Podno grejanje staklenika

[sheldon]

Treba da izrečunam prenos toplote staklenika podnim grejanjem. Razlika prenosa toplote između staklenika i objekta (zgrade) je u tome da je dominantni prenos toplote kondukcija od zemlje ka biljci (preko korena i stabla) dok je kod objekta zračenjem i malim delom konvekcijom. Da li postoji neki empirijski proračun ili kako da odredim koeficijent prolaza toplote sa zemlje na biljku?
Ovo sam uzeo za diplomski a tema glasi Prmer samoodrživog plastenika (staklenika) u ruralnom delu Srbije.

 

[tragtor]

Odg: podno grejanje staklenika

Za mene ovde ima priličan broj stručnih izraza ali si na kraju razrešio početne nedoumice, ali ne bi bilo loše da kontaktiraš firmu koja se time bavi. Na Internetu sam našao ovu, jer mi se nije dalo više tražiti. A verovatno ih ima više, jer ta tema zanimljiva. Vidim da si postavio pitanje na više foruma, mada će ti ići najbrže ako kontaktiraš firme koje to ugrađuju. I napiši ovde neka saznanja, da se i mi pomalo informišemo.

Podno grejanje plastenika

 

[novalis]

Odg: podno grejanje staklenika

PITANJE NIJE DOVOLJNO JASNO. POSTOJE 3 NACINA PRENOSENJA TOPLOTE , INDUKCIJA=zracenje, KONDUKCIJA=provodjenje i KONVEKCIJA=provodjenje`*kod fluida . Kolicina toplotne energije se izracunava po formuli Q= m x C x \T2 - T1 \

 

[Mixa]

Odg: podno grejanje staklenika

@sheldon
Mogao si i da uzmes neku jednostavniju temu za diplomski...

Ne verujem da firme koje se bave instalacijom podnog grejanja staklenika ili plastenika znaju taj proracun.
Najbolje bi bilo da pojasnis svoje pitanje ili da pocnes da listas strucne knjige na nakom poljoprivrednom fakultetu...

 

[darkota]

Podno grejanje ima smisla u rasadniku, dok u velikom plasteniku moze ali ne u srbiji po ovim cenama energenata

 

[Deda Lala]

Синко,ухватио си се за струју.А остали параметри при гајењу биљака у заштићеном простору?

 

[Lola_od_Nikaragve]

Podno grejanje ima smisla u rasadniku, dok u velikom plasteniku moze ali ne u srbiji po ovim cenama energenata

Slažem se, ali ima i kod nas naprednih cvećara, koji se greju na "ladnu vodu",..

Ovi plastenici u Temerinu:

i ove biljke u tim istim plastenicima

greju se na vodu iz bunara. Toplotnim izmenjivačima se bunarska 'hladna voda' još više hladi i vraća u zemlju, a sa oduzetom toplotom se greje ovaj plastenik od 27 ari.
Utrošena energija je samo električna, koju koriste pumpe, koje vade vodu iz dubina zemlje i kompresor toplotnog izmenjivača.
Plastenici su na ulazu u Temerin (vlasnici su porodica Farago)