-Pečenje se može izvoditi na više vrsta kazana, ali se kod nas najviše koriste obični kazani bez rektifikacionih kolona, svejedno je da li su prevrtači ili su na ispust, obavezno je da budu od bakra, sa što debljim dnom, poželjno da imaju mešalicu, i da im zapremina kapka bude preko 15% u odnosu na zapreminu samog kazana. Nebitno je da li su veće ili manje zapremine. Dobija se nešto bolja rakija u aromatskom smislu na kazanima koji imaju neku kapu, tipa kruška ili uspravni cilindar, u odnosu na kazane koji imaju kapak u obliku polulopte, mada to nisu presudne razlike. Dakle, destilacija se radi 2 puta, i zabluda je da se dobija bolja rakija ako se samo u prvoj destilaciji izdvoji srce, jer ta rakija nije dovoljno iščišćena i sadrži znatno veći procenat štetnih elemenata, iako na prvi pogled ima neki miris koji neko ocenjuje kao dobru aromu. Prva destilacija se radi samo od komine, većim delom tečne i nešto onog čvrtog dela sipanog na kraju u kazan, i poželjno je da se prilikom prve destilacije koristi mešalica. Destilacija treba da traje dovoljno dugo (ne žuriti da se ispeče kazan za 2 sata), jer je potrebno da prođe određeno vreme da bi se u kazanu odigrali svi potrebni hemijski procesi. Bakar ima veoma bitnu osobinu,,(i zato je najbolji za destilaciju), da katališe tj. da odaje jone ili atome bakra u kominu i da vezuje lako isparljive supstance koje su štetne, za sebe i samim tim od njih napravi teško isparljive koje onda neće otići kroz lulu u rakiju nego će ostati u džibri i prosipaćemo ih. Naravno za sve te procese je potrebno vreme i zato ne treba žuriti ako stremite kvalitetu. Još jedan pokazatelj brzine će vam kasnije biti glicerin, koji, ako zavrtite rakiju u čaši (kao kad probate vino) treba da ostane po obodu i da se sliva u obliku suza niz zidove čaše. Prilikom prve destilacije se ne odvaja prvak, pre svega zbog maksimalnog hvatanja aroma, već se sva rakija hvata do jačine od 27-30 atepeni, što je optimalna jačina za rakiju koju ćemo kasnije prepeći. Ostatak je patoka i ne treba je vraćati u rakiju, ali ako hoćete da ipak izvadite još nešto možete je razdvojiti na 2 frakcije gde ćete prvo uhvatiti jednu količinu do 10-stepeni i sipati to kasnije opet u kominu u narednom kazanu a ostatak koji isteče koristiti samo za prozore i sl. Najviše metil alkohola se ustvari nalazi u patoci, ali pošto se računa po litri apsolutnog alkohola, tj. u odnosu na jačinu od 100% alkohola, onda se najviše izdvoji u prvencu prilikom prepeka jer je on najači, ali nikako ne treba smetnuti sa uma da patokom najviše kvarimo našu rakiju. Prilikom prepeka se sipa meka rakija na pomenutu jačinu od 27%-30% i ne dodaje se voda, nimalo, jer se tako dobija kvalitetnija rakija, bez obzira šta Vam stari pričali, to je preporuka svih tehnologa i ne treba sumnjati u ispravnost postupka. Bitno je da se održava besprekorna higijena kazana i da se posle svakog ispustanja dzibre kazan što bolje opere, a da se pre početka prepicanja detaljno očisti. Prilikom prepeka se u startu loži tihom vatrom, i uopšte prepek treba da traje duplo duže od pečenja komine. Kad rakija krene odvaja se prvak u procentu ne manjem od 0.7% količine koja je usipana u kazan. On je mutan, i ima upečatljiv miris na lepak, aceton, lak za nokte, razređivač. Kad se taj miris izgubi počinje se sa hvatanjem srca,a ako nemate iskustva onda odvojiti 0.7-1% i to obavezno prosipati, a dalje hvatati srce. Srce se hvata do jačine od 65% alkohola u sudu sa rakijom. Dakle poželjno je da to bude i neki stepen više, ali minimum minimuma je 60% ako se traži iole dobra rakija. Ovo je ubedljivo najčešća greška kod pečenja jer domaćini dozvole da previše patoke uđe u srce rakije i kasnije imamo rakiju daleko nižeg kvaliteta. Rakija mora na izlazu iz lule da bude hladna, obično 15-16 stepenu celzijusovih, tako da je obavezno ravnomerno hladiti kacu, jer rakija kasnije ne slabi, tj. neće da legne kad odstoji već se hladi ako je izašla vruća i onda imate razliku u merenju, većina gradova je baždarena na 20 stepeni temperature. Nakon sečenja srca izlazi patoka, koja je daleko lošijeg kvaliteta i ako biste zadržali srce još malo u njega već ulazi rakija koja je ispod 35 stepeni jačine i sa sobom nosi, metil, teške metale, patočne kiseline i ulja i sl, što nam nije potrebno u našoj rakiji, već ćemo je kasnije razblažiti, za to namenjenom, destilovanom vodom, koja je čista i bez primesa, ili eventualno ispravnom bunarskom vodom, na kojoj se odradi hladna stabilizacija i provuče kroz filter. Samu patoku odvajate, recimo u dve frakcije, prvu do neke jačine od 10-tak stepeni i to se može, mada je najbolje da se sva baci, vratiti u kazan sa kominom (ali sa kominom ne sa mekom rakijom), a ostatak koji izađe baciti ili ga koristiti u druge svrhe.
-Rakija koja se dobije kao srce, se zatim ostavlja par dana da odleži u nekom priručnom sudu, procedi se kroz gazu, mada to treba raditi i u toku pečenja, i sipa u drvenu burad (ako je šlljiva u pitanju). Burad treba da budu od hrastovog drveta, poželjno od hrasta kitnjaka koji je bio što stariji, kad je posečen, i da su se duge sušile napolju, prirodno par godina. Takvo bure je spremno da oplemeni rakiju, potpomogne hemijske procese prilikom starenja rakije, doda joj prirodnu boju i na kraju rakiji da i određenu notu na hrast, a ako odstoji više od 5 godina u njemu onda i na vanilu. Rakija se treba sipati u neko novije bure, a nakon par meseci ako je bure baš novo, ili 1 godine, ako je staro par godina, je treba prebaciti u staru burad. Samo razblaživanje na pitku jačinu ( smatra se da je to 45% za šljivu) treba uraditi pre konzumacije (u buretu treba da stoji što jača rakija), treba izvoditi u nekom posebnom sudu, preporuka da je od inoxa, a ne od plastike, i treba ga raditi u 4-5 navarata, gde se svaki put jačina skida za oko 2 grada ili 5 stepeni, a kad padne na oko 50 stepeni ili 20 gradi, onda smanjivati za po 1 grad ili 2 do 3 stepena, da bi se izbeglo zamućenje rakije. Voda treba da ima istu temperaturu kao rakija, da se dodaje po malo i konstantno meša i da prođe 10-15 dana između 2 dodavanja. Tako razblažena rakija bi opet trebalo da odstoji par meseci i onda može da se konzumira. Ako nemate inox posudu, razblaživanje možete izvesti i u nekoj plastičnoj posudi, ali da je od neke prehrambene plastike, ne ona crna smrdljiva plastika, tako što ćete prvo razblaživanje raditi u drvenom buretu, onda narednih nekoliko razblaživanja uradite u plastici, s tim što treba skratiti vreme između razblaživanja na 7-10 dana a odmah nakom poslednjeg razblaživanja rakiju vratiti u staro drveno bure na stabilizaciju i odatle kasnije možete točiti po potrebi.
Rakija se konzumira blago pothlađena na neku podrumsku temperaturu dakle 20-tak stepeni, iz tzv. konjak čaša, ne onih malih, da bi se mogla osloboditi aroma i miris rakije, i da bismo u njoj konačno, posle svih muka koje smo prošli prilikom njenog spravljanja, mogli i da uzivamo. Prilikom ispijanja se rakija greje u ruci samim tim se oslobađaju i arome iz nje, pre sipanja treba blago promućkati flašu, ako ne sipate iz nje često, i nakon sipanja u čašu treba da odstoji par minuta pre konzumacije. Mlađe rakije se piju kao aperitivi pre jela, dok se rakije starije od 5 godina mogu piti i kao dižestivi između obroka.
Živeli, rakija je jako kvalitetno piće, ako se kvalitetno spravlja, i treba težiti kvalitetu i krilatici opšteprihvaćenoj u rakijskim krugovima: PIJ MALO PIJ KVALITETNO.
