Ekstremne vremenske prilike ugrožavaju svetski agrar
Postavio poljopartner
Friday, 13 August 2010
Globalno tržište pšenice posrće pod teretom suše u Rusiji, u Kanzasu na hiljade grla stoke lipsalo od vrućine, u Pakistanu poplave sprale plodno tlo na velikim površinama... To je samo deo onoga što se može očekivati od klimatskih promena, upozoravaju stručnjaci. Kad temperature rastu češće su suše, vreli talasi i poplave, uopšte sve vrste ekstremnih situacija i dotle nezabeleženih vremenskih prilika, upozorava Nevil Nikols, australijski stručnjak za klimu s Univerziteta Monaš u Melburnu, a prenosi Rojters.
To može da izazove haos na svetskom tržištu poljoprivrednih proizvoda, sličan onom iz 2007. i 2008. godine, kada su cene hrane bile na rekordnim vrednostima (doduše obilno naduvane i aktivnošću špekulanata). Pa ipak se ovih dana beleži zastoj pa i nazadovanje u globalnim pregovorima o ograničavanju emisije gasova s efektom staklene bašte u atmosferu.
Poljoprivreda je samo jedna od žrtava ekstremnih vremenskih prilika, ali činjenica da milijarde ljudi zavise od pouzdanosti i dostupnosti tržišta agroprodukata, povećava izglede da baš klimatske promene ubrzo postanu uzrok konflikata.
Britanski stručnjak Nik Robins je ovih dana izneo procenu da bi klimatske promene mogle da izazovu smanjenje proizvodnje žitarica u zemljama članicama G20 za 8,7 odsto do 2020, ukoliko se ne preduzmu opsežne akcije za prilagođavanje ekstremnim vremenskim prilikama.
Kada se uzme u obzir očekivani rast populacije u navedenoj grupi zemalja, proizvodnja žitarica po stanovniku bi se u narednih deset godina smanjila za 11,9 do 16,1 odsto, upozorava Robins.
Efekti ekstremnih vremenskih prilika na useve tek polako počinju da se razumeju. Mnogi naučinici su doskora predviđali da će rast globalnih temperatura imati za posledicu povećanje proizvodnje hrane u severnim oblastima. Pri tom nisu uzimali u obzir efekte suša i polava, ni manjih prinosa zbog preteranog rasta temperatura.
Po rečima Džeja Galidža, iz vašingtonskog Pju centra za globalne klimatske promene, u ovoj oblasti je svetski naučni kadar ozbiljno omanuo.
Uprkos zapanjujućem napretku nauke o klimi poslednjih decenija, izučavanje uticaja klimatskih prilika na poljoprivredu je u znatnoj meri zapostavljeno, ističe Galidž.
izvor (Tanjug - Ekos)
Rusija: zabrana izvoza pšenice
Požar na pšeničnom polju kod grada Voronjeza
Ovogodišnji rod pšenice će biti bar za trećinu manji
Rusija je uvela zabranu izvoza pšenice i drugih žitarica, u odgovor na gubitak najmanje trećine ovogodišnje žetve u suši i šumskim požarima.
Rusija - jedan od najvećih izvoznika pšenice na svetu, ječma i raži - bi ovu zabranu izvoza mogla da proširi i na sledeću godinu. Ova mera će se naročito odraziti na cene hleba na Bliskom istoku.
Cena pšenice je već jako skočila od juna, kada je zemlju pogodila suša.
Cilj najnovijih mera je da se održe pod kontrolom sadašnje cene domaćih prehrambrenih proizvoda u Rusiji. Ali podaci ruskog ministarstva poljoprivrede pokazuju da ovogodišnji rod žitarica verovatno neće moći da podmiri ni potrebe domaćeg stanovništva.
Dopisnici kažu da privremena zabrana izvoza pšenice nije motivisana samo ekonomskim razlozima - Rusi jedu hleb sa praktično svom hranom i rast cena hleba tradicionalno dovodi do političkih nemira.
Stotine šumskih požara gore u Rusiji već tri nedelje, mada zvaničnici kažu da je oblast zahvaćena požarima sad za skoro četvrtinu manja nego pre nedelju dana.
Ekstremne vremenske prilike, uključujući poplave u Pakistanu, dovode do poremećaja na tržištu hrane u svetu i prete da dovedu do bitnog rasta cena osnovnih životnih namirnica.
Cena pšenice na svetskom tržištu porasla je čak 80 odsto za mesec i po dana, što bi moglo da dovede do rasta cena i drugih žitarica, a to bi značilo poskupljenje svih prehrambenih proizvoda, koje bi najviše pogodilo siromašne.
Ceo svet, a naročito siromašne zemlje, mogli bi da se suoče sa glađu, pišu svetski mediji nakon što je Rusija donela odluku da zabrani izvoz pšenice. Njena cena porasla je na globalnom tržištu čak 80 odsto u poslednjih mesec i po dana, a stručnjaci ocenjuju da bi sa njom mogle da skoče i cene drugih žitarica, što bi dovelo do vrtoglavog poskupljenja hrane u maloprodaji.
Naime, Rusija je zbog velikih požara i suše, koji su desetkovali ovogodišnji rod, bila primorana da uvede embargo na izvoz žitarica. Embargo će trajati od 15 avgusta do kraja ove godine. Zabrana izvoza važi za pšenicu, ječam, raž, kukuruz, pšenično i pšenično-ražano brašno. Pored Rusije suša je pogodila i neke od najvećih izvoznika pšenice - Kazahstan, Ukrajinu i Evropsku uniju, dok je rod žitarica u Kanadi smanjen zbog poplava.
Cene blizu rekorda
Cena pšenice na svetskim berzama mogla bi da dostigne 10 dolara za bušel, što nije zabeleženo od poslednje globalne prehrambene krize 2008, prognoziraju stručnjaci. Pšenica sada vredi 8,68 dolara po bušelu (bezmalo 319 dolara za tonu).
Rekordna cena pšenice od 13,49 dolara zabeležena je u februaru 2008. godine. Kotacije pšenice na svetskim berzama i dalje rastu zbog strahovanja da će primer Rusije slediti i druge zemlje.
Brz rast cene
Britanski list „Fajnenšel tajms" navodi da su neki od najvećih uvoznika pšenice, od Egipta do Bangladeša, posle Ruske odluke panično krenuli u pronalaženje alternativnih snabdevača. To je prouzrokovalo najbrži rast cene pšenice u poslednjih 40 godina.
- Dok se države i kompanije trkaju nastojeći da nabave pšenicu po ceni i za 80 odsto većoj nego što je bila pre samo mesec i po dana, potrošači će neminovno na svojoj koži osetiti posledice aktuelne situacije. Na udaru su pre svega oni u siromašnijim zemljama, u kojima cena hleba čini popriličan deo kućnog budžeta - ističe „Fajnenšel tajms".
List upozorava da svetu može da se ponovi situacija od pre tri godine. Naime, 2007. i 2008. godine zbog rekordnih poskupljenja hrane u brojnim zemljama u razvoju, od Haitija do Bangladeša, izbili su neredi. Narod je bio gladan.
Stručnjaci navode da bi panična kupovina i zabrane izvoza mogli dodatno da pojačaju rast cena, da podstaknu špekulativne poslove i tako svet uvedu u krizu sličnu onoj od pre nekoliko godina.
Špekulanti u akciji
Japanska vlada već je objavila da ima saznanja da su međunarodni špekulanti već krenuli u otkup žitarica, očekujući rast cena. Japanski ministar zemljoradnje Masahiko Jamada naglasio je da je posebno pšenica na meti špekulanata.
U dobrom položaju, kad su rezerve pšenice u pitanju, jeste jedino Amerika. U silosima američkih farmera nalazi se rekordnih 30 miliona tona pšenice.
(AG.)
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=KcJQv69bQAk&feature=channel[/youtube]
Šanse Srbije na tržištu žitarica
31. jul 2010. | 18:54 | Izvor: B92 Beograd -- EU za manje od 20 godina neće moći da proizvede dovoljno žitarica za svoje stanovništvo. Stručnjaci smatraju da to može biti ekonomska šansa za Srbiju.
Ipak, u Srbiji i dalje ima neobrađenih površina, a prinosi su dvostruko manji od evropskih.
Inženjeri bilja iz Srbije obišli najvećeg evropskog proizvođača žitarica – Francusku, i na osnovu tamošnjih iskustava veruju da bi to mogla da bude šansa za Srbiju.
Skok cena pšenice na svetskim berzama za skoro 60 odsto u svega nekoliko nedelja pokrenuo skok cena i na tržištu Srbije.
Mada je za većinu poljoprivrednika ovo bilo iznenađenje, situacija je za evropske analitičare bila potpuno očekivana.
Sa deset miliona hektara pšenice, oko 25 puta više nego što ima Srbija, Francuska je najveći evropski proizvođač žita.
Međutim, prema analizama Stele Aksiotis iz “Bajer krop sajensa”, za nepunih 20 godina Evropa će proizvoditi pšenice manje nego što joj je potrebno.
“Proizvodnja u Evropi danas je negde oko 136 miliona tona pšenice, a potrošnja je veoma blizu toj brojci - 128 miliona tona. Dakle, vidimo da nema puno prostora između potrošnje i proizvodnje”, kaže Aksiotisova.
“Ako uzmemo u obzir rastuću populaciju, moramo da nađemo načina da povećamo proizvodnju”, navodi ona.
Međutim, i pored toga što očekuje nestašicu pšenice za 20 godina, Evropska unija i dalje drži na snazi “set asajd“ meru, kojom traži od poljoprivrednika da tri odsto zemlje drže neobrađeno, kako bi održala stabilnost tržišta i čuvala kapacitete za budućnost.
“Ne možemo da obradujemo tu zemlju, jer su takva pravila Evropske unije koja reguliše proizvodnju da se ne bi stvarali viškovi”, objašnjava poljoprivrednik iz Mondolea Žaron Marta.
Smanjena sposobnost Evrope da proizvodi pšenicu mogla bi da bude šansa za Srbiju koja, međutim, trenutno ima niske prosečne prinose zbog opšteg lošeg stanja u agraru i nedostatka obrtnog kapitala.
“Između tri tone u Srbiji i sedam ili osam tona koliko se proizvodi u Nemačkoj ili Francuskoj, ima puno prostora da povećate proizvodnju, i to ne samo količinu nego i kvalitet”, smatra Stela Aksiotis.
”Mi definitivno imamo primere poljoprivrednika i kod nas koji su koristili fungicide, a koji se izdvajaju i po kvalitetu i po prinosu”, kaže inženjer zaštite bilja Zoran Tomašev.
No, čak i uz povećanje prinosa, ako Srbija misli da bude ozbiljan izvoznik pšenice, moraju se rešiti ne pitanja tehnologije uzgoja, već trgovine, monopola i politike.
Mada na Pariskoj berzi - koja je referentna u Evropi - cena pšenice iznosi skoro 180 evra po toni, u Srbiji su poljoprivrednici primorani da je prodaju za 130 evra.
Zbog toga nemaju novca da povećaju prinose. I tako u krug.
Da li ćete sejati pšenicu na jesen ? Koliko ? Ja nisam sejao predhodnih godina a nešto razmišljam da sad posejem ....... 10 % površina........
