JuRa
Član
A o cemu prica ovaj zamlata?
Lola_od_Nikaragve
Član
Objasniću ja što nije jasno,.. nije on zamlata, 
on zna znanje!
ppm je milioniti deo (bilo čega) i ta mala mera se najčešće koristi za male koncentracije (na primer đubriva).
on zna znanje!i
- - - - - - - - - -
Ovo su rezultati zemljišta u ppm, mada meni nije jasno šta znači ppm.
ppm je milioniti deo (bilo čega) i ta mala mera se najčešće koristi za male koncentracije (na primer đubriva).
JuRa
Član
Ma u redu kada ga budem video platicu mu pice i ..........
nino je moj drug voli da svira gitaru zamlata
nino je moj drug voli da svira gitaru zamlata
pozdrav svima.mene interesuje koliko djubriva treba da se potrosi nedeljno za 1 ar u plasteniku gde je paradajz.ako moze onako na seljacki bez analiza zemljista i nekih tablica ..... paradajz sada poceo da formora trecu cvetnu granu.moze od sad pa do kraja berbe.
Lola_od_Nikaragve
Član
Mislim da bi trebao napisati u kojoj je podlozi paradajz posađen (koliko i kakvog stajnjaka ,.. i jesi li stavio tri petnaestice pri sadnji, ili neko drugo đubrivo)
I koliko češ vode trošiti za zalivanje tog jednog ara, pod paradajzom, nedeljno.
Naravno da ćemo mnoge stvari morati da pretpostavimo, ali jedna slika trenutnog izgleda paradajza bi meni puno pomogla u tim pretpostavkama.
I koliko češ vode trošiti za zalivanje tog jednog ara, pod paradajzom, nedeljno.
Naravno da ćemo mnoge stvari morati da pretpostavimo, ali jedna slika trenutnog izgleda paradajza bi meni puno pomogla u tim pretpostavkama.
lolo od nikaragve stavio bi ja sliku ali nesto neide.a sto se tice djubrenja bacio sam neki mesani yara 5 kg na ar, vode nemam pojma koliko treba verovatno uvek tu i pravim greske sto se tice paradajza prva cvetna grana vec formira plod neki kao zrno graska a neki kao kliker.ako znas koliko vode i djubriva ide nedeljno odprilike napisi, ako neznas ok. inace biljke su modro zelene i po meni izgleda ok.
tibor.danji
Član
mozda ovo pomogne :
Poslednja izmena:
Lola_od_Nikaragve
Član
JuRa, platiću ja Ninu i tri pića i večeru, da isecka ovu reklamu za Fertikare (YARA) -prethodni post, u sitne rezance (za ekološku reciklažu). Po meni, to toliko vredi,.. čist marketing!
Prvo: Azot, ako je u obliku nitrata, biljka korenom usvaja odmah (u roku nekoliko sati se već mogu videti efekti u boji lista).
Ako je azot u obliku uree, ne može ga uopšte usvojiti korenom, dok se ne razloži (razlaganje počinje, najranije za dve nedelje i zavisi od temperature i količine vode,.. a razlaganje, potraje i više od mesec dana).
Kod Fertikare-starter (15:30:15), polovina azota je u obliku nitrata, a polovina u obliku uree. I ta polovina azota u obliku nitrata (oko 7%) je dovoljna da biljka startuje odmah,.. jer će koren brzo usvojiti nitratni oblik azota,.. Urea će se polako razlagati i dodavati azot korenu, tokom narednog perioda.
I u FERTIKARE I je polovina azota u obliku nitrata, što je dobro za usvajanje korenom...
ALI, (uvek ima jedno ali,..)
Kod FERTIKARE II (24:8:16) je veoma malo azota u obliku nitrata i veliki deo u obliku ureje, pa je to đubrivo mnogo bolje za prihranu preko lista ( Ureju usvaja list odmah, .. usvaja ga enzim ureaza i već za desetak minuta se vide efekti,.. u boji lista).
Ja takva đubriva (sa puno ureje), koristim (samo) za prolećnu prihranu voćki i ukrasnog drveća,.. kako biljka ima sve više lišća tako se i ureja raspada i dodaje azot korenu.
