Ovce djubre i osoka

milossoumi

Novajlija
Učlanjen(a)
27 Jan 2012
Poruka
878
Lokacija
kragujevac-golocelo
Otvaram ovu temu kao bitniju i zeleo bi cuti vasa iskustva pre svega od nacina izdjubravanja,skladiscenja pa do upotrebe ovceg djubreta i osoke i njegove vrednosti.
 

milossoumi

Novajlija
Učlanjen(a)
27 Jan 2012
Poruka
878
Lokacija
kragujevac-golocelo
Sastav stajnjaka
Premda je sastav vrlo različit, uzima se da je prosečno stajsko đubrivo sledećeg sastava:
· Voda 75%
· Suva materija 25%
· Azot 0,5%
· Fosfor 0,15%
· Kalijum 0,6%
Količina proizvedenog stajnjaka zavisi od vrste stoke. Goveče godišnje daje oko 9 tona, konj oko 7 tona. Sastav stajnjaka je vrlo različit, jer su različiti i sastojci od kojih je dobiveno.
Na njegov sastav najviše utiču sledeći činioci:
· Vrsta i starost stoke
· Vrsta hraniva
· Cilj gajenja stoke (tov ili priplod)
· Vrsta prostirke
· Nega stajnjaka
· Stepen razgradnje
Svaka vrsta stoke daje različit sastav izmeta, što opet zavisi od vrste hrane i načina varenja. Naprimer, konji daju stajnjak koji je suvlji i bogatiji hranljivim sastojcima, zato se konjsko i slično, ovčije đubre, brže razlažu i stvaraju mnogo toplote i zato se svrstavaju u topao stajnjak. Goveđi stajnjak sadrži više vode, a manje hranljivih sastojaka, pa se svrstava u hladan stajnjak. Svinjski stajnjak može da bude i topao i hladan , što zavisi od vrste hrane koja se daje. Stajnjak pernate životinje je najjači po svom sastavu, jer sadrži mnogo više hranljivih sastojaka od prethodno pomenutih. I kod iste vrste stoke, sastav je različit, naprimer, mlada stoka bolje iskorišćava hranu od starije, pa je njihov stajnjak siromašniji hranljivim sastojcima. Tovna grla dobijaju više zrnaste hrane, nego priplodna, pa je njihov stajnjak bogatiji u hranljivim sastojcima.


Osoka
je tečno organsko đubrivo koje sadrži:
· 0.1-0.5% azota
· 0.01% fosfora
· 0.3-1% kalijuma
Koristi se na lakim peskovitim zemljištima u jesen i rano proleće.
Stajnjak se odlikuje sledećim osobinama:
· Sadrži neophodne hranljive materije potrebne biljkama;
· Ima duže dejstvo, odnosno produženo 4-5 godina;
· Poboljšava fizičke osobine zemljišta: strukturu i vodno – vazdušni režim; laka zemljišta vezuje a teška čini rastresitim;
· Povećava snagu držanja vode u zemljištu;
· Vezuje biljna hraniva, time sprečava njihovo ispiranje.


Uloga stajnjaka
Đubrenjem stajnjakom zemljištu se vraćaju hranljivi sastojci odneseni žetvom i berbom. Ako u zemljištu nisu zastupljeni svi sastojci potrebni za ishranu biljaka, ne mogu se dobiti zadovoljavajući prinosi. Ova uloga stajnjaka u snabdevanju zemljišta potrebnim sastojcima, može se zameniti pogodnim mineralnim - veštačkim đubrivom. Međutim, tu je i uloga koju stajnjak ima u popravljanju osobina zemljišta, koja se ne može zameniti upotrebom veštačkih đubriva.
Stajnjak sadrži u sebi živa bića (mikroorganizme), koji razlažu sastojke zemljišta i čine ih pristupačnim biljci. Stajnjak takođe utiče i na održavanje toplote u zemljištu upijanjem i zadržavanjem sunčanih zraka. Na taj način zemljište se bolje i ranije zagreva, te i setva može ranije da se obavi. To je posebno od značaja za teška zemljišta, koja se u proleće sporije zagrevaju.
Stajnjak ima uticaja i na stvaranje pogodnog granulacijskog sastava zemljišta, koje je najpogodnije za obradu. Celokupan rad oko osnovne obrade zemljišta i pripreme zemljišta za setvu ima za cilj da stvori pogodnu građu zemljišta. Stajnjak čini zemljište rastresitom, stvara se prostor za vazduh koji je potreban za rad zemljišnih mikroorganizama. Rastreseno zemljište bolje upija vlagu i bolje je drži, što je bitno za područja sa niskim padavinama. Kod lakih, peskovitih zemljišta, stajsko đubrivo vezuje čestice peska da ih vetar ne raznese. Zemljište koje sadrži sve ove osobine, lakše se i jeftinije obrađuje, što je za svakog proizvođača korisno. Kao prostirka stoci se obično stavlja slama pšenice koja upija tečni izmet, povećava količinu đubriva, čini ga rastresitim, te se brže razlaže. Sa stavljanjem većih količina slame ne treba se preterati, jer to smanjuje kvalitet stajnjaka. Dovoljno je da se po grlu na dan stavi prostirke: kod konja 2-3 kg, kod goveda 3-4 kg, kod ovaca oko 1kg i kod svinja oko 3kg.
Za prihranjivanje se upotrbljava prevrela osoka, razblažena 5 do 10 puta većom količinom vode. Rastura se cisternama. Prihranjivanje treba vršiti po oblačnom vremenu ili u ranim jutarnjim i kasnim večernjim časovima. Ne prihranjivati povrtarske vrste čije se lišće i plodovi koriste u svežem stanju.


Petrović Jelica, dipl.ing.stočarstva

---------- Poruka napisana u 08:44 ---------- Prethodna poruka je at 08:38 ----------

Ovčije đubrivo sadrži 29% organskih materija, 0,82%N-a, 0,65%K-a, 0,24%P-a i 0,32%Ca-a. Dok ostala đubriva sadrže oko 75% vode, ovčije đubrivo sadrži samo 64% vode, a u odnosu na goveđe đubrivo sadrži 90% više N-a, 35% više K-a, 2% više Ca-a, dok je fosforna kiselina u obe vrste đubriva jednako zastupljena. Nedostatak P-a u ovčijem đubrivu uklanja se dodavanjem superfosfata. Zbog svog jakog dejstva, ovčije đubrivo je jako cenjeno za đubrenje u povrtarstvu, zatim u prozvodnji duvana i vinove loze. Njegov značaj naročito se ističe u predelima gde nema krupne stoke, a posebno u brdsko-planinskim krajevima, gde preovlađuju plitka zemljišta sa većim nagibima. U ovim krajevima ovčije đubrivo se najbolje koristi na poseban način-torenjem. Kod nas se torovi grade, uglavnom, od drvenih lesa, ali u mnogim zemljama, umesto drvenih lesa, koristi se mreža ili žičano pletivo. U praksi se računa da je za ovcu potrebno 1,0-1,3m² prostora tora. Ovce ostaju na istoj površini dve ili tri noći. Za jednu noć u toru ovca izluči 1,5kg krupnog izmeta i 0,7lit. mokraće, odnosno u toku dve noći dvostruke količine po m². Kada se uzme u obzir ranije rečeni hemijski sastav ovčijeg đubriva, dolazi se do podataka da se zemljištu na ovaj način dodaju znatne količine hraniva.


Dipl.ing.stočarstva Zumreta Trtovac
 

Matkee

Član
Učlanjen(a)
21 Maj 2010
Poruka
2.820
Lokacija
Novi Sad
Zanimljiva tema kolega milossoumi.
Juče sam sa ocem razgovarao o izđubravanju i planu podizanja novog objekta za ovce.
Izđubravanje ćemo verovatno vršiti motokultivatorom i prikolicom, zanima me da li ima svrhe praviti pad na betonskoj ploči ( kao kod obora za svinje, npr ), da li bi ostatak osoke odlazio i koliki pad bi bio dovoljan ?
 

milossoumi

Novajlija
Učlanjen(a)
27 Jan 2012
Poruka
878
Lokacija
kragujevac-golocelo
Imam negde koliki pad treba da bude,aj podsetime da netrazim sad,i da odlazio bi,skoro mi pricao covek da je u Svajcarskoj video sistem za ciscenje stale bas za ovce,objekat je bio sirine 8 metara i po sirini na rastojanju od 1m su bili postavljeni lanci,posto se baca prostirka i ovce naravno gaze i to,pusti se da se sloj napravi oko 30 cm,onda se pred ciscenje ovce puste,sve zalije vodom i ostavi 6 sati,zatim se svi lanci zakace na dve sajle koje se kace na traktor,koji to povuce i sve odlepi od zemlje i rascupa,tako da samo udje mali bager i tovari redom,naravno osoka se sliva u bazen usled pranja objekta(ja operem da se beton cakli i oprskam svako drugo ciscenje sa necim protiv suge i ostalih bolestina),u sustini najveci problem je zbijenost ovceg djubreta u odnosu na druga,i sto se trosi dosta snage i vremena dok se odlepi i utovari,kvasenje pre ciscenja pomaze dosta ali treba razmislii o svakoj inovaciji i laksem postupku,cuo sam i za sistem sa sekacima (reperima)koji se kace za traktor ko prasaci i onda se prodje kroz stalu,digne djubre pa se tovari i izbacuje,al to kod nas vido nisam nigde,sve radi narod rucno,ja bi barem zakacio plug da imam stalu gde moze traktor da prodje ko pojedini,nesto bi probo. . .
 

