.... nastavak ....
Srbija – biti il’ ne biti!
Prema zvaničnoj statistici, u Srbiji je na kraju 2008. godine bilo ukupno 76.394 preduzeća, od čega 75.729 ili 99,1 odsto malih i srednjih preduzeća. Prema najnovijim, ažuriranim podacima Agencije za privredne registre, trenutno u Srbiji ima oko 86.000 preduzeća koja mogu biti kategorisana kao mala i srednja.
Takođe prema zvaničnoj statistici, na kraju prošle godine sva preduzeća u Srbiji zapošljavala su ukupno 1,138 miliona ljudi, od čega su mala imala 366.516, srednja 256.890 i velika 514.406 zaposlenih. U preduzećima sa čistom privatnom svojinom bilo je 407.819 zaposlenih, od čega 278.264 u malim, 71.879 u srednjim i 57.694 u velikim preduzećima.
Svakako da kod nas ima solidnih, sposobnih i kvalitetu odanih proizvodača, medjutim nedostaje logistika, koja će takve da poveže, da ih dovede do kvaliteta i količina zanimljivih za tržište, da im da marketinšku potporu i izbori status na tržištu. Naša "nadgradnja", mreža državnih i staleških organizacija, nije na nivou savremenog poimanja malog biznisa - najvitalnijeg segmenta ekonomije. Bugari su odavno zaštitili šljivovicu, Slovenci zaštićuju ajvar, Hrvati opasno pokušavaju da proguraju kajmak i ćevapčiće kao autohtone proizvode.
Daleko od toga da se može tvrditi da su to samo srpski proizvodi, oni su prisutni na Balkanu, ali je evidetno da su drugi umešniji da iz njih izvuku više nego mi, gde su ti proizvodi najodomaćeniji. Treba samo finansijske i logističke podrške umešnima i englesko-srpski rečnik u kojem lepo piše da "business" znači: posao, rad, preduzimljivost!
Čvrsto stoji konstatacija i neosporna činjenica, da smo svojevremeno imali "Frad", koji je sa stotinama malih kooperanata pravio delove za prvu ugradnju evropske autoindustrije, "Prvu petoletku" u Trsteniku koja je na sličnim principima pravila hidrauliku i za "Boeinga", Livnicu u Kikindi koja je lila i za "General Motors" itd. Nepošteno je za propast svega toga optuživati samo predhodni režim, jer je on bio pre svega idealni reprezentant zatucanog dela naše nacije. Cena takve orijentacije se plaća.
Medjutim, ono što veoma zabrinjava je neoboriva činjenica da već skoro deceniju posle promena nismo u stanju da se vratimo makar tamo gde smo bili. Za razliku od nas drugi, umesto uopštenih priča, rade, pa tako nekada čuveni "Elan" nastao kao mali biznis - poduhvat grupe entuzijasta, prerastao sve to i postao veliki svetski proizvodač, surovo rasturen u toku tranzicije, ali da je prema najnovijim vestima ponovo postao četvrti svetski proizvođač skija.
Kako to da je Slovenija članica EU sa srazmerno najmanjom stopom kreditne zaduženosti u Uniji i da će ta zemlja svojim radom i umećem, a velike industrije više nema, 2010. godine dostići Italiju po BDP po stanovniku, a 2011. je i preteći?
Pre svega zalaganjem, znanjem i razumnom ekonomskom politikom. Evropska unija je Slovencima, još iz vremena "Evropa zdaj", bila jasan cilj kao tržište na kojem će plasirati, svetskoj tražnji prilagođene proizvode, uključiv i pomenuti balkanski ajvar, koji se, garantovano, pravi od srpske, makedonske i bagarske paprike.
Krajem oktobra 2008. godine, kod nas je usvojena Strategija MSP za razdoblje 2008. – 2013. godine, gde je predvidjeno nekoliko ključnih tačaka:
1. start up krediti,
2. obrazovanje preduzetnika,
3. podsticanje više izvora finansiranja
4. bolje pravno i poslovno okruženje.
Sjajno, ali uopšteno i pre svega usaglašeno sa Small Business Act-om Evropske unije.
U ezopovskom jeziku "usaglašavanje" je sinonim za Resavsku školu. Vest o usvajanju Strategije saopštio je Sekretar i prepustio publicitet svom šefu. Sledi otud da je ministar Dinkić otvorio Sajam omladinskog preduzetništva - pozitivno, dakako. Zatim da se posredstvom istog ministra Srbija uključila u Program EU za preduzetništvo, te da ministar obećava evropske pare za preduzetnike - još pozitivnije iako ne baš tačno. Sve zajedno lična promocija dotičnog ministra, a ne malog biznisa.
U svakom slučaju sva istraživanja i analize upućuju na zaključak da bi se većim i bržim razvojem preduzetništva i malog biznisa u poljoprivredi (proizvodnja, prerada i promet zdrave hrane), posebno uključivanjem što većeg dela seljaka u preduzetničke poduhvate i proizvođača zdrave hrane mogao da ostvari veoma značajan doprinos, kako zadovoljavanju domaćih potreba, tako i povećanju izvoza ove hrane i ostvarenju deviznog priliva.
Zatim, proizvodnja i programi zdrave hrane mogli bi da budu veoma značajan faktor revitalizacije sela, bržeg razvoja seoskih naselja, usporavanje seoskih migracija, posebno zadržavanje mladih na selu, ali i zapošljavanja nezaposlenih iz većih gradova, naročito lica sklonih preduzetništvu i riziku da prihvate njegove izazove u poljoprivredi i selu.
Pored toga, razvojem malih preduzeća i pogona na selu doprinelo bi bržem lokalnom zapošljavanju seoskih žitelja, ali i većem korišćenju osnovnih prirodnih resursa i rastu životnog standarda seoskog stanovništva. Za se ovo potrebno je, međutim, i promena odnosa države prema preduzetništvu i malom biznisu u celini.
Ekonomska situacija u svetu je vrlo teška i svako će se spasavati kako zna. Nas čeka ono "kad se bare isušuju niko žabe ne pita za mišljenje". Bez sumnje važno je imati usaglašenu regulativu sa EU, koja nam je postala ideal odkada se neko setio da je promoviše kao nepresušan izvor kredita i blagostanja.
Imamo šansu, prirodne uslove, mlade, pametne i vredne naraštaje, ali nedostaje nam sve ostalo - dakle ono što zavisi od nas, a ne od Boga.
....k r a j
, 
da dimimo ali jako tanko, potpuno hladnim dimom u kome nema smole i cadji.