Mogao bih još o tome,.. ali da ne dužim,.. hoću nešto i da pitam,.. pa da sami zaključite:
Tačno je ono što je rekao Nino u video prilogu da po oblačnom danu, paradajzu treba pojačati Kalijum, a po sunčanom danu, treba pojačati Azot (ali u obliku nitrata, ako je prihrana, zalivanjem u koren), a ja pitam:
Vidim da se ista doza (koncentracija) prihrane, preporučuje i u ranim fazama vegetacije (kada su temperature umerene) i u kasnijim,.. po precvetavanju, kada su temperature, jako visoke,...
Tvrdim, da se pri višim (visokim,.. (preko 28 C,. ) temperaturama doze đubriva moraju znatno smanjivati (jer biljka uzima puno više vode,.. a sa vodom i soli,.. biljka ne ume da odvoji soli iz vode,..)?
Poslednja izmena:
JuRa
Član
Izgleda da nema zainteresovanih za razmenu iskustva.
Sta znam ovo sto nudi Jara je po meni nepotpuno,a bogami i neozbiljn
d sadnje do kraja berbe ne upotrebiti osnovno vodotopivo djubrivo .....Pod osnovnim podrazumevam 20 20 20 ili koja je vec njihova konfiguracija.Pa ta biljka treba i da raste i da sve to izgura a najmanje azota.Dobro ima ga i u kalcijumu ali bez osnovnog po meni ne ide.
Prva cvetna grana....zasto djubriti tada sta opterecuje biljku toliko da trema hraniti dodatno.Ja je tada i ne zalivam,a obicno se prva grana otvara nedelju dana posle sadnje.Sa otvaranjem trece rodne grane pocinje djubrenje i to po malo a sa cetvrtom se intezivira i pocinje ozbiljno djubrenje.
Naravno ovo je prilicno generalizovano i opet zavisi od slucaja do slucaja.Sve se uzima sa rezervom.
Sta znam ovo sto nudi Jara je po meni nepotpuno,a bogami i neozbiljn
d sadnje do kraja berbe ne upotrebiti osnovno vodotopivo djubrivo .....Pod osnovnim podrazumevam 20 20 20 ili koja je vec njihova konfiguracija.Pa ta biljka treba i da raste i da sve to izgura a najmanje azota.Dobro ima ga i u kalcijumu ali bez osnovnog po meni ne ide.Prva cvetna grana....zasto djubriti tada sta opterecuje biljku toliko da trema hraniti dodatno.Ja je tada i ne zalivam,a obicno se prva grana otvara nedelju dana posle sadnje.Sa otvaranjem trece rodne grane pocinje djubrenje i to po malo a sa cetvrtom se intezivira i pocinje ozbiljno djubrenje.
Naravno ovo je prilicno generalizovano i opet zavisi od slucaja do slucaja.Sve se uzima sa rezervom.
baneboss75
Član
Od kako sam rasadio paradajz,koristim Yara djubriva i to po tablici kako su to oni kao proizvodjac predvideli.E sad,obzirom da nemam nikakva iskustva sa drugim proizvodjacima,sta bi vi sa vise iskustva preporucili?
Lola_od_Nikaragve
Član
Za ovih 30-ak godina, aktivnog bavljenja biljkama, malo je đubriva, koje nisam probao na svojim biljkama.
I sada imam sedam osam vrsta. Neke smatram interventnim (kada vidim izgled biljke,.. ).
Od kompleksnih (mešanih) đubriva koristim samo tri vrste: Scotts 20:20:20,.. Scotts Universol (narandžasti ) sa NPK odnosom 16:5:25 + 3.4 Mg,.. i Osmokot (sporootpuštajuće) -standard.
Ova dva Skots-ova, vodotopiva, koristim prema fazi vegetacije, a često ih kombinujem,.. (malo jednog, više drugog, ili obrnuto).
Od "interventnih" koristim Kalcijum-nitrat, Magnezijum-sulfat (retko Gvožđe-sulfat). To su đubriva bez mikroelemenata.Retko koristim folijarnu prihranu (najviše Sekvestren i ponekad Vuxale).
Slažem se sa JuRom, da se primena ne može generalizovati,.. Zavisi i koji je stajnjak ubačen pred sadnju (za paradajz je Zakon: ovčiji stajnjak).
Ali bez iskustva,.. sve je to nabadanje u pokušaju..
I sada imam sedam osam vrsta. Neke smatram interventnim (kada vidim izgled biljke,.. ).
Od kompleksnih (mešanih) đubriva koristim samo tri vrste: Scotts 20:20:20,.. Scotts Universol (narandžasti ) sa NPK odnosom 16:5:25 + 3.4 Mg,.. i Osmokot (sporootpuštajuće) -standard.
Ova dva Skots-ova, vodotopiva, koristim prema fazi vegetacije, a često ih kombinujem,.. (malo jednog, više drugog, ili obrnuto).
Od "interventnih" koristim Kalcijum-nitrat, Magnezijum-sulfat (retko Gvožđe-sulfat). To su đubriva bez mikroelemenata.Retko koristim folijarnu prihranu (najviše Sekvestren i ponekad Vuxale).
Slažem se sa JuRom, da se primena ne može generalizovati,.. Zavisi i koji je stajnjak ubačen pred sadnju (za paradajz je Zakon: ovčiji stajnjak).
Ali bez iskustva,.. sve je to nabadanje u pokušaju..
Meni je Yarin menadžer na osnovu one gore analize uradio recept za papriku i krastavac kako on kaže u gram prema potrebama biljke od sadnje pa do kraja vegetacije, ali mi je naglasio da je potrebno uraditi korekcije odnosa N:K u zavisnosti od stanja biljke to jest dali je biljka generativna ili vegetativna, odredio mi je i tačne količine đubriva nedjeljno po m2. Pošto sam prošle godine imao nekih problema u paprikama, a đubrio sam ih raznim đubrivima, ove godine sam riješio da đubrim sa Yara programom pa da vidim dali ću imati te iste probleme, a što se tiče količine đubriva to jest koliko đubriti mislim da je za to najbolje koristiti Ekstraktor zemljišnog rastvora jer pomoću njega nema promašaja.
:K u zavisnosti od stanja biljke to jest dali je biljka generativna ili vegetativna, odredio mi je i tačne količine đubriva nedjeljno po m2. Pošto sam prošle godine imao nekih problema u paprikama, a đubrio sam ih raznim đubrivima, ove godine sam riješio da đubrim sa Yara programom pa da vidim dali ću imati te iste probleme, a što se tiče količine đubriva to jest koliko đubriti mislim da je za to najbolje koristiti Ekstraktor zemljišnog rastvora jer pomoću njega nema promašaja.
JuRa
Član
Ja koristim novalonova vodotopiva djubriva a tablicu nemam.Jednostavno sledim nekakav svoj program i nije mi lose.Nemam poverenja u te menadjere koji forsiraju svoje proizvode.Nemam nista protiv ni te logike ali mislim da je kod njih u prvom planu njihov finansijski efekat.
Prosle godine sam imao raspravu sa cini mi se bas Jarinim nekakvim,valjda strucnim licem ne secam se jer je prica bila preko telefona.Trazio sam odredjenu konfiguraciju osnovnog djubriva koje oni nisu imali na lageru i covek pocne ladno da me ubedjuje da ta formulacija nije dobra,nego mi treba bas gle cuda ona koju trenutno imaju na lageru.Verujem da bi me ove godine ubedjivao u suprotno ali nema veze.Ovo je cisto moj pogled na sve to i ne mora da znaci da sam ja u pravu.
Prosle godine sam imao raspravu sa cini mi se bas Jarinim nekakvim,valjda strucnim licem ne secam se jer je prica bila preko telefona.Trazio sam odredjenu konfiguraciju osnovnog djubriva koje oni nisu imali na lageru i covek pocne ladno da me ubedjuje da ta formulacija nije dobra,nego mi treba bas gle cuda ona koju trenutno imaju na lageru.Verujem da bi me ove godine ubedjivao u suprotno ali nema veze.Ovo je cisto moj pogled na sve to i ne mora da znaci da sam ja u pravu.
Lola_od_Nikaragve
Član
Meni je Yarin menadžer na osnovu one gore analize uradio recept za papriku i krastavac kako on kaže u gram prema potrebama biljke od sadnje pa do kraja vegetacije, ali mi je naglasio da je potrebno uraditi korekcije odnosa N
Ako je taj "Ekstraktor", ono što mi nazivamo DOZER, a izgleda ovako:
slike su moje (slikano krajem aprila 2013. u Temerinu)
To je prilično skupo zadovoljstvo,..
