Savremeni staklenici

@janosh
Znam ljude koji vec 4god. uzimaju rasad tamo i to povecu kolicinu.Ima matematike, i apsolutne istine u onome sto je par posta iznad napisao Dragan18
 
Moram malo da ispravim kolegu , u prvoj poruci piše da koriste kao supstrat brikete. Ne koriste brikete , nego hranjive kocke, hranjive kocke se prave od mešavina treseta itd. sterilni su.

Druga greška, sistem dovodi vodu od dole, i puni segment plavljenjem. Kada upumpa vodu u segment zatvara se ventil i voda sa hranjivim elementima ostaje nekoliko minuta u segmentu dok hranjiva kocka ne povuče vodu sa hranjivim elementima u sebe. Voda se ispušta, filtrira odredjuje se elektroprovodljivost vode odnosno EC i nakon toga se dodaje odredjena količina vode da se razblaži rastvor koji se koristi ponovo. BOOM krila služe za osvežavanje i folijarnu prihranu.

Jačina lampi i njihova gustina se odredjuje sa W-WATIMA / metru kvadratnom!
Beton je bio najskuplji baš zbog te nivelacije jer kad se ulije voda sa hranom treba ravnomerno da se rasporedi i da dopre do svake hranjive kocke a potom kad se uključi ventil za isisavanje da se sav višak rastvora vrati u tank!

Što se tiče KOTLOVA za grejanje objekta jedan je dovoljan da zagreje 10 puta veći prostor nego što je trenutno pošto planiraju proširenje površine, a što se tiče toga da imaju 2 komada to je zato što je jedan na GAS , a drugi na MAZUT u slučaju nestanka jednog od ova dva energenta može da se prebaci na drugi, ili da se radi sa onim koji je jeftiniji u tom momentu. Zamislite da proizvodnja u februaru pri spoljnoj temperaturi od -10 ostane u negrejanom prostoru... hmmmm
Mogu da koriste i staklenu vunu koja za razliku od ovog treseta koji koriste nije hranjljiva,a i ona je takodje sterilna.
Za intenzitet osvetljenja koriste i lux (e njega se nisam setio).
Beton je bio najskuplji i zbog tampona koji je uradjen dole,kao i podno grejanje koje se nalazi u betonu,a samim tim i izolacija.
Sto se tice infrastrukture namerno je predimenzionisana,jer je iduce godine u planu da se pravi jos jedan "u ogledalu" kao i ovaj.

- - - - - - - - - -

@Lola od Nikaragve oni u klijalistu nemaju nikakvo osvetljenje,tacnije u sobi za klijanje. Tamo drze rasad u kontrolisanim uslovima dok 1% biljaka ne izbaci klicu na povrsinu,a tad rasad iznose u staklenik.
 
Dopunsko (veštačko) osvetljenje treba da posluzi samo za produzetak dnevnog fotoperioda.. Konkretno u mesecima u kojima je smanjena duzina dana... U kasno prolece, leto, ranu jesen nema potrebe za vestackom iluminacijom, samo trosak.. :ppozdrav:
 
Rekose da imaju senzore kad dnevno osvetljenje padne ispod 8000 luxa da se same pale,ali ne sijaju stalno,odnosno preko noci se gase par sati,pa se pred svitanje opet pale.
 
Luxmetar :osmeh: Isti princip i u nasim staklarama na departmanu... Samo 35 godina kasnije, savremeno i digitalizovano:ppozdrav:
 
Staklena vuna se ne koristi već KAMENA VUNA, a razlika je u dužini vlakana i gustini. Kamena vuna se praktično koristi u staklenicima gde se proizvodi paradajz ili krastavac u hidroponijskom načinu uzgoja gde je bitno da se ocedjena voda ne mora dodatno filtrirati ,a u ovom sistemu gde se proizvodi rasad koji treba da se rasadjuje koristi se organski supstrat od treseta,kokosovih vlakana itd. i mešavinom u odredjenom odnosu crnog i belog treseta. Što se tiče proizvodnje te zelene salate, ona se prodaje kompletno sa hranjivom kockom jer može duže da stoji na policama supermarketa od salate koja je ubrana.
 
Ubi me ovo pisanje u kasne sate i greske koje pisem...
Kod kamene vune se gustina moze odrediti presovanjem,jer laicki receno ona bude poput one secerne vune sa vasara,pa se onda presuje.
Na odnos crnog i belog treseta utice i zeljena kiselost koju zelimo da dobijemo.
Ovaj RASAD koji oni prodaju se obavezno i prodaje sa kockama,jer kad bi vadili rasad iz kocki mnogo bi ostetili koren.
 
OK, otvorio sam temu o vešta;kom osvetljavanju biljaka http://poljoinfo.com/showthread.php...aka-u-zaštićenom-prostoru&p=770021#post770021> pa ćemo tamo malo da prodiskutujemo i raspravimo neke stvari,.. ( uvod će biti malo akademski :osmeh: , ali valjda će takav biti i odbor, koji će učestvovati u diskusiji).

U Zrenjaninu se odavno radi gajenje biljaka, na kamenoj vuni,.. na GRODANU (uobičajeni naziv, po firmi koja proizvodi blokove kamene vune za uzgoj biljaka). Radila je "Oaza", proizvodnju gerbera, a trenutno je radi Pele Z. takođe u proizvodnji gerbara (za rezani cvet). Radi se i paradajz na puno mesta ( u Gospođincima, na primer ),
evo jedne slike (nije moja).
9ik8.jpg
U vezi treseta, i tu bi trebala zasebna tema, ali ću reći da se crni i svetli (Baltički) treset razlikuju i u brzini raspada (truljenja), pa je jedan hranljiviji (crni) jer brže truli, a drugi (kokosov, pa svetli) duže zadržava strukturu podloge.
Najsporije se raspada kokosov treset, pa onda svetli, a najbrže crni,.. ako je o tresetu reč. Naši treseti (sa Vlasine kod Novog Pazara - prodaje ga Dalas, i iz Gaja kod Pančeva) dosta zaostaju za uvoznima,. i uglavnom se koriste u proizvodnji gljiva (šampinjona i bukovače).
Ni pH im nije isti,.. Svetli je dosta kiseliji,.. pa kokosov, pa crni,..
No,.. i o tome bi mogli u zasebnoj temi, jer u Vojvodini je teško naći kiselo zemljište,... a više biljaka traži kiseliji supstrat.
 
Ovo sam zaboravio da priložim :ppozdrav:

- - - - - - - - - -

Hvala vam na zahvalama :cvetic: (to mi daje volje za JOŠ,.. :osmeh: )

izdvojio sam nešto,.. skenirao sam jedan delić sekunde sa video klipa:
k1y2.png


po mom slobodnom tumačenju, vlaga je 66%, a temperatura je oko 18*C,..
ali ono jako bitno je EC (hranljivost rastvora, tj. podloge),.. Ovde je čak 3,3 (to nisam našao nigde u pisanim preporukama, max hranljivost za paradajz je, navodno, oko 2,5 ,.. ), ali sam o tome pisao ovde: http://poljoinfo.com/showthread.php?4160-Osnove-pravilne-prihrane/page2 ,.. a mogli bi još o tome,..

i jedna preporuka: Probajte đubrivo u tipu Osmokota, radi pola posla od ovoga što radie skupi kompjuteri, dozeri, itd,..,..
(tema je ovde http://poljoinfo.com/showthread.php?9701-quot-Osmokot-quot-i-slična-đubriva&p=759384#post759384
 
Već se neko vreme nije pisao u ovoj temi, da nije još koji ovakav plastenik napravljen.

Da li je neko u skorije vreme bio tamo u poseti.
 
Nazad
Vrh