Matkee

Član
Učlanjen(a)
21 Maj 2010
Poruka
2.820
Lokacija
Novi Sad
Oke, pogledajte to pa postavite koliki treba da bude pad u objektu.
Zanimljivo mi izgleda to sa lancima, nisam to do sada nigde video na delu.
Izđubravanje mi nije toliki problem, sakupim društvo, jedni krampove, drugi vile i ide to brzo. Potrebno mi je samo 1,8 m da mogu da uvezem motokultivator i natovarimo u svaku prikolicu 500-600 kg, odvezemo stotinak metara dalje i na jesen rasturimo pre oranja.
Probao sam sa motokultivatorom i podrivačem, ali teško mu je i dosta proklizava i pored metalnih točkova i tegova.
 

milossoumi

Novajlija
Učlanjen(a)
27 Jan 2012
Poruka
878
Lokacija
kragujevac-golocelo
NAGIBI STAJSKIH PODOVA

Stajski podovi u pravilu se izvode s nekim padom. Razlog je lakše otjecanje mokraće, vode od pranja i slično. Mokraće i ne mora biti ukoliko se stelja koristi u količinama dovoljnim da upije svu mokraću.
Padovi su često različiti na različitim dijelovima staje, npr. boksovima, stajskim hodnicima, kanalima i drugo.

Pad poda izražava se obično na tri načina:

1. Kao omjer duljina dviju kateta pravokutnog trokuta, npr. 1:50 , što znači da je jedna kateta duga 1 jedinicu (cm), a druga 50 jedinica (cm), dakle pad je jedan centimetar na 50 cm duljine poda, odnosno računato na 1 metar duljine poda pad iznosi 2 cm.

2. U stupnjevima punog kruga (360°).

3. U postotku nagiba, pri čemu se uzima da je 100%-tni nagib onaj od 45 stupnjeva.

Preračunavanje:
1%=0,45°=1:100
1,33%=0,60°=1:75
1,5%=0,67°=1:67
2%=0,90°=1:50
2,5%=1,12°=1:40

Podaci o potrebnoj jačini nagiba razlikuju se.

1. Pad poda boksa prema kanalu za mokraću koji prolazi uz rub boksa, a proteže se duž središnjeg hodnika:
1%, 1,5%, 2%

2. Podužni pad kanala za mokraću:
1%, 1,5%, 2%, 2,5%

3. Pad hodnika prema kanalu:
1%, 2%

Kanal za odvod mokraće mora biti plitak i zaobljenih rubova kako u njemu ne bi zapinjale potkovice.
Preporučene širine kanala: 12 cm, 14 cm, 15 cm, 20 cm, 25 cm. Što ima više boksova, odnosno što je duljina kanala veća i širina mora biti veća.
Preporučene dubine kanala: 3 cm, 5 cm.
Deo clanka "sam svoj majstor"
 

Matkee

Član
Učlanjen(a)
21 Maj 2010
Poruka
2.820
Lokacija
Novi Sad
Kolega odakle vam svi ovi članci, da li imate neko korisno naučno štivo ? :bravo:
Kupio sam dve knjige na sajmu, nisam ih još pročitao, u njima ima malo o samim objektima i ovim stvarima.
 

MIRKOPOZEGA

Novajlija
Učlanjen(a)
29 Jun 2010
Poruka
1.097
Lokacija
POZEGA
Kolega Soumi kako dobiti "osoku" od ovaca,zanimljiva tema.Osim to sto operete beton koji ne bi trebao da se nadje u ovcarniku
 

Šošara

Član
Učlanjen(a)
5 Jan 2009
Poruka
1.459
Lokacija
Srbija, Šabac
Tema je jako jednostavna u praksi.

Ciscenje 2 ili 3 puta u toku godine.Posle zime,na leto i u jesen.
Rucno vilama,budakom,direktno u prikolicu ako je omogucen ulaz traktora sa prikolicom u objekat.Ovaj nacin je najpogodniji za jacanje misica i čeličenje volje
Ili traktorom i utovarivacem(prednjim ili zadnjim) ako je tako konstrukcijski resen ovcarnik.

Skladistiti na kamaru u njivi i na jesen kad dodje vreme za oranje razvuci ga po njivi i zaorati.

Neko je napisao da se stajnjak rastrese pre utovara.....nista lakse....ako je moguce uci traktorom u objekat podrivac-riper resava sve.


Pad moze da bude a nemora.Sav urin upije prostirka tj djubre.Kod mene je pod ravan bez pada,suvo je i leti i zimi.

Jedno od resenja sa padom je da se na zidu objekta prema kome ide pad ostavi otvor visine oko 50 cm(orjentaciono) celom duzinom zida kroz koji ce djubre "samo" izlaziti.Pad je toliki da ovce kretanjem potiskuju djubre prema nizoj strani ovcarnika,i ono prolazi kroz otvor na zidu.

Da li pod treba betonirati ili da bude zemlja.Moze i jedna i druga varijanta.I isti je efekat kod suvoce prostirke i djubreta.Imam i jedno i drugo.Jedina razika je u tome sto kod betona znas gde je kraj djubreta prilikm ciscenja.A i lakse je za dezinfekciju objekta posle ciscenja.
 

nicolai

Član
Učlanjen(a)
21 Feb 2010
Poruka
201
Lokacija
Bjelovar.
Evo sa čime ja čistim svoje ovčarnike:





Gdje ne može jedan drugi može i tako se nadopunjuju
 
Poslednja izmena od urednika:

ikac031

Član
Učlanjen(a)
11 Maj 2011
Poruka
167
Lokacija
Pozega
Ovaki prikljucak bi mogao da posluzi za ciscenje ovcarnika i sa manjom visinom
 
Vrh