Kupujmo domace!!! Akcija!!! Ozivimo poljoprivredu i privredu!!! Apel svima!!!

I onda upadnu Slovenci koji imaju vise love od nas i Ajvar patentiraju kao svoj proizvod.

- - - - - - - - - -

Sto se tice domaceg repromaterijala uvek imamo vise izbora domacih proizvodjaca,a i niko nikome ne brani da kupi strano,samo ako hoces strano ne ocekujes da te drzava pomaze i cao.

Pa to ispada ovako. Drzava daje subvencije za domace djubre. Ja kupim domace zbog subvencija, a taj domaci proizvodjac pakuje mleven kamen i krec i zgrce lovu. Ko tu onda ima koristi????
 
Tu onda naravno država i proizvođač podele lovu a ti dobiješ nešto tvrdo umotano.

Sve dok ne krene finalna kontrola proizvoda i izjednačavanje proizvodnje za domaće tržište sa proizvodnjom za izvoz, tu nema leba.
Skoro sve naše firme kad počnu da rade onda se trude da dobiju neki ekstra kvalitetan proizvod i to prodaju pa kad se probiju na tržište onda im se otvori šansa za izvoz a kad se napravi dil za izvoz e onda kreću da izvoze kvalitet strancima za nižu cenu a nama da valjaju otpad i poluproizvode po višim cenama.
I onda neko kaže da kupujem domaće? Kupovaću kvalitet. Ako bude jednakog kvaliteta domaći i strani proizvod onda ću dati prednost domaćem. A da mene neko j*be za moje novce i još da mi se ruga, e to ne dozvoljavam.
Neka oni subvencionišu inspekcije i kontrolna tela.
 
Na prvi pogled lepa zamisao ali ima ona i drugu stranu,ne stoji da od domaćih proizvoda sav novac ostaje u Srbiji, naime, 75% domaćih fabrika su u vlasništvu ili stranaca ili domaćih tajkuna koji posluju iz ofšor-zona - tako da u oba slučaja pare odlaze iz Srbije.
 
Eto i u famakom mb su radili naši ljudi pa su im kasnile plate. Čak mislim da je neko i spominjao taj slučaj na temi o akumulatorima.
Ta priča sa "našim ljudima" pali jedino kada se kupuje od nekog preduzetnika ili samostalnog proizvođača. Sve ostalo je učestvovanje u bogaćenju.
 
Drago mi je da mlad čovek,tako posmatra situaciju kod nas.
I ja sam u tvojim godinama bio optimista ali ...
 
Nazalost vreme je takvo das u mnogi presrecni kad rade na crno i imaju platu manju od minimalca. Da se gazde bogate to stoji,ali u ovoj mrtvoj privredi nema posla ni za leka,pa je daj sta das.
Znam jer kod mene u selu ima strana firma de se RADI u smenama za minimalac ili manje na par meseci i ljudi su zadovoljni sto imaju za hleba i struju,a i ja sam zadovoljan jer znam da nisu gladni= nece krasti,otimati.
Nisam optimista,samo sam realan. Optimizam bi bio da kazem ako budemo kupovali domace da ce radnik imati plati kao u EU,a od toga nema nista.
 
Pa eto u uvodnom postu. "Domaći" trgovinski lanac gde rade domaći ljudi i gde prodaju "domaće" proizvode.
E po toj nekoj filosofiji bi trebalo da zagrizemo tu udicu i pazarimo taj "domaći" proizvod jer rade domaći ljudi umesto da otvorimo četvoro očiju i da tražimo provereno domaći proizvod.
 
Mislim da pouka tog uvodnog članka i cele te kampanje nije bila "prodajmo domaće" nego "kupujmo domaće".
 
Upravo tako, prodajmo domace, nase, kupujmo domace, nase.....

Sent from my Lenovo A5000 using Tapatalk
 
Ne sećam se da sam čuo tokom kampanje da je neko rekao da prodajemo domaće, samo sam čuo kupujmo domaće.

 
Ali rade nasi radnici u tim fabrikama i dobijaju plate,da ne nabrajam kompletan proces proizvodnje repromaterijala ponaosob.

ne tako davno u drzavnim fabrikama radilo je hiljade radnika za platu, koristio se kvalitetan repromaterijal da bi se dobio kvalitetan proizvod, a posle privatizacije, u istim fabrikama rade stotinak radnika za neku mizeriju (tresu se da ne dobiju otkaz), vlasnici koriste skart repromaterijal (da bi imali vecu zaradu) i proizvode smece (ako je hrana u pitanju i mozemo samo da zamislimo kakve uvozne sirovine koriste) koje mi treba da kupujemo kao domace.
 
Trebalo bi malo pogledati i svoje 'dvorište', šta se prodaje po seoskim prodavnicama?? i šta kupuju seljani u tim prodavnicama??
Na primer u mom selu ima tri prodavnice u kojima nećete naći ni jednog jedinog proizvoda iz nekog seoskog domaćinstva. Hleb 'sava' iako ima tri pekare na pet kilometra a 'sava' na pedeset. Povrće sa kvantaša (sedamdeset km) iako ima i povrtara i plastenika u selu.
Suhomesnato najgore vrste iako se u selu gaje i svinje i goveda i suši slanina kao što dolikuje.
Pravi se i sir i dobar kajmak ali ga nema u prodavnici. Naravno ima tu i voća i šljive i rakije pa i vina ali opet ne u seskim prodavnicama.
Svi znate da u selu svega ima ali para slabo, i zašto se onda dozvoljava da se pare tako lako odlivaju kupovinom robe koja je prošla najmanje tri ruke. Da li je u nekom selu drugačije??
Kad sam naivno pitao u tim prodavnicama šta je domaće, iz sela, samo su me belo pogledali, nisu se čak ni zamislili zašto je to tako. Kupujem u selu jer mislim da je neophodno vratiti novac iz je...og Beograda na selo, ali šta??
Neki ne tako stari seljani se još sećaju kako su pre masovne pojave zamrzivača kao deca po selu raznosili meso posle svinjokolja, da bi po kućama bilo svežeg mesa preko cele godine. Zašto danas nema svežeg mesa u prodavnicama??
Zašto moram da odem do Uba kod Trlića za par kila mesa od svinje koje po bagateli kupio u mom selu??
Zapitajte se zašto je to tako i da li je u nečijem selu drugačije, voleo bih da verujem da postoje i bolje organizovana sela.
 
Poslednja izmena:
Narod ti je čudan... tako i kod nas pored nekoliko privatnih tj. domaćih mesara koji kupuju naše svinje, trče u maksi il agropapuk gde je 95% šansa da je svinjsko meso iz uvoza
 
kao deca po selu raznosili meso posle svinjokolja, da bi po kućama bilo svežeg mesa preko cele godine.
С' носталгијом се сећам тог времена и сад би тако пазарио ал' нико не нуди. Забраниле разне инспекције и душмани. Сећам се неког чика Дене који је с' плајвазом и тефтером иш'о од врата до врата: "сутра се коље, шта вам и колико треба"? Значи има познатог купца па оде у село код људи да закољу 2 јунета, 5 свиња .... и тако сваке суботе. Лепо свима; потрошач има свежу робу, он провизију а сељак кеш. Свеже помужено млеко су разносили сваки дан што на бициклима што обрамицу на раме а канте само љуљају, сир, кајмак, јаја, пред празнике ракија и вино...
Наравно, то није имало везе са агро бизнисом и интензивном производњом.
 
Narod ti je čudan... tako i kod nas pored nekoliko privatnih tj. domaćih mesara koji kupuju naše svinje, trče u maksi il agropapuk gde je 95% šansa da je svinjsko meso iz uvoza
Rodjo veci je problem plastika jer sa njom ti netreba kes isto kao i u vreme cekova narod sve manje ima gotovine i nerazmislja o kvalitetu nego o kvantitetu treba naraniti gladna usta.
 
Rodjo veci je problem plastika jer sa njom ti netreba kes isto kao i u vreme cekova narod sve manje ima gotovine i nerazmislja o kvalitetu nego o kvantitetu treba naraniti gladna usta.

Nije ni to toliki problem koliko nedostatak informacija, nepoznavanje osnovnih stvari iz biologije, lenjost.... glupost, neobrazovanost našeg prosečnog potrošača. Ljudi ne kapiraju da kupovinom (ma koliko to sitno bilo) djubreta podstiču proizvodnju djubreta na račun kvalitetnijeg proizvoda. To je aksiom.
Primer je plastenička proizvodnja, ljudima je najsladji paradajz kad je najskuplji?!?!? naravno da se kupovinom takve robe podstiče plastenička proizvodnja i uvoz a ne otvoreno polje. I onda se ljudi pitaju gde nam je onaj 'stari ukusni paradajz'. Penzioneri kupuju gotov sok od paradajza, valjda nemaju vremena da sami nešto porade.:-(
I na svakom mogućem proizvodu se to dešava, podstiče se kupac da kupuje robu kojoj nije vreme, nije joj sezona. Prošle godine se digla velika strka 'nema mandarina' u vreme kad su stigle jabuke kruške breskve....
Kako sprečiti budaletine da kupuju vansezonske proizvode??? kada bi potražnja bila primerena biološkom ciklusu naravno da bi i domaći proizvodi imali bolju prodaju i bili konkurentniji uvozu.
 
Nazad
Vrh