Sastav stajnjaka
Premda je sastav vrlo različit, uzima se da je prosečno stajsko đubrivo sledećeg sastava:
· Voda 75%
· Suva materija 25%
· Azot 0,5%
· Fosfor 0,15%
· Kalijum 0,6%
Količina proizvedenog stajnjaka zavisi od vrste stoke. Goveče godišnje daje oko 9 tona, konj oko 7 tona. Sastav stajnjaka je vrlo različit, jer su različiti i sastojci od kojih je dobiveno.
Na njegov sastav najviše utiču sledeći činioci:
· Vrsta i starost stoke
· Vrsta hraniva
· Cilj gajenja stoke (tov ili priplod)
· Vrsta prostirke
· Nega stajnjaka
· Stepen razgradnje
Svaka vrsta stoke daje različit sastav izmeta, što opet zavisi od vrste hrane i načina varenja. Naprimer, konji daju stajnjak koji je suvlji i bogatiji hranljivim sastojcima, zato se konjsko i slično, ovčije đubre, brže razlažu i stvaraju mnogo toplote i zato se svrstavaju u topao stajnjak. Goveđi stajnjak sadrži više vode, a manje hranljivih sastojaka, pa se svrstava u hladan stajnjak. Svinjski stajnjak može da bude i topao i hladan , što zavisi od vrste hrane koja se daje. Stajnjak pernate životinje je najjači po svom sastavu, jer sadrži mnogo više hranljivih sastojaka od prethodno pomenutih. I kod iste vrste stoke, sastav je različit, naprimer, mlada stoka bolje iskorišćava hranu od starije, pa je njihov stajnjak siromašniji hranljivim sastojcima. Tovna grla dobijaju više zrnaste hrane, nego priplodna, pa je njihov stajnjak bogatiji u hranljivim sastojcima.
Osoka
je tečno organsko đubrivo koje sadrži:
· 0.1-0.5% azota
· 0.01% fosfora
· 0.3-1% kalijuma
Koristi se na lakim peskovitim zemljištima u jesen i rano proleće.
Stajnjak se odlikuje sledećim osobinama:
· Sadrži neophodne hranljive materije potrebne biljkama;
· Ima duže dejstvo, odnosno produženo 4-5 godina;
· Poboljšava fizičke osobine zemljišta: strukturu i vodno – vazdušni režim; laka zemljišta vezuje a teška čini rastresitim;
· Povećava snagu držanja vode u zemljištu;
· Vezuje biljna hraniva, time sprečava njihovo ispiranje.
Uloga stajnjaka
Đubrenjem stajnjakom zemljištu se vraćaju hranljivi sastojci odneseni žetvom i berbom. Ako u zemljištu nisu zastupljeni svi sastojci potrebni za ishranu biljaka, ne mogu se dobiti zadovoljavajući prinosi. Ova uloga stajnjaka u snabdevanju zemljišta potrebnim sastojcima, može se zameniti pogodnim mineralnim - veštačkim đubrivom. Međutim, tu je i uloga koju stajnjak ima u popravljanju osobina zemljišta, koja se ne može zameniti upotrebom veštačkih đubriva.
Stajnjak sadrži u sebi živa bića (mikroorganizme), koji razlažu sastojke zemljišta i čine ih pristupačnim biljci. Stajnjak takođe utiče i na održavanje toplote u zemljištu upijanjem i zadržavanjem sunčanih zraka. Na taj način zemljište se bolje i ranije zagreva, te i setva može ranije da se obavi. To je posebno od značaja za teška zemljišta, koja se u proleće sporije zagrevaju.
Stajnjak ima uticaja i na stvaranje pogodnog granulacijskog sastava zemljišta, koje je najpogodnije za obradu. Celokupan rad oko osnovne obrade zemljišta i pripreme zemljišta za setvu ima za cilj da stvori pogodnu građu zemljišta. Stajnjak čini zemljište rastresitom, stvara se prostor za vazduh koji je potreban za rad zemljišnih mikroorganizama. Rastreseno zemljište bolje upija vlagu i bolje je drži, što je bitno za područja sa niskim padavinama. Kod lakih, peskovitih zemljišta, stajsko đubrivo vezuje čestice peska da ih vetar ne raznese. Zemljište koje sadrži sve ove osobine, lakše se i jeftinije obrađuje, što je za svakog proizvođača korisno. Kao prostirka stoci se obično stavlja slama pšenice koja upija tečni izmet, povećava količinu đubriva, čini ga rastresitim, te se brže razlaže. Sa stavljanjem većih količina slame ne treba se preterati, jer to smanjuje kvalitet stajnjaka. Dovoljno je da se po grlu na dan stavi prostirke: kod konja 2-3 kg, kod goveda 3-4 kg, kod ovaca oko 1kg i kod svinja oko 3kg.
Za prihranjivanje se upotrbljava prevrela osoka, razblažena 5 do 10 puta većom količinom vode. Rastura se cisternama. Prihranjivanje treba vršiti po oblačnom vremenu ili u ranim jutarnjim i kasnim večernjim časovima. Ne prihranjivati povrtarske vrste čije se lišće i plodovi koriste u svežem stanju.
Petrović Jelica, dipl.ing.stočarstva
---------- Poruka napisana u 08:44 ---------- Prethodna poruka je at 08:38 ----------
Ovčije đubrivo sadrži 29% organskih materija, 0,82%N-a, 0,65%K-a, 0,24%P-a i 0,32%Ca-a. Dok ostala đubriva sadrže oko 75% vode, ovčije đubrivo sadrži samo 64% vode, a u odnosu na goveđe đubrivo sadrži 90% više N-a, 35% više K-a, 2% više Ca-a, dok je fosforna kiselina u obe vrste đubriva jednako zastupljena. Nedostatak P-a u ovčijem đubrivu uklanja se dodavanjem superfosfata. Zbog svog jakog dejstva, ovčije đubrivo je jako cenjeno za đubrenje u povrtarstvu, zatim u prozvodnji duvana i vinove loze. Njegov značaj naročito se ističe u predelima gde nema krupne stoke, a posebno u brdsko-planinskim krajevima, gde preovlađuju plitka zemljišta sa većim nagibima. U ovim krajevima ovčije đubrivo se najbolje koristi na poseban način-torenjem. Kod nas se torovi grade, uglavnom, od drvenih lesa, ali u mnogim zemljama, umesto drvenih lesa, koristi se mreža ili žičano pletivo. U praksi se računa da je za ovcu potrebno 1,0-1,3m² prostora tora. Ovce ostaju na istoj površini dve ili tri noći. Za jednu noć u toru ovca izluči 1,5kg krupnog izmeta i 0,7lit. mokraće, odnosno u toku dve noći dvostruke količine po m². Kada se uzme u obzir ranije rečeni hemijski sastav ovčijeg đubriva, dolazi se do podataka da se zemljištu na ovaj način dodaju znatne količine hraniva.
Dipl.ing.stočarstva Zumreta Trtovac