Kvalitet vode za navodnjavanje

nebojsa

Moderator
Učlanjen(a)
11 Dec 2008
Poruka
2.693
Lokacija
Kula
Interesantna tema na koju do sada nismo obratili paznju...
 
Učlanjen(a)
21 Apr 2014
Poruka
485
Lokacija
Novi Sad
Hvala moderatoru što je započeo ovu temu.
Ovog leta gajeći malinu po prvi put i to Polanu u Vojvodini, susreo sam se sa mnogim dilemama i u pogledu kvaliteta zemljišta i đubrenja i u pogledu zaštite a potom i u pogledu zalivanja Polane, bez čega roda na istoj teško da može biti.
Napravio sam neke greške sa zalivanjem u smislu normi u količini koje nisam ispoštovao najveći deo sezone, pa je zato bio rod manji nego što bi trebalo. I pored toga sam zadovoljan u konačnom zbiru ali tek pošto sam se konsultovao sa stručnjacima u vezi sa prihranom, pa smo tako došli i do teme analize vode za zalivanje. Radi se o našoj firmi Fitofert, neću da ih reklamiram ali moram da ih pohvalim jer su mi izuzetno pomogli savetima a i skrenuli pažnju na aspekt zalivanja koji je možda kod većine zanemaren a to je kvalitet vode.

Rezultati iz mog bunara su bili ovakvi
[TABLE="class: MsoNormalTable, width: 584"]
[TR]
[TD="width: 220"] Fertico d.o.o. [/TD]
[TD="width: 83"][/TD]
[TD="width: 63"][/TD]
[TD="width: 83"] Klijent: [/TD]
[TD="width: 91"][/TD]
[TD="width: 79"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 220"] Izveštaj laboratorije:[/TD]
[TD="width: 83"]
22.7.2015
[/TD]
[TD="width: 63"]
Uzorak:
[/TD]
[TD="width: 83"]
voda
[/TD]
[TD="width: 91"][/TD]
[TD="width: 79"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 220"][/TD]
[TD="width: 83"]
pH
[/TD]
[TD="width: 63"]
EC
[/TD]
[TD="width: 83"]
K(ppm)
[/TD]
[TD="width: 91"]
Na(ppm)
[/TD]
[TD="width: 79"]
Ca(ppm)
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 220"]
Vladimir Mokos
[/TD]
[TD="width: 83"]
7,3
[/TD]
[TD="width: 63"]
0,93
[/TD]
[TD="width: 83"]
2,1
[/TD]
[TD="width: 91"]
95,2
[/TD]
[TD="width: 79"]
25,4
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 220"][/TD]
[TD="width: 83"][/TD]
[TD="width: 63"][/TD]
[TD="width: 83"][/TD]
[TD="width: 91"][/TD]
[TD="width: 79"][/TD]
[/TR]
[/TABLE]

- - - - - - - - - -

Tabela ukazuje na dvostruko veće vrednosti Natrijuma od preporučenih. Privremeno rešenje je bila primena organskog( vodotopivog) đubriva u tečnoj formi tokom zalivanja a trajnije rešenje je po preporuci, ni manje ni više nego: drugi bunar. Dalje, pH se reguliše relativno jednostavno ali natrijum je problem. Barem prema nekim tabelama koje su meni bile dostupne.
Nije čudno s jedne strane što u Panonskoj niziji ima soli u podzemnim vodama.
Sutra idem na sastanak sa još jednim agronomom. Mada prema nekim razgovorima koje sam obavio, biće da je rešenje dublji bunar. Videćemo.

Ovo je link ka jednom tekstu koji je stvarno dobar na temu kvaliteta vode.

http://www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=AR002_8.htm&autor=12
 
Poslednja izmena:

MOMOSARIC

Član
Učlanjen(a)
10 Dec 2010
Poruka
19.771
Lokacija
Nožičko,Srbac;BiH
Ko vam je radio analizu vode i dali mogu raditi i druge pokazatelje , npr željezo jer mislim da ga imam previše ? Dali bi pomoglo u smanjenju soli u vašoj vodi (Na) primjena Sumpora ?
 
Učlanjen(a)
21 Apr 2014
Poruka
485
Lokacija
Novi Sad
Meni je odradila ta firma pošto sam njihov višegodišnji klijent. A inače ima u Novom Sadu radi NSseme, njihova laboratorija sa preporukom za navodnjavanje i dodavanje đubriva. Košta 7.500,00 dinara i kompleksnija je od ove analize, t.j. sve elemente analiziraju. Ovo je onako rutinska valjda pošto je bila besplatna, no to ne menja ništa na suštini. Svaka njima čast.
Za smpor ne znam, jer ja nisam hemičar niti agronom. Ako bi sumpor to rešavao onda bih ubio dve muve odjednom i to vrlo jeftino. I natrjum i pH i to primenom sumporne kiseline. Ili Sulphacid preparat ima, daleko bezbedniji za korišćenje ali i skuplji od sumporne. Ali ja ne znam da li sumpor ima ulogu kod viška natrijuma.
 

MOMOSARIC

Član
Učlanjen(a)
10 Dec 2010
Poruka
19.771
Lokacija
Nožičko,Srbac;BiH
Nisam ni ja neki stručnjak , u stvari nisam nikakav stručnjak , al mislim da sumpor potpomaže spiranje nekih elemenata u dubinu trebalo bi i Na .
 

Golić

Član
Učlanjen(a)
5 Okt 2015
Poruka
64
Lokacija
Novi Sad
Vladimire, na kojoj dubini je busen prvi bunar? Mene tek ocekuje busenje na zemlji u Futogu.
 
Učlanjen(a)
21 Apr 2014
Poruka
485
Lokacija
Novi Sad
Veruj mi da se ne sećam tačno, ali sigurno znam da nije dublji od 17 metara. Nešto mi se mota po glavi 15 metara ceo dan.
Kako iščitavam ovu stranu literaturu, što dalje sve je manje nade da će moći voda iz postojećeg bunara da se koriguje. Proveravao sam sa kolegama voćarima u Kisaču kojima je voda o.k., imaju na 25 metara bunare.
Natrijum je baš problem. Videćemo sutra sa jednim agronomom a onda ako treba i posle analize u NSseme laboratoriji.
 

stiv_ns

Novajlija
Učlanjen(a)
28 Avg 2013
Poruka
22
Lokacija
NS
Natrijum je baš problem. Videćemo sutra sa jednim agronomom a onda ako treba i posle analize u NSseme laboratoriji.

Druže ne bih da te razočaram ali natrijum ćeš JAKO TEŠKO eliminisati iz vode. To se može uraditi na dva načina, destilacijom i jonskom izmenom. Ni jedan od ovih postupaka nije isplativ kad je u pitanju velika količina vode.
 
Učlanjen(a)
21 Apr 2014
Poruka
485
Lokacija
Novi Sad
Eliminacija natrijuma iz vode mi ni nije padala na pamet, već:
1. dodavanje elementa koji bi blokirao njegovo usvajanje
2. sagledavanje da li je on u toj koncentraciji štetan za malinu
3. da li malina uopšte usvaja natrijum
Ako to sve ne, onda dublji bunar.
 

Pseudomonas

Član
Učlanjen(a)
22 Maj 2014
Poruka
113
Lokacija
Beograd
U principu moze kalcijum delimicno da blokira usvajanje, takodje kalijum i magnezijum ali to predstavlja kompleksno stelovanje kroz djubrivo. Takodje, moguce je i delimicno njegovo uklanjanje iz zemljista. Na kratke staze nije stetan, ali je problem sto je to kumulativan efekat, kada natrijum dostigne kriticne granice koncetracije u zemljistu onda postaje konstantan problem za vecinu biljnih kultura koji tu planiraju da se gaje (sem za lozu i citrusne kulture). Dakle u zavisnosti od kolicine vode koja se dodaje i natrijum ce se akumulirati. Problem u Vojvodini je jos veci, jer su podzemne vode na maloj dubini, leti voda isparava i natrijum ostaje u povrsnskim slojevima i talozi se. Za pocetak je potrebno odrzavanje kanala za drenazu.

Hiljade hektara se gube godisnje u svetu NEPOVRRATNO samo zbog natrijuma. U ex YU je skoro 100 000h imalo ovaj problem, na nasu zalost nasledili smo prilicno.

Inace, bavim se u naucno istrazivckom smislu natrijumom tj problematikom slanih i sodnih zemljista, voda itd. trenutno kao doktorant jednog drzavnog instituta u Bg:ppozdrav:.

Laboratorija u kojoj radim, pored pre svega naucno istrazivackog rada, usluzno radi sve vrste analiza vode, zemljsta i biljnog materjala. Preporuke prevazilazenja problema neadekvatne vode za navodjavanje, nedostatak kao i visak nekog elementa u zemljistu, preporuke za djubrenje itd.
U delu -oglasi- postavio sam pamflet o detaljima laboratorije, ukoliko naravno nekoga zanima:ppozdrav:



- - - - - - - - - -

Meni je odradila ta firma pošto sam njihov višegodišnji klijent. A inače ima u Novom Sadu radi NSseme, njihova laboratorija sa preporukom za navodnjavanje i dodavanje đubriva. Košta 7.500,00 dinara i kompleksnija je od ove analize, t.j. sve elemente analiziraju. Ovo je onako rutinska valjda pošto je bila besplatna, no to ne menja ništa na suštini. Svaka njima čast.
Za smpor ne znam, jer ja nisam hemičar niti agronom. Ako bi sumpor to rešavao onda bih ubio dve muve odjednom i to vrlo jeftino. I natrjum i pH i to primenom sumporne kiseline. Ili Sulphacid preparat ima, daleko bezbedniji za korišćenje ali i skuplji od sumporne. Ali ja ne znam da li sumpor ima ulogu kod viška natrijuma.

Sumpor ima smisla koristiti SAMO ako je zemljiste karbonatno (utvrdjivanje se rutinski moze uraditi cak i u kucnoj radinosti); ako je mozda unet krec ili njemu nesto slicno, to bi znatno pomoglo. E sad, ako je zemljiste u pH reakciji BAZNO sto je slucaj za vecinu zemljista koje sadrzi natrijum - nije i pravilo, dodavanje kreca je problem.
Inace, ukoliko nije tajna naravno, sta je ukljucivala sve analiza cija je cena 7500din?
 
Poslednja izmena:
Učlanjen(a)
21 Apr 2014
Poruka
485
Lokacija
Novi Sad
Hvala ti na opsežnom odgovoru, otprilike sam i ja našao takve podatke vezano za Ca, Mg i K u stranoj literaturi i zato sam i skeptik da je uopšte moguće bilo šta bez bušenja novog bunara.
Analiza koju mi je radio Fertico je bila besplatna i dobio sam nalaze onoga gore u tablici. plus napravili su analizu zemljišta. Uključuje analizu iz reda maline i između redova.
ph 7,17 EC 0,67 mV -10,1 ovo je u redu malina. Ako nešto znači napsaću i između redova
Zemljište jeste karbonatno ali ne znam t.j. ne verujem da ima povišen natrijum. Voda ima.
Analiza vode za 7500 ne znam šta uključuje jer je nisam radio.

- - - - - - - - - -

Ja ne mogu naći taj pamflet o laboratoriji ako mozeš stavi link.

Ono što ne razumem kako voda ne ispira natrijum iz zemljišta, mislim na površinski sloj. Kada se recimo poveća koncentracija usled zalivanja, kako kiša ne ispere to?

Sumpor ima smisla koristiti na karbonatnim zemljištima radi blokiranja Na ili...?
 

Pseudomonas

Član
Učlanjen(a)
22 Maj 2014
Poruka
113
Lokacija
Beograd
Oni su samo konstatovali kakav je hemijski sastav vode. Za potencijalni problem koji imate, inace nije nista ekstremno, nisu dostavili kompletne podatke. Ili su ocekivali da platite pa da dobijete kompletnu analizu ili ne znaju dovoljno. Navescu samo jedan primer: vrlo cesto kada je koncentracija natrijuma povecana to povecanje prati i bor (NARAVNO uredno ce vam ponuditi-prodati set mikroelemeanta koji sadrzi i bor). Dakle sada postoje dva elementa kao problem a ne samo jedan. Nedostaje jos dosta -krupnih detalja- da bi uopste moglo da se govori o resavanju potencijalnog problema. Sreca pa je bilo besplatno.

Sumporna kis. se koristi npr. ukoliko je podloga bogata karbonatima. Karboanti su slabo rastvorljivi u vodi, njihovim rastvaranjem sa kiselinom se oslobadja Ca koji istiskuje natrijum iz adsorptivnog kompleksa i koji se spira.

Savet svima, kada se nekome obracate za pomoc usled nekog problema bilo kog tipa a tice se gajenja biljnih kultura, trazite da vam naplate RESAVANJE problema a ne utvrdjivanje na 101 nacin vec postojecih, jer to vidite i sami kroz pre svega manji prinos:ppozdrav:
 

talianu

Član
Učlanjen(a)
10 Dec 2009
Poruka
11.572
Lokacija
Lokve-južni Banat
Pseudomonas da li je ta laboratorija privatna ili Državna?
Ja imam 2 problema koje možemo lako utvrditi.
Kada ostavim plastičnu flašu u bunaru tj u bazenu kuda curi bunar posle 3 dana je sva crvena (kao rđa) pa pretpostavljam da je od gvožđa ,sa hloroz nisam imao nikada proplem čak štaviše lišće ima onu zdravo zelenu boju samo se plašim da ne dođe do prezasićenja (ako je to uopšte Fe) .
Kada sam podizao vočnjak uradio sam analizu Ph je nešti ispod 7 ,CaCO3 izražen,humus 3,2. Tada nisam znao ono što znam danas tako da bih te rezultate uzeo sa rezervom jel uzorak nije adekvatno uzet.Zato bih hteo da uradim opet analizu
Drugi problem je na malom vočnjaku gde imam izraziti problem sa hlorozom ali samo na kruškama,najgora stvar je što sam u podizanju zasada tada znao o vočkama koliko o nukleranoj fizici ,ne znam ni koja je podloga,jabuke uspevaju dobro kao i šljive.Mislio sam da je problem u miševima i taj problem sam eliminisao.Nikakav rezultat nisam pozitivan postigao tako da sumnjam u kvalitet zemljišta tj u višku ili manjku nekog elemena.Inače teren je visok pa isključujem podzemne vode a zemlja kvalitetna za sve ratarske kulture.
Tamo nema navodnjavanje ali će odogodine da zaliva ta voda za koju sumnjam da ima viška Fe.
 

Pseudomonas

Član
Učlanjen(a)
22 Maj 2014
Poruka
113
Lokacija
Beograd
Drzavna http://plant-nutrition.imsi.bg.ac.rs/ evo i pamfleta http://oi66.tinypic.com/28hq4aw.jpg Nadam se da mi admin. nece zameriti na ovoj reklami ovde, jer sam i u delu PONUDA postavio to.

Ako nema naslaga (crvene alge) velika je verovatnoca da je Fe u pitanju, mada u nekim slucajevima i bakar moze dati crvenu boju.

Ne mora da znaci da ako ima povisene koncentracije Fe u vodi da to bude toksicno za biljke - pricam o kratkorocnoj upotrebi. Nema toksicnosti verovatno iz razloga sto taj oblik Fe iz vode nije dostupan za biljke - moguce je da je u obliku oksida. Ipak, duza upotreba te vode i koncentrovanje Fe u zemljistu moze predstavljati poprilican problem.

Malo mi je nelogicno da je pH ispod 7 a da ima dosta karbonata tako da je ocigledno uzorkovanje ili merenje uradjeno sa nekim propustom. Humus je inace odlican.

Sto se tice krusaka, mi mozemo analizirati zemljiste kao i list i dati preporuku - naravno ukoliko postoji problem. Ukoliko mineralna analiza pokaze da je sve u propisanim granicama, moguca ja viroza itd. sto nije nasa ekspertiza.

Pozdrav:ppozdrav:
 
Poslednja izmena:

talianu

Član
Učlanjen(a)
10 Dec 2009
Poruka
11.572
Lokacija
Lokve-južni Banat
Hvala na savetu.
Nema algi pošto je tekuća voda uvek curisamo pocrveni i ne skida se taj sloj.
Kontaktiraću i uradiću analizi .
Što se tiče karbonata i ph ispod 7 što misliš da je nelogično?
Pratio sam kod pre par godina kod nekoliko drugara kada je institut Tamiš radio analize besplatno,bilo je dosta pojave da je karbonat izražen a ph ispod 7 ili oko 7.
Navodno po nekom objašnjenju sa zimskih predavanja to je odlika ritskih terena kod nas:sta: novodno zbog izraćenih karbonata usled kišne godine ta zemlja daje odličan rod (što je bio slučaj 2014) ali zato u sušnoj godini ti karbonati blokiraju ostale mikroelemente i rod izostane to je bio slučaj u ovoj godini. E sad šta je istina i da li je to razlog ne znam ali tačno tako se zemlja ponaša.
Da se vratim temi molio bih te da mi objasniš ako je slučaj da je u vodi Fe kako može napraviti problem tj kakve mogu biti posledice i ima li mogučnosti da sprečim te negativne posledice.
 

Pseudomonas

Član
Učlanjen(a)
22 Maj 2014
Poruka
113
Lokacija
Beograd
Zato mi je i bilo nelogicno, jer nisam sagledao-znao celu sliku. A ne mogu da generalizujem jer ima toliko izuzetaka i cionioca koji mogu da uticu. Tek kada budem znao sve parametre mogu nesto da kazem i zakljucim a bez toga samo nagadjam:sta:

Sto se Fe tice, kada se bude analizirala voda kao i zemljste moze se utvrditi da li predstavlja problem na duze staze, posto ocigledno za sada ne stvara problem. Cesto, zemljiste bude problem (neki elemenat u visku) nakon upotrebe neadekvatne vode tek nakon duzeg vremena (kumulativni efekat) - moze se pojaviti postepeno sa postojecom kulturom ili naglo sa promenom kulture. Onda je problem dvostruk, mora se sanirati problem nastao u zemljstu kao i problem vode. Posto je za korekciju vode cesto potrebno ponekad prilicno ulaganje (a to niko ne zeli) zavisi od problema, bolje je naci novi izvor-bunar na vreme nego to odlagati i kvariti plodnost zemljista-koje se posle mora sanirati.
 
Poslednja izmena:

talianu

Član
Učlanjen(a)
10 Dec 2009
Poruka
11.572
Lokacija
Lokve-južni Banat
Hvala na odgovoru uradićemo analizu vode i zemljišta .
U suštini ja i nemam trenutno neki problem na voćnjaku koji se navodnjava bar za sada ali zbog sebe bih hteo da znam sa čim raspolažem i šta mogu očekivati u budućnosti kao i kako da sačuvam resurs (zemlju) za ubuduće.
 

talianu

Član
Učlanjen(a)
10 Dec 2009
Poruka
11.572
Lokacija
Lokve-južni Banat
Ovim putem bih hteo da se zahvalim članu Pseudomonas na gostoprimstvu u laboratoriji "Grupe za ishranu biljaka".
Ovaj forum apsolutno zaslužuje da dobije temu pod tim nazivom.
Jako mi je drago da neko u zemlji Srbiji radi na takvi problemima i lepo bi bilo da se ukljičimo malo aktivnije kako bi se izbegle greške koje 99% nas radi.
Što se mene tiče imaju punu podršku i saradnju u daljem radu :ppozdrav:
 
Vrh