Vocar
Član
Pucanje ploda šljive u nekim godinama zna biti značajno, pogotovo kod sorte Stenlej. Zanimaju me vaša iskustva i zapažanja, pošto ima raznih teorija zašto se to dešava.
Evo, red je da započnem sa prvom teorijom koju neki voćari podržavaju, pošto sam i pokrenuo temu.
Tokom sazrijevanja, kad plod zaplavi i počinje da dostiže zrelost, voćnjak je pod intenzivnim navodnjavanjem. Plod raste, buja, a tako pokožica postaje tanja i elastičnija pri avgustovskim vrućinama. Na pokožici se javljaju mikro prsline skoro nevidljive golim okom na početku, koje postaju oaza za klijanje spora Monilije. Zatim kad dođe do velikih pljuskova kiše, naročito ako postanu česti, i naglog pada temperature dolazi do skupljanja i stezanja pokožice ploda zbog pada temperature, pri čemu se pukotine naglo proširuju a mezokarp ostaje u istom obimu, i javlja se kokičanje ploda. Suprotno procesu kad plod šljive usljed nedostatka vode počne da se blago smežura, omekani i opane prije vremena.
Mnogi vjeruju da pri velikim kasnoljetnim pljuskovima, silina udara kapi kiše može da pospješi naglo pucanje ploda. Ovo pospješuje takođe činjenica da, ako se zaštita protiv Monilije nije izvršila na vrijeme ili iz nekog drugog razloga nije urađena kako treba, na tim mirko prslinama već dolazi do klijanja spora gljive i naravno truleži pa je samim tim i plod manje otporan na pucanje. Na prvoj slici od gornje dvije vidi se na plodu da je Monilija zahvatila srednji dio pukotine (mala trulež), a najčešće ona kreće od peteljke (ako je plod izolovan od drugih plodova).
Post je spojen: [time]1300567739[/time]
_________________________________________________Evo, red je da započnem sa prvom teorijom koju neki voćari podržavaju, pošto sam i pokrenuo temu.
Tokom sazrijevanja, kad plod zaplavi i počinje da dostiže zrelost, voćnjak je pod intenzivnim navodnjavanjem. Plod raste, buja, a tako pokožica postaje tanja i elastičnija pri avgustovskim vrućinama. Na pokožici se javljaju mikro prsline skoro nevidljive golim okom na početku, koje postaju oaza za klijanje spora Monilije. Zatim kad dođe do velikih pljuskova kiše, naročito ako postanu česti, i naglog pada temperature dolazi do skupljanja i stezanja pokožice ploda zbog pada temperature, pri čemu se pukotine naglo proširuju a mezokarp ostaje u istom obimu, i javlja se kokičanje ploda. Suprotno procesu kad plod šljive usljed nedostatka vode počne da se blago smežura, omekani i opane prije vremena.
Mnogi vjeruju da pri velikim kasnoljetnim pljuskovima, silina udara kapi kiše može da pospješi naglo pucanje ploda. Ovo pospješuje takođe činjenica da, ako se zaštita protiv Monilije nije izvršila na vrijeme ili iz nekog drugog razloga nije urađena kako treba, na tim mirko prslinama već dolazi do klijanja spora gljive i naravno truleži pa je samim tim i plod manje otporan na pucanje. Na prvoj slici od gornje dvije vidi se na plodu da je Monilija zahvatila srednji dio pukotine (mala trulež), a najčešće ona kreće od peteljke (ako je plod izolovan od drugih plodova).
/Ca kako bi bobice bolje podnosile transport i vreme na pijaci ja to poslusam i naravno preteram i dogodi se da u periodu sarka Ca toliko stegne i ocvrsne pokozicu bobica da ih sprecava da se normalno razvijaju i sire i onda pucanje bobica kao u nocnoj mori.
,
