meshtro
Član
Rendiću jel si to ti 
Poljoprivredna škola sa domom učenika Futog
- Začetnik teme meshtro
- Datum pokretanja
nsnidza
Član
Ja sam zavrsio ovu skolu 2005-te godine za poljoprivrednog tehnicara i mogu vam reci da je smer neverovatno los.
Staropazovcanin
Član
Ovaj meshtro ne moze da prezali Futog!Prosto dobije napad nostalgije kad god prolazimo kroz njega i mora da spizdi pljeskavicu.
Ja sam isto isao u Futog,godinu i po sam bio u domu,pa izleteo,bio isuvise dobro dete.
Posle sam otisao na privatan smestaj,kod profesorice Nade Peric (zena je od mene napravila coveka) i mnogo sam joj zahvalan na tome,jer da ne bi nje,nikad fakultet upisao ne bih.Sve u svemu,ulica Zmaj Jovina,moj drugi komsiluk.
Uzgred,zavrsih 2010,generacija '91.
Ja sam isto isao u Futog,godinu i po sam bio u domu,pa izleteo,bio isuvise dobro dete.
Posle sam otisao na privatan smestaj,kod profesorice Nade Peric (zena je od mene napravila coveka) i mnogo sam joj zahvalan na tome,jer da ne bi nje,nikad fakultet upisao ne bih.Sve u svemu,ulica Zmaj Jovina,moj drugi komsiluk.
Uzgred,zavrsih 2010,generacija '91.
mamara
Član
Šta reći o školi, sve naj naj! Davni dana sam pohađala hortikulturu, naravno Nada Perić mi je bila profesor.Puno pohvala i pozdrav za nju. Sin mi sada pohađa istu školu i u domu je bio, nadam se da će biti i sledeće šk.god. Moje mišljenje da je to škola za one koji stvarno vole poljoprivredu.Tu je i ekonomija gde imaju praksu, ako hoće mogu nešto i da nauče.
Staropazovcanin
Član
Ja sam stanovao kod nje na privatnom smestaju.O njoj mogu da kazem samo recu hvale!Nada,moja druga mama!
grunt
Član
Drugar kad je to bilo.........
Bujne krosnje kestena dozvolile su tek malo prostora suncu da ostavlja pege po zelenom travnjaku kojim je setao Augustus fon Mekenzen tog ranoprolecnog dana 1919 god. Na svega nekoliko koraka iza njega hoda visoki utegnuti porucnik, kome je zbog ovoga vida diskrecije Kajzerov feldmarsal i vise nego zahvalan. Zahvalan, jer je "ubica Amerikanaca" legendarni Vilhelmov general, sada tek zarobljenik koji dane prekracuje dugim setnjama po parku koji okruzuje dvorac Hadik, a mladi kao od kamena istesani oficir nije mu adjutant, vec jedan od onih divova koji su u prah pretvorili takvu silu kakvu su predstavljale Vilhelmova i Franc Jozefova armije.
-Boze moj koja ironija-prebira misli po rano posedeloj glavipruski vojskovodja. Evo me kao zatocenika u dvorcu onoga koji je opsedao moj dragi Berlin, a u stopu me prati golobradi mladic, vojnik her Misica, tog genijalnog Srbina i viteza bez koga bi D'epere jos trunuo kod Soluna, vajka se nad svojom sudbinom feldmarsal i ispod oka sa nevericom gleda mladog porucnika koji mu se po potrebi obraca na besprekornom nemackom ili francuskom jeziku, kako uglednom zatvoreniku drago. Protekli dani suzanjstva dali su mu odgovor na pitanje zasto se jedinica mladog srpskog oficira zove Gvozdeni toplicki puk, ali i na ono koje ga muci vec godinama. Kako je moguce da nije uspeo da unisti srpsku vojsku, tu vojsku izgladnelih aveti sastavljenu od seljaka?
Feldmarsal Augustus fon Mekenzen, valjda jedini neprijatelj koga su Srbi i postovali (bese to uzajamni osecaj), nije bilo jedina slavna glava koja je dane provodila u Futogu, selu dvanaest kilometara udaljenom od Novoga Sada i to u velelepnom dvorcu Hadik. Danas je u njemu smestena srednja poljoprivredna skola, tesko je poverovati da je u senci arboretuma ovog zdanja jedan Johan Straus 1867 god. komponovao glamurozni valcer "Na lepom plavom Dunavu" ili da je sa svojim tadasnjim domacinima, grofovima Kotek, u saletli parka 1914 caj srkutala Sofija i njen morganatski supruznik Ferdinand na putu ka Sarajevu.
Sam Futog, dovoljno starostavan da je o Rackom selu, Petrovaradinskom sancu iliti Novom Sadu dugo govoreno kao o naselju i varosi koja se nalazi kraj Futoga, a ne obrnuto, spominje se jos u 13 veku kao jedno od najznacajnijih evropskih vasarista. Posle definitivnog odlaska Turaka sa ovih prostora Futog postaje komorsko dobro, cesto iznajmiljivano srpskim i ugarskim velikaskim porodicama da bi ga od jednog takvih familije Carnojevic 1770 god. otkupio grof Andreas Hadik, cime dobija predikat fon Futaki. Legendarni husarski general angazuje glasovitog projektanta Franciskusa de Paola Maneta koji mu nakon 7 god. nakon akvizicije prostornog imanja 1777 sagradi velelepni letnjikovac dostojan njegove vojnicke slave predsednika dvorskog Ratnog saveta i bogatstva namesnika celog Erdelja. monumentalna barokna gradjevina posle smrti miljenika imperatorke Marije Terezije. Hadika prelazi u posed grofa Bunovika cija se cerka Henrijeta udaje za Hermana Koteka, pa dvor i vlastelinstvo koje je tada obuhvatalo pored Futoga i Begec, Glozan, Backi Petrovac, Kisac, Rumenku, Cerevic i Banostar prelazi u vlasnistvo ove porodice koja je njime upravljala do posle Prvog svetskog rata.
Poslednji vlasnici clanovi porodice Kotek, Marija i Rudolf ostali su u povesnici Futoga upisani kao ljudi koji su ovoj varosici-selu ostavili i velelepne zaduzbine kao sto su rimokatolicka crkva katedralnih razmera Sveto Srce Isusovo, od koje i danas zastaje dah i do koje je iz dvorca svojevremeno vodio prostrani podzemni tunel. Kotekovi su izgradili i Rudolfinum sirotiste kao i bolnicu Marijanum, a sa novcanim prilogom od cak 3.000 kruna namenjenih obnovi srpske pravoslavne crkve Sveti vraci, Kotekovi su daleko nadmasili sve i jednog Srbina ciji pojedinacni prilozi nisu presli 550 kruna. Nakon Prvoga svetskog rata i agrarne reforme Kraljevine SHS Rudolfu Trecem Koteku futoski posed je dramaticno umanjen, a nakon njegove smrti, buduci da je bio bez direktnog naslednika, njegove sestre Henrijeta i Gabrijela 1922 god. ceo kompleks prodaju grofu Francu Senbornu a njegov vlasnik tokom Drugog svetskog rata grof Aleksandar Palavicini. Krajem rata impresivni dvorac Hadik-Kotek biva pretvoren u bolnicu za ranjenike sa sremskog fronta, da bi poslednjih decenija bio poznatiji kao jedna od najboljih srpskih poljoprivrednih srednjih skola sa domom ucenika. Planovi o izgradnji nove skole i pretvaranju dvorca u reprezentativni objekat namenjen iskljucivo spomenickog nasledja jos uvek cekaju neka bolja vremena. Milic Miljenovic
-Boze moj koja ironija-prebira misli po rano posedeloj glavipruski vojskovodja. Evo me kao zatocenika u dvorcu onoga koji je opsedao moj dragi Berlin, a u stopu me prati golobradi mladic, vojnik her Misica, tog genijalnog Srbina i viteza bez koga bi D'epere jos trunuo kod Soluna, vajka se nad svojom sudbinom feldmarsal i ispod oka sa nevericom gleda mladog porucnika koji mu se po potrebi obraca na besprekornom nemackom ili francuskom jeziku, kako uglednom zatvoreniku drago. Protekli dani suzanjstva dali su mu odgovor na pitanje zasto se jedinica mladog srpskog oficira zove Gvozdeni toplicki puk, ali i na ono koje ga muci vec godinama. Kako je moguce da nije uspeo da unisti srpsku vojsku, tu vojsku izgladnelih aveti sastavljenu od seljaka?
Feldmarsal Augustus fon Mekenzen, valjda jedini neprijatelj koga su Srbi i postovali (bese to uzajamni osecaj), nije bilo jedina slavna glava koja je dane provodila u Futogu, selu dvanaest kilometara udaljenom od Novoga Sada i to u velelepnom dvorcu Hadik. Danas je u njemu smestena srednja poljoprivredna skola, tesko je poverovati da je u senci arboretuma ovog zdanja jedan Johan Straus 1867 god. komponovao glamurozni valcer "Na lepom plavom Dunavu" ili da je sa svojim tadasnjim domacinima, grofovima Kotek, u saletli parka 1914 caj srkutala Sofija i njen morganatski supruznik Ferdinand na putu ka Sarajevu.
Sam Futog, dovoljno starostavan da je o Rackom selu, Petrovaradinskom sancu iliti Novom Sadu dugo govoreno kao o naselju i varosi koja se nalazi kraj Futoga, a ne obrnuto, spominje se jos u 13 veku kao jedno od najznacajnijih evropskih vasarista. Posle definitivnog odlaska Turaka sa ovih prostora Futog postaje komorsko dobro, cesto iznajmiljivano srpskim i ugarskim velikaskim porodicama da bi ga od jednog takvih familije Carnojevic 1770 god. otkupio grof Andreas Hadik, cime dobija predikat fon Futaki. Legendarni husarski general angazuje glasovitog projektanta Franciskusa de Paola Maneta koji mu nakon 7 god. nakon akvizicije prostornog imanja 1777 sagradi velelepni letnjikovac dostojan njegove vojnicke slave predsednika dvorskog Ratnog saveta i bogatstva namesnika celog Erdelja. monumentalna barokna gradjevina posle smrti miljenika imperatorke Marije Terezije. Hadika prelazi u posed grofa Bunovika cija se cerka Henrijeta udaje za Hermana Koteka, pa dvor i vlastelinstvo koje je tada obuhvatalo pored Futoga i Begec, Glozan, Backi Petrovac, Kisac, Rumenku, Cerevic i Banostar prelazi u vlasnistvo ove porodice koja je njime upravljala do posle Prvog svetskog rata.
Poslednji vlasnici clanovi porodice Kotek, Marija i Rudolf ostali su u povesnici Futoga upisani kao ljudi koji su ovoj varosici-selu ostavili i velelepne zaduzbine kao sto su rimokatolicka crkva katedralnih razmera Sveto Srce Isusovo, od koje i danas zastaje dah i do koje je iz dvorca svojevremeno vodio prostrani podzemni tunel. Kotekovi su izgradili i Rudolfinum sirotiste kao i bolnicu Marijanum, a sa novcanim prilogom od cak 3.000 kruna namenjenih obnovi srpske pravoslavne crkve Sveti vraci, Kotekovi su daleko nadmasili sve i jednog Srbina ciji pojedinacni prilozi nisu presli 550 kruna. Nakon Prvoga svetskog rata i agrarne reforme Kraljevine SHS Rudolfu Trecem Koteku futoski posed je dramaticno umanjen, a nakon njegove smrti, buduci da je bio bez direktnog naslednika, njegove sestre Henrijeta i Gabrijela 1922 god. ceo kompleks prodaju grofu Francu Senbornu a njegov vlasnik tokom Drugog svetskog rata grof Aleksandar Palavicini. Krajem rata impresivni dvorac Hadik-Kotek biva pretvoren u bolnicu za ranjenike sa sremskog fronta, da bi poslednjih decenija bio poznatiji kao jedna od najboljih srpskih poljoprivrednih srednjih skola sa domom ucenika. Planovi o izgradnji nove skole i pretvaranju dvorca u reprezentativni objekat namenjen iskljucivo spomenickog nasledja jos uvek cekaju neka bolja vremena. Milic Miljenovic
Pozdrav svima evo javljam se opet posle 4 godine zaboravio sam i lozinku od starog naloga zavrsio sam sa futogom za sva vremena i imam samo reci hvale za skolu sada sam na faxu dusu mi vade a tek je pocelo 
tehnicar poljoprivredne tehnike sam bio i ostao sam tj na poljoprivrednoj tehnici sam na fakultetu pa cemo videti kako ce ici dalje...nadam se da cu za 4 godine opet sa novog naloga da javim lepe vesti i o zavrsetku fakulteta....ako bog da...
tehnicar poljoprivredne tehnike sam bio i ostao sam tj na poljoprivrednoj tehnici sam na fakultetu pa cemo videti kako ce ici dalje...nadam se da cu za 4 godine opet sa novog naloga da javim lepe vesti i o zavrsetku fakulteta....ako bog da... 
Vladimir1971
Član
Zanimljiva temica, mnoge drage uspomene naviru dok iscitah ovo.. . I sam sam bio futoski djak, ratarsko povrtarskog smera u to vreme , davne 90 zavrsih .Provedoh samo 2 godine tamo , posto sam bio poslednja generacija eksperimentalnog scijalistickog obrazovanja sa 9-10 razredom ..
Ja sam završio godinu dana pre tebe. Godine 1989. Isto ratarsko-povrtarski smer. Kakvo je to drugarstvo bilo? Sve dobri ljudi. Realizovni u životu. Viđamo se na svakih pet godina.Zanimljiva temica, mnoge drage uspomene naviru dok iscitah ovo.. . I sam sam bio futoski djak, ratarsko povrtarskog smera u to vreme , davne 90 zavrsih .Provedoh samo 2 godine tamo , posto sam bio poslednja generacija eksperimentalnog scijalistickog obrazovanja sa 9-10 razredom ..
milan11
Član
Okacis fotke na neki drugi sajt za upload slika i onda uzmes URL tvoje slike i stavis ga ovde.
Jesam Mestrovicu legendo
