holandija, na primer, uplaćuju veći iznos sredstava od onog koji dobiju nazad iz EU budžeta za te namene.
Osim u par izuzetaka, glavninu sredstava iz poljoprivrednog budžeta EU za pojedine zemlje-članice čine njihove sopstvene pojedinačne uplate u taj budžet, uz manji ili veći dodatak.

Podaci o veličini poljoprivrednih subvencija u pojedinim zemljama EU i o njihovoj raspodeli nisu dovoljno transparentni iako se radi o najvećem pojedinacnom budzetu Evropske zajednice.
Prema podacima koje je za 2008-mu godinu od pojedinačnih zemalja EU prikupio sajt Farmsubsidy.org - visina poljoprivrednih subvencija koje dolaze iz budžeta EU znatno se razlikuje među zamaljama - članicama. Ovde navodimo podatke za manji broj zemalja, dok se na pomenutom sajtu nalaze podaci za sve zemlje EU.
Visina subvencija
Grčka:
852 eura/hektar (spending per hectare); direktna pomoć farmerima 70%; ruralni razvoj 25%; eksportne subvencije 0%;
Holandija:
505 eura/hektar; direktna pomoć farmerima 81%; ruralni razvoj 4%; eksportne subvencije 9%;
Danska:
434 eura/hektar; direktna pomoć farmerima 83%; ruralni razvoj 9%; eksportne subvencije 6%;
Nemačka:
388 eura/hektar; direktna pomoć farmerima 80%; ruralni razvoj 13%; eksportne subvencije 1%;
Austrija:
375 eura/hektar; direktna pomoć farmerima 58%; ruralni razvoj 39%; eksportne subvencije 2%;
Francuska:
338 eura/hektar; direktna pomoć farmerima 81%; ruralni razvoj 10%; eksportne subvencije 2%;
Mađarska:
116 eura/hektar; direktna pomoć farmerima 80%; ruralni razvoj 24%; eksportne subvencije 3%;
Bugarska:
82 eura/hektar; direktna pomoć farmerima 40%; ruralni razvoj 57%; eksportne subvencije 0%;
Rumunija:
76 eura/hektar; direktna pomoć farmerima 41%; ruralni razvoj 54%; eksportne subvencije 0%;

Posledice nejednakih subvencija u EU i mogucnosti novih resenja

Zajedničko evropsko tržiste hrane (bez carinskih taksi), uz nejednake poljoprivredne subvencije, ostavlja veoma teške posledice u zemljama-članicama čiji farmeri imaju znatno manje subvencije (što je uglavnom slučaj sa bivšim socijalističkim zemljama). Visoke subvencije u velikim zemljama EU dovode do niskih cena hrane na tržistu, koje su (prema izjavi francuskog ministra poljoprivrede) niže od stvarnih troškova proizvodnje – pa zato farmeri u zemljama sa niskim subvencijama napuštaju poljoprivredu i prodaju zemlju strancima ili spekulantima. Tako čak i zemlje koje su oduvek zadovoljavale sopstvene potrebe u hrani postaju sada zemlje uvoznice hrane.
Prelazak na trzišnu privredu u bivšim socijalističkim zemljama izveden je veoma loše, pa je osim niskih subvencija njihova primarna proizvodnja (koja je inače svuda u svetu nisko-akumulativna) ostala i bez vlasničkog učešća u znatno profitabilnijem sektoru prerade i distribucije hrane.

Čak i u zemljama EU koje imaju visoke subvencije sve više se razmatraju mogućnosti povećanja uticaja farmera u ukupnom lancu hrane, odnosno većem vlasničkom učešću primarne proizvodnje u višim fazama prerade i distribucije hrane. U pojedinim zemljama Zajednice direktna plaćanja farmerima iz budžeta EU čine čak 2/3 farmerskih zarada, odnosno oko 1/2 njihovih ukupnih primanja – pa se postavlja pitanje njihovog opstanka u uslovima smanjenja dosadašnjih subvencija.
Ove ideje dolaze iz iskustva zemalja sa najuspešnijim poljoprivredama, gde su farmeri (primarni proizvođači) postali većinski vlasnici pogona za preradu hrane (u jednoj od ovih zemalja farmeri su vlasnici čak 90% klaničkih kapaciteta, na primer).
LINK:
Can fair markets give farmers an alternative to subsidies?

03102010205258-1.jpg
 
Potpaljivao vatru i uzmem papir i pogledam kad ono obavestenje iz ne tako daleke 2009.g gde nam se tadasnji ministar obratio u vezi subvencija,a ovaj sadasnji i kad se obrati vazda neke nebuloze lupa ko otvoren prozor.


- - - - - - - - - -

Najvise mi upalo u oko ''i poret smanjenja i ekonomske krize uspeli smo da isplatimo subvencije od 12000din po ha'',a ovi sada ni jebenih 4000din ne mogu da ispalte!
 
mikulaš je napisao(la):
To su bila jako lepa vremena za poljoprivredu !
Kliknite za proširenje...
To je kolega tvoje i moje misljenje i jos nekolicine, dok vecina
ser.u po ono vreme uz argumente ili bez njih.
Ko god kritikuje ono vreme ili cak i onu vladu, koja god da je vladala tada, taj ne da gresi, vec jednostavno pravi se malo ...!
Ovi ce nas skroz upropastiti a subvencije jos ce manje biti, mada i ove su katastrofano male.
 
Ima mnogo ljudi,verovali ili ne,kojima je sendvič bolji podsticaj i satisfakcija od tih 12000din/ha što smo dobijali + za naftu.
Nikad me niko neće moći ubediti da je sad bolje nego za vreme Sase Dragina.Da je muvao sigurno jeste,da je krao sigurno jeste a ovi sad kradu a nama ne dadu.
Pogledajte samo našeg člana Sljivovackog iz Bavanista...Marijana Risticevica predstavnika poljoprivrednika u skupštini....Sefkerinca,Maleseva.....neko se uklopio i u ovo čudo.
 
Poslednja izmena:
Jel taj Sljivovacki nas bivsi clan sa nickom Dragan??? Onaj koji se toliko trudio da nas sve ubedi kako je novi zakon o poljoprivrednom zemljistu dobar?? Da nije slucajno dobio i debeli pomocnik ministra takodje bivsi clan foruma koji je poslusao neke predloge svojih kolega forumasa pa predlozio da i navigacije budu subvencionisane i gle ta budalastina prodje. Sad se sa pravom pitam da li je taj isti uticao to jest pomogao da neki nam poznati likovi dobiju kojekakve subvencije, neko i po dva puta??
 
Gospodo ja samo znam da ni onda ni sad nisam mogao da dođem do Državnog zemljišta u zakup...tada je ogroman broj poljoprivrednika ostao bez suvencija...Znam 100%informaciju o ljudima koji su Državnu zemlju radili bez dinara dokle god su Žuti bili na vlasti...i sad ćete vi meni reći da je bilo dobro bilo je da mogao si da kupiš nešto na kredit pa od subvencija plaćaš to je OK ali da je bilo dobro nije...gde su samo protesti pi...čk ma...trne itd itd i ovo je sad gore sto puta ovi će nas zgaziti ko Staljin svoje seljake...
 
Nemojte ih ljudi spominjati....danas je badnji dan a sutra Božić........greota je, mada ima ovde nekih što ih jako cene i njih nijihova dela i odmah prenesu ko šta piše na forumu, oni inače sve prenose i sa foruma ali i u životu, kod nas se to kaže da je neko uvlakač ili picin poštar ili da dobuje ...**greška li ga!?::novac:::off_topic:
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh