I ove godine se ostaci pale na njivama. Ima savesnih koji tanjiračom opkroje njive unutar međa a ima onih koji samo zapale pa zapale (odu). Danas sam sasvim neplanirano otišao na kolibu jer nisam radio jer sam išao na sahranu. Sam Bog je spasao voćnjak da ne izgori. Vetar je duvao a seljak je zapalio ostatke od kukuruza i otišao. Uspeo sam da ugasim nekih desetak metara strnjike u susednoj parceli koja se ne obrađuje i puna je suvog korova. Dve njive od voćnjaka je komšiji zahvatilo nekoliko sadnica u njegovom voćnjaku.
Opet, pišem, kao i prošle godine kad se vetar okrenuo taman kad je vatra došla do voćnjaka i ove godine je Bog odlučio da sve ne izgori.
Nekada mi je baš bilo žao zemljoradnika i njegove muke ali ono što vidim je njihovo ponašanje, kako besomučno prskaju, kako traktorima prelaze preko voćnjaka, kako pale bez nadzora, kako nemaju obzira osim što gledaju kako da njima bude dobro, kako ne poštuju karencu....
Zbog takvih (koji su ipak u većini) su svi zemljoradnici na lošem glasu i sve češće mi se javlja osećaj da ne simpatišem seljaka kad vidim njegovu muku na televiziji i uživo, da ne saosećam sa njegovim teškim životom, da sve ređe pomislim da je otkupna cena pšenice ili kukuruza mala, da nađem opravdanje što nije postavio signalizaciju na traktor, da mi je bude krivo što ne pada kiša ili pada led, da se svađam kada kažu da je otkupna cena mleka mala.....
