Miskantus kao energetski usev

retlav

retlav

Član
Učlanjen(a)
29 Nov 2011
Poruka
455
Lokacija
Beograd
Ukratko o biljci

korišćena literatura "Privredni značaj gajenja miskantusa" dr. Željko Dželetović INEP, Zemun; prof. dr. Đorđe Glamočlija, Poljoprivredni fakultet Zemun;

Miscanthus (fam. Poaceae) potiče iz širokog područja u istočnoj Aziji. Naseljava od tropskih i suptropskih regiona na tiho-okeanskim ostrvima do umereno- toplih i subarktičkih regiona. U Evropu je donet početkom tridesetih godina XX veka i od tada se površine pod ovom biljkom iz godine u godinu povećavaju. (Poljska 4000 ha; Velika Britanije oko 10 000 ha)
U upotrebi je najviše hibrid Miscanthus x giganteus. To je višegodišnja biljka, veoma velikog godišnjeg prinosa nadzemne biomase sa stabljikom visine preko 3 m.

miscanthus.jpg


Namena miskantusa je pre svega za proizvodnju energije i on se specificno gaji sa ciljem da se njegova nadzemna biomasa ili neki njen deo sagoreva u termoenergetskim ili grejnim sistemima. Sagorevanjem takve biomase pruža se mogućnost snižavanja emisija gasa staklene bašte - CO2. Taj ugljen diokosid koji se oslobadja tokom sagorevanja je prethodno fiksiran biljkama. Miskantus emituje 7,5 puta manju količinu CO2 po kWh proizvedene struje u poređenju sa ugljem. Toplotna vrednost slame miskantusa je oko 17 MJ/kg. Karakteristike sagorevanja miskantusa su povoljnije u poređenju sa slamom strnih žita, a slične su karakteristikama sagorevanja šumskog drveća. Miskantus ima najveći energetski prinos po hektaru 204 GJ/ha, viši od vrbe i topole (168 GJ/ha), biodizel od zrna uljanih biljaka (27 GJ/ha) ili etanol od skrobne ili šećerne biomase (14-114 GJ/ha). Prinos slame miskantusa se lagano povećava do 4. godine, dok kasnije tokom narednih 15 godina prinos prebacuje 20 t/ha sa optimalnom agrotehnikom i mnogo više.

Uvođenje miskantusa u redovnu poljoprivrednu proizvodnju može se ostvariti korišćenjem standardne poljoprivredne mehanizacije. Zavisno od načina dobijanja energije u termoenergetskim postrojenjima, celokupna nadzemna biomasa se balira ili silira. Zbog specifičnog kvaliteta, slama miskantusa je podesna za briketiranje i peletiranje.
 
Miskantus x giganteus se koristi najviše kao energetski usev, potom kao građevinski materijal, kao sirovina za industriju papira, proizvodnju biorazgradivih proizvoda, dekoraciju, popravke zemljišta... Stoka, koliko sam ja upoznat, ne voli da ga jede. Makar, ne ovaj hibrd.
Gore spomenuto siilranje je način ubiranja miskantusa- silažnim kombajnima, a dalje se ta usitnjena masa koristi kao sirovina za briketirke, peletirke i za mašine u spomenutim industrijama.
Lično sam izbriketirao miskantus pre dve nedelje (nemam snimak- okačiću slike briketa) i mogu da kažem da gori bolje od drveta. Drži plamen, ne gori brzo i ne čadi. Ima specifičan miris, ali ne jak i neprijatan! :) Meni makar slično miriše kao u zoološkom vrtu kod kaveza sa slonovima.

---------- Poruka napisana u 12:44 ---------- Prethodna poruka je at 12:12 ----------

Slike briketa od miskantusa
slika0040.jpg
[/URL] Uploaded with ImageShack.us[/IMG]
slika0046z.jpg
[/URL] Uploaded with ImageShack.us[/IMG]
 
U poslednje vreme su se pojavili i gorionici na biomasu i piljevinu. Kako se kosi i suši ova biljka i koliko puta dali je teška za mlevenje? Kolika bi površina trebala da se zaseje za jedno prosečno domaćinstvo?
 
sarbanac je napisao(la):
U poslednje vreme su se pojavili i gorionici na biomasu i piljevinu.
Kliknite za proširenje...

Tim bolje, onda samo treba da usitniš masu.

sarbanac je napisao(la):
Kako se kosi i suši ova biljka i koliko puta dali je teška za mlevenje?
Kliknite za proširenje...

Evo link sa radovima, da ja ne bih prepisivao. Tu imaš nekoliko stručnih radova (potpuno besplatnih za preuzimanje), koji su urađeni u pravom zasadu miskantusa. Malo potraži ima kratki naučni rad "Žetva i skladištenje miskantusa" u pdf-u.

http://zeljko-dzeletovic.dzaba.com/box_widget.html

Što se tiče mlevenja moja iskustva su sledeća. Radim sa mlinom (shredder RK slika) za "kockaste" bale slame i sena. Stabljiku miskantusa sam uspeo da usitnim do pola dužine, gde je prečnik stabljike 0,8 cm. Dalje se nisam usudio da idem jer sam ubacivao snop stabljika, a zvuk motora se jako menjao, a i zbog noževa, nisam hteo da ih oštetim. Tako da sam rešio da potražim "shredder" za granjevinu i baštenski otpad koji donekle slično sitni, ali ima mnogo manji protok. Videću kad probam takav shredder da napravim neku malu izmenjenu liniju za briketiranje. :D

dsc02663r.jpg
[/URL] Uploaded with ImageShack.us[/IMG]


sarbanac je napisao(la):
Kolika bi površina trebala da se zaseje za jedno prosečno domaćinstvo?
Kliknite za proširenje...

To je zasad, kupiš sadnice i zasadiš i traje ti 20 godina.

Ne znam koliko prosečno domaćinstvo sagori drveta, uglja.
Ali, za sebe možeš da napraviš mali proračun: uzmi da ti je prinos nadzemne biomase u zasadu miskantusa 20 t/ha (ali pazi to tek u 4. godini) i energetska vrednost miskantusa koji sa odgovarajućom vlažnošću ima 13 MJ/kg. Tada sa jednog hektara dobiješ
20 000kg x 13 MJ/kg =260 000 MJ. Sa druge strane kupiš 1 t sirove kolubare koja ima energetsku vrednost 11 MJ/kg. To ti ispada 11 000 MJ. Podeliš 260 000 MJ (koje si dobio sa 1 ha miskantusa) sa 11 000 MJ koje si kupio i dobiješ odnos 23,6: 1. Dakle, sa jednim hektarom miskantusa zamenio bi 23, 6 t sirove kolubare. U to naravno uračunaš ulaganje u podizanje zasada, pa godišnja ulaganja u mineralno đubrivo, pa onda ubiranje, transport, briketiranje... Naravno uvek uračunaš sve pre nego što se upustiš u tako nešto novo.
Ja ću verovatno prvo probati da zasadim na jednu malu površinu 10 ari, više eksperimentalno, nikad se ne bih odlučio odjednom na veću površinu.
 
Posto je slicna bukovom drvetu po energetskoj vrednosti , ja recimo trosim oko 25 metara bukovog drveta u grijanoj sezoni.
Metar suhe bukve ima oko 470 kg , a to je znaci nesto manje od 12.5 tona mase , onda bi ti pola hektara po domacinstvu bilo dosta.
Naravno ja nemam termo zastitu , odnosno fasadu nikako , kuca mi je goli glineni blok sa zidovima od 25 cm , znaci sa dobrom fasadom od 10 cm vjerujem da ne trebas vise od 5 tona te mase.
 
mojalovaa je napisao(la):
Naravno ja nemam termo zastitu , odnosno fasadu nikako , kuca mi je goli glineni blok sa zidovima od 25 cm ...
Kliknite za proširenje...

Ni ja nemam termo izolaciju ali mislim da mi najviše toplote odlazi kroz tanku tavanicu od trske. Tako da ću prvo da izolujem tavan, pa onda zidove. Kuća je inače sagrađena 61. godine - kuće kakve su u zapadnoj Srbiji.

Na ovom snimku pogledajte kako se sade rizomi,



a evo kako se ubire stabljika miskantusa. Interesantan video.

 
Poslednja izmena:
Probao sam... :sta: ali pokušaj i ti.

Evo objašnjenje kojim putem, kako. Pratite sledeći link, to jest onaj odozgo.

http://zeljko-dzeletovic.dzaba.com/box_widget.html

Onda uđete na žutu ikonicu koja stoji desno "SCIENTIFIC REFERENCES", otvoriće vam se i tu ćete neći nekoliko foldera u pdf-u. Nađite folder "Poljoprivredna tehnika (2009)" i uradite Download jer drugojačije izgleda ne može. Odmah u objašnjenju vam piše da je to naučni rad "Žetva i skladištenje Mischantus giganteus..." :osmeh:
 
Poštovani potencijalno zainteresovani proizvodjači miskantusa u Srbiji i regionu, Koristim priliku da Vas obavestim da će tokom sledeće nedelje, započeti vadjenje rizoma miskantusa sa oglednog polja u INEP-u u Zemunu . Vadjenje rizoma će se obavljati do početka aprila.
Rizomi će biti vadjeni sa sastojine miskantusa starosti 3 i 4 godine (optimalna starost sastojine za vadjenje rizoma miskantusa).
Izvadjeni rizomi, zbog temperaturnih uslova sredine i njihovog isklijavanja, čuvaće se u INEP-u do mesec dana (30 dana).
Optimalno vreme za sadnju rizoma u našim agroekološkim uslovima je: 20. mart - 20.april. Ukoliko ste zainteresovani za kupovinu, cena rizoma po komadu je 18 din. + PDV (20%). Ukoliko ste zainteresovani za lično učestovanje u vadjenju, klasiranju, pakovanju i preuzimanju rizoma (i time obuku za buduće samostalno uzgajanje miskantusa i dobijanje svojih rizoma za dalju propagaciju), cena rizoma po komadu iznosi 9 din. +PDV. Rizomi se preuzimaju i plaćaju u INEPu.
Možete se obratiti gospodinu dr. Željku Dželetoviću na broj 064 279 3856

Pošto je ovo relativno nova biljka na našim prostorima smatram da ovo nije reklama već obaveštenje
da će se poljoprivredna proizvodnja proširiti i na ovo energetsko bilje.
Ova biljka se nigde ne gaji u Srbiji sem na oglednim poljima Inepa u Zemunu.
 
Da imam negde zgodnu (izdvojenu) parcelu za tu trsku, ja bih je posadio. Međutim, sve njive su mi u ataru, i bojim se da Miskantus ne bi preživeo paljevine kukurzovine u jesen na okolnim njivama... Grejem se na baliranu sojinu slamu, i sve više mi izlazi na nos prašina i pepeo koji se skopčan sa ovim načinom grejanja. Mislim da bi Miskantus bio mnogo bolji u tom pogledu.
 
A gledam koliko slične malo tanje trske ima pored autoputa od Bubanj Potoka prema Nišu. Sve totalno neiskorišćeno, nije ni močvara ni deponija, a svakog leta može da napravi haos ako se zapali. Niko to ne kosi, nikog nije briga a ogromna neiskorišćena energija stoji. Neki stranac bi pomislio da smo prebogati energijom, ugljem kad to ostavljamo.
 
Stala tema , skoro 2 godine bez unosa:sta:

Rizomi se sade 1 na kvadratni metar

Neznam da li bih mogao prvo da posadim neku basticu, pa kasnije da povadim rizome za vecu povrsinu, ne izadje bas jeftino ako bih odmah isao na planiranu povrsinu.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh