Ljulj

dejan26

Novajlija
Učlanjen(a)
7 Avg 2009
Poruka
1.363
Lokacija
Barič-Obrenovac
Kakwa su wam iskustwa sa sejanjem Ljulja i dobijanju sena za ishranu owaca?Planiram da sa drugarom posejem 1h,pa da uz lucerku imam i seno ljulja.
 

Šošara

Član
Učlanjen(a)
5 Jan 2009
Poruka
1.459
Lokacija
Srbija, Šabac
Imas tri Ljulja:Engleski,Italijanski i Francuski.
Engleski je najkvalitetniji ali ima najmanji prinos od ljuljeva.Ova dva su prinosnija ali su malo slabija od Engleza.
U svakom slucaju neces pogresiti.
Ako ih sejes kao cist usev onda je tvoj izbor sta zelis ili sta nadjes na trzistu.A ako sejes u kombinaciji sa Lucerkom onda moras voditi racuna o sklopu biljaka.Tj Italijan i Francuz su duplo vise bilke od Lucerke i moze da se desi da je "progutaju" dok se ona ne ukoreni dobro.A Englez je visinom isti kao i Lucerka.
Moja preporuka bi bio Englez. :ppozdrav:
 

Šošara

Član
Učlanjen(a)
5 Jan 2009
Poruka
1.459
Lokacija
Srbija, Šabac
Italijanski ljulj - Lolium multiflorum L.
cv. Kruševački 13 (K-13)

Visoko produktivna sorta nastala oplemenjivanjem i odabiranjem genotipova iz introdukovanih populacija. Generativni izdanci u prvom otkosu dostižu visinu od 1m dok su generativni visoki oko 80cm. Izdanci su obrasli sa dosta širokih, izrazito sjajnih listova jasno zelene boje. Biljke se jako bokore sa srednje nežnim stabljikama sivo zelene boje. Klasovi si srednje dugi sa 6-8 klasića, a srednje krupno seme se lako osipa i ima apsolutnu težinu 1000 zrna 1,99g.

Izrazito je prinosna i u povoljnim uslovima može dati i preko 58tha-¹ zelene mase, odnosno 14,0-15,0tha-¹ sena sa 160 gkg-¹ sirovih proteina.
Odlična je sorta za trogodišnje smeše sa crvenom detelinom, a u uslovima navodnjavanja daje izrazito visoku produkciju.
Sorta je takođe pogodna za rano prolećno i kasno jesenje iskorišćavanje.



Italijanski ljulj - Lolium multiflorum L.
cv. Kruševački 29-tetra (K-29tetra)

Visokoproduktivna tetraploidna sintetička sorta nastala višestrukim oplemenjivanjem tetraploidnog potomstva domaćih genotipova. Biljke su uspravne i srednje visine (96cm u prvom otkosu), sa izrazito širokim tamno zelenim i sjajnim listovima. Odlikuju se jakim bokorom i brzom regeneracijom nakon otkosa.

Sorta je osetljiva na dugotrajnu sušu i dubok snežni pokrivač, dok je otpornost na rđu (Puccinia sp.) povećana. Seme je srednje krupno apsolutne težine 2,54g. Ova sorta je pogodana za rano prolećno i kasno jesenje iskorišćavanje u čistoj kulturi ili u smeši sa crvenom detelinom u trogodišnjem periodu. Norma setve u čistom usevu je 30-35 kgha-¹.

Preporučuje se za proizvodnju vrlo kvalitetne kabaste stočne hrane u obliku sena ili siliranjem. Prinos suve materije od 14-15 tha-¹ sa 160 gkg-¹ sirovih proteina.



Post je spojen: [time]1258835246[/time]
_________________________________________________
Engleski ljulj - Lolium perenne L.
cv. Kruševački 11 (K-11)

Prva sorta engleskog ljulja selekcionisana u Srbiji priznata je i uvrštena na listu sorti decembra 2006. To je sintetička sorta sa visokim genetičkim potencijalom za najvažnije agronomske osobine. Formirana je iz šest linija odabranih iz autohtonih populacija divlje flore Srbije.

Sorta je srednjestasna sa povećanom perzistentnošću, odnosno tolerancijom prema sušnim uslovima. Biljke su visoke u prvom otkosu i do 75cm i odlikuju se brzom regeneracijom nakon prvog otkosa.

Odlikuju se jakim bokorenjem sa srednje nežnim stabljikama i širokim, sjajnim listova jasno zelene boje. Sorta dostiže prinos suve materije u suvom ratarenju od preko 8 tha-¹.
Sadržaj sirovih proteina u suvoj materiji se kreće oko 160 gkg-¹ ako se kosi u pravo vreme.

Pogodna je naročito za košenje, odnosno spravljanje sena i siliranje u smešama sa drugim travama i leguminozama, ali se može koristiti i za ispašu.




Post je spojen: [time]1258835327[/time]
_________________________________________________
Francuski ljulj - Arrhenatherum elatius (L.) P. Beauv. ex J. Presl & C. Presl.
cv. Kruševački 12 (K-12)

Proverena sorta francuskog ljulja, ranijeg stasavanja, poreklom od introdukovanih genotipova iz Istočne Evrope. Biljke su poluuspravnog rasta visine oko 120 cm jakog bokora. Izdanci su sivo zelene boje, a listovi po ivicama jedva primetno maljavi.

Sorta je kosidbenog tipa i podnosi sušna, slaba i erodirana zemljišta, pa stoga odlične rezultate pokazuje na travnjacima u brdsko-planinskom području, iako se može sejati u smešama i u niziji.

Seme je srednje krupno apsolutne težine 2,54g. U čistom usevu daje i do 13 tha-¹ suve materije sa 145 gkg-¹ sirovih proteina, 271 gkg-¹ sirove celuloze i 52 gkg-¹ sirove masti.


Francuski ljulj - Arrhenatherum elatius (L.) P. Beauv. ex J. Presl & C. Presl.
cv. Kruševački 16 (K-16)


Nova sorta francuskog ljulja, priznata i uvrštena na listu sorti novembra 2007. Sorta srednjeg stasavanja, poreklom od odomaćenih populacija iz Centralne Srbije. Biljke su poluuspravnog rasta visine oko 120 cm jakog bokora.

Izdanci i listovi su sivo-zelene boje, a biljke sa odnosom stabla i lista 60:40. U čistom usevu sorta K-16 ostvaruje prosečan prinos oko 13 tha-¹ suve materije i karakteriše je visok i stabilan prinos krme. Sadržaj sirovih proteina u suvoj materiji se kreće od 110 gkg-¹ u I otkosu do 140 gkg-¹ u II otkosu.

Sorta je kosidbenog tipa i podnosi sušna, slaba i erodirana zemljišta, pa stoga odlične rezultate pokazuje na travnjacima u brdsko-planinskom području, iako se može sejati i u niziji.



Post je spojen: [time]1258835852[/time]
_________________________________________________
Prednosti letnje-jesenje sadnje

Pre setve travno-leguminoznih smeša zemljište je potrebno očistiti od korovskih vrsta, najbolje primenom totalnih herbicida. Za setvu je neophodno izvršiti dobru i blagovremenu pripremu zemljišta. Osnovna obrada (oranje) zemljišta treba da bude što dublja i obavezno u jesen. Ukoliko se ona obavi valjano valjano i na vreme, predsetvena priprema se može u proleće može obaviti samo upotrebom setvospremača, dok je u suprotnom neophodno tanjiranje. Zemljište treba da bude što sitnije, s obzirom da se radi o sitnozrnim vrstama. Nakon sleganja zemljišta setva se obavlja žitnim sejalicama i posle je obavezno valjanje.

Kod nas se u praksi najviše koristi prolećni rok setve, a to je kalendarski krajem marta i početkom aprila za nizijska područja i nešto kasnije u brdskim i brdsko-planinskim područjima. Manje se praktikuje jesenji rok koji pada krajem avgusta i početkom septembra. Kada postoje povoljni uslovi, a to znači dovoljno vlage ili mogućnost za navodnjavanje, treba što više koristiti letnje-jesenju setvu koja ima više prednosti u odnosu na prolećnu – racionalnija je jer zemljište ne stoji slobodno i smanjuje se mogućnost njegovog zakorovljavanja. Zatim, pritisak korovskih vrsta je smanjen i biljke se bolje ukorenjavaju tako da se lakše ostvaruje željeni sklop biljaka. Takođe, u narednoj godini je normalna eksploatacija, dok se kod prolećne setve gubi prvi otkos koji čini 40-70% u strukturi prinosa u zavisnosti od nadmorske visine.

Đubrenje podrediti leguminoznoj komponenti

travnjaci se najčešće zasnivaju van plodoreda, na siromašnim, kiselim, plićim i skletoidnim zemljištima. Otuda se bez đubrenja na njima ne može organizovati proizvodnja stočne hrane. Samo kada dolaze posle krompira, zbog njegovog najčešće obilnog đubrenja, norma hraniva može bitno da se redukuje ili čak izostavi, ali samo u godini zasnivanja.

Određivanje odnosa osnovnih hraniva i njihovih količina je delikatan zadatak, značajno teži od bilo kog drugog useva. S obzirom na to da se kompozicija smeše menja u svakoj narednoj godini njenog korišćenja, vrste i količine đubriva moraju se stalno prilagođavati novonastalom stanju. Suština je u tome da se đubrenje podredi leguminoznoj komponenti kako bi ona što duže ostala u smeši. Zato se u godini zasnivanja i u toku korišćenja, dok leguminoze učestvuju u projektovanom ili nešto smanjenom procentu, najveća pažnja se mora posvetiti fosforu ili kalijumu. Količina ova dva hraniva ograničava samo prag racionalnosti. One u zasnivanju ne treba da prelaze 60 kg/ha jer smeša nije spremna da toliko iskoristi, a đubrenje "na rezervu" nema ekonomskog opravdanja, a ni agronomskog, s obzirom na to da se radi najčešće o lakšim zemljištima i opasnosti od ispiranja. Ukoliko se, pak, radi o koloidno bogatim zemljištima, postoji opasnost od imobilizacije fiksiranjem, posebno fosfora.

Oprezno s azotom

Azot kao odlučujuće hranivo, u proizvodnji vegetativne mase u prvoj etapi treba vrlo oprezno dozirati, kako bi se stimulisao razvoj travnih komponenti u meri koja neće uticati na potiskivanje leguminoza. Tek značajnijim smanjenjem ili nestajanjem leguminozne komponente odnos azota prema fosforu i kalijumu može da bude kao kod prirodnih travnjaka; znači, 2-3:1- za razliku od prirodnih, za sejane travnjake ukupne količine potrebnih hraniva su veće, jer su i proizvodni kapaciteti sejanih travnjaka veći. Praktično, u godini zasnivanja, količina azota treba da iznosi 30-50 kilograma po hektaru, a u narednim, u zavisnosti od botaničkog sastava, 40-80-100 kilograma po hektaru.

Prihranjivanje sejanih travnjaka zavisi od više okolnosti, ali su dužina vegetacionog perioda i botanički sastav najvažniji. Pri tome postoji zakonitost: što je vegetacioni period duži potreba za prihranjivanjem je veća i što je udeo leguminoza veći potreba za prihranjivanjem je manja. To znači da se u područjima gde se dobijaju tri ili više otkosa 1/3 do ¼ predviđene norme azota dodaje posle prvog otkosa, ali ne posle drugog ili narednih. Ako je udeo leguminoza iznad 30-40%, prihranjivanje se izostavlja ili koristi ne više od 30-40 kilograma azota po hektaru.

autor:Dr Dragi Lazarević
Prof. drMilorad Stošić
Institut za istraživanja u poljoprivredi "Srbija",
Centar za krmno bilje u Kruševcu
 

dejan26

Novajlija
Učlanjen(a)
7 Avg 2009
Poruka
1.363
Lokacija
Barič-Obrenovac
Hwala drugar,owo je super!Mislim da za owcu nema bolje hrane nego kad imas mešano seno ljulja i crwene deteline i lucerke,wideo sam to kako izgleda,fantazija.
 

Šošara

Član
Učlanjen(a)
5 Jan 2009
Poruka
1.459
Lokacija
Srbija, Šabac
Slicno jeste ali isto nije. ::namigivanje::
Razlika je bas u obliku klasa.
Na srednjoj slici je klas Engleza a na desnoj moze da bude klas Pirevine.
Slike sam skinuo sa sajta gde sam skinuo i tekst a to je sajt Instituta u Krusevcu.
Tako da ako je do greske doslo pogresnu biljku su oni slikali a ne ja. ::namigivanje::
 

ivanhoe

Član
Učlanjen(a)
16 Apr 2008
Poruka
1.211
Ama Covece nisam ja tebe napao, Nego nam za pare prodaju korov :udri:
Tako je bilo i sa sirkom :udri: :zli:
 

Šošara

Član
Učlanjen(a)
5 Jan 2009
Poruka
1.459
Lokacija
Srbija, Šabac
Sto se uzbudjujes bez potrebe.
Sta je ko pakovao i prodavao u to ne ulazim.Niti me mnogo zanima jer ne mogu da uticem na takve stvari.
Engleski ljulj je Engleski ljulj a Pirevina je Pirevina.Jedno je selekcionisana trava a drugo je travni korov,a ovce jedu i jednu i drugu travu tako da nema razloga za nervozu.
:ppozdrav:
 

dejan26

Novajlija
Učlanjen(a)
7 Avg 2009
Poruka
1.363
Lokacija
Barič-Obrenovac
Interesuje me kad treba da poprskam njiwu totalnim herbicidom kad sejem ljulj,pre oranja ili...?Jel' moze da se desi da taj otrow ometa nicanje semena?Jel' ostaju rizidue u senu,pa može biti stetno za owce?Nikad nisam nista sejao,ali sad hocu da probam,pa mi je swaka informacija bitna.
Post je spojen: [time]1259326936[/time]
_________________________________________________
I još,koji je najbolji totalni herbicid,za owaj moj slucaj?Hwala unapred za odgowore!
 

spensi

Član
Učlanjen(a)
3 Mar 2009
Poruka
387
Lokacija
Siena
dejan26 je napisao(la):
Interesuje me kad treba da poprskam njiwu totalnim herbicidom kad sejem ljulj,pre oranja ili...?Jel' moze da se desi da taj otrow ometa nicanje semena?Jel' ostaju rizidue u senu,pa može biti stetno za owce?Nikad nisam nista sejao,ali sad hocu da probam,pa mi je swaka informacija bitna.
Post je spojen: [time]1259301736[/time]
_________________________________________________
I još,koji je najbolji totalni herbicid,za owaj moj slucaj?Hwala unapred za odgowore!
Ovce ne jedu rado ljulj kao sijeno, jer je glomazno i "gorkasto", medjutm jako je dobar za izradu sjenaze i u kombinaciji s kukuruznom silazom.
Kod mene na poslu radimo i jedno i drugo. U biti kukuruznu silazu smo prestali radit, jer je neisplativa. Veliki su troskovi. Vec 2 godine radimo iskljucivo sjenazu od ljulja i od djeteline.
Jedan dio ljulja smo prije priredjivali kao sijeno, ali se odustalo, upravo zbog prije navedenih razloga i slabo su ga ovce iskoristavale dajuci ga kao dugo sijeno.
Mi smo ga u biti koristili kod prehrane unifeed metodom. Bude isjeckan i izmjesan s djetelinom, silazom, sjenazom i brasnom, pa ga tako pojedu bez problema.
Pozdrav.
 
Učlanjen(a)
5 Feb 2009
Poruka
1.340
Lokacija
Krusevac/Beograd
Moji godinama seju ljulj i imali smo sve tri sorte i dalje ih imamo. Francuski je najprinosniji ali je dosta dug i zglobast, hoce da polegne a problem nastaje ako se okisi, brzo precvetava i gubi na hranljivosti a nemoze na slabom suncu da se osusi. Italijanski kratko traje ali je odlican. Engleski je srednje krupan manji izmedju ove dve i dosta dugo se zadrzava na livadam. Sva tri ljulja odlicno reaguju na azotna djubriva odnosno na osoku u prolece ili tecni stajnjak, cak neki ljudi oznose u jesen cvrst stajnjak na livade pa rasprostu kao da ce da ih oru i u prolece drljacom pokupe zaostale delove a livada izbuja kao luda.
Moj stric ima farmu bikova i krave muzare i ima nekih 5ha livada koje su stare oko 15-30g, nije sam ljulj ima tu vijuka i jezevice i drugih trava ali engleski i francuski ljulj su sa oko 60% zastupljeni. Bude na tim livadama 500 bala po ha i plus otava a bale su oko 13-15kg. kazem jedini problem kod ljulja je prva trava koja stize od 1.5 do 20.5 a tad je najkisovitije. Ovce ga jedu lepo kod mene, samo je problem kad prezri, tad ga jedu samo bikovi i to tesko ;)
 

vladale.rs

Član
Učlanjen(a)
19 Sep 2012
Poruka
709
Lokacija
Leskovac
pozdrav ljudi kad sam čuvao ovce nisam imao sena ni mehanizacije a i sad ali imam kultivator i njivu od 30ari ja nu lepo spremim i posejem i narednu godinu nisam mogo da uberem u ruke a kamoli da kosim u međuvremenu razočaram se c ovcama i prodam a nivi izvršim duboko oranje zbog kruše septembra meseca i tako je sve stajala a u međuvremenu dignem zasad u proleće kad je krenula vegetacija ljulj je bio veći od sadnice i nisam mogao da ih vidim ni da prođem pa sam kosio pa palio po malo zasad mi je sad 4g i prskao sam glifosalom i on ponovo niče. kad sam ga ispoštovao nije bilo ničega a kad sam ga ostavio ne mogu da se otkačim od njega mozda će koristiti nekome ovo moje zapazanje. i dalje izbija
 
Vrh