Prihranjivanje pšenice

Ma kakvi.Kažem ti da je pre tri ,četiri godine tako bilo puno padavina i kad smo uzeli uzorak dostupnog azota nije bilo otišlo u dublje slojeve.
 
Psenica ima jos slabo razvijen koren koji ide u dubinu 15-ak cm,ali najbitnije da u sirinu ne ide ni 5 cm. Zbog toga hrana propada pored nje i iskoriscuje se manji deo od planiranog. Ovo nisam ja izmislio vec samo slusao sta strucnjaci za strnjista kazu.
 
ne znam šta su ti objašnjavali a ni šta si razumeo, ali delovi korena pšenice dobace i do 1.5m u dubinu.
drugo, urea vrlo sporo propada u dubinu.
treće da bi uopšte počela da se razlaže potrebno je 15-20l kiše. i temperatura od 6-7 stepeni.
Kako ocenjuje profesor dr Miroslav Malešević, sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu ovakvo stanje useva u praksi ovog podneblja uobičajeno je za period od 10. do 20. marta. Opšta ocena je da ima razloga za optimizam. Inače, razvijeni nadzemni deo biljaka prati i porast korenovog sistema. U fazi dva do tri lista pšenice i ječma koren dostiže dubinu od 25 do 30 santimetara, a u fazi intenzivnog bokorenja koren već seže do dubine od 50 do 60 santimetara.
Kliknite za proširenje...
 
paorpaor je napisao(la):
Psenica ima jos slabo razvijen koren koji ide u dubinu 15-ak cm,ali najbitnije da u sirinu ne ide ni 5 cm. Zbog toga hrana propada pored nje i iskoriscuje se manji deo od planiranog. Ovo nisam ja izmislio vec samo slusao sta strucnjaci za strnjista kazu.
Kliknite za proširenje...
 
Šta sad mislite o rano bačenoj ureji posle svih ovih padavina koje su bile i koje se najavljuju?Dokle je realno čekati sa bacanjem ureje stim da se bacilo dosta predsetvenog(200-250kg/kj 20:20:0)
 
Lepo je juce govorio Janko Pap,a i pre neki dan akademik Dencic,pa ko je slusao imao je sta da cuje. U par postova sam se pozvao na njihove iskaze pa se par ljudi naslo pametnije od njih i prehranilo zito pre 10-ak dana. Od kako je ovog naseg Tovariseva niko nije prehranjivao zito pre kraja februara i pocetka marta pa su prinosi bili preko 3,5 t po kj,redovno.
 
Ma je čekam kraj februara ili početak marta zavisi od vremena pa na rasturanje uree a ne da je bacim početkom februara pa da je sad jurim do Kine. :haha:
 
se razbacuje sta?
ko nije bacio, mog'o bi da pocne da brine.
danas 20l kise a za par dana jos 20.
 
Djubriva se ne "bacaju" nego se sa njima "djubre" njive.Mora se prvo otici na njivu,pogledati usev pa tek onda odluciti sa kojim i kakvim djubrivom ici,tako bar rade svuda u svetu pa i kod nas ko se bavi sa poljoprivredom a ne experimentise. :ppozdrav:
 
Juče je naše udruženje organizovalo predavanje na razne teme: analiza zemljišta, prihrana pšenice, novi zakon o zemljištu, agrotehnika i sotimenti kukuruza, soje i šećerne repe, kako preduprediti krađu repe u kampanji itd.

U vezi prihrane pšenice ukratko je rečeno da bi usled velike količine zimskih padavina bilo potrebno izvršiti N-min analizu, jer je azot ispran u dublje slojeve zemljišta. Ako se to ipak ne uradi, onda je potrebno znati da pšenicu treba prihraniti sa 70 do 100 kg/ha čistog azota. Prvu prihranu treba izvršiti krajem februara meseca sa 100kg/kj AN-a, ili KAN-a a drugu prihranu 20 do 30 dana kasnije sa istom količinom đubriva, a najkasnije do kraja marta.
Ako pod jesenju brazdu nije zaorano nikakvo NPK đubrivo onda u drugoj prihrani treba povećati količinu đubriva na 150kg/kj.
Ako se pretera sa prihranom neminovno je poleganje useva, to svi znamo.

Primetna je pojava blagog žutila pšenice, ali to je prolaznog karaktera. Uticaj toga je zanemarljiv na kondiciju biljke, jer se javlja pre intenzivnog bokorenja useva.
 
Pre nekoliko dana sam čuo u nekoj emisiji da 10cm snega donosi biljkama 50kg pristupačnog azota po jednom hektaru.Dali je to naučno dokazano ili je samo pretpostavka?
 
Zoran Kostović je napisao(la):
Pre nekoliko dana sam čuo u nekoj emisiji da 10cm snega donosi biljkama 50kg pristupačnog azota po jednom hektaru.Dali je to naučno dokazano ili je samo pretpostavka?
Kliknite za proširenje...
1cm snega-1kg azota
 
abro je napisao(la):
Zoran Kostović je napisao(la):
Pre nekoliko dana sam čuo u nekoj emisiji da 10cm snega donosi biljkama 50kg pristupačnog azota po jednom hektaru.Dali je to naučno dokazano ili je samo pretpostavka?
Kliknite za proširenje...
1cm snega-1kg azota
Kliknite za proširenje...
I ja sam to čuo u toj emisiji, ali po kom principu sneg donosi azot uopšte mi nije jasno. Pa sneg je voda u čvrstom agregatnom stanju, otkud sad tu azot?
 
Mindjar je napisao(la):
Djubriva se ne "bacaju" nego se sa njima "djubre" njive.Mora se prvo otici na njivu,pogledati usev pa tek onda odluciti sa kojim i kakvim djubrivom ici,tako bar rade svuda u svetu pa i kod nas ko se bavi sa poljoprivredom a ne experimentise. :ppozdrav:
Kliknite za proširenje...
e?
i kad si otis'o na njivu, pogled'o, sta si resio?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh