Organsko ratarenje za nas hobiste

anthrax

Član
Učlanjen(a)
9 Jul 2011
Poruka
358
Lokacija
Kraljevo
Drugi naslov za ovu temu bi bio "kako proizvesti za svoje potrebe bez trovanja".

Motivacija za otvaranje ove teme je situacija u kojoj se trenutno nalazim a koju mozda delim sa pojedinim clanovima ovog uvazenog foruma. Citajuci ostale teme van Organske poljoprivrede, primetio sam da ima puno zainteresovanih a Bogami i "organski" svesnih clanova koji rade nesto zemlje iskljucivo za svoje potrebe pa im profit i laka resenja koja predpostavljaju prskanje i mineralno djubrenje logicnim resenjima.

Ideja je da na ovoj temi razmenimo sto nasih a sto tudjih ideja o organskom, neprofesionalnom, a zasto ne i profesionalnom ratarenju.

Mene konkretno interesuje borba protiv korova u ratarenju. Posto sam obrao jecam sa relativno male i godinama zapustene parcele, pitanje je sta dalje da se radi. Korov je prilicno ugusio jecam i sledeci koraci u obradi, plodored, djubrenje bi trebalo da se orijentise na taj problem. Na temi o radu na strnjistima jedan od kolega je preporucio vise prolaza plitkim oranjem i drljacom pa onda duboko oranje i ozima setva jecma, psenice ili tritikala.

Moja namera u idealnim ulovima je bila nesto slicno u par varijanti a sto se manje vise izjalovilo promenom vremenskih prilika:

1 varijanta: plitko oranje ili tanjiranje i setva neke kulture, povoljne za zeleno djubrenje. Zaoravanje na jesen/prolece, priprema u procece pa kukuruz.
odustao zbog suse i nedostatka prave opcije za zeleno djubrivo (koje seme?)
2 varijanta: zaoravanje z ostataka, pustanje da sunce przi koren korova + jos jedno plitko oranje i drljanje zavisi od korova pa duboko odanje, priprema i ozima psenica, tritikal, jecam.
jos je opcija osim sto ortaku trebala slama pa izbalirao. Pala lepa kisa pa ce korov verovatno da explodira.

Zanima me sta biste vi radili u ovoj situaciji imajuci na umu da bi najpozeljniji usev bio kukuruz. Celo selo naravno savetuje: pusti travu pa total pa posle radi sta hoces ali moja je logika da posto se radi na malo, 36 ari i iskljucivo za svoje potrebe, ne postoji rizik od nekog enormnog finansijskog gubitka u slucaju da se ne upotrebe konvecionalna resenja vec malo vise znaja i mozda koji vise prohod traktorom. Dolaze u obzir naravno i legalni herbicidi u organskoj proizvodnji (link sa susedne teme od kolege dzionika http://poljoinfo.com/showthread.php?1581-Dugortajni-herbicidi).

Hteo bih samo da se korigujem sto se tice termina "organsko" nisam mislio na certifikovanu organsku prouzvodnju vec vise uslovno kao na tradicionalnu proizvodnju bez trovanja sto sa pravom Organskom proizvodnjom ima veze ali nije isto :osmeh:
 
Poslednja izmena:

Zoran Petrov

Član
Učlanjen(a)
18 Okt 2010
Poruka
290
Lokacija
Vrsac
Uf, procitah dva puta i nista mi nije jasno - u stvari sta ti hoces? Krenuo si sa organskim pa ispade da hoces konvencionalnu... Pa i ratarenje na 36 ari je gubljenje vremena... Nije da ne moze ali tu povrsinu ali steta je tabaniti je i gaziti traktorom. Bolje sve rucno ali to onda nije profesionalno...

Prvo pokusaj da nam kazes sta ima od korova, mozda neka fotografija...

Kakav ti je plan za plodored?
 

telnett

Član
Učlanjen(a)
11 Jun 2009
Poruka
1.795
Lokacija
Conoplja
Po mom nekom skromnom iskustvu ako neces hemiju mora plug i motika . Znaci 3 oranja plitko dublje dublje a izmedju prolaz nabolje sa setvospremacem da vadi rizome iz zemlje i podstice semenski korov na rast . Ako tako odradis zemlja ce ti na prolece biti kao pesak a 90 posto mogucih korova ce ispariti iz zemlje sto semenskog sto rizomskog . Dogodine u kukuruzu spartanje + motika i cista njiva . Za zeleno djubrenje u ovom sistemu nema prostora jer poznate sorte koje cega ne mogu u ovoj susi skoro ni da niknu a ne da razviju kakavo takvo stablo .
 

anthrax

Član
Učlanjen(a)
9 Jul 2011
Poruka
358
Lokacija
Kraljevo
Jos jednom se izvinjavam zbog pogresne upotrebe termina "organska poljoprivreda". Ono cim se ja bavim je proizvodja za svoje domacinstvo hrane i stocne hrane koja je zdrava uz minimalnu ili potpuno iskljucivanje mineralnih djubriva i hemije. Mislim da to cesto rade i veci poljoprivrednici kao i mi koji imamo manja imanja i to radimo iz hobija a i da svojoj deci obezbedimo zdravo meso i povrce a ne radi neke zarade.
Posto zdravlje nema cenu a obzirom na ovo sto je Talnett gore predlozio izglede da ce biti vise prohoda plugom i setvospremacem a Bogami i motikanja jel' ipak na tako maloj parceli, mislim da to nije toliko strasan posao.
Ova ideja sa setvospremacem mi se bas dopada i ako to bude dobro proslo, ima sanse da se seje kukuruz na prolece. Ukoliko ne bude islo, a moguce je jer je zemlja teska, onda mislim da probam sa psenicom ili tritikalom na jesen. Od korova imam dosta grahorice i kojekakve pitomije trave jer je tu bila detelina par godina koja je kasnije zapustena.
Hvala kolegama na odgovorima.
 

SAMA

Moderator
Učlanjen(a)
13 Feb 2011
Poruka
8.386
Lokacija
Stara Pazova
Ne znam dali je pravo mesto,al neka nadlezni urednik prebaci post tamo gde mu je mesto.Slucajno sam na netu naleteo.:osmeh:
[h=2]Љускама од јаја против штеточина у вашој башти[/h]
Повртарство, 23.04.2014.
Саша Бугарчић














Биљне ваши, пужеви и остале штеточине из године у годину праве нам велике штете у башти, од наших биљчица праве швајцарски сир, зато нам је потребна свака помоћ, наравно не хемијска.
















Постоји добро познати органски пестицид који се зове "Дијатомејска земља", то је седиментна стена изграђена од фосилизованих љуштурица микроскопски ситних силицијумских алги. Она делује тако што оштећује површински хитински (воштани) слој инсеката, након чега долази до дехидратације и угинућа инсекта. ДЗ је смртоносна за све инсекте и пужеве, а опет потпуно безопасна за животиње и људе.


Љускама од јаја можете постићи готово исту ствар, па ћемо овде приказати и како.


Када скупите већу количину љуски од јаја ставите их на папир или картон неколико дана да се добро осуше.







Самељите их у фини прах, за то можете користити млин за кафу, он се за то одлично показао.





















Након што сте љуске од јаја самлели у прах можете га одмах користити у вашој башти. Најделотворнији је ако га директно посипате по штеточинама на вашем биљу. Бубе ово никако не воле. Прах их неће одмах убити али за неко време их на вашим биљкама неће бити.















Као превенцију прах можете посути по биљкама на којима тренутно нема штеточина.








За заштиту ваших биљчица од пужева поспите прах око стабла биљке, то ће одвратити ове прождрљивце.


У случају кише цео поступак је потребно поновити.






Неискоришћен прах чувајте у затвореној кутији на сувом месту.











Поред тога што љуске од јаја делују као органски пестицид она додатно и прихрањују калцијумом вашу башту. Када се будете уверили у његову делотворност, никада више нећете бацати љуске од јаја у ђубре.


 

anthrax

Član
Učlanjen(a)
9 Jul 2011
Poruka
358
Lokacija
Kraljevo
Evo da izvadim temu iz naftalina:

Imate li neku ideju za agrotehniku na stnjistu a da naravno nije paljevina ili total. Burazer i ja imamo njive gde je pokosena psenica i zbog kise nista dalje nije radjeno: Trave ima poprilicno. Predprosle godine sam resio problem tako sto sam njivu ugario, tj plitko poorao 15tak cm. Posle je islo duboko oranje, drljanje u prolece i kukuruz. Posto je godina bila susna, sunce je odradilo svoje i sagorelo koren na korovu, vrlo malo trave je bilo u kukuruzu.

Ova godina je druga prica i ne verujem da bi ugarenje dalo rezultat. Svaki savet je dobrodosao. Baj d vej, burazer hoce detelinu da seje a ja mislim kukuruz na jesen.
Pozdrav
 

SAMA

Moderator
Učlanjen(a)
13 Feb 2011
Poruka
8.386
Lokacija
Stara Pazova
Zastita od smrdljivog martina i slicnih buba sa ljutom paprikom.

Preparat od ljute paprike
100g naseckanih plodova ljute paprike preliti sa 1 l vode i kuvati 1 sat u zatvorenoj posudi, a zatim tečnost ostaviti da stoji 2 dana. Za prskanje koristiti 100ml tečnosti na 10 vode.

- - - - - - - - - -

Bolesti koje se mogu ispoljiti u bašti imaju više uzročnika, a preventivne mere zaštite, naročito preventivno prskanje biljnim zaštitnim sredstvima od izuzetnog je značaja. Povrće najčešće strada od različitih gljiva, a ređe prouzrokovače bolesti predstavljaju bakterije i virusi. Parazitske gljive žive u ili na organima biljaka, uzimajući napadnutoj i oboleloj biljci hranu i razarajući njeno tkivo. Ovi vremenski uslovi idealni su za razvoj gljiva, odnosno bolesti koje uzrokuju, jer im svakodnevne kiše i relativna visoka vlažnost vazduha, uz višu temperaturu, odlično pogoduju rastu.


Plamenjača je gljivično oboljenje koje napada povrće iz porodice kupusnjača, salatu, luk, spanac, krastavce, dinje, lubenice i tikvice.
Pepelnica se pojavljuje kao bela brašnasta navlaka na gornjoj povšini lista.
Plesan najčešće napada osetljive plodove povrća i voća.
Siva i bela trulež napadaju biljke koje se previše zalivaju ili navodnjavaju.

Bordovska čorba je mešavina bakar-sulfida i gašenog ili negašenog kreča.

Priprema:
Za pripremu 100 l preparata, potrebno je u sud veći od te zapremine staviti 75 l vode i vrećicu sa 1000 g plavog kamena i pričvrstiti je iz ivicu suda, tako da se plavi kamen polako rastvara.
U drugom sudu, u preostalih 25 l pripremi se krečno mleko od 750 g negašenog kreča.
Kada se kamen rastvori, u rastvor se sipa proceđeno krečno mleko. Rastvor mora imati neutralnu ili baznu reakciju.
Spremljeni rastvor odmah upotrebiti. Koristi se za zaštitu od parazitskih gljivica voća i povrća.
 

SAMA

Moderator
Učlanjen(a)
13 Feb 2011
Poruka
8.386
Lokacija
Stara Pazova
[h=1]Uradi sam – bioinsekticid od koprive[/h]Kopriva je biljka koju svako poznaje lično. Nema osobe na svetu koja se bar jednom u životu nije ožarila i upoznala sa najpoznatijim
svojstvom ove biljke.
U našoj poljoprivrednoj praksi kopriva je poznata kao korov. Brzo se zapati na kiselim, hladnim i senovitim mestima a kao šlag na tortu jednom kad se zapati muke su žive da se istrebi. Kao hrana je dobra za pačiće i ćuriće.
U teoriji permakulture kopriva je odlična za združivanje sa voćem, ružama i paradajzom jer se ponaša kao repelent insekata, grinja i tripsa. U praksi se uočava jedan mali problem. Nemoguće je prići gajenim biljkama od golemih žbunova koprive a da se ne ožežete sto puta tako da je ta ideja o združivanju koprive sa gajenim biljkama brzo pala u vodu.
Tražeći način da se dobre osobine koprive iskoriste u zaštiti bilja iznedrilo se rešenje. Sastavljen je recept za koprivin koktel. Koprivin koktel je postao veoma popularan jer se lako i brzo pravi i njegova delotvornost je zapanjujuća. U Fracuskoj se mogao naći u slobodnoj prodaji po pijacama a sada se izriču drakonske kazne za svakoga ko ga prodaje. Popularno verovanje je da se ovaj akt slobodne prodaje insekticida koji može svako da napravi u kratkom vremenskom roku od materijala koji su mu pri ruci zasmetao industriji pesticida i jedna stvar je potegla drugu, kako to obično i biva.
Recept za koprivin koktel glasi:

  • Napuiti kofu do 20 litara sa iseckanim lišćem koprive;
  • Naliti vode na iseckanu masu, tako, da prelije u potpunosti;
  • Staviti poklopac na kantu i ostaviti masu da odstoji najmanje nedelju dana;
  • Procediti sadržaj kofe tako da se razdvoje čvrsta i tečna masa. Imajte na umu da je sadržaj veoma neprijatnog mirisa.
Ovako spremljen i proceđen koktel od koprive se sipa u prskalicu ili brizgalicu. Neophodno je razrediti koktel u odnosima:

  • Koktel i voda 1/20 u slučaju da se prskaju biljke. Biljke je najbolje oprskati po licu i naličiju lista.
  • Koktel i voda 1/5 u slučaju da se prska zemljište.
Intenzitet prskanja zavisi od od mnogo faktora kao što su prisutnost/odsustvo bolesti i štetočina, zdravlje biljaka, faza rasta i razvoja biljaka itd. Kao neka osnovna odrednica može se uzeti da je poželjno jednom mesečno oprskati bilje koktelom korive ,stim, da je preporučljivo izbegavati prskanje u periodu cvetanja da ne bi došlo do problema sa polenom. Takođe se mora naglasiti da je kontraproduktivno koprivinim koktelom koji je repelent za insekte prskati bilje koje insekti oprašuju.
Iskustva iz prakse:

  • Pri prskanju bilja može se u rastvor dodati jedna supena kašika deterdženta za posuđe. Deterdžent se ponaša kao lepilo i omogućava duže zadržavanje koktela na biljci.
  • Biljke treba prskati preventivno tj treba prskati kada su biljke zdrave. Ovim putem biljke su obložene repelentnim sredstvom koji će obeshrabriti insekte da priđu.
  • Koktel od koprive se takođe pokazao kao dobra mera borbe protiv gljivičnih patogena kao što su pepelnice i rđe.
Na kraju se vidi da kopriva koja se smatra za štetnu i napornu korovčinu može us malo truda da se pretvori u čisto ,ekološki bezbedno, sredstvo koje će štiti Vaše useve od najezde svakojake gamadi. Probajte sami i uverite se.


 
Vrh