Prihranjivanje pšenice

Poslednja izmena:
To bi mogla biti vecna debata,NH4 je sa energetske tacke gledista ''jeftiniji'' za usvajanje/koriscenje ,ali ima tu jos citava nauka oko toga.
 
Povrsina je oko 8 hektara ,drugo prihodi samo od poljoprivrede ,nisam jesenas bacio NPK posto idemo sa stajnjakop po 5 vagona svake 4 godine ne koristim NPK ,najbolje bi bilo da je bilo malo snega i da sam bacio ona se rastopila i cao ovako hoce biti kise nece biti kise ako zasusi mart aj ga baci ,ko se nadao da ce biti ona susa u jesen ,ko zna sta nas ceks u martu a nasi strucnjaci lako je njima da palamude jesenas sejte psenicu u optimalnom roku ja posejao i najebo najbolja psenica kod nas je zadnja posejana

- - - - - - - - - -

Koliko se ja secam iz skole sa casova Agrohemije urea ili karbamid raspad traje 4 nedelje ,2 nedelje u amonijak 2 nedelje u Nitrat ,zato je zajebana moze da ispari ako nema vlage da se rastopi na njoj gubici znaju da budu najveci za razliku od ana i kana
 
Marko pogledaj video i tabelu što sam okačio u prethodnom postu.
Pa onda npr ovo: Ureu ne biste trebali primenjivati u prvoj N - prihrani (najbolje ni u drugoj) zbog štetnog delovanja na mlade biljke sa niskim nivoom metabolizma jer i kad je temperatura povoljna za intenzivniji metabolizam, biljke su suviše male da bi amidna i/ili amonijski N mogle odmah ugraditi u organsku materiju. Za ugradnju amonijskog N u organsku materiju neophodan je visok intenzitet metabolizma (temperatura tla > 500°C). Potrebnu koncentraciju raspoloživog azota zimi u tlu treba postići primenom nitratnih ili Amonijski - nitratnih đubriva.
Preuzeo odavde https://www.agroklub.rs/ratarstvo/prihrana-ozime-psenice-kako-kada-i-cime/16129/
i još malo literature
http://www.gnojidba.info/wp-content/uploads/2011/02/Prihrana-ureom.pdf
http://5.189.140.16/~svetodavstvo/sites/default/files/dl/prihpsenbg.pdf
 
Ja sam rešio početkom marta 225-250 kg/ha AN, a početkom aprila 200-225 kg/ha KAN. Bilo i jesenas 6-24-12 250 kg/ha. Dva fungicidna tretmana, jedan herbicidni i dva insekticidna, za 8,5 tona x 22 dinara i to je to.
 
Ako sam u pripremi za setvu pšenice rasturio ureu i izašlo je 37kg N/ha da li se i on uzima u obzir kada se računa koliko je potrebno N/ha? Dakle ako je potrebno oko 140 kg N/ha onda će biti 140-37=103kg N/ha što bi otprilike bilo oko 220-230kg/ha uree.
 
Uzima se i predsetveno u računicu.

- - - - - - - - - -

Kod nas je u planu gde je pšenica na sojištu 145 kg azota po ha, a gde je na kukuruzištu 185 kg azota...
 
Jedan deo prihrane uradjen.
b1a058ba8618ea2b8998e84b96dea295.jpg
c25707033f8d773159dc31d23768fcd5.jpg


Poslano sa mog SM-G950F koristeći Tapatalk
 
Majkane, kakav rasipač imaš kada si uspeo tako da rasturiš đubrivo po njivi a da nijedno zrno ne preleti na komšijsku njivu, tj da tvoj red žita dobije veštaka a komšijin ne?
Da nije nešto drugo u pitanju a ne prihrana?
 
Igore jel si zadovoljan sa tim rasipačem,kako se pokazao,koliko metara ideš u širinu sa njim?
Lako je tebi za ubuduće na toj pšenici kad si sad napravio lepe stalne tragove.
 
ACA RAIC je napisao(la):
Igore jel si zadovoljan sa tim rasipačem,kako se pokazao,koliko metara ideš u širinu sa njim?
Lako je tebi za ubuduće na toj pšenici kad si sad napravio lepe stalne tragove.
Kliknite za proširenje...
Jesam.
Zavrsna obrada je losa i srafovi su svi korodirali,to je trebalo promenuti ili ubaciti gume izmedju.
A drugo nema sta lepo razbacuje,20m idem siroko.


Poslano sa mog SM-G950F koristeći Tapatalk
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh