Pivo
- Začetnik teme YT1RDI
- Datum pokretanja
Пиварски навигатор
У свету се производе десетине врста пива. Обично се пива деле на пива доњег врења или лагере и на пива горњег врења, а у групу лагера спадају сва пива која се кувају у чешким пиварама. Лагери настају уз примену доњег врења на температури од 14°С, и мање, и деле се на светла и тамна. Код пива горњег врења, на температури од 14°С и већој, скала је далеко шира и та се пива могу пробати у иностранству или у неким домаћим ресторанима.
Слад или екстрат?
Кућни или хоби пивар има на почетку две могућности. Или ће се опробати у кувању пива на традиционалан начин, од слада, квасца и хмеља, или може кувати од екстата. За први пут је можда најбоље испробати кување екстрата. Међутим, за разумевање целог поступка производње пива много је боље описати начин кувања од слада, и то јеноструким инфузионим укомљавањем.
Здрави квасци
Пиво скувано код куће садржи витамин Б и друге хранљиве састојке и здравије је од осталих пива. У пиварама се пиво мора још дорађивати, углавном ради трајности код складиштења. Тиме се додуше не квари али филтрирање и пастеризација одузимају му део нутритивне вредности. Вашем пиву не прети таква опасност. Оно је додуше мало мутно, али ако причекате који дан дуже, избистриће се. Ако вам прија пиво сопствене производње сигурно ћете се лако помирити с' чињеницом да се кувањем пива код куће не можете обогатити.
Пиво од слада
Потпуни поступак кувања 5 литара лагера чешког типа
Сировине: слад, вода, хмељ и квасац
Прибор: лонац с' поклопцем, кутлача, термометар, густа цедиљка, крпа, ПЕТ амбалажа
Слад. Купљени слад морате пажљиво самлети. Мора бити крупније самлевено, што значии да спољни слој зрна (љуска) мора делимично остати цела. Можете употребити млин чекићар или нпр. полован млин за кафу из самопослуга али морате поставити на најкрупније млевење. У нужди може послужити било какав млин.
Вода. Обично је најбоље користити што је могуће мекшу воду. Зато не употребљавајте тврду воду из бунара.
Лонац. Најбољи је од инокса или емајлирани. Алуминијум се не препоручује. Величина лонца одређује се према количини пива коју желимо. Уколико је 5 литара, треба нам лонац за трећину већи (7,5 л.).
Хмељ. Могуће је набавити гранулисани хмељ а то је самлевени пресовани природни хмељ. Ако желите зачинити осушеним хмељом, треба вам нешто већа доза.
1. Помешамо сладну прекрупу са водом – за светло пиво у одоносу 1:4 (на 1 Кг. слада 4 Л. Воде). Вода би требало да је загрејана на 40°С. Тај поступак се зове укомљавање.
2. Цео садржај посуде уз стално мешање загревамо на 63°С.
3. Оставимо да стоји 10 мин.
4. Поново кувамо, овога пута на 75°С.
5. Оставимо да стоји 20 минура.
Тако смо добили комину из које треба да добијемо сладовину.
Други корак: припрема сладовине (ислађивање)
1. На празну посуду, нпр. други лонац, поствимо чисту крпу.
2. Налијемо комину.
3. Крпу подигнемо и из задржаних остатака слада изгњечимо такозвани троп који истиснемо у следећу посуду. Тим првим цеђењем добијемо око 2,5 литара сладовине.
4. Крпу са остацима комине залијемо са литар воде загрејане на 78 до 80°С. После гњечења крпе исцеђену течност додамо у претходно добијену, тако да сада имамо 3,5 литара сладовине.
5. Поступак под тачком 4 поновимо још 2 пута тако да добијемо укупно 5,5 литара сладовине.
Трећи корак: хмељење
1. Сладовину спремљену према претходном упутству кувамо 1 сат са хмељом.
У 5 литара младог пива додамо 15 гр. гранулисаног хмеља за средње захмељено пиво. Ако желимо горче пиво додаћемо више хмеља и обрнуто. Хмељ се додаје одједном или постепено.
2. После 1 сата кувања и хмељења, младо пиво охладимо на тепературу од 10°С и то тако да лонац ставимо под млаз текуће воде. Неко пиво халади тако што у лонац урони спиралу којом протиче хладна вода.
Четврти корак: врење
1. Садржај лонца с' охлађеним пивом пажљиво излијемо да би наталожена мутноћа и остатак хмеља остали на дну.
2. Младо пиво налијемо у посуду за врење. Може бити отворена посуда а прикладан је лонац с' поклопцем, каца или било каква већа посуда која нема уско грло. Садржај посуде морамо чувати од спољних нечистоћа. Ако лонац нема поклопац треба га покрити фолијом.
3. Охлађено младо пиво на кратко проветримо чиме ћемо обезбедити хладнији почетак процеса врења. За то може добро да послужи акваријумска пумпа или компресор. Компресор мора бити чист да не би покварио укус пива.
4. На 5 литара младог пива треба ставити 50мл. пиварског квасца. Врење траба да се одвија на 10°С. Пошто су ретки тако хладни подруми најсигурније је користити фрижидер. Хладноћа је важна посебно код пива доњег врења чешког типа.
5. За време врења почиње да расте пена а према њеној боји можемо препознати у ком је стадијуму процес. Прво се ствара бела и ниска пена која постепено нарасте на 2-3 цм. После тога боја полако прелази у смеђу. То је због угљен диоксида који подиже накупљене горке материје и муљ. На крају пена постане потпуно смеђа и полако опада тако да на крају на површини остане слој од 5 мм. смеђе пене. То је тренутак да се крене у последњу фазу приозводње пива.
Пети корак: Накнадно врење и одлежавање
1. Прво, пажљиво, густим ситом (цедиљком) покупимо танки слој смеђе пене. У пену су се, сво време врења, хватали непожељни микроорганизми (аеробне бактерије) и зато је пожељно да се уклони.
2. После тога опрезно преточимо садржај посуде у ПЕТ амбалажу. Квасац са дна суда можемо опет употребити.
3. ПЕТ амбалажу стављамо у фрижидер. Пипањем контролишемо тврдоћу боца и по потреби смањујемо притисак. Препоручена температура за одлежавање је 1-2°С.
4. Одлежавање траје најмање 14 дана. Ако би пиво стајало месец дана дошло би до аутолизе квасца а тиме и до пропадања целог подухвата.
Превео: Ја
У свету се производе десетине врста пива. Обично се пива деле на пива доњег врења или лагере и на пива горњег врења, а у групу лагера спадају сва пива која се кувају у чешким пиварама. Лагери настају уз примену доњег врења на температури од 14°С, и мање, и деле се на светла и тамна. Код пива горњег врења, на температури од 14°С и већој, скала је далеко шира и та се пива могу пробати у иностранству или у неким домаћим ресторанима.
Слад или екстрат?
Кућни или хоби пивар има на почетку две могућности. Или ће се опробати у кувању пива на традиционалан начин, од слада, квасца и хмеља, или може кувати од екстата. За први пут је можда најбоље испробати кување екстрата. Међутим, за разумевање целог поступка производње пива много је боље описати начин кувања од слада, и то јеноструким инфузионим укомљавањем.
Здрави квасци
Пиво скувано код куће садржи витамин Б и друге хранљиве састојке и здравије је од осталих пива. У пиварама се пиво мора још дорађивати, углавном ради трајности код складиштења. Тиме се додуше не квари али филтрирање и пастеризација одузимају му део нутритивне вредности. Вашем пиву не прети таква опасност. Оно је додуше мало мутно, али ако причекате који дан дуже, избистриће се. Ако вам прија пиво сопствене производње сигурно ћете се лако помирити с' чињеницом да се кувањем пива код куће не можете обогатити.
Пиво од слада
Потпуни поступак кувања 5 литара лагера чешког типа
Сировине: слад, вода, хмељ и квасац
Прибор: лонац с' поклопцем, кутлача, термометар, густа цедиљка, крпа, ПЕТ амбалажа
Слад. Купљени слад морате пажљиво самлети. Мора бити крупније самлевено, што значии да спољни слој зрна (љуска) мора делимично остати цела. Можете употребити млин чекићар или нпр. полован млин за кафу из самопослуга али морате поставити на најкрупније млевење. У нужди може послужити било какав млин.
Вода. Обично је најбоље користити што је могуће мекшу воду. Зато не употребљавајте тврду воду из бунара.
Лонац. Најбољи је од инокса или емајлирани. Алуминијум се не препоручује. Величина лонца одређује се према количини пива коју желимо. Уколико је 5 литара, треба нам лонац за трећину већи (7,5 л.).
Хмељ. Могуће је набавити гранулисани хмељ а то је самлевени пресовани природни хмељ. Ако желите зачинити осушеним хмељом, треба вам нешто већа доза.
1. Помешамо сладну прекрупу са водом – за светло пиво у одоносу 1:4 (на 1 Кг. слада 4 Л. Воде). Вода би требало да је загрејана на 40°С. Тај поступак се зове укомљавање.
2. Цео садржај посуде уз стално мешање загревамо на 63°С.
3. Оставимо да стоји 10 мин.
4. Поново кувамо, овога пута на 75°С.
5. Оставимо да стоји 20 минура.
Тако смо добили комину из које треба да добијемо сладовину.
Други корак: припрема сладовине (ислађивање)
1. На празну посуду, нпр. други лонац, поствимо чисту крпу.
2. Налијемо комину.
3. Крпу подигнемо и из задржаних остатака слада изгњечимо такозвани троп који истиснемо у следећу посуду. Тим првим цеђењем добијемо око 2,5 литара сладовине.
4. Крпу са остацима комине залијемо са литар воде загрејане на 78 до 80°С. После гњечења крпе исцеђену течност додамо у претходно добијену, тако да сада имамо 3,5 литара сладовине.
5. Поступак под тачком 4 поновимо још 2 пута тако да добијемо укупно 5,5 литара сладовине.
Трећи корак: хмељење
1. Сладовину спремљену према претходном упутству кувамо 1 сат са хмељом.
У 5 литара младог пива додамо 15 гр. гранулисаног хмеља за средње захмељено пиво. Ако желимо горче пиво додаћемо више хмеља и обрнуто. Хмељ се додаје одједном или постепено.
2. После 1 сата кувања и хмељења, младо пиво охладимо на тепературу од 10°С и то тако да лонац ставимо под млаз текуће воде. Неко пиво халади тако што у лонац урони спиралу којом протиче хладна вода.
Четврти корак: врење
1. Садржај лонца с' охлађеним пивом пажљиво излијемо да би наталожена мутноћа и остатак хмеља остали на дну.
2. Младо пиво налијемо у посуду за врење. Може бити отворена посуда а прикладан је лонац с' поклопцем, каца или било каква већа посуда која нема уско грло. Садржај посуде морамо чувати од спољних нечистоћа. Ако лонац нема поклопац треба га покрити фолијом.
3. Охлађено младо пиво на кратко проветримо чиме ћемо обезбедити хладнији почетак процеса врења. За то може добро да послужи акваријумска пумпа или компресор. Компресор мора бити чист да не би покварио укус пива.
4. На 5 литара младог пива треба ставити 50мл. пиварског квасца. Врење траба да се одвија на 10°С. Пошто су ретки тако хладни подруми најсигурније је користити фрижидер. Хладноћа је важна посебно код пива доњег врења чешког типа.
5. За време врења почиње да расте пена а према њеној боји можемо препознати у ком је стадијуму процес. Прво се ствара бела и ниска пена која постепено нарасте на 2-3 цм. После тога боја полако прелази у смеђу. То је због угљен диоксида који подиже накупљене горке материје и муљ. На крају пена постане потпуно смеђа и полако опада тако да на крају на површини остане слој од 5 мм. смеђе пене. То је тренутак да се крене у последњу фазу приозводње пива.
Пети корак: Накнадно врење и одлежавање
1. Прво, пажљиво, густим ситом (цедиљком) покупимо танки слој смеђе пене. У пену су се, сво време врења, хватали непожељни микроорганизми (аеробне бактерије) и зато је пожељно да се уклони.
2. После тога опрезно преточимо садржај посуде у ПЕТ амбалажу. Квасац са дна суда можемо опет употребити.
3. ПЕТ амбалажу стављамо у фрижидер. Пипањем контролишемо тврдоћу боца и по потреби смањујемо притисак. Препоручена температура за одлежавање је 1-2°С.
4. Одлежавање траје најмање 14 дана. Ако би пиво стајало месец дана дошло би до аутолизе квасца а тиме и до пропадања целог подухвата.
Превео: Ја
pauflek
Banned
Hvala vam na trudu za prevođenje.
Naravno, na stranim jezicima postoje, i naročito na internetu, bezbrojne informacije o kućnoj proizvodnji piva, razni pivski forumi, blogovi, i slično. Na srpskom samo nešto malo.
Ja savetujem početnicima da, u prvom redu, ne žure ni sa kakvom kupovinom opreme. osim jednog velikog lonca, termometra, varjače, i slično.
Trebaće i jedna bakrena spirala ali o tom po tom.
Prvo se upoznajte sa osnovama teorije.
I da vam kažem nešto: pivo napravljeno kod kuće ne samo da može biti "skoro kao kupovno", nego, kad samo malo ovladate tehnikom proizvodnje, daleko bolje nego "kupovno".
Što se tipa piva tiče - pilsner je dobar. naročito leti, kad upeče petrovačko sunce. Ali se pilsner, da uporedimo pivo sa vinima, odnosi prema ale pivima (ovako se nazivaju piva visokog vrenja) kao što se u vinarskom svetu odnosi špricer prema, recimo, dobrom rajnskom rizlingu!
Volim ja špricere, ne kažem, ali neću da ga poredim sa rizlingom.
Naravno, na stranim jezicima postoje, i naročito na internetu, bezbrojne informacije o kućnoj proizvodnji piva, razni pivski forumi, blogovi, i slično. Na srpskom samo nešto malo.
Ja savetujem početnicima da, u prvom redu, ne žure ni sa kakvom kupovinom opreme. osim jednog velikog lonca, termometra, varjače, i slično.
Trebaće i jedna bakrena spirala ali o tom po tom.
Prvo se upoznajte sa osnovama teorije.
I da vam kažem nešto: pivo napravljeno kod kuće ne samo da može biti "skoro kao kupovno", nego, kad samo malo ovladate tehnikom proizvodnje, daleko bolje nego "kupovno".
Što se tipa piva tiče - pilsner je dobar. naročito leti, kad upeče petrovačko sunce. Ali se pilsner, da uporedimo pivo sa vinima, odnosi prema ale pivima (ovako se nazivaju piva visokog vrenja) kao što se u vinarskom svetu odnosi špricer prema, recimo, dobrom rajnskom rizlingu!
Volim ja špricere, ne kažem, ali neću da ga poredim sa rizlingom.
abro
Član
Не знам. Хтео би да пробам рецепт из поста бр. 3 па ћамо после правити "бизнис калкулацију".
nikola_VUK
Član
Imaš u Pančevu i u Novom Sadu firme koje to prodaju.
dragan.kovacev
Član
Kada bi ga proizvodili po kucama gde bi nam kraj bio, obozavaoc i konzumator 
a da dodam i da sam 200xgod neznam tacno koje bio vice sampion u brzom ispijanju piva, na danima piva u Zrenjaninu.
u polu finalu sam skinuo visestrukog sampiona iz Lukiceva, ali u finalu Ceh je odneo pobedu.
a da dodam i da sam 200xgod neznam tacno koje bio vice sampion u brzom ispijanju piva, na danima piva u Zrenjaninu.
u polu finalu sam skinuo visestrukog sampiona iz Lukiceva, ali u finalu Ceh je odneo pobedu.
Inace za sve ljubitelje piva imate cetvrtkom od 14-18h besplatan obilazak muzeja piva u Celarevu i konzumaciju nekoliko vrsta piva u neogranicenim kolicinama.
Inace radi jako ljubazna gospodja sa kojom sam kroz par reci dosao do fakulteta,profesori,studenti....gde gospodja rece da i vikendom primaju grupne posete ako se ranije zakaze,e sad ako bi bilo zainteresovanih mogli bismo se prijaviti kao zajednica da obidjemo muzej i probamo piva.
Inace radi jako ljubazna gospodja sa kojom sam kroz par reci dosao do fakulteta,profesori,studenti....gde gospodja rece da i vikendom primaju grupne posete ako se ranije zakaze,e sad ako bi bilo zainteresovanih mogli bismo se prijaviti kao zajednica da obidjemo muzej i probamo piva.
dragan.kovacev
Član
Uuu dobar ti plan 
)))
)))
Jos da zaje**** nekog da vozi. 
