Neke osnovne smernice u proizvodnji šećerne repe

[novii]

Šećerna repa spada među najznačajnije ratarske kulture i veoma je cenjena jer omogućava koliko toliko sigurnu industrisku poroizvodnju. Ali ima stvari koje bi trebalo znati pre nego se počne sa gajenjem šećerne repe na većoj površini. Prva i verovatno najvažnija je da je plodored najvažnija mera u sprečavanju bolesti i da treba da se sačeka bar tri godine pre nego se posadi šećerna repa na istoj površini, a najbolje bi bilo da je u godini pre sejanja repe usev na njivi bila pšenica ili ječam. Poslove koji bi trebali da se obave kao predsetva treba prebaciti u jesen da se u proleće netreba baš toliko ulaziti u njivu i suzbijati zemljište.
Ovo su veoma uopšteni saveti i sigurno ih ima još, ali o tome bitrebali da pričaju oni koji se bave njenim uzgojom.

 

[branko]

Vezano za repu. Bolje nego zdravlju.

Dakle, osnovna smernica u ovoj godini, a i u većini prethodnih, jeste moja lična preporuka da se ne seje repa.
Seme bude uglavnom dobrog kvaliteta, pipa ne pravi veliku štetu zahvaljujući Krujzeru i setva "na mesto", dakle bez proređivanja uglavnom uspeva. Zemlja ostaje dobro nađubrena, tako da je za narednu kulturu potrebna samo prihrana.
To su prednosti.
A mane su uglavnom vezane za potrebu da se površine pod repom prskaju barem sedam puta. Tu se truje zemljište a i traktorista, bez obzira kako bio zaštićen. Ako kojim slučajem pipa ipak napravi veliku štetu, ili bude suva zemlja sa lošim nicanjem, ili se usled kiše stvori pokorica, presejavanje je neizbežno. Preko leta se ulazi u njivu i seku korovi koji su uspeli da izađu iznad repe, jer nekako uvek uspeju da izađu.
Vađenje repe je posebna priča. Ovde, u Staroj Pazovi, nikada ne počinje pre 10. novembra. Pošto smo blizu Pećinaca, odlažu nas za kraj. E, a tek tada počinju muke sa jesenjim kišama, blatom, kidanjem mehanizacije itd. Rod bude uglavnom dobar, dakle uvek preko 4 vagona po jutru za nepresejavanu repu.
Zarada bude dobra, ali ako se pogleda koliko treba novaca za naknadne popravke mehanizacije, koliko se više potroši goriva za oranje, koliko se zemlja više sabija i time dugoročno smanjuje rodnost, a koliko se tek čovek nervira kada mu repa ostane na zemlji izvađena a neodvezena (ako se vadi linijama), koliko se nervira kada gubi dragoceno vreme prevozeći repu danima itd...
Ako tome dodamo BEZOBRAZNE stručnjake, BARABE, iz Jugoinspekta koji procenjuju procenat nečistoće i traže mito da bi kao smanjili taj procenat, pa zatim fabričku procenu digestije koja za repu sa jedne parcele a iz različitih prikolica bude u ogromnom rasponu, ali nikada preko JUS-a.
Isplata je posebna prica...


Hvala, ali repa više nije to što je bila osamdesetih godina.

Probajte.

edit by Čugi:Branko ubuduće ne piši u kratkom vremenu više postova uzastopno, ako si nešta zaboravio ili želiš promeniti u postu, imaš opciju IZMENI u gornjem desnom uglu posta. Ja sam ti sad sredio ova dva u jedan.

 

[branko]

Hvala komšija.

Nešto sam se smotao, pa ispala dva posta...