Trebalo bi malo pogledati i svoje 'dvorište', šta se prodaje po seoskim prodavnicama?? i šta kupuju seljani u tim prodavnicama??
Na primer u mom selu ima tri prodavnice u kojima nećete naći ni jednog jedinog proizvoda iz nekog seoskog domaćinstva. Hleb 'sava' iako ima tri pekare na pet kilometra a 'sava' na pedeset. Povrće sa kvantaša (sedamdeset km) iako ima i povrtara i plastenika u selu.
Suhomesnato najgore vrste iako se u selu gaje i svinje i goveda i suši slanina kao što dolikuje.
Pravi se i sir i dobar kajmak ali ga nema u prodavnici. Naravno ima tu i voća i šljive i rakije pa i vina ali opet ne u seskim prodavnicama.
Svi znate da u selu svega ima ali para slabo, i zašto se onda dozvoljava da se pare tako lako odlivaju kupovinom robe koja je prošla najmanje tri ruke. Da li je u nekom selu drugačije??
Kad sam naivno pitao u tim prodavnicama šta je domaće, iz sela, samo su me belo pogledali, nisu se čak ni zamislili zašto je to tako. Kupujem u selu jer mislim da je neophodno vratiti novac iz je...og Beograda na selo, ali šta??
Neki ne tako stari seljani se još sećaju kako su pre masovne pojave zamrzivača kao deca po selu raznosili meso posle svinjokolja, da bi po kućama bilo svežeg mesa preko cele godine. Zašto danas nema svežeg mesa u prodavnicama??
Zašto moram da odem do Uba kod Trlića za par kila mesa od svinje koje po bagateli kupio u mom selu??
Zapitajte se zašto je to tako i da li je u nečijem selu drugačije, voleo bih da verujem da postoje i bolje organizovana sela.