Ratarska proizvodnja u 2022 godini - opšta diskusija

MOMOSARIC

Član
Učlanjen(a)
10 Dec 2010
Poruka
19.762
Lokacija
Nožičko,Srbac;BiH
I ja sam isto tako cuo kao Darko . Valjda sledeci kontigent koji je uplacen od uviznika ali jos nije stigao je do 30 % skuplji
 

lucijan013

Član
Učlanjen(a)
20 Mar 2013
Poruka
524
Lokacija
glogonj
Lepo napisano Zcurcic, i ja imam ili sam imao slicne dileme. Plodored je u sustini najvazniji. O tome sam pisao i u temi Plodored 2021. i dalje se drzim iste price. Sada se tek vidi posle ove susne godine sta znaci podeliti proizvodnju na sto je moguce vise kultura.

Rezime za 2021. Ječam je prošao fenomenalno, prinosi su se kretali u 90% slučajeva od 8 do 10 tona po ha. Sa cenom od nekih 20 -tak din stvarno je i finansijski bio odličan.
Pšenica je pokazala takođe svoje mesto u plodoredu , ove godine su se pokazale najbolje rane sorte, pre toplotnog udara, a sa dobrom agrotehnikom i srednje rane/kasne su dobro iznele prinose zavisno od tipa zemljišta i preduseva. Definitivno u našem kraju se u sušnim uslovima najbolje pokazala uljana repica kao predusev za strnine, posle kukuruz, a na zadnjem mestu suncokret. Prinosi kod mene lično 7.4 t/ha

Uljana repica, iako svake godine postaje sve komplikovanija kultura za rad (insekti, bolesti, sušna leta-priprema za setvu) opet se pokazala kao finansijski najisplativija i najsigurnija kultura. Izbegava toplotne udare krajem juna, koristi efikasnije zimsku vlagu pogotovo na lakšim zemljištima/oceditijim. Sa cenom od oko 500 eur po toni i prinosom od 3-4 tone po ha / spram ulaganja odličan finansijski rezultat. Solidan predusev za kukuruz . Prinos kod mene 3,2 t/ha

Suncokret- ove godine prvi put da se nešto konkretno zaradilo u zadnjih 9 godina ( ako izuzmemo onu jednu godinu kada je dostigao 37 dinara) , šta reći, nešto lošiji predusev za sve kulture osim strnina, kukuruz na njemu u sušnoj godini bude katastrofa . Nisam imao suncokret

Kukuruz u iole normalnoj godini ipak je broj jedan po prihodu, može da se čuva i obično dostiže veće cene na proleće. Mana je naravno manja tolerantnost na sušne uslove. Očekujem da će biti tražena roba i u godini ispred nas, a kako kažu posle kiše dođe sunce, ili u ovom slučaju posle sunca dođe kiša. Prosečan prinos 5,7 t/ha , jbg 30% je bio posejan na lucerište i tu je bio spržen, da nije bilo toga, bilo bi oko 7 t/ha.

Šećerna repa- jeste, ove godine je opravdala svoje mesto u plodoredu, najbolje je odreagovala na hladnije proleće i kasnije smene sunca i padavina. Duže je mogla da čeka kišu, ko je izvadio repu do 7. oktobra izvadio je po suvom i najverovatnije neće imati smanjen prinos naredne kulture, a i mogao je lepo da poseje pšenicu u optimalnom roku. Kod mene je bila posejana na uljanoj repici i mogu reći da je solidno prošla na tom predusevu sa nepunih 54 tone/ ha plative repe, ipak spram uloženog truda i novca i krajnjeg efekta uljana repica je nadmašila, dogodine nemam površinu za nju pa je neću sejati, a najavljena cena repe jednostavno nije dovoljna da se stimulišu proizvođači i ova industrija mora da klekne na noge u narednom periodu jer su u najavi više cene ostalih ratarskih kultura .


Šta za sledeću godinu???

Nova proizvodna godina 2022. će nam doneti mnogo neizvesnosti, ne samo nama već i poljoprivrednicima u celom svetu. Već sada puno farmera kako u evropi tako i preko bare planiraju da povećaju površinu pod sojom jer su visoke cene azotnih djubriva. Šta će nam to doneti na tržištu ove robe... ne znam!

Mogu da kažem šta sam ja radio i kako ću ja odreagovati.

1. Ne menjam mnogo plodored 25% kukuruz ( ove godine sam umesto kukuruza posejao š. repu što se ispostavilo kao pun pogodak, hipotetički imam povećanje sa nekih 10% na 25% površine) 30% površine pod uljanom repicom i resto je sve pod pšenicom, dakle 75% ozimih kultura kao i uvek.
2. Osnovno đubrenje sam izbegao gde god je to moglo 90% parcela radim duži niz godina i nivo hranjivih elemenata je ili optimalan ili viši od optimalnog, a na dosta parcela je primenjen stajnjak u poslednjih 6 godina. Uljana repica je dobila osnovno đubrivo ali u nešto manjoj dozi, iako je za nju nabavljen 8:15:15 po 47 din ( smatrao sam da je i to mnogo skupo...sad se ispostavlja da i nije). Prošle godine sam primenio MAP i KCL na skoro svim parcelama i to u pozamašnim dozama, smatrao sam da su oba đubriva izuzetno jeftina pa sam išao na đubrenje na rezervu. ( MAP prošle godine 48 , KCL 43)
3. N djubriva neću štedeti i čak štaviše već sam nabavio količine za proleće , naravno uradiću N-min ako ne na svim onda na većini parcela! Letos sam nabavio 2 tone ureje za jesenju primenu, od toga sam primenio samo 1 t, bolje da ne rizikujem ispiranje za prolećne kulture. Na kukuruzišta sam primenio BIOPLUG i niske doze ureje.
4. Razmišljam o primeni N-lock preparata za kukuruz, jednostavno, to što budem primenio skupog azota ne želim da mi ispari ili se ispere.

Okvirno to je to, od obrade zemljišta skoro sve sam uzorao, cilj mi je da povećam mineralizaciju tj. razlaganje humusa zbog nižeg nivoa đubrenja.

Srećno u novoj sezoni.
Dobar i opsiran tekst sa osvrtom na proslu i pogledom na buducu godinu...ja bih samo da prokomentarisem tacku 4.,koristio sam ove godine N-Lock i NIKAKVOG rezultata na prinos kukuruza NIJE bilo!
 

fendt515c

Član
Učlanjen(a)
12 Jan 2016
Poruka
1.078
Lokacija
tovarnik
Syngentin promotor u Hrvatskoj je rekao da ce do 5 posto poskupiti pesticidi (osim totalnog herbicida) e sad vidit cemo hoce li tako zbilja biti.
 

Peet

Član
Učlanjen(a)
11 Apr 2010
Poruka
10.536
Lokacija
Lokve - Simiai - Juzni Banat
Godina iza je po prinosu psenice i suncokreta bila odlicna. Kao i cena. Psenice jos imam na lageru oko 35 t. Soja idealna cena, prodata sva za 81 din, prinos los,
1350 kg/kj. Kukuruz, los prinos oko 2.5t/kj, cena solidna da bude i nesto zarade i nikako gubitak sto je sasvim zadovoljavajuce sto u prevodu znaci odlicna zarada ove godine sve ukupno na svim kulturama.
Ja sam nabavio bar nekih 90% hemije za sledecu sezonu. Ako gledam samo racunicu na 200 l Bentazona onda svakako se isplati kupovati sad. Tesko da nece poskupeti bar nekih 250-300 din po lit.
 

North ARMY

Super Moderator
Urednik
Učlanjen(a)
14 Okt 2008
Poruka
27.492
Lokacija
Adasevci-Zapadni Srem
Ulazimo u blato proizvodnje i nema stajanja ni menjanja brzina, samo dati gas i moliti Boga da nesto ne pukne. Ali bukvalno cela iduca godina.
NPK 6 24 12 placen 390e, dok sam ureju platio 770e/t za iducu godinu.
Kad pogledam djubrenje ce biti skuplje i poskupece za 100e/kj, nikako sebi necu oprostiti ako iduca godina bude prinosna i cene ostanu bar priblizne ovima da je zbog spekulacije propala godona i imam lose prinose. Ako godina bude susna kao i ova a cene lose podnecu taj udarac finansijski pa cu se jedoti iduce jeseni.
 

markojx

Član
Učlanjen(a)
2 Mar 2016
Poruka
2.571
Lokacija
selo Grgurevci Srem
Ko zna sta ce biti sa cenom zitarica dogodine i koliki ce biti rod to su dve nepoznate i kakve veze ima cena imputa sa cenom gotovog proizvoda bar u poljoprivredi je to dokazano da nema veze sa vezom ,pricati da ce cene kukuruza biti visoke zbog cene djubriva su bas zanimljive.
 

Lule28

Član
Učlanjen(a)
26 Apr 2020
Poruka
1.160
Lokacija
Subotica
"pricati da ce cene kukuruza biti visoke zbog cene djubriva su bas zanimljive."

covek rekao drugacije od ovoga sto si ti napisao ali ok :rolleyes:
 

Dragan18

Član
Učlanjen(a)
10 Avg 2008
Poruka
5.886
Lokacija
Bačka Topola
Dobar i opsiran tekst sa osvrtom na proslu i pogledom na buducu godinu...ja bih samo da prokomentarisem tacku 4.,koristio sam ove godine N-Lock i NIKAKVOG rezultata na prinos kukuruza NIJE bilo!
Kako da bude rezultata kada je limitirajući faktor za prinos bila visoka temperatura i nedostatak vode.

Poenta N-lock preparata je inhibicija nitrifikacije azota, pretvaranje NH4+ u NO3- je usporeno , a NO3 je poznat po tome što se , izmedju ostalog, ispira. Prelaskom iz NH4 u NO3 dolazi do denitrifikacije tj jedan deo azota se gubi isparavanjem (N2). Ovaj proces se smanjuje jer u tom slučaju NH4 se duže usvaja od strane biljke, a samim tim se povećava efikasnost korišćenja azota. NH4 je lakše usvojiv od strane biljke , ne zahteva dodatne metabolitičke procese pretvaranja NO3 opet u NH4 unutar biljke ,a to je obilk koji se ugradjuje u organsku materiju. N-Lock ne menja azotna đubriva, ali pomaže u efikasnijem iskorišćavanju postojećeg N.

Ukoliko neko koristi osoku na parcelama obavezno da ga ubaci u upotrebu. Po mojim nekim skromnim saznanjima, takodje upotreba bilo kog NH4 djubriva( izmedju ostalog i ureje) na višim ph vrednostima zemljišta (7 +) obavezno dolazi do gubitaka volatizacijom ili denitrifikacijom u većoj ili manjoj meri. Ako uzmemo još jedan podatak da se 1/3 azota kod kukuruza usvaja nakon metličenja ,jasan je značaj da azot ostane što duže dostupan na dubini zemljišta gde je koren najaktivniji.

Zemljišta đubrena stajnjakom i visokim sadržajem humusa (u toku sezone otpuštaju veću količinu Azota zbog mineralizacije) bih izuzeo iz ovog zaključka, a uz primenu stajnjaka bih svakako razmislio o primeni N-lock na stajnjak pre zaoravanja ili tretmanom stajnjaka pre iznošenja ovo je prilično komplikovano uraditi sa organizacionog aspekta.

Poslato sa ELE-L29 pomoću Tapatoka
 

ACA RAIC

Član
Učlanjen(a)
19 Maj 2015
Poruka
4.803
Lokacija
NOCAJ
Dragane meni ovde ništa nije jasno. Prevedi ti nama ovu stručnu priču na UREU i AN Šta koji radi i kako se koristi, koji ima više NO3 NH4...?
 

MOMOSARIC

Član
Učlanjen(a)
10 Dec 2010
Poruka
19.762
Lokacija
Nožičko,Srbac;BiH
Prosto receno nlock i slicni preparati bi imali znacaja u previse kisnim godinama poslije primjene ili u povrsinskoj primjeni azotnih djubriva
 

lucijan013

Član
Učlanjen(a)
20 Mar 2013
Poruka
524
Lokacija
glogonj
Promoter Pionira tj Korteve mi ni priblizno nije toliko toga rekao...sve se svodi na to ,,samo ti kupi,to sigurno radi u svim uslovima"...kad ono-medjutim...uzalud bacene pare!
 

Dragan18

Član
Učlanjen(a)
10 Avg 2008
Poruka
5.886
Lokacija
Bačka Topola
Dragane meni ovde ništa nije jasno. Prevedi ti nama ovu stručnu priču na UREU i AN Šta koji radi i kako se koristi, koji ima više NO3 NH4...?
Postoje teme na forumu koje su vezane za upotrebu ovih djubriva, u ovim temama smo pre vise godina objasnili sta se sve desava u zemljistu i kako biljke usvajaju koja hraniva.
 
Vrh