Skladištenje tečnog stajnjaka i njegova dalja primena

Veoma malo komentara na ovoj temi,koja je po meni interesantna.Naslov glasi:Skladist.tec.....I njegova dalja primena(sto me posebno interesuje).Naime,ja planiram da pravim bazen za cvrsti stajnjak i pored njega bi bila osocara.Trenutni kapacitet krmaca koji bi mogao da cuvam je 15+nerast.Voleo bih da mi iz bazena cvrstog stajnjaka se sliva u osocaru tecna materija.Interesuje me, pored samih dimenzija (bazena i osocare),kada bi mi bila osocara zatvorenog tipa(bez upijanja zemlje tj. izbetonirana komplet)koliko je to isplativo kroz djubrenje njiva,posto nemam trenutno cisternu.Jel ima neko iskustva,da je pravio ovako sa slivanjem t.stajnjaka u osocaru iz bazena za cvrsti stajnjak.
 
Slikacu nesto sto sam ja napravio za junad ,slobodnjake.
Slicno tvojoj zamisli ,samo sto je za cvrsti stajnjak otvoreno, nije bazen , a na betonu su ostavljeni otvori kroz koje se sliva ono sto se ocedi iz toga.
 
A koliko bi ta separacija vode bila korisna sto se tice samog stajnjaka odnosno, kakav bi to bio stajnjak i za koliko brzo bi pregoreo kada bi bio na takav nacin ocedjen?
 
img0355.jpg

Evo kako je to kod mene, dole je rov duzine 8m, sirine 1m i dubine 1,5m.
Za cvrsti deo stajnjaka moze da se izlije i beton okolo s' tim da se ostave otvori za ocedjivanje tecnosti.
 
Deda Lala je napisao(la):
@ranbobas
Направи пријатељу за те паре добар компостер с пар комора.Ако не будеш "правио излете" имаћеш одлично средство за ђубрење и настирање.
Kliknite za proširenje...
Ma dobro si se ti setio toga.Samo onda bi komposter trebao,sem sto su potrebne komore i da bude vecih dimenzija od ovih koje ja planiram za stajnjak.Jer pored stajnaka(koliko sam ja upucen),dodaje se jos dosta toga da bi dobio kompost.A nisam razumeo ono:"pravio izlete".?.
......................................................................................................................................................................
nesko2563
Sam stajnjak bi brze pregoreo(sto je logicno),a "sokovi" koji su u stajnjaku ili bi otisli u zemlju(sto nije pozeljno )ako nemas beton odozdo.A ako imas beton,onda se tu od atmosferskih padavina u jesen,napravi kaljuza koju ne mozes da utovaris.Barem ja tako mislim.
 
Malo zapustena tema a korisna. Imam pitanje sto se tice osocara: zbog terena, da li ja mogu da je ozidam betonskim blokovima? Mislim da mi je blokovima jeftinije samo neznam koliki im je vek trajanja.
 
Ja imam dosta podzemnih voda i neinteresuju me mnogo jer kako dodju tako ce i otici i imam mogucnosti preliva tih voda. Mene interesuje da li neko ima bar nekog iskustva oko toga. Ja cu sledece godine da je kopam i radim blokovima pa kako mi bude, normalno da ce jama biti ojacana betonskim stubovima jer ce objekat biti nad njom.
 
Upravo sam ozidao dve jame sa betonskim blokovima, jedna je osocara, a druga septicka. Blokovi su 20-ice, ojacana sa sest stubova, duple mreze 6-ice na ploci i ostavljane rupe za upijanje eventualno, jer nemam trenutno cisternu. Prednosti su: skip brze iskopa kada je pravougaona-cetvrtasta, brze se i lakse zida, za razliku na primer od kamena . A za vek trajanja:sta:... Videcemo?
 
Најгори начин да је да се сакупљена осока проспе по њивама,ливадама...
Правилан начин је компостирање и извожење таквог продукта на обрадиве површине и настирање и/или плитко умешавање у тло.Постоји испробан начин како се то ради.Иако се компост из осоке може производити преко целе године право време за производњу компоста је пролеће и јесен.Лети се због високих температура органски материјал мора штитити да не изветри као и у току зиме када компостирање може трајати доста дуже.
Губици азота код просипања осоке је врло висока док се у компостирању то своди на сношљиву меру.
 
Ja planiram iznad osocare da nadzidam objekat za svinje i ta osocara ne bi bila duboka (nekih 80 cm max). Prosirujem objekat koji nema kanale za izdjubravanje pa hocu to malo da poboljsam. Ludak gradi kad je cena svinja ::lose::.
 
Ranbobas je napisao(la):
Veoma malo komentara na ovoj temi,koja je po meni interesantna.Naslov glasi:Skladist.tec.....I njegova dalja primena(sto me posebno interesuje).Naime,ja planiram da pravim bazen za cvrsti stajnjak i pored njega bi bila osocara.Trenutni kapacitet krmaca koji bi mogao da cuvam je 15+nerast.Voleo bih da mi iz bazena cvrstog stajnjaka se sliva u osocaru tecna materija.Interesuje me, pored samih dimenzija (bazena i osocare),kada bi mi bila osocara zatvorenog tipa(bez upijanja zemlje tj. izbetonirana komplet)koliko je to isplativo kroz djubrenje njiva,posto nemam trenutno cisternu.Jel ima neko iskustva,da je pravio ovako sa slivanjem t.stajnjaka u osocaru iz bazena za cvrsti stajnjak.
Kliknite za proširenje...
Najbolje da se pravi od betona jer je i najjace a samim tim posle moze da se i zida objekat na njemu.Postavicu danas slike kad se vratim kuci da vidite(valjda cu i ja dobiti neku pohvalu:)
 
Deda Lala je napisao(la):
Најгори начин да је да се сакупљена осока проспе по њивама,ливадама...
Правилан начин је компостирање и извожење таквог продукта на обрадиве површине и настирање и/или плитко умешавање у тло.Постоји испробан начин како се то ради.Иако се компост из осоке може производити преко целе године право време за производњу компоста је пролеће и јесен.Лети се због високих температура органски материјал мора штитити да не изветри као и у току зиме када компостирање може трајати доста дуже.
Губици азота код просипања осоке је врло висока док се у компостирању то своди на сношљиву меру.
Kliknite za proširenje...
Pa ajde Deda Lalo predoci nam neku tehnologiju komp. osoke, ako je znas?. Ja se nosim mislju odavno da je kompostiram, ali nemam parametre, nikakvu literaturu, iskustva drugih... i jos se nisam uhvatio u kostac sa njom, sto ne znaci da necu.
 
debelaladovina je napisao(la):
Najbolje da se pravi od betona jer je i najjace a samim tim posle moze da se i zida objekat na njemu.Postavicu danas slike kad se vratim kuci da vidite(valjda cu i ja dobiti neku pohvalu:)
Kliknite za proširenje...

Ako budu slike bice i pohvale:bravo: .Znam da je bolje od betona ali sa blokom bih smanjio cenu izgradnje a osocara bi bila manjih dimenzija (3*15 m) i mogao bih da je lako premostim zbog objekta na njoj.
 
Zaista ne znam, čovek čiji je sajt je radio to po svetu pa je probao da pokrene i u Hrvatskoj ali nije baš uspeo. Slično razmišljanje kao kod nas...
 
Kao sto sam i predpostavio!..Bolje nemoj da postavljas vise te linkove, jer se samo sekiram uvidjajuci sve prednosti tih sistema. Pionir sam u mom kraju u kompostiranju(ali tu bar imao neko da me poduci), treba da budem pionir u iskoristenju topl. energije iz procesa kompostiranja, kompostiranja osoke..., a ja po struci trgovac, muzicar, ne vredi..
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh