U nedelju bio sa studentima u soji na čupanju sirka i po neki čičak i kereće grožđe.Soja velika,nakrivila se,negde i polegla,teže je bilo prolaziti kroz nju nego čupati,a sejana na 70.Napatili se kao niko.Ruke krvave,patike blatnjave,znoj curi sa nas...Soja toliko velika da su se sinovi jednog momenta izgubili,viču tatu,a ja ih ne vidim.Jedva smo se pronašli u soji i dočepali uvratina,pa bež kući.Jel treba decu da izgubim u soji i da čekam kombajniranje,naopako!