Je li rekao g. menadžer, koliko staje to zadovoljstvo?
Ne, to je dozator a Ekstraktor izvlači iz zemlje vodeni rastvor i u tom rastvoru mjeriš razne parametre, naprimjer pH, i EC i pomoću tih rezultata sam odrediš količinu đubriva i to možeš da radiš svaki dan, a cijena tog Ekstraktora je oko 65 E.
- - - - - - - - - -
Evo slika.
Postavljanje ekstraktora u zemlju
Po završenom navodnjavanju, klececi na zemlji, pažljivo, okretanjem, ubadati ekstraktor u zemljište. Voditi racuna da se ekstraktor ne nagne ni na jednu stranu, kako se ne bi polomio keramicki vrh. Nakon postavljanja na željenu dubinu, nagrnuti i pritisnuti zemlju oko ekstraktora, da bismo sprecili slivanje vode niz zidove ekstraktora i dopiranje iste do keramickog vrha. Ukoliko ne možemo ekstraktor postaviti na željenu dubinu, izvuci ga okretanjem (vrtenjem oko sopstvene ose), napraviti rupu uz pomoc cekica i cevi istog promera kao što je ekstraktor, te zatim u tu rupu postaviti ekstraktor.
Rad sa ekstraktorom
Redosled operacija je kako sledi:
1. Završiti fertigaciju (Navodnjavanje i prihranu);
2. Tokom navodnjavanja uhvatiti celokupnu kolicinu rastvora ispod jedne kapaljke. Ovaj rastvor služi za kontrolu dodate hrane;
3. Po prestanku navodnjavanja sacekati (vremenski period zavisi od tipa zemljišta), a zatim napraviti vakuum. Minimum potrebnog vremena koje treba cekati, za razlicita zemljišta iznosi:
peskovito zemljište ili supstrat – 30 minuta;
srednje teško zemljište – 1-2 sata;
teško zemljšte – 3 sata.
- - - - - - - - - -
Evo slika.
Po završenom navodnjavanju, klececi na zemlji, pažljivo, okretanjem, ubadati ekstraktor u zemljište. Voditi racuna da se ekstraktor ne nagne ni na jednu stranu, kako se ne bi polomio keramicki vrh. Nakon postavljanja na željenu dubinu, nagrnuti i pritisnuti zemlju oko ekstraktora, da bismo sprecili slivanje vode niz zidove ekstraktora i dopiranje iste do keramickog vrha. Ukoliko ne možemo ekstraktor postaviti na željenu dubinu, izvuci ga okretanjem (vrtenjem oko sopstvene ose), napraviti rupu uz pomoc cekica i cevi istog promera kao što je ekstraktor, te zatim u tu rupu postaviti ekstraktor.
Rad sa ekstraktorom
Redosled operacija je kako sledi:
1. Završiti fertigaciju (Navodnjavanje i prihranu);
2. Tokom navodnjavanja uhvatiti celokupnu kolicinu rastvora ispod jedne kapaljke. Ovaj rastvor služi za kontrolu dodate hrane;
3. Po prestanku navodnjavanja sacekati (vremenski period zavisi od tipa zemljišta), a zatim napraviti vakuum. Minimum potrebnog vremena koje treba cekati, za razlicita zemljišta iznosi:
peskovito zemljište ili supstrat – 30 minuta;
srednje teško zemljište – 1-2 sata;
teško zemljšte – 3 sata.
Lola_od_Nikaragve
Član
Mislim da to onda nije skupo, (ako imaš ostalu instrumentaciju).. Time uštediš na đubrivu, a obaška što se stvar iskomplikuje ako nekog elementa ima u (velikom) višku.
Svi ti uređaji (instrumenti) rade na elektronskom principu. Mere male struje i električni otpor (tako radi i pH-metar i EC-metar),.. a elektronika pojeftinjuje.
Interesuje me ovo o čemu je pisao Deda Lala:
Svi ti uređaji (instrumenti) rade na elektronskom principu. Mere male struje i električni otpor (tako radi i pH-metar i EC-metar),.. a elektronika pojeftinjuje.
Interesuje me ovo o čemu je pisao Deda Lala:
Nism hteo da citiram ceo post,.. nudi li to neko na našem tržištu? Ili da čekamo, da još padne cena ?
![www.dodaj.rs](http://[URL="http://www.dodaj.rs/?1/wE/1EVTq4LA/imag1267.jpg"][IMG]http://www.dodaj.rs/t/1/wE/1EVTq4LA/imag1267.jpg)
JuRa
Član
A da ti malo ne zuris sa prihranom.Predpostavljam da si bacio osnovno djubrivo.Ako se lepo vidi na ovoj slici ovaj cvet je druga cvetna grana,jos je rano za prihranu.U toj fazi moze 20 20 20 ali ako biljka zaostaje a ova je u dobroj kondiciji.Kod mene ostavlja 4-u granu paradajz je omanjeg jajeta i tek sada krecemsa prihranom.Ici cu Novalon 15 5 35 za pocetak svaki treci dan i to 0,7gr. po biljci sa sto manje vode.
JuRa .Bacio sam osnovno djubrivo neko od yare dva puta prihranio vuksalom super dok je bijo manji i dva puta sa 3 dvadesetke i to je sve.znači da malo smanjim prihranu.poz. i znači ja imam 300 biljaka u plasteniku i za jednu prihranu mi treba 210 grama djubriva za ceo plastenik.
Lola_od_Nikaragve
Član
E, sad ja ću da kažem moje viđenje biljke (pa kud puklo da puklo,.. samo me kritikujte slobodno, )
Najpre, slažem se sa JuRom da ga treba prihraniti sa 20:20:20 (u koren).
Evo najpre ću da uvećam sliku:
Paradajz je u dosta dobroj kondiciji, ali mogao bi još da jede (da se nahrani), jer boja može da bude jača, a stablo više "usukano" (kao čvornovato) i malo deblje. Internodije mogu biti i malo kraće.
Leva grana, koja je "ušla" u foto-objektiv je malo bleđa (zato sam uvećao sliku), pa mislim da je pH na granici dozvoljenog (po dr Žarku Ilinu, ta granica je 7, a po nekima 7,5). Živim takođe u Zrenjaninu i više puta sam merio naš pH ( od 7,2 do 7,6 je u mojoj bašti).
Trebalo bi biljkama dati nešto kiselo ( neki sulfat ili neku kiselost HNO3, na primer).
Paradajz (i druge biljke), počne jako da zavrće lišće kada "stenje" od hrane,.. ovaj na slici nije još počeo.Zato mislim da se može još hraniti.
** Interesantno, da bi ovde Urea (privremeno) pokazala dobar efekat (kritikovao sam je u prethodnim postovima), jer bi malo zakiselila zemljište,
ali je ja ne preporučujem, jer onda više nemate kontrolu nad azotom, u zemljištu, a to se može odraziti na lošu oplodnju cveta.
)Najpre, slažem se sa JuRom da ga treba prihraniti sa 20:20:20 (u koren).
Evo najpre ću da uvećam sliku:
Paradajz je u dosta dobroj kondiciji, ali mogao bi još da jede (da se nahrani), jer boja može da bude jača, a stablo više "usukano" (kao čvornovato) i malo deblje. Internodije mogu biti i malo kraće.
Leva grana, koja je "ušla" u foto-objektiv je malo bleđa (zato sam uvećao sliku), pa mislim da je pH na granici dozvoljenog (po dr Žarku Ilinu, ta granica je 7, a po nekima 7,5). Živim takođe u Zrenjaninu i više puta sam merio naš pH ( od 7,2 do 7,6 je u mojoj bašti).
Trebalo bi biljkama dati nešto kiselo ( neki sulfat ili neku kiselost HNO3, na primer).
Paradajz (i druge biljke), počne jako da zavrće lišće kada "stenje" od hrane,.. ovaj na slici nije još počeo.Zato mislim da se može još hraniti.
** Interesantno, da bi ovde Urea (privremeno) pokazala dobar efekat (kritikovao sam je u prethodnim postovima), jer bi malo zakiselila zemljište,
ali je ja ne preporučujem, jer onda više nemate kontrolu nad azotom, u zemljištu, a to se može odraziti na lošu oplodnju cveta